Socijalno zdravstveno i penzijsko osiguranje Zdravstveno osiguranje Bilansni

Socijalno (zdravstveno i penzijsko) osiguranje

Zdravstveno osiguranje

Bilansni značaj i specifičnosti n Rashodi za zdravstvenu zaštitu imaju visok i rastući bilansni značaj u većini zemalja n Rast rashoda za zdravstvo posledica je: n n n uvođenja novih tehnologija demografskih faktora (starije stanovništvo ima veće troškove lečenje) civilizacijskog napretka (spremnost da se ulaže u zdravlje), itd. n Specifičnosti zdravstvene zaštite su blisko povezane sa karakteristikama tržišta zdravstvenog osiguranja 3

Rashodi na zdravstvo – Srbija i EU

Kako funkcioniše tržište osiguranja n …kupci plaćaju premiju osiguranja osiguravajućem društvu u zamenu za garanciju da će se u slučaju određenog štetnog događaja dobiti naknada n Očekivana vrednost (EV) je prosečna vrednost svih mogućih neizvesnih ishoda, pri čemu se svaki ishod ponderiše verovatnoćom da će se dogoditi n Ako postoje dva moguća ishoda x 1 i x 2 i ako su njihove verovatnoće p 1 i p 2, respektivno, tada je očekivana vrednost jednaka: EV=p 1×x 1+p 2×x 2 n Aktuarski pravična premija osiguranja: premija osiguranja koja je za dati vremenski period jednaka očekivanoj isplati u istom periodu 5

Zašto se kupuje osiguranje? (A) (B) (C) Dohodak ako osoba ostane zdrava Dohodak ako se osoba razboli Očekivna vrednost Opcije osiguranja Dohodak Verovatnoća očuvanja zdravlja Verovatnoća razboljevanja Izgubljeni dohodak u slučaju bolesti Opcija 1: Bez osiguranja $50, 000 9 od 10 1 od 10 $30, 000 $50, 000 $20, 000 $47, 000 Opcija 2: premija od $3, 000 pokriva troškove od $30, 000 $50, 000 9 od 10 1 od 10 $30, 000 $47, 000 6

Korisnost Zašto ljudi kupuju osiguranje? B UB UD UC D C A UA 20, 000 7 47, 000 50, 000 Dohodak

Da li su ljudi spremni da plate dodatnu proviziju za osiguranje? 8

Da li su ljudi spremni da plate osiguranje sa dodatnom provizijom? n Tražnja za osiguranjem zavisi od oblika funkcije korisnosti (nivoa odbojnosti prema riziku) Premija za preuzimanje rizika = Aktuarski pravična premija + dodatna provizija n Da li su ljudi spremni da plate više nego što to odgovara aktuarski pravičnoj premiji osiguranja zavisi od njihovog odnosa prema riziku, koji se predstavlja njihovom funkcijom korisnosti n Averzija (odbojnost) prema riziku: preferencija da se plati više od aktuarski pravične premije kako bi se garantovala isplata naknade u slučaju štetnog događaja 9

Specifičnosti tržišta zdravstvene zaštite n Efikasno funkcionisanje tržišta zdravstvene zaštite je otežano zbog: n n asimetričnih informacija i negativne selekcije prisustva moralnog hazarda na tržištu zdravstvenih usluga ostalih informacionih problema eksternih efekata 10

Asimetrične informacije i negativna selekcija n Asimetrične informacije n situacija u kojoj jedna strana uključena u neku ekonomsku transakciju ima bolje informacije o dobru ili usluzi, koji su predmet trgovine, nego što ima druga n Negativna selekcija n pojava kada manje informisanu stranu u nekom poslu, bolje informisana strana navodi na pogrešan izbor. n Asimetrične informacije na strani osiguranika n n …stoga osiguravajuće društvo svima naplaćuje istu premiju osiguranja …i privlači visokorizične osobe, dok niskorizične osobe mogu da odustanu od osiguranja 11

Da li negativna selekcija može da opravda državnu intervenciju? n Država može da reši problem pravičnosti n n …tako što će obezbediti zdravstveno osiguranje celokupnoj populaciji Omogućiti iskustveno utvrđivanje premije (nepravično? ) tako što će participaciju učiniti obaveznom i utvrditi jedinstven iznos premija n Jedinstvena premija je neefikasna n …stoga što neki ljudi za osiguranje plaćaju više nego što ono za njih vredi, dok bi drugi želeli da plate više kako bi dobili bolje osiguranje n Sistem sa jedinstvenom premijom nije pravičan? n …zato što nagrađuje ljude koji nemaju zdrav životni stil 12

Osiguranje i moralni hazard n Moralni hazard n situacija u kojoj osoba koja je osigurana od nekog štetnog događaja menja ponašanje tako da se povećava verovatnoća štetnog događaja n Zaštita osiguravajućih kompanije od moralnog hazarda preko fiksne naknade n Dodatna sredstva se plaćaju u obliku: n n participacije - fiksnog iznosa koji osiguranik plaća za zdravstvenu uslugu saosiguranja – osiguranik plaća određeni procenat troškova zdravstvene usluge 13

Cena po jedinici Moralni hazard Čist gubitak P 0 a b h 0. 2 P 0 0 Sm Dm M 0 M 1 Medicinske usluge, godišnje 14

Penzijsko osiguranje

ka an lija cu sk Au a st Po rija rtu ga Sr l H bija ol an di j Fi a ns Ve Nem ka lik a ačk Br a ita n Šp ija an Šv ija ed Sl ska ov e H nija rv at sk a Lu Če ks šk em a M bur ađ g ar sk a M al ta Ki Bu pa ga r r Sl ska ov ač Le ka to n Es ija to n Li ija tv an ija Fr Ita rč G Bilansna relevantnost: stanje i tendencije 20. 0 Rashodi na penzije (% BDP) u 2012. godini u odabranim evropskim državama 18. 0 16. 0 14. 0 12. 0 10. 0 8. 0 6. 0 4. 0 2. 0 0. 0 Izvor: Eurostat 16

Zašto država obezbeđuje penzije? n Ujednačavanje potrošnje n Asimetrične informacije i negativna selekcija n Druga obrazloženja n Paternalizam n Moralni hazard n Manji troškovi odlučivanja i administrativni troškovi n Preraspodela dohotka n Poboljšanje ekonomskog položaja starih 17

Sistemi finansiranja penzija n Postoje dva osnovna sistema finansiranja penzija: n n sistem tekućeg finansiranja (pay-as-you-go) sistem potpune kapitalizacije (fully funded) n Javni penzijski sistemi po pravilu se zasnivaju na tekućem finansiranju: n neki od javnih sistema (npr. u SAD) sadrže i elemente kapitalizacije n Privatni penzijski sistemi zasnivaju se ne modelu potpune kapitalizacije 18

Međugeneracijska preraspodela u okviru javnog penzijskog sistema n Da bi pay-as-you-go sistem bio u ravnoteži: Nb B = t Nw w. . . gde je Nb broj penzionera, B prosečna penzija, t stopa doprinosa, Nw broj osiguranika i w prosečna zarada n Na osnovu prethodne jednačine dobija se da je prosečna penzija jednaka: 19

Uticaj javnog penzijskog sistema na štednju n Teorija životnog ciklusa štednje n pojedinci prilikom odlučivanja o potrošnji i štednji uzimaju u obzir okolnosti tokom čitavog života n Pojedinci sa odbojnošću prema riziku su skloni ujednačavanju potrošnje tokom života n Sistem penzijskog socijalnog osiguranja može značajno da promeni visinu životne ušteđevine preko: n n n efekta supstitucije bogatstva, efekta penzionisanja i efekta poklanjanja 20

Efekat supstitucije bogatstva n Prema ovoj teoriji pojedinci znaju da im uplata doprinosa garantuje penziju: n n n stoga smanjuju druge oblike privatne štednje doprinosi se koriste za finansiranje tekućih penzija, što znači da ne raste ni javna štednja rezultat: ukupna štednja, a time i akumulacija kapitala, se smanjuje 21

Buduća potrošnja (c 1) Budžetsko ograničenje sadašnje i buduće potrošnje N Tačka raspoloživosti – potrošač ne štedi niti se zadužuje D (1+r)S I 1 + (1+r) S B I 1 F S I 1 - (1+r) B (1+r)B M I 0 - S I 0 Sadašnja potrošnja (c 0)22

Buduća potrošnja (c 1) Izbor između sadašnje i buduće potrošnje koji maksimizira korisnost N c 1* E 1 A I 1 Štednja M c 0* I 0 Sadašnja potrošnja (c 0)23

Buduća potrošnja (c 1) Istiskivanje privatne štednje od strane javnog penzijskog osiguranja N E 1 c 1* R A I 1 Štednja bez javnog penzijskog osiguranja (1+r)T T Štednja uz javno penzijsko osiguranje M c 0* I 0 T I 0 Sadašnja potrošnja (c 0)24

Ostali mehanizmi uticaja javnog penzijskog sistema na štednju n Efekat penzionisanja n nakon uvođenja javnog penzijskog sistema ljudi su skratili radni vek n Efekat poklanjanja n roditelji mogu više da štede kako bi svojoj deci ostavili više u nasledstvo i time neutralisali distributivni efekat penzijskog osiguranja n Efekat supstitucije bogatstva predviđa da uvođenja javnog penzijskog sistema smanjuje štednju, dok efekat penzionisanja i efekat poklanjanja predviđaju da on povećava štednju 25

Uticaj penzija na efikasnost i pravičnost n Na osnovu većine istraživanja zaključuje se da javni penzijski sistem negativno utiče na štednju i spremnost za rad, što negativno utiče na ekonomsku efikasnost n Međutim, on takođe povećava sigurnost i blagostanje starih ljudi n Reformama penzijskog sistema nastoji se smanjiti njegov negativan uticaj na efikasnost, bez značajnijeg gubitka blagostanja starih 26

Zadatak 5. (str. 222) n Pretpostavite da je kriva godišnje tražnje pojedinca za posetama lekaru prikazana jednačinom P = 100 – 25 Q, pri čemu Q označava broj poseta lekaru tokom godine, a P cenu po poseti. Pretpostavite takođe da je granični trošak svake posete lekaru 50 $. n n Koliko poseta godišnje bi bilo efikasno? Koliki su ukupni troškovi efikasnog broja poseta? Pretpostavite da je pojedinac stekao osiguranje. Fiksna naknada ne postoji, a saosiguranje iznosi 50%. Koliko poseta lekaru će u tom slučaju učiniti? Koliki su troškovi koje lično plaća? Koliko osiguravajuće društvo plaća za posete lekaru ovog pojedinca? Koliki je čist gubitak (ukoliko postoji) prouzrokovan ovakvom polisom osiguranja? Šta će biti s veličinom čistog gubitka ako se ispostavi da je granična eksterna korist od posete lekaru 50 $?

Zadatak 6. (str. 222) n Pretpostavite da je vaša funkcija korisnosti U = ln(4 I), gde je I visina dohotka ostvarenog u datoj godini. Pretpostavite da obično zarađujete 30. 000 $ godišnje, mada postoji verovatnoća od 5% da se iduće godine razbolite i zbog troškova lečenja izgubite 20. 000 $. n Kolika je vaša očekivana korisnost ako nemate osiguranje da vas zaštiti od ovog štetnog događaja? n Pretpostavite da možete da kupite osiguranje koje će vam pokriti gubitke ako se razbolite. Šta bi bila aktuarski pravična premija? Kolika je vaša očekivana korisnost ukoliko kupite polisu osiguranja? n Koji je najviši iznos koji ste spremni da platite za ovu polisu?

Zadatak 3. (str. 278) n Godine 1990. odnos broja ljudi od 65 godina naviše i broja ljudi od 20 do 64 godine u Velikoj Britaniji iskazan u procentima bio je 26, 7%. Godine 2050. očekuje se da će biti 45, 8%. n n Pod pretpostavkom da se primenjuje sistem tekućeg finansiranja socijalnog osiguranja, kakve bi promene doprinosa od 1990. do 2050. bile potrebne kako bi se sačuvao odnos penzija i plata iz 1990? Ako bi stope doprinosa ostale nepromenjene, šta bi se dogodilo s odnosom penzija i plata? 29

Domaći zadatak n Pretpostavite da je kriva tražnje pojedinca za posetama lekaru prikazana jednačinom Q = 200 –P/2, pri čemu Q označava broj poseta lekaru tokom godine, a P cenu po poseti. Pretpostavite takođe da je granični trošak svake posete lekaru 300 dinara. n Koliko poseta godišnje bi bilo efikasno? n Pretpostavite da je pojedinac stekao osiguranje, ali da mora da plaća participaciju u iznosu od 20 dinara po jednoj poseti lekaru. Koliko poseta lekaru će u tom slučaju učiniti? n Koliko iznose ukupni rashodi na zdravstvo pre i nakon uvođenja ove polise osiguranja? Koji deo ovih rashoda će snositi osiguranik, a koji deo osiguravač? n Koliki je čist gubitak (ukoliko postoji) prouzrokovan ovakvom polisom osiguranja? n Grafički predstavite čist gubitak.

Domaći zadatak n Pretpostavite da u sistemu tekućeg finasiranja penzija prosečna bruto zarada iznosi 55000 dinara (osnovica za doprinose), stopa doprinosa 22%, broj zaposelnih 2, 1 miliona, a broj penzionera 1, 7 miliona. Pretpostavljajući da se penzije finansiraju isključivo iz doprinosa, kao i da penzijski fond isključivo koristi doprinose za isplatu penzija izračunajte: n n n a) prosečnu penziju: _______ b) prosečnu penziju, ako se stopa doprinosa poveća na 26%: _________ c) prosečnu penziju, ako se broj zaposlenih poveća na 2, 5 miliona: _______ d) prosečnu penziju, ako se prosečna zarada poveća na 65 hiljada: ________ e) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1, 9 miliona: ________ f) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1, 8 miliona, broj zaposlenih poveća na 2, 3 miliona, a stopa doprinosa smanji na 19%: __________ 31