EVALUACIJA U NASTAVI TA NAS OEKUJE Evaluacija u

EVALUACIJA U NASTAVI

ŠTA NAS OČEKUJE: Evaluacija u nastavi Ocenjivanje i ocene Priprema za kolokvijum. . .

POJAM EVALUACIJE PRVE ASOCIJACIJE: -Setite se situacije evaluacije u kojoj ste vi učestvovali! -Na chatu opišite tu situaciju u dve-tri reči tako da se može razumeti ko je šta evaluirao!

POJAM EVALUACIJE PRVE ASOCIJACIJE. ČITANJE TIPIČNIH PRIMERA. ANALIZA: -Imamo li svi neka iskustva sa evaluacijom? -Raznovrsnost situacija i konteksta u kojima se sreće. -Nastava je jedan od konteksta u kome se sreće.

EVALUACIJA U NASTAVI PLANIRANJE EVALUACIJA PLANIRANJE REALIZACIJA NASTAVA JE PROCES EVALUACIJA - DEO NASTAVNOG PROCESA. . .

Šta je evaluacija u nastavi? Evaluacija je deo nastavnog procesa, obuhvata proučavanje (praćenje i analizu) nastave i služi sagledavanju i razumevanju procesa nastave i rezultata nastave. EVALUACIJA U RADU NASTAVNIKA: evaluacija nastave i samoevaluacija praćenje i ocenjivanje učenika

ZAŠTO EVALUIRAMO – NEKI PEDAGOŠKI ODGOVORI. . . da bismo razumeli šta se dešava u procesu i do kojih rezultata dolazi da bismo planirali i razvijali nastavu (menjali planove), prilagođavali je potrebama i mogućnostima učenika, kontekstu, umećima nastavnika da bismo postizali željene dugoročne i kratkoročne ciljeve da bismo se razvijali kao nastavnici da bismo menjali i usavršavali nastavnu praksu!

ZAŠTO EVALUIRAMO – DVE VRSTE ODGOVORA Da bismo. . . razumeli. . . razvijali, menjali. . . usavršavali Da bismo. . . procenili. . . rangirali (-u ovoj vrsti odgovora adekvatniji je termin: vrednovanje nego evaluacija! -često se ne pravi razlika, u prosvetnoj politici, u svakodnevnom govoru. . . )

VRSTE EVALUACIJE: KO EVALUIRA? učesnici procesa (unutrašnja/interna evaluacija i samoevaluacija) neko ko nije učesnik procesa (spoljašnja/eksterna evaluacija)

KOME SLUŽI EVALUACIJA NASTAVE vrsta spoljašnja unutrašnja Evaluiranima Evaluatorima ?

KADA SE EVALUIRA? u toku pripreme i planiranja nastave u toku realizacije nastave nakon završene celine ili školske godine.

PRAKSU (IDEJE ZA PLANIRANJE PRIKUPLJANJA PODATAKA ZA EVALUACIJU): Upitnici, evaluativni upitnici, skale procene Produkti praktičnih i drugih zadataka Testovi znanja Učenički/studentski portfolio Intervju Lične beleške u toku i nakon časa Evaluativne aktivnosti. . .

OCENJIVANJE Ocenjivanje: aspekt evaluacije, podatak za evaluaciju. To je formalna evaluacija koja podrazumeva davanje (neke vrste) ocene / povratne informacije. Proces ocenjivanja omogućava da se prate i vrednuju: Napredovanje i postignuća učenika, Uspešnost nastave (u kontekstu), pa i nastavnika.

FUNKCIJE OCENJIVANJA / 1 - RUDOLF VAJS (R. WEISS, 1971) motivaciona (pedagoška) izveštajna (informativna) funkcija ovlašćenja (za dalje napredovanje. . . )

FUNKCIJE OCENJIVANJA U ODNOSU NA UČENIKE: HAVELKA, HEBIB, BAUCAL, 2003. Informativna funkcija – pružanje povratne informacije, sagledavanje rezultata rada. Instruktivna funkcija – definisanje sledećih koraka, pravljenje plana daljeg rada. Motivaciona funkcija (pedagoška) – podizanje samopouzdanja i zainteresovanosti učenika. Evaluativna funkcija – sumiranje podataka o napredovanju i uspehu učenika, davanje opšteg suda i/ili odobrenja za napredovanje.

FUNKCIJE OCENJIVANJA U ODNOSU NA NASTAVU I NASTAVNIKA: Informativna funkcija Analitičko-evaluativna funkcija Korektivno-inovativna funkcija

OSNOVNE FUNKCIJE IZ PEDAGOŠKE PERSPEKTIVE: U odnosu na učenike: podrška razvoju učenika, U odnosu na nastavnike i nastavu: unapređivanje nastave i kompetencija.

VRSTE OCENJIVANJA U ODNOSU NA FUNKCIJU oblikovanje, usmeravanje i vođenje procesa učenja, odnosno odlučivanje šta i kako učenik dalje da uči. planiranje narednih nastavnih aktivnosti, odlučivanje o tome šta i kako raditi na sledećim časovima.

VRSTE OCENJIVANJA U ODNOSU NA FUNKCIJU oblikovanje, usmeravanje i vođenje procesa učenja, odnosno odlučivanje šta i kako učenik dalje da uči. planiranje narednih nastavnih aktivnosti, odlučivanje o tome šta i kako planirati na sledećim časovima. o daje sliku o tome koliko je učenik do tada naučio, odnosno šta zna, razume i može da uradi. o predstavlja pokazatelj i dokaz o postignutim znanjima i nivou stručne spreme.

VRSTE OCENJIVANJA U ODNOSU NA FUNKCIJU Formativno ocenjivanje oblikovanje, usmeravanje i vođenje procesa učenja, odnosno odlučivanje šta i kako učenik dalje da uči. planiranje narednih nastavnih aktivnosti, odlučivanje o tome šta i kako planirati na sledećim časovima. Daje se u procesu Sumativno ocenjivanje o daje sliku o tome koliko je učenik do tada naučio, odnosno šta zna, razume i može da uradi. o predstavlja pokazatelj i dokaz o postignutim znanjima i nivou stručne spreme. o Daje se na kraju celina.

FUNKCIJE OCENJIVANJA (PREPOZNAJTE VRSTU) da učenici osvešćuju svoja znanja i postižu kontrolu nad sopstvenim učenjem da nastavnici usmeravaju nastavu efikasnije, polazeći od (nivoa) postignutog. . . da nastavnici odrede kojim učenicima je potrebno više podrške da roditelji više saznaju o napretku svoje dece da stručne službe, direktori, nadzornici i javnost saznaju koliko grupe učenika napreduju. . . da obrazovne institucije budu informisane o prethodnom uspehu učenika, kako bi nekima od njih dali prednost pri upisu da poslodavac zna koga da zaposli

KAKO OCENJIVATI?

POLAZIŠTA ZA ODGOVARANJE NA PITANJE KAKO PRATITI I OCENJIVATI potreba da učenici osvešćuju svoja znanja i postižu kontrolu nad sopstvenim učenjem potreba da nastavnici usmeravaju nastavu polazeći od saznanja o dotadašnjoj nastavi i njenim rezultatima razumevanje ocenjivanja kao dela nastavnog procesa (služi učenju i razvoju) podaci dobijeni praćenjem i ocenjivanjem oslikavaju nastavni proces i šta učenici stvarno uče. . .

KAKO ONDA OCENJIVATI. . . sistematski pratiti kontinuirano (a ne jednokratno) pratiti upotreba različitih metoda, načina ocenjivanja razrađeni i jasni kriterijumi ocenjivanja (ne samo u vezi sa rezultatima učenja, već i procesa napredovanja, zalaganja. . . ) uz podršku samoprocenjivanju

NAČINI OCENJIVANJA Ispiti i izdvojena ispitivanja - usmeni - pisani (različite vrste zadataka) Praktični Različite zadaci, projekti nastavne aktivnosti – ocenjivanje u toku nastavnog procesa, često naizgled neformalnog tipa

2. FORMALNI IZDVOJENI OBLICI: USMENO ISPITIVANJE Prednosti nastavnik može da reaguje na odgovor može da uoči kvalitativne razlike u razumevanju Nedostaci vremenski neekonomično proveri se mali uzorak učenog veća opasnost od tipičnih grešaka u cenjivanju

2. FORMALNI IZDVOJENI OBLICI: PISANO ISPITIVANJE Prednosti Isti zadaci za sve Isti uslovi rada Objektivnost može da obuhvati više gradiva vremenski ekonomičnije Nedostaci teško primenjivo za proveru ostvarenosti različitih ciljeva Mogućnost “učenja za test”

VRSTE PISANIH ZADATAKA: KOJE BISTE VI KORISTILI? Zadaci esejskog tipa usmereni na razumevanje, organizaciju i integraciju ideja, otežava varanje. Zadaci objektivnog tipa mere uglavnom činjenično znanje, moguće obuhvatiti širok opseg sadržaja; objektivno, brzo i lako pregledanje. Rešavanje problema podstiču razumevanje; otežano varanje.

FORME PISANIH ZADATAKA Zadaci esejskog tipa usmereni na razumevanje, organizaciju i integraciju ideja, otežava varanje. sporo i teško pregledanje, subjektivnost. Zadaci objektivnog tipa mere uglavnom činjenično znanje, moguće obuhvatiti širok opseg sadržaja; objektivno, brzo i lako pregledanje. teški za osmišljavanje, moguće varanje. Rešavanje problema podstiču razumevanje; otežano varanje. teški za osmišljavanje i za pregledanje.

NAČINI OCENJIVANJA: RAZLIČITE VRSTE I NIVOI ZNANJA (REVIDIRANA BLUMOVA TAKSONOMIJA) Kognitivni procesi Objašnjenje PAMĆENJE Prisećanje, prepoznavanje, reprodukovanje činjenica, informacija, teorija. . . približno onako kako nam je preneto RAZUMEVANJE Objašnjavanje, parafraziranje, interpretiranje, sumiranje ideja ili koncepata PRIMENA Upotreba , korišćenje informacija u drugim situacijama ANALIZA Razlaganje - rasčlanjavanje shvatanja na delove kako bi se ispitali odnosi, uzroci i posledice, poređenje, organizovanje. . . EVALUACIJA Prosuđivanje valjanosti ideja, otkrivanje nekonzistentnsoti, zauzimanje i argumentovanje odluke, stava ili pravca delovanja, postavljanje i proveravanje hipoteze, kritikovanje KREIRANJE Stvaranje, razvijanje novih ideja, rešenja, produkata ili načina gledanja na stvari , konstruisanje, planiranje, otkrivanje

OD ČEGA ZAVISI NAČIN OCENJIVANJA? Od vrste obrazovnih ciljeva i željenih ishoda (programskih, eksplicitnih i implicitnih) Od orijentira u planiranju, od koncepcije obrazovanja. . . Od kompetentnosti nastavnika. . .

VRSTE (OBLICI) OCENA Numerička Opisna

VRSTE (OBLICI) OCENA: U rangovima (numerička, slovna, kratki opisi) Opisna (Nije slovna! Nije u rangovima!)

PRONAĐITE OPISNE OCENE! Pravilno vezuje glasove u reči. Srpski jezik Iščitava. Uspešno piše štampanim Zdravstveno i pisanim slovima. Priča po nizu vaspitanje slika. Uspešan. Savladao osnovne geometrijske Matematika pojmove. Sabira, oduzima i Građansko upoređuje brojeve do 10. Uz vaspitanje pomoć rešava tekstualne zadatke. Veoma uspešan. Svet oko nas Muzička kultura Savladao oblasti: porodica, škola, saobraćaj. Poznaje pravila kulture življenja. Razlikuje zanimanja i praznike. Čuvari prirode Ističe se. Veoma lepo peva. Prepoznaje zvuke. Izažava doživljaj muzike crtežom i pokretom. Vladanje Primerno.

ZAŠTO OVO NISU OPISNE OCENE? Zdravstveno vaspitanje Ističe se. Uspešan. Zadovoljava. Građansko vaspitanje Veoma uspešan. Uspešan. Verska nastava Ističe se. Dobar. Zadovoljava. Vladanje Primerno. Vrlo dobro. Dobro. Zadovoljavajuće. Nezadovoljavajuće.

PRIMERI OPISNIH OCENA IZ PRAKSE Pravilno vezuje glasove u reči. Srpski jezik Iščitava. Uspešno piše štampanim i pisanim slovima. Priča po nizu slika. Savladao osnovne geometrijske Matematika pojmove. Sabira, oduzima i upoređuje brojeve do 10 samostalno. Uz pomoć rešava jednostavne tekstualne zadatke. Svet oko nas Muzička kultura Savladao oblasti: porodica, škola, saobraćaj. Poznaje pravila kulture življenja. Razlikuje zanimanja i praznike. Veoma lepo peva. Prepoznaje zvuke. Izažava doživljaj muzike crtežom i pokretom. Daje opis Analitična Konkretna Jasna Individualizovana * * * Opis ostvarenog. Opis angažovanja. Preporuke za dalje.