Internet i intranet Istorija razvoja Interneta n n

Internet i intranet

Istorija razvoja Interneta n n n Razvoj je započeo u SAD 1969. u doba hladnog rata za vojne potrebe. Čvorovi mreže trebalo je da budu ravnopravni, kako bi u slučaju uništenja dela mreže ostatak nesmetano radio. Mreža sa redundantnim (višestrukim vezama) – u slučaju kvara podaci se prenose drugim putevima. Mreža je nazvana ARPANET (Advanced Research Project Agency). 1975. mrežu potpuno preuzima Ministarstvo odbrane i naziva je DDN (Defence Data Network).

Istorija razvoja Interneta n n n Sistem je postao atraktivan i van vojnih krugova. Nacionalna naučna fondacija (NSF) je 1980. osnovala mrežu The Internet. 1987. se spajaju ARPANET/DDN i The Internet i nastaje NSFNET Ova mreža je najpre okupljala akademske institucije, a kasnije joj se pridružuje NASA, kao i druge vladine agencije. Krajem 70 -ih razvijao se USENET, koji su koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta.

Istorija razvoja Interneta n n 1977. god. IBM je osnovao mrežu BITNET, koja je najpre povezivala univerzitetske računare u Americi, a potom i u Evropi i drugim krajevima sveta. Mreže u drugim državama: JANET (Velika Britanija), NORDUNet (Skandinavske zemlje), FUNET (Finska). . . 1990. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža na globalnom nivou i tako nastaje Internet – mreža svih mreža, kojim su umesto čvorova u mrežu povezane druge mreže. Do 1995. većina sredstava potrebnih za funkcionisanje Interneta (resursi i rač. infrastruktura) pripadala je NSF.

Internet danas

Internet danas n n Danas Internet nema vlasnika. Pojedine države i organizacije su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. Na Internetu svako je vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da ga koristi kako želi i da na njemu čuva sadržaje koje želi. Vlasnik bira način na koji će se priključiti na mrežu, koje će sadržaje prenositi i šta će slati drugima. Jedina stvar koja se rešava na centralizovan način su adrese – svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.

Adrese i protokoli n n Bez obzira na način povezivanja na Internet, svaki računar može komunicirati sa bilo kojim računarom priključenim na mrežu. Za komunikaciju su neophodni sledeći uslovi: ¨ Svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži. ¨ Za međusobnu komunikaciju računari koriste jedinstveni “jezik” - protokol.

Adrese n n n Svaki uređaj na Internetu ima jedinstvenu adresu – IP adresu (Internet Protocol Address). IP adresa ima formu 32 -obitnog pozitivnog celog broja, zapisanog u obliku 4 bajta razdvojenih tačkama. Na primer, priključak koji ima adresu: 10010011 01011011 00010110 11001001 jednostavnije se zapisuje 147. 91. 22. 201 Uređaji koji imaju više mrežnih priključaka uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri), spajajući raznolike mreže. Na osnovu IP adrese priključka ciljnog računara, poruka se prosleđuje tačno tamo gde treba.

IP adrese

Simboličke adrese n n n Da bi se korisnicima olakšala komunikacija, uvedene su simboličke adrese koje se sastoje od niza imena razdvojenih tačkama, na primer, IRC. GRF. BG. AC. RS U procesu komunikacije, ova adresa se preslikava u IP adresu. Simbolička adresa se sastoji iz domena i poddomena. Domen – grupa mreža i računara pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. ¨ Poddomen – podcelina nekog domena (ustanova u okviru države, odeljenje u preduzeću). ¨

Domen i poddomen n U adresi IRC. GRF. BG. AC. RS, idući s desna na levo, identifikuju se poddomeni. RS –deo Interneta u Republici Srbiji (domen). ¨ AC – mreže (računari) akademskih institucija. ¨ BG – poddomena AC. RS, odnosi se na mreže akademskih institucija u Beogradu. ¨ GRF – računari na Građevinskom fakultetu. ¨ IRC – simboličko ime računara u okviru mreže Građevinskog fakulteta. ¨

Osnovni domen n Pored teritorijalnog, osnovni domen može biti i : ¨ ¨ ¨ n EDU – obrazovne institucije COM – komercijalne institucije ORG – neprofitne organizacije i udruženja MIL – vojne institucije GOV – vladine institucije Neteritorijalna hijerarhija domena se najčešće koristi u SAD, dok je teritorijalna karakteristična za ostale zemlje. www. IBM. com – adresa multinacionalne kompanije IBM ¨ www. gimnazija-cacak. edu. rs –adresa Gimnazije u Čačku ¨ Za potrebe elektronske pošte koristi se ime korisnika koje se od adrese računara razdvaja znakom @, na primer, pera@grf. bg. ac. rs ¨

Protokoli n TCP/IP – skup protokola na kojima se zasniva Internet. Protokol IP fukcioniše na trećem sloju OSI modela, i ima funkciju da pakete sa informacijama rutira od izvora do odredišta. ¨ Protokol TCP funkcioniše na četvrtom sloju OSI modela, i ima funkciju da obezbedi tačan prenos paketa poruke između dve tačke na Internetu. ¨ n Ostali protokoli na Internetu: SMTP – protokol za elektronsku poštu ¨ FTP – prenos datoteka između dva čvora ¨ Telnet – povezivanje na udaljenoj mašini ¨

Pristup Internetu n n Preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom –za organizacije koje imaju lokalne mreže. Svaki korisnik ima stalni pristup, a način pristupa i nivo usluga određuje administrator, u skladu sa uslovima koje je odredio provajder. Preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom – isto kao prethodno, jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet. Preko telefonske linije sa biranjem – na ovaj način se povezuju pojedinačni korisnici. Oni biraju provajdera koji ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se preko modema pristupa ovim računarima. Preko kabla za kablovsku televiziju – pun pristup Internetu, podaci se prenose višestruko brže, a svaki računar se ponaša kao mrežni čvor.

Servisi n Elektronska pošta (e-mail) najstariji i načešći oblik korišćenja Interneta. ¨ može imati priloge (tekst, crtež, slika, zvuk. . . ) ¨ n www (World Wide Web) ¨ n Diskusione grupe ¨ n Omogućava pretraživanje Interneta korišćenjem grafičkog interfejsa. za prijem, pregled i slanje poruka se koriste čitači vesti (newsreader). IRC ¨ servis koji obezbeđuje ćaskanje

Servisi n Finger ¨ n FTP ¨ n Omogućava da se korisnik prijavi na udaljenom računaru i koristi programe na njemu. Internet PHONE ¨ n Osnovni metod prenosa datoteka između računara. Telnet ¨ n Obezbeđuje dobijanje podataka o korisniku na osnovu poznate adrese (ako na udaljenom računaru postoji odgovarajući serverski program). Telefoniranje preko Interneta. Radio i TV prenos ¨ Prenos radio i TV signala putem Interneta.

Intranet n n Lokalne računarske mreže koje koriste protokole (TCP/IP) i alate kao Internet, ali nisu povezane na njega. Ako se ovakva mreža priključi na Internet gubi se svaka razlika, a pristup čvorovima u mreži određen je zaštitom lokalnog dela mreže, kao i zaštitom podignutom prema Internetu (firewall).

Internet bonton