PEDAGOKA KOMUNIKACIJA U NASTAVI ta je komunikacija Komunikacija

PEDAGOŠKA KOMUNIKACIJA U NASTAVI

Šta je komunikacija? Komunikacija = složen proces koji uključuje ponašanje, misli, vrednosti , stavove o onima koji u procesu komunikacije učestvuju, emocije, kao i odnose među učesnicima u komunikaciji

Komunikacija je važan aspekt vaspitnoobrazovnog procesa pa je neki pedagozi smatraju i suštinom ovog procesa. Uspešnost vaspitno-obrazovnog procesa uslovljena je između ostalog i kvalitetom komunikacije. Neki vidovi komunikacije imaju posebno značenje za nastavu. Verbalna i neverbalna komunikacija Jednosmerna i dvosmerna komunikacija Personalna i apersonalna komunikacija Nasilna i nenasilna komunikacija

U svakoj komunikaciji odvijaju se recipročni procesi – šaljemo i primamo određeni sadržaj, obostrano pokušavamo definisati međusobne odnose i stavove prema sadržaju, i jedni i drugi otkrivamo sebe te na neki način utičemo na druge

Kako do uspešne komunikacije? • Uči se i usvaja, posebno je važna u radu s ljudima, decom • To je komunikacija u kojoj svi učesnici interpretiraju isto značenje • Komunikacija je najznačajniji pojedinačni faktor koji utiče na čovekovo zdravlje i njegove veze s drugima

Predrasude vezane uz pojam komuniciranja: • • • komuniciranje je nešto svi dobro znaju komuniciranje je samo po sebi razumljivo komunicira se rečima komunikaciju je moguće izbeći komunikacija je svesna i nameravana aktivnost, moguće je u potpunosti vladati svojom komunikacijom • opsežna komunikacija vodi boljim odnosima i boljem rešavanju problema

Komunikacija između učitelja i učenika • Jedan od bitnih preduslova uspešnog vaspitanja i obrazovanja je iskrena i kongruentna komunikacija između učitelja i učenika. Ona zavisi od usklađenosti verbalnog i neverbalnog iskaza • Razmera: verbalna komunikacija: učitelj – učenici - po jednom istraživanju učitelj verbalno u razredu učestvuje 78%, a učenici 16%!

Interpersonalna komunikacija : sadržaj poruke kada je poruka Razumljiva Nerazumljiva n JEDNOSTAVNA (kratka, prepoznatljiva, konkretna) n PREGLEDNA (sadržaj je povezan, raščlanjena, logična i postupna te se ističe bitno) n KRATKA (sa malo reči a puno informacija) n ZANIMLJIVA (lična, • KOMPLIKOVANA(dug, neprepoznatljiva, apstraktna) • NEPREGLEDNA (nepovezana, sporedna, neraščlanjena, nelogična) • OPŠIRNA (puno reči, a malo informacija) • NEINTERESANTNA posebna, s primerima, s (posredna, bez primera, bez analogijama, vizualizovana) vizualizacije)

Gordonov model § Thomas Gordon (1975) - model uspešnih odnosa § baziran je na usvajanju jezika prihvatanja i čiste komunikacije koje suprotstavlja klasičnom pedagoškom jeziku neprihvatanja i nečiste komunikacije § prostor ponašanja druge osobe objašnjava kao prihvatljiv i neprihvatljiv, a ta su dva dela razdvojena crtom

Kako to vidi Gordon? PRIHVATLJIVA PONAŠANJA CRTA PRIHVATANJA NEPRIHVATLJIVA PONAŠANJA PROMENE U OSOBI PROMENE U DRUGOJ OSOBI PROMENE U OKOLINI I SITUACIJI § U razradi modela Gordon postavlja tezu o prostoru odnosa, temeljni cilj kvalitetnih odnosa je proširiti što je moguće više prostor bez problema.

Gordonov model uspešnih odnosa razlikuje nečistu komunikaciju: TI PORUKE : 1. ZAPOVED 2. NIPODAŠTAVANJE 3. OMALOVAŽAVANJE JEZIK NEPRIHVATANJA: 1. ZAPOVED 2. PRETNJA 3. MORALIZOVANJE 4. SAVET 5. POUČAVANJE 6. KRITIKOVANJE 7. NAGRAĐIVANJE 8. IZRUGIVANJE 9. INTERPRETIRANJE 10. HRABRENJE 11. ISPITIVANJE 12. HUMOR, SARKAZAM

Čista komunikacija Značaj JA poruka Elementi Ja poruke: § Opis ponašanja koje nas ugrožava § Posledice tog ponašanja § Osećaji koji su izazvani tim ponašanjem

Kako uspešni učitelji postižu radnu atmosferu? • Neki učitelji nadzor nad razredom lako uspostavljaju dok drugima to predstavlja problem i nakon dugog vremena • Veoma su važni prvi ČASOVI – iskusni učitelji održavaju prve sate pokazujući svoja pozitivna svojstva – zanimljivo izlaganje gradiva, smisao za humor i spremnost da pruže pomoć u savladavanju gradiva, uz to – pokazuju odlučnost da se pozabave sa svakim kršenjem reda u razredu. • Učenicima odgovaraju mirnoća, pravednost, jasna struktura pravila

Neverbalna komunikacija • po nekim istraživanjima čini 55% do 65% komuniciranja • paralingvistički – nisu povezani sa sadržajem nego sa načinom na koji se izgovaraju riječi • kinetički - izraz lica, pogled, položaj tela i kretanje, pokreti (tapšanje, mirisi. . . ) • proksemički – prostorna bliskost (bliski odnosi – 40 cm, prisni i prijateljski – 40 cm do 1 m, socijalni 1 do 3 m)

Neverbalni deo u nastavi - perspektiva učenika: • uspravan ili pognut nastavnikov lik • napeto ili opušteno držanje tela • prate mimiku i zaključuju kakvo je stvarno mišljenje o onome što priča • vole da ih se gleda u oči, žele biti uočeni, posebno prepoznati i gledani pa makar i u zadnjoj klupi • uočavaju svako povišenje, promenu ili sniženje glasa, lako prepoznaju preteću, zaštitničku ili partnersku intonaciju

Ima toga još… • uočavaju boju glasa koja je ironična ili indiferentna • vode računa o učiteljevim rukama i gestovima, smeta im podignut kažiprst kao i bezrazložno „lamatanje“ rukama n nije im svejedno kako im se učitelj odeva- uočavaju svaku promenu i stil n i još puno toga…

Eksperiment na istu temu: • Profesori u tri grupe su podučavali dečaka – jednoj je rečeno da je izrazito pametan, drugoj da nema baš neke sposobnosti, a trećoj nije data nikakva informacija o njegovoj inteligenciji. Jedna od te tri grupe se na snimku više smešila dečaku, imali su više ravnog kontakta s očima, više su se naginjali prema dečaku i više klimali glavom. Šta mislite koja je to bila grupa?

Kada očekujemo uspešnost onda: • Stvaramo toplu socioemocionalnu klimu • Pružamo bolje izdiferencirane informacije o postignuću • Zadajemo više gradiva • Onome koji obavlja zadatak daje se više prilika za reagovanje

Još neka saznanja (proksemička komunikacija): • Stupenu kojem su učenici aktivni smanjuje se povećanjem broja učenika • Aktivno učestvovanje traje dublje u manjim učionicama • Učenici (i nastavnici) kojima se okruženje ne sviđa pokušat će ga izbeći • Po sadržaju se aktivnost učenika u većim prostorima svodi na traženje pojašnjenja ili ponavljanja neke misli, a ne na ideje kao takve

Istraživanja vezana uz prostorni raspored sedenja: • Najčešće su aktivni učenici koji su u nastavnikovom vidokrugu - i takvi i sedaju na ta mesta, ukoliko na njih rasporedimo umereno aktivne oni će se aktivirati, ali ukoliko tu rasporedimo neaktivne oni se neće previše aktivno uključiti • Frontalni rad – pogodan za objašnjenje složenih pojmova – ali kad se učenici naviknu na oblik rada ne prekidaju učitelja ni onda kad ne razumeju, on se mora pri proceni uspešnosti tumačenja osloniti na neverbalne znakove

POVRATNE informacije • Važna uloga je spremnost primanja povratnih informacija, uglavnom se svodi na traženje informacija u vezi sa sadržajem obrazovnih poruka a malo kad se misli na povratne informacije o onima koji daju sadržaje ili odnosu u komunikaciji npr. • Vaspitanje i obrazovanje sastoje se od stalnog davanja, primanja i traženja informacija u vezi sa sadržajima poruka i odnosom koji vlada

• Učitelji se često pitaju zašto ih učenici ne slušaju, razlozi nisu toliko u porukama koliko u načinu njihovog iznošenja. Ako su poruke ocenjivačke, superiorne, hladno iznesene, bez emocija teško se slušaju. Ako su opisne, partnerski izlagane, s emocijama i pozitivnim stavom tada lakše ulaze u uvo učenika. Učitelj bi trebao shvatiti da je u većini slučajeva on sam kriv, ako ga učenik ne želi slušati .

• Što imamo bolji odnos uspešnije komuniciramo, a uspešnom komunikacijom unapređujemo odnos. • Probuđena svest o svojoj ličnosti temelj je uspešnog komuniciranja i dijaloga.