Pedagoka psiholgija MOTIVACIJA Prof Dr Nada Kora Pedagoki

Pedagoška psiholgija MOTIVACIJA Prof. Dr Nada Korać Pedagoški fakultet u Jagodini Univerztet u Kragujevcu

Motivacija: definicija i teorije Stanje koje nas iznutra pobuđuje na ponašanje usmereno na postizanje nekog cilja Ø Teorije potreba Ø Kognitivističke teorije Kognitivne teorije (usklađenost, obrada informacija, očekivanja) Atribucione teorije motivi zavise od percepcije uzroka uspeha/neuspeha) u prošlim aktivnostima Socijalno-kognitivne teorije motivi zavise od očekivanja uspešnosti/neuspešnosti u budućnosti

Teorije potreba Teorija nagona težnja ka (organskoj) homeostazi ne može da objasni (ljudske) težnje za ostvarenjem dugoročih ciljeva Teorija socijalnih potreba H. Murray Osnovni motivi su socijalne potrebe, koje se doživljavaju kao neravnoteža na psihološkom nivou Prvi istakao važnost potrebe za postignućem

A. Maslow: teorija hijerarhije potreba Većina ponašanja je višestruko motivisana osnovne potrebe psihološke potrebe uskraćenosti pripadanje fiziološke uvažavanje sigurnost samoostvarenje

Promenljivost i sticanje motiva Hijerarhija je promenljiva u određenim situacijama Motivi se mogu sticati i menjati Menjanje načina zadovoljenja motiva pod uticajem socijalizacije Funkcionalna autonomija motiva (G. Allport) Ponašanje koje je prvobitno bilo sredstvo za zadovljenje nekog motiva vremenom može postati cilj za sebe Sticanje motiva USLOVLJAVANJEM hranjenje → ljubav prema majci pozitivna osećanja prema učiteljici → želja da se uči

Kognitivne teorije (1) Teorije očekivanja Oslonac na klasične teorije potreba, kognitivna dimenzija ključ za razumevanje ponašanja Ø Teorija motivacije za postignućem Težnja za uspehom = motiv uspeha x verovatnost uspeha x privlačnost cilja Težnja za izbegavanjem neuspeha = motiv izbegavanja neuspeha x verovatnost neuspeha x odbojnost neuspeha Motivacija za postignućem = težnja za uspehom – težnja za izbegavanjem neuspeha

Kognitivne teorije (2) Ø Teorija sopstvene vrednosti Percepcija sopstvenih sposobnosti (da se postigne uspeh i izbegne neuspeh) je glavni činilac motivacije za postignućem motiv za postizanje uspeha nizak visok nizak preterano ravnodušni usmereni ka uspehu motiv za izbegavanje neuspeha preterano visok usmereni ka izbegavanju neuspeha ambiciozni

Atribuciona teorija (1) Motivacija je određena načinom na koji tumačimo uzroke svog postignuća Čemu se pripisuje uspeh/neuspeh? stabilnom uzroku sposobnosti, težina zadatka nestabilnom uzroku trenutno zalaganje, sreća uticaj na OČEKIVANJA unutrašnjem uzroku sposobnosti, trud spoljašnjem uzroku stav učitelja, sreća uzroku koji se može kontrolisati trud, podrška drugih ne može kontrolisati sposobnosti, sreća uticaj na OSEĆANJA uticaj na PONAŠANJE

Atribuciona teorija (2) MESTO uzroka unutra STABILNOST uzroka spolja mogućnost kontrole postoji nepromenljiv trajno zalaganje sposobnosti stavovi učiteljice težina predmeta promenljiv veštine /znanje raspoloženje podrška drugih sreća, slučaj

Atribuciona teorija: naučena bespomoćnost Tumačenje prihvatanja “neuspeha kao sudbine” uočeno u eksperimentima uslovljvanja pasa Prepuštanje sudbini uz osećanje niske samodelovornosti, slabe motivisanosti i slabe mogućnosti uticaja na situaciju Posledica ponovljenih neuspeha koji se pripisuju sopstvenim niskim sposobnostima ljutnja → potištenost

Teorija socijalne kognicje Bandura: motivacija je određena očekivanim ishodom aktivnosti osećanjem samodelotvornosti (unutrašnji kontrolabilan faktor) Ponašanje je određeno opažanjem veze između ponašanja i njegovih posledica Potkrepljenje koje se dobija od ključnih osoba ima vrednost povratne informacije o verovatnim ishodima ponašanja Potkrepljenje koje drugi dobijaju ima istu ulogu (zavisi od opažene sličnosti sa modelom, njegove kompetencije, verodostojnosti, entuzijazma za aktivnost. . . )

Motivacija za učenje INTRINZIČKA unutrašnja želja da se nešto radi i onda kad se ne mora EKSTRINZIČKA spoljašnja razne vrste potkrepljenja ↑ obrnuto srazmerne (bez jednoznačnih rezultata) nagrada: predškolci ↔ stariji

Povećavanje intrinzičke motivacije Prilagođavanje interesovanjima učenika poznavanje relevantne supkulture (npr. profili književnika na FB) pažljivo sa zanimljivim a nevažnim materijalom (npr. humor) Uvođenje raznolikosti u nastavu (npr. filmovi, gosti. . . ) Aktiviranje učenika i brza povratna informacija Podsticanje radoznalosti (npr. “deca nemaju maštu!”) Deca ulaze u školu kao upitnici, a izlaze kao tačke Povezivanje gradiva sa ličnim životom učenika (npr. “pošta”) Pomoć u postavljanju sopstvenih ciljeva kratkoročni, merljivi, specifični → jasna veza između zalaganja i uspeha

Povećavanje ekstrinzičke motivacije Potkrepljenja i povratne informacije kojih nema u samom zadatku Nagrađivanje ocene, pohvale, posebne privilegije. . . najefikasnije za podsticanje zalaganja (vežbanje poznatog) individualizovati kriterijume Jasne povratne informacije specifične (korisno za kasniji rad) negativne - korisne ako se odnose na na ono što je učenik uradio a ne na njegove sposobnosti Neposredne i česte povratne informacije neposredno posle zadatka (naročito za mlađu decu) česti kraći testovi, mnogo pitanja za vreme časa