KONSTRUKTIVISTIKA PEDAGOKA PRAKSA Lavirint promena 1 Konstruktivizam filozofija

KONSTRUKTIVISTIČKA PEDAGOŠKA PRAKSA Lavirint promena 1

Konstruktivizam - filozofija obrazovanja Oblikuje se krajem 20. veka na epistemološkim stavovima da naše znanje o svetu nije jednostavna mapa stvarnosti ¡ Ono je pre relativno i sociokulturno uslovljeno Učenje - aktivna personalna konstrukcija stvarnosti/znanja koje nastaje u interakciji sa socijalnim i fizičkim okruženjem 2

Postoji saglasnost oko nekoliko zajedničkih pretpostavki relevantnih za učenje: 1. Učenici konstruišu vlastito znanje; 2. Učenje zavisi od prethodnih iskustava; 3. Uloga socijalne interakcije u procesu učenja je krucijalna; 4. Zahteva se kreiranje autentičnih zadataka i okoline za učenje. 3

Pedagogija se našla u poziciji da preispita svoje tradicionalne postavke Kritika neefikasnosti tradicionalnog obrazovanja implikuje novu vrstu pedagogije ¡ Akcenat više na onome šta rade učenici, nego šta rade nastavnici Konstruktivistička pedagogija - suprotnost prema transmisionoj (biheviorističkoj) - dovodi pod znak pitanja načine učenja koji se tradicionalno primenjuju u školama 4

Novi pogledi na prirodu procesa učenja, na kurikulum, tj. na teorijsko utemeljenje nastavnog procesa Ciljevi obrazovanja Uvidi u ograničenosti ljudskog saznanja motivisali su redefinisanje obrazovnih ciljeva Znanje - lokalni proishod kulture, tvorevina uma Cilj učenja ne može biti ovladavanje već dosegnutih znanja 5

. . . Ciljevi obrazovanja ¡ ¡ Pomak obrazovnih ciljeva prema razvoju sposobnosti za učenje Pomak zabeležen u opšteprihvaćenoj sintagmi učiti (učiti kako se uči) Ne radi se o tome nema identifikovanih ishoda učenja ili da se nastava ne može planirati, već da je akcenat stavljen na dizajn okruženja učenja fokusiran na konstrukciju, umesto reprodukciju znanja 6

Promene u učionici Konstruktivizam menja samu prirodu učionice Posebno menja pozicije nastavnika i učenika u obrazovnom procesu Konstruktivistička učionica zahteva mnogo više od prenošenja paketa znanja: Učenici umesto nastavnika organizuju informacije Upravljaju aktivnostima učenja Oni istražuju okolinu učenja Nadziru sopstveni proces učenja 7

Karakteristike konstruktivističke učionice 1. 2. 3. 4. Kurikulum je prezentovana celina sa naglaskom na najvažnije koncepte; Postavljanje pitanja visoko je vrednovano; Učenik se sagledava kao onaj koji misli stvarajući teorije o svetu Aktivnosti u učionici se čvrsto oslanjaju na primarne izvore znanja i manipulativna nastavna sredstva; 8

. . . Karakteristike konstruktivističke učionice 5. 6. 7. 8. Nastavnik ima interaktivni stil rada posredujući učenicima stimulativnu sredinu za rad; Nastavnik zahteva učenikovo mišljenje u kontinuitetu učenikovih trenutnih koncepcija koje koristi za obradu lekcije; Proveravanje napredovanja učenika ugrađeno je u tok učenja i sprovodi se posmatranjem učenikovog rada i „uradaka”; Učenici primarno rade u grupama. 9

Položaj i uloga učenika ¡ ¡ Učenik - aktivan participant procesa učenja Ličnim iskustvom upleten u proces sticanja znanja Ideja da su sve činjenice podložne promeni, omogućava učenicima da preispitaju znanje koje im predaje nastavnik 10

Položaj i uloga učenika ¡ ¡ Saznavanje - rezultat interakcije između novog znanja i prethodnih iskustava Nije moguće asimilirati novo znanje bez prethodno razvijene „strukture” koja je proizašla iz prethodnog znanja Razumevanje učenikovog doživljavanja pojmova prethodi transformaciji njegovih naivnih konstrukata Fokus - tekuće ideje učenika - strukturu znanja koje poučavamo 11

Položaj i uloga učenika Konstruktivizam postavlja pred učenika veće zahteve: Učenik ima odgovornost za sopstveno učenje Da učeći uči kako da uči i da dela, umesto da čeka na uputstva nastavnika Da jasno i sopstvenim rečima izražava svoje ideje Da prisvaja nove i modifikuje već stečene konstrukte, a ne samo da pređe na sledeći koncept 12

Uloga nastavnika Iako je naglasak na učeniku, aktivna uloga nastavnika nije zanemarena Odlike konstruktivističkog nastavnika 1. Nudi više od jednog izvora učenja, a ne samo osnovni izvor; 2. Uključuje učenike u situacije sticanja novih iskustava koja će omogućiti promenu prethodnih koncepcija znanja; 13

. . . Odlike konstruktivističkog nastavnika 3. Omogućava učenicima da reakcijama usmeravaju tok nastave. Daje im vreme za razmišljanje nakon postavljanja pitanja; 4. Podstiče klimu radoznalosti traženjem od učenika da razmišljaju koja bi pitanja mogli postaviti o temi. Postavlja otvorena pitanja i podstiče diskusiju među učenicima; 5. Upotrebljava kognitivnu terminologiju na primer „klasifikuj”, „analiziraj” i „kreiraj” 14

. . . Odlike konstruktivističkog nastavnika 6. Podstiče učenikovu slobodu i inicijativu. Pokazuje volju za napuštanje kontrole ponašanja u razredu; 7. Upotrebljava originalne podatke i primarne izvore znanja; 8. Ne odvaja saznajni od procesa istraživanja; 9. Zahteva jasno izražavanje učenika. Kada su učenici sposobni da jasno izražavaju ono što razumeju tada su stvarno naučili. 15

Metode Učenje - socijalno situirana aktivnost koja se uvećava u kontekstualnom, relevantnom i stimulišućem kontekstu Kolaborativno, kooperativno učenje, dijalog, učenje putem rešavanja problema, istraživačke aktivnosti, izlaganje višestrukim izvorima informacija Dizajn nastave – rasprava i otkrivanje Dijaloški i heuristički oblik nastave 16

Poteškoće u primeni konstruktivističkih principa Zahteva mnogo više vremena od tradicionalnog načina rada Prema mišljenju mnogih pedagoga cena koju vredi platiti, ali mnogi nastavnici osećaju pritisak i traže kompromis Konstruktivistički postupci ne izazivaju kod svih učenika aktivne, konstruktivne, samoorganizovane procese u toku učenja i ne sa svim sadržajima i ciljevima 17

Poteškoće u primeni konstruktivističkih principa Kritike: l Zahteva visoke kognitivne napore, a svi učenici ne reaguju dobro na te izazove Tradicionalisti Preterana permisivnost konstruktivističke prakse Konstruktivistički nastavnik često zanemaruje bazične informacije, činjenice i veštine kako bi sledio nestalne i promenljive ideje učenika 18

Argumenti u prilog konstruktivističke obrazovne prakse Konstruktivizam - potraga za efikasnijim načinima poučavanja i učenja Organizovanje konstruktivističke učionice - kompleksan posao za nastavnike - zahteva visoke intelektualne napore i ustrajnost učenika Učenici unose u školske aktivnosti svoja prethodna iskustva Kontraproduktivno je ignorisati ih 19

Argumenti u prilog konstruktivističke obrazovne prakse ¡ Konstruktivistički nastavnik obično vodi računa o relevantnim informacijama, činjenicama i veštinama i to obično čini unutar konteksta diskusije oko širih ideja Istraživanja pokazuju da nastavnici mogu kreativno koristiti balansiranu integraciju instrukcionog pristupa unutar konstruktivističkog okvira 20

Filozofski argumenti Čvrsto podržavaju konstruktivističku obrazovnu praksu ¡ Stimulusi sa kojima dolazimo u dodir, uključujući poruke od ostalih, nisu logički dovoljni u prenošenju značenja U nekoj meri, pojedinac uvek mora da konstruiše ili rekonstruiše značenje koje mu se prenosi Ima smisla organizovati učenje koje reflektuje ove različite realitete 21

Psihološki argumenti Istraživanja pokazuju da: ¡ ¡ ¡ Aktivan angažman u učenju vodi boljoj retenciji, razumevanju i aktivnom korišćenju znanja Zajednica učenika, CSILE obećavaju u smislu uvećanja znanja, kritičkog mišljenja, veština čitanja, pisanja, rasuđivanja Uvećava se autonomija učenika i pospešuje socijalna saradnju Takvi argumenti ohrabruju konstruktivističku obrazovnu praksu 22

Za kraj. . . Nije teško primetiti da se predlozi kreću u pravcu argumenata i didaktičkih koncepcija reformne pedagogije krajem 19. veka Koncepcija progresivnog obrazovanja Nova opravdanja, nove inspiracije, i nova i jača snaga uverenja, ovog puta koristeći argumente novih istraživanja iz neurobiologije i kognitivne psihologije Nastavak težnji za realizacijom određenih pedagoških ideja na planu humanizacije obrazovnog procesa 23