FAKULTET POLITIKIH NAUKA Beograd INFORMATIKA Profesor Neboja Mra

FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, Beograd INFORMATIKA Profesor: Nebojša Mrđa Student: Jovana Gačević 485/11 M 9

1. RED I HAOS

RED Neophodan da bi se obavila neka aktivnost. Ø Sve što je organizovano, što je živo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti, reda. Ø Svaki sistem koji je organozovan trpi delovanje entropije- opšte tendencije ka dezorganizaciji. Ø Da bi se održao red sistem mora da koristi negentropiju- negativnu entropiju, tendenciju koja ima za cilj da uspori ili umanji delovanje entropije. Ø Delovanje negentropije je lokalno Ø

Entropija i negentropija Ø Entropija: univerzalna, opšta tendencija ka dezorganizaciji, ne može se zaustaviti, prepokrenuti i uništiti. Deluje univerzalno, svuda tamo gde postoji materija i energija Ø Negentropija: samo u pojedinim delovima sveta i kosmosa umanjuje entropiju. Deluje lokalno, ne može da zaustavi, ukine ili promeni tendenciju delovanja entropije. Negentropija, tendencija očuvanja organizovanosti, omogućava postojanje organizacija, sistema, samog života.

Da bi sistemi opstali, mora da postojie organizacije, sistemi sposobni da obavljaju neki rad. Ø Rad- svaka aktivnost koja omogućava da neki sistem opstaje, da egzistira u vremenu i prostoru. Ø Rad zahteva trošenje energije, a na taj način se doprinosi očuvanju sistema. Ø Čovek svojim delovanjem doprinosi kako stvaranju reda, tako i nereda. Ø Tokom celog svog postojanja čovek i njegovo društvo je nastojalo da stvori organizaciju i da je održava funkcionalnom, uprkos delovanju entropije, haosa. Ø Tom svojom aktivnošću čovek je smatrao da se radom pobeđuje haos. Ø

Vajthed ( Whitehead) Ø Smatra da se ne radi o tome da treba posedovati dovoljno znanja da bi se svet uredio, već da je svet imanentno po svojoj suštini promenljiv, haotičan i ono što može da se uradi jeste da se stalno obnavljaju nastojanja uređenja sveta. On je to nazvao ‚‚ kreativnošću prirode’’. Ø Ono što danas znamo je da su pojedinačne tendencije uvek osuđene na propast. Ono što opastaje su amsamvli- kolektiviteti statističkih opisa. Pojedinačna ljudska jedinka će umreti, ali vrsta neće, barem ne još dugo vremena.

NERED Ø Sam nered, haos , u svom širenju, preoblikovanju, može da izneredi neke nove strukture, nove oblike organizovanosti. Ø Haos kao dominantno stanje, baš zato što jeste ‚‚najprirodnije’’, povremeno stvara nove strukture reda i organizacije. Ø Haos je opšta, red je lokalna pojava.

Stari narodi su zaključili da se red javlja iz haosa. Ø Ono što su oni podarili ljudskoj misli zadesila je nažalost entropija. Ø Genijalna misao da se red stvara iz haosa, ljudska misao je vremenom okamenila u shvatanje da kada red jednom nastane, on više ne nestaje- jedino što treba je da se održava. Ø Društvene grupe i postupci koji su mogli da stvaraju trajnije oblike organizacije, smatrane su za uspešne. Ø Raspadanje organizacija, sistema, pa i pojedinih društava je za one koji su im pripadali ih gradili predstavljao neuspeh, a za one koji su sa njima u sukobu, numitan dokaz o tome da su te organizacije, ili sistemi, bili loši i da su s pravom nestajali. Ø

Tek sa nastankom novovekovne nauke, dinamika promena je postojala sve prihvatljivija. Ø Umesto o harmoniji, kao cilju, počelo se govoriti o ravnoteži. Ø Dinamika promena sve više se vezala za načine upravljanja, za svesna znanja, o razvoju, opstanku ili nestanku socijetalnih sistema. Ø Moralni aspekti nekog sistema, njegove vrednosne karakterstike kao osnovne odrednice za opastanak ili nestanak nekog sistema su izjednačavane sa efikasnošću i rezultatima funkcionisanja sistema.

Sva prisutna shvatanja da su dinamika i promene karakteristika svake socijetalne tvorevine su, uz dosta otpora ali neumitno vremenom dovele do saznanja da su nered, haos i njihove promene u organizaciju, poredak, red, ipak primarni. Upravljanje se sve češće izjednačava sa naporom da se lokalni haos pretvori u privremeni red.

2. WWW

WORLD WIDE WEB Svetska mreža- predstavlja posebnu tehnologiju i posebni deo procesa prenosa i razmene informacija. Ø Hipertekst koristi program koji se naziva veb brouser pomoću kojeg sa veb servera skidaju dokument ili veb stranice. Ø Veb stranice predstavljaju veb dokumente koji se nalaze na veb serverima i omogućava da se ti dokumenti pregledaju. Ø WWW omogućava da se informacije organizovanee u posebne celine prenose ne samo pisanom već i u svim drugim oblicima. Ø WWW stranice su u stvari URL adrese pomoću kojih se može pronaći željeni skup informacija. Ø

Veb se sastoji od tri standarda: Ø Od URL ( Uniformni laktor resursa- Uniform Resource Locator) putem kojeg se određuje svakoj stranici adresa na kojoj se nalazi, Ø HTTP ( Hiper tekst transfer protokol- Hyper Text Transfer Protocol) kojim se određuju načini na koje server I brovser međusobno komuniciraju, Ø HTLM ( Hiper tekst Markap Jezik- Hyper Text Markup Language) pomoću kojeg se šifrira poruka tako da see prikaže na različitim medijima.

3. VIRUSI

ØVirusi su mali softverski programi koji imaju zadatak da bitno promene deo komandi računarskih programa. Ø Postojanje virusa, ili komandi koje preuzimaju na sebe pravo stvaranja prioriteta je nastalo sa samim nastankom računara. Ø Virusi su promena bitnih izvršnih softverskih karakteristika računara. Ø Najčešće pominjani virusi su oni koji se putem emaila neverovatnom brzinom šire Internetom. Takvi virusi se prikače na e-mail poruke, upadaju u računarske sisteme kada se otvori e-mail i urade ono za šta su namenjeni.

Ø Virus je program ili deo programa koji bez znanja i saglasnosti vlasnika računara biva instaliran u računar. ØVirus ima sposobnost da se širi po mreži i putuje od jednog računara do drugog koristeći njegove programe. ØVirusi su uglavnom vezani za izvršne (exe. ) fajlove, znači za same programe i mogu da unište sam računar.

Virusi i ‚‚crvi’’ Ø ‚‚Crv’’ predstavlja posebnu vrstu vrusa koji mogu samo da se umnožavaju i time blokiraju memoriju, ali nemaju sposobnost da se ‚‚nalepe’’ na druge programe. Imaju sposobnost samostalnog putovanja po mreži, pa se lako prenose, i njihovo delovanje nije vezano za čovekovu odluku da neki program stavi u funkciju. Oni se umnožavaju, blokirajući servere, pa i samu mrežu, ili računar. Najlakše se prenose mail-om, pa se mogu brzo i lako proširiti na milion adresa.

Trojanski konji Dobili naziv po legendi o Trojanskom konju. Ø Ne deluju kao štetan program. Ø Kada su instalirani oni postaju nosioci negativnih posledica. Dele se u nekoliko grupa. Ø Prva grupa Trojanaca dodaje neke poruke, izbacuje pogrešne stranice i slične stvari. Ø Druga grupaje daleko opasnija i ona danas preovladava. Ti Trojanci uništavaju deo ili sve dokumente, kao što može da uništi i druge važne informacije koje se nalaze na računaru. Ø

Ø Posebna sposobnost Trojanaca se ogleda u tome što oni stvaraju ‚‚sporedne ulaze’’- stvaraju nove uslove, da mogu nezapaženo i od pozadi, znači na nelegalan način, da uđu u računar, mimo programa koji postoje da čuvaju glavne ulaze. Ø To omogućava onome ko je poslao Trojanca da neovlašćeno ‚‚ulazi u računarski sistem’’, da ga kontroliše, prati i da deluje na tokove u računaru. Tako se može doći do poverljivih i ličnih podataka. Ø Trojanac za razliku od virusa i ‚‚crva’’ se ne reprodukuje i ne može da zarazi druge računare.

ADVERI Ø Ø Ø Predstavljaju softverske programe koji korisnik ne može da detektuje i koji su ubačeni u tuđe računare da bi se došlo do podataka u navikama i načinima korišćenja računara od strane vlasnika. Najčešće se dobijaju skidanjem besplatnih programa sa Interneta. Problematična pojava. Često se izjednačavaju sa ‚‚kolačičima’’- vrsta advera ili softverskih programa instaliranih u računare da bi pojedine veb stranice odmah prepoznale da su se ti korisnici već pojavljivali na toj adresi. Jednostavno pravilo važi, da na Internetu nema ‚‚besplatnog ručka’’, tačnije da na Internetu i ono što se reklamira kao besplatno, to u krajnjoj liniji nije.

Fišing (Phising) Ø Ø Ø Ribarenje, lovljenje ribe Pojava da korisnik koji pristupa Internetu otvara, ili mu se otvara veb stranica koja identično izgleda sa stranicom njegove banke, neke prodajne kuće ili tome slično. Uu tekstu koji se nalazi na stranici korisnik se obaveštava da je potrebna provera broja kartice, platnih naloga, jer je došlo do provale njihovih sigurnosnih sistema. Ako nasedne i napiše svoj broj, onda ‚‚ribari’’ odmah stupaju u akciju i pokupe sve pare sa računa čiji je broj korisnk dao. Ova vrsta tehnike krađe se najčešće obavlja putem meil-a u kome se traže poverljivi podaci jer će u suprotnom račun biti odmah ukinut. Sam pojam označava da Internet lopovi na prevari kao ribe hvataju vlasnike e-mailova. Pojam je smišljen 1966. od strane hakera koji su na taj način krali podatke od AOL brojeva računa.