OPTA PEDAGOGIJA inioci razvoja oveka Istorijski pregled razvoja

OPŠTA PEDAGOGIJA - Činioci razvoja čoveka - Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije

ČINIOCI RAZVOJA ČOVEKA Na razvoj deteta i čoveka utiču Nasleđe Društvena sredina / vaspitanje Lična aktivnost subjekta

Nasleđe je presudno za život čoveka koje se činom rođenja potvrđuje. Osobine i karakter deteta su određeni rođenjem, pa se odmah zna kakvo će dete biti i ’u šta će izrasti’. U pitanju je nativističko shvatanje (lat. nativus – urođen, nasleđen) prema kojem ne postoji ništa što čovek može učiniti da promeni stanje koje je dobio rođenjem, odnosno faktorom nasleđa. Uticaj okruženja = 0 Svi naučni pristupi koji se zasnivaju na ovakvom tumačenju pripadaju teorijama biološkog determinizma. Hipokrat je prema 4 telesna soka (sluz, krv, žuta žuč i crna žuč) izdvojio 4 tipa ličnosti Kolerik (prisustvo jakih osećanja, impulsivnosti, besa) Flegmatik (retke i spore reakcije, neosetljivost) Melanholik (retke ali intenzivne reakcije, prisustvo tuge, brige, neaktivnosti, sporosti) Sangvinik (uravnoteženost) Galen je otac anatomije. Na osnovu spoljnih karakteristika (oblika lobanje, položaja kostiju, zuba. . . ) zaključivao je od čega je osoba bolesna i svrstavao je u određeni tip ličnosti, utičući tako na moguća ponašanja samo unutar konkretnog tipa.

Teorije nativizma su predstavljale plodno tle za nastanak rasne diskriminacije; predrasuda; stereotipa; ideje o arijevskoj rasi. . . Pripadnost kastama svoje poreklo vodi od nativističkih teorija. „Jedini su rođeni za upravljanje, drugi za zaštitu porodice a treći za rad“. Platon Država Zločinac se rađa i može se prepoznati po anatomskim, fiziološkim i psihičkim oznakama koje je dobio nasleđem. Pripadnici i pristalice nativističke teorije i danas smatraju da je ono što dobijamo vaspitanjem mala tekovina usađena u veliku nasleđenu podlogu. Nativističke teorije zanemaruju uticaj učenja, delovanja sredinskih faktora na život i razvoj pojedinca.

Uticaj društvene sredine / vaspitanja je veoma važon za čitav čovekov život. Činom rođenja dete dospeva u svet koji ima svoja pravila, a dete ih mora usvojiti i poštovati kako bi opstalo. Ovo teorijsko stanovište svoje uporište pronalazi u suprotnim aksiomima i premisama u odnosu na nativiste. Svi naučni pristupi koji se zasnivaju na ovom tumačenju pripadaju empirijskim teorijama. Primeri: Helen Keler – nakon bolesti tokom detinjstva ostala slepa i gluva. Zahvaljujući učiteljici, Eni Mensfild Saliven, Helen je progovorila, naučila da čita i piše. Kulturološki uticaj na sagledavanje obolelih od šizofrenije. U Evropi ljudi obično čuju nepoznate i neprijatne glasove koji im govore da učine nešto loše. U Indiji glasove daju drage osobe iz porodice i okruženja, koje se sa saosećanjem obraćaju obolelima. Sagledavanje različitosti – postojanje homofobnih nacija. Najznačajniji predstavnik teorija empirizma je Džon Lok (John Lock), engleski filozof i mislilac. Tabula rasa

Primeri: Uticaj vaspitanja je toliko velik „da od svih ljudi koje viđamo, njih devet desetina, ono što su dobri ili rđavi, korisni ili ne, to su samo po svom vaspitanju“. Džon Lok „Dajte mi normalnu decu i mogućnost da ih vaspitavam u uslovima u kojima želim, od svakog ću napraviti šta hoću: lekara, umetnika, trgovca, a ako hoćete i prosjaka i lopova bez obzira na talente, osobenosti, sklonosti, sposobnosit i zvanja njihovih predaka“. Džon Votson Empirističke teorije zanemaruju uticaj nasleđa, pa rezultat ljudskog života vide samo u delovanju sredinskih uticaja, odnosno aktivnosti razuma.

Pokušaj pomirenja i približavanja ova dva opozitna stava ponudila je teorija konvergencije Ličnost je rezultat faktora nasleđa i sredine koji konvergiraju između sebe (približavaju se), tako da predstavlja reakciju njihovog delovanja. Neprihvatljiva teorija koja ne uviđa aktivnu ulogu subjekta.

Multifaktorska teorija ističe važnost faktora nasleđa, društvene sredine, organizovanog vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog rada, aktivnosti samog subjekta. Dete stupa u život zajedno sa svojim predispozicijama. Zahvaljujući filogenetskom i ontogenetskom razvoju, predispozicije će se u većoj ili manjoj meri ostvariti. Filogenetski – poreklo i razvoj vrste (nastanak telesnih karakteristika i psihičkog života čoveka). Ontogenetski – individualni razvoj tokom prenatalnog / antenatalnog i postnatalnog perioda. Razliku u ostvarivanju nudi društvena sredina koja ih (ne) prepoznaje kao relevantne i pogodne za razvoj i unapređivanje. Društvena sredina prepoznaje osobu koju stavlja u kontekst obrazovanja i učenja, razvoja sposobnosti i pogleda na svet, ostvarujući vaspitni uticaj. Bez aktivnosti samog subjekta ne može se govoriti o uspešnom odnosu prema deci i njihovom razvoju.

ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA VASPITANJA I PEDAGOGIJE Kako se dete rađa? Kao dobro? Kao loše? Da li je dete čovek u malom? Prvobitna zajednica – rodovsko društvo Robovlasničko društvo Vaspitanje u staroj Grčkoj – spartansko i atinsko Vaspitanje u feudalizmu (srednji vek) Humanizam i renesansa Novi vek Demokratizacija obrazovanja

Prvobitna zajednica – rodovsko društvo Ne postoji pojam vlasništva, klase, niti bilo koje druge nejednakosti. Važno je biti korisan član zajednice. Poslovi podeljeni prema prirodnim karakteristikama – prema polu, starosti i snazi. Deca zajednička jer porodica kao (monogamna) zajednica nije postojala. Potrebe društva usmerene na puki opstanak. Važno je što pre uključiti decu u rad. Vaspitno delovanje – imati člana zajednice koji joj koristi. Znanja su se prenosila usmenim putem i primerom.

Robovlasničko društvo Prvo društvo sa iskazanom društvenom nejednakošću (klasa robovlasnika i klasa robova). Umno vaspitanje se odvaja od radnog i vojničkog (Platon)!! Obrazovanje postaje privilegija bogatih. Pojavljuju se prve škole - organizovani oblici obrazovnog rada.

Spartansko vaspitanje Sistem militarističkog vaspitanja o kom se starao polis (grad država). Cilj je vaspitati omladinu sposobnu za ratovanje (ratnik koji bez pogovora izvršava naređenja; ima moralno vaspitanje; poštuje zakone polisa; izdržljiv je i borben). Već po rođenju se nemilosrdno postupalo prema deci. Ako su bila slabija, odmah su se ubijala (ostavljana zverima u šumi), jer od njih neće moći postati kvalitetan i valjan ratnik. Do 7. godine deca su se vaspitavala u kući. Nakon toga dečaci su odlazili u specijalne zavode na vojničku obuku (hladnoća, slaba odeća i hrana, neudobnost uslova života. . . ) sa ciljem da što uspešnije očvrsnu. Uporedo je postojalo elementarno obrazovanje – čitanje i pisanje. Devojčice su ostajale u kući i nisu bile uključene u obrazovanje.

Atinsko vaspitanje Slobodno i mnogostrano vaspitanje. Cenio se harmonijski razvijen čovek, lepota i sklad razvijenosti duha i tela. Do 7. godine vaspitanje u porodici (fizički razvoj, igračke, igra, pesma, priče, mitovi, basne), nakon čega devojčice ostaju u kući da uče domaćinske poslove, igranje i pevanje, dok dečaci odlaze u škole. Škola gramatista – čitanje, pisanje i račun. Škola gitarista – učenje muzike, pevanja, literature i poezije. Nakon 13. godine života Palestra – škola borbe, sa ciljem razvoja fizičke lepote, snage i gipkosti. U nju su išli dečaci iz nižih slojeva društva. Gimnazija – škola širokog obrazovanja i harmonijskog pristupa. U nju su išli dečaci iz viših slojeva društva.

Feudalizam (srednjovekovno vaspitanje) Nastanak ogromnih društvenih razlika koje se ogledaju u postojanju povlašćenog sloja (vlastele i sveštenstva) i eksploatisanog sloja (seljaka – kmetova). Obrazovanje je pristupačno samo vlasteli i sveštenstu. Crkvene škole se otvaraju sa ciljem stvaranja novog crkvenog staleža – manastirske, katedralne i parohijske škole. Primarni cilj – mnemoničko učenje, verovanje u crkvene dogme, pevanje crkvenih pesama, učenje crkvenih obreda. Septem artes liberales (sedam slobodnih veština) Prvi ciklus - Trivium (gramatika, retorika, dijalektika) Drugi ciklus - Kvadrium (aritmetika, geometrija, astronomija, muzika).

Plemstvo se vaspitava na dvorovima. Septem artes probitatis (sedam viteških veštna) Jahanje, mačevanje, lov, plivanje, rukovanje kopljem, igranje šaha, sastavljanje stihova. Nisu svi bogati imali isto obrazovanje. Ono je takođe bilo uslovljeno slojem vlastele kojem se pripadalo. Tako su vitezovi, koji su imali određeno obrazovanje, pripadali siromašnom sloju vlastele. Pojava prvih univerziteta – Bolonjski univerzitet (1088. godine); Univerzitet u Parizu (oko 1150. godine); Univerzitet u Oksford (oko 1167. godine) Pojava termina večiti student. Sholastika – nastaje narušavanjem auteriteta crkve. Ideja je da se pomire razum i vera. Razumom su se dokazivala crvkvena učenja. Iskoraci: Nikola Kopernik; Đordano Bruno; Galileo Galilej.

VEŽBE

Humanizam i renesansa Veliki kulturni, umetnički i intelektualni pokret u Evropi koji je trajao od 14. do 16. veka. Središte dešavanja je bilo u Italiji, odakle se proširio na ostatak Evrope. Velika pomeranja, velika otkrića, procvat trgovine i umetnosti uticao je na vaspitanje i obrazovanje. Povratak na harmonijski razvoj ličnosti; težnja za učenjem; razvoj umetnosti. . . Značajni filozofi i teoretičari vaspitanja Jan Amos Komenski (utemeljivač razredno-časovnog sistema i principa pedagoškog rada) Žan Žak Ruso (prirodne kazne) Džon Lok (uticaj okruženja i organizovanog delovanja na dete) Erazmo Roterdamski. . . Značajni pronalazači, vajari i slikari, književnici, pesnici: Leonardo da Vinči; Mikelanđelo Buonaroti; Rembrant; Đovani Bokačo; Frančesko Petrarka; Dante Aligijeri. . . Pokret je započeo sa Petrarkom, a završio se smrću Šekspira i Servantesa.

Novi vek Period tokom kog su nastala značajna naučna i tehnološka rešenja koja su unapredila čovečanstvo (prva industrijska revolucija – parna mašina; druga industrijska revolucija – pronalazak nafte; prosecanje kanala; razvoj železnice; nastanak filma. . . ) Nastanak građanskog društva. Omasovljenje obrazovanja i nastanak frontalnog oblika rada.

Demokratizacija obrazovanja Kao oblik kolektivne samodeterminacije, demokratija iz političkog diskursa ulazi u filozofiju i način života. Demokratizacija obrazovanja promišlja o jednakoj dostupnosti obrazovanja svima koji su voljni i sposobni da ga steknu. Usvajanje znanja je kontruisanje znanja i rad na planu razvoja aktivnog građanina. Promena pojedinca koji menja sistem. Iz demokratizacije u obrazovanju se ide u obrazovanje za demokratiju. Uloga nastavnika? Kultura poslušnosti Razvijen osećaj sopstvene vrednosti i integriteta