Dojka je sinonim enstvenosti i materinstva Ona je

Dojka je sinonim ženstvenosti i materinstva

Ona je često sedište brojnih patoloških procesa od kojih je KARCINOM najvažniji jer predstavlja VODEĆI UZROK SMRTNOSTI kod žena od malignih bolesti u Srbiji !!!

Karcinom u svetu Prema podacima SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE svake godine u svetu od karcinoma uopšte oboli preko 10 miliona osoba. Najčešći su: karcinom pluća-1 350 000 novoobolelih osoba godišnje karcinom dojke-1 115 000 i karcinom debelog creva-1 000.

Prikaz novoobolelih u SAD 2007 Prostata Pluća Debelo crevo Mokraćna bešika Non-Hodgkin limfom Melanom Bubreg Leukemija Usna šupljina Pankreas Ostalo 29% 15% 10% 7% 4% 4% 4% 3% 3% 2% 19% 26% 15% 11% 6% 4% 4% 4% 3% 3% 3% 21% Dojka Pluća Debelo crevo Materica-telo Non-Hodgkin limfom Melanom Štitasta žljezda Jajnik Bubreg Leukemija Ostalo

KARCINOM U SRBIJI Prema podacima Registra za rak Centralne Srbije i Registra za maligne neoplazme Vojvodine od malignih bolesti svake godine oboli oko 30 000 osoba.

KARCINOM U SRBIJI NAJČEŠĆI KOD MUŠKARACA 1. 2. 3. 4. KARCINOM PLUĆA KARCINOM DEBELOG CREVA KARCINOM ŽELUCA KARCINOM PROSTATE

KARCINOM U SRBIJI NAJČEŠĆI KOD ŽENA 1. 2. 3. 4. KARCINOM DOJKE KARCINOM DEBELOG CREVA KARCINOM GRLIĆA MATERICE KARCINOM PLUĆA

KARCINOM U SRBIJI • Maligne bolesti su odgovorne za oko 18% ukupne smrtnosti, te se nalaze na drugom mestu uzroka smrtnosti odmah iza bolesti srca i krvnih sudova.

KARCINOM U SRBIJI • Broj obolelih i umrlih od malignih bolesti je u NEPREKIDNOM PORASTU!!!

KARCINOM DOJKE-Učestalost Standardizovana stopa incidence • • Srbija- 56/100 000 Slovenija- 59/100 000 Hrvatska- 62/100 000 Makedonija i Grčka- 52/100 000 Španija- 39/100 000 Irska- 75/100 000 SAD- 60/100 000

• Smatra se da u svetu 1 od 10 žena oboli od karcinoma dojke

KARCINOM DOJKE U SRBIJI • Najčešći maligni tumor kod žena • Vodeći uzrok smrtnosti među malignim bolestima • Neprekidni porast incidence i mortaliteta • Karakteristična starosna distribucija • Otkrivanje karcinoma najčešće u odmaklim fazama bolesti

Incidenca i mortalitet • Najčešći je maligni tumor kod žena • Zauzima više od ¼ svih malignih bolesti žena • Svake godine se registruje oko 3700 novoobolelih • Standardizovana stopa incidence je 56 novoobolelih na 100 000 žena godišnje • Svake godine od karcinoma dojke umre oko 1300 žena, što čini 18% smrtnosti od kancera

KARCINOM DOJKE-Srbija • Neprekidni porast incidence i mortaliteta!!!

KARCINOM DOJKE-Razvijeni svet • Porast incidence, ali SMANJENJE MORTALITETA- u SAD za oko 2% godišnje počevši još od 1990. god. ZAŠTO?

• Edukacija žena za sprovođenje samopregleda • Edukacija zdravstvenih radnika • Skrining-mamografija • Savremene metode lečenja

Starosna struktura Starost (god. ) Centralna Srbija % IORS % Slovenija % SAD % Australija % <50 27 30 25 23 22 50 -59 25 28 22 25 25 60 -69 29 23 24 19 22 70+ 19 19 28 33 31 Medijana - 56 god. 61 god. 63 god. 61 god.

Stadijum bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze Prema podacima IORS-a 38% karcinoma dojke otkriva se u lokalizovanoj fazi, kada je bolest ograničena samo na dojku i kada je lečenje najuspešnije. ZAPADNA EVROPA i do 80% FRANCUSKA -70% zahvaljujući programima skrininga započetim još 80 -tih godina prošlog veka

Dojka-bolesti • Zapaljenja-Akutna i hronična • Fibrocistična bolest (displazija, mastopatija) NAJČEŠĆE • Tumori-Benigni i maligni

Dojka-zapaljenja Akutna • Izazvana bakterijama • Najčešće-period dojenja-u prve tri nedelje • Uzrok-oštećenja bradavice i areole tokom sisanja i zastoj mleka u izvodnim kanalima • Kratko traju

Dojka-zapaljenja Hronična • Izazvana mikroorganizmima i hemijskom iritacijom • Najčešće u periodu posle završetka dojenja • Dugo traju

Dojka-fibrocistična bolest Predstavlja promenu oblika, veličine i strukture dojke koja nastaje usled produžene hormonske stimulacije. Postoje tri grupe promena: • Ciste i fibroza-najčešće • Epitelijalna hiperplazija-povećana sklonost ka malignoj alteraciji 1, 5 -2 x, kod atipične epitelijalne hiperplazije taj rizik je 5 x veći. • Sklerozirajuća adenoza-bez sklonosti ka malignoj alteraciji

TUMORI-Podela Po potencijalnom kliničkom ponašanju 1. Benigni 2. Maligni Po tkivu od koga potiču 1. Epitelni 2. Mezenhimni

Benigni tumori • Ne urastaju u okolna tkiva • Ne stvaraju kolonije u drugim delovima organizma • Većinom su dobro i jasno ograničeni od okolnog tkiva formiranjem kapsule • Ne ugrožavaju život • Rastu sporije od malignih tumora, ali brže od normalnih tkiva • Pokazuju veliku sličnost (morfološku i funkcionalnu) sa tkivom iz kojeg potiču

Maligni tumori • Urastaju u okolna tkiva-infiltrativni rast • Vrše destrukciju tkiva i organa u kojima se razvijaju • Stvaraju kolonije u drugim tkivima i organima -metastaze • Nisu jasno ograničeni • Ugrožavaju život • Rastu brže • Pokazuju slabiju sličnost sa tkivom iz kojeg potiču ili je uopšte ne pokazuju

EVOLUCIJA KARCINOMA DOJKE STADIJUM I Bolest je ograničena samo na dojku. Tumor je promera manjeg od 2 cm. Petogodišnje preživljavanje u ovom stadijumu je 80%.

STADIJUM II Bolest obuhvata dojku i pazuh. Tumor u dojci je veličine 2 -5 cm. Postoji širenje tumora na limfne čvorove u pazuhu. Petogodišnje preživljavanje je 65%.

STADIJUM III Bolest obuhvata dojku, pazuh i vrat. Tumor u dojci je veći od 2 cm. Postoji širenje u limfne čvorove pazuha i vrata. Petogodišnje preživljavanje je 40%.

STADIJUM IV Bolest je proširena. Tumor u dojci može biti bilo koje veličine. Postoji širenje u udaljene organe: pluća, jetra, kosti, mozak i dr. Petogodišnje preživljavanje je 10%.

ZAŠTO NASTAJE KARCINOM DOJKE? • Do danas se ne zna tačan uzrok nastanka bolesti • Smatra se da je to multifaktorijelna bolest • Poznati su faktori rizika za nastanak bolesti

Faktori rizika • Ženski pol • Godine starosti • Pozitivna porodična anamneza (genetski faktori) • Hormonski faktori-reproduktivna anamneza, oralni kontraceptivi, hormonska supstitucija u menopauzi • Faktori okoline-način ishrane, gojaznost, alkohol, izloženost zračenju, stres • Ranije bolesti-prethodno lečen karcinom dojke • Benigne bolesti dojke

Faktori rizika • Ženski pol Karcinom dojke se javlja i kod muškaraca, ali 100 x ređe. Karcinom dojke u muškaraca čini oko 0, 7% svih malignih bolesti.

Faktori rizika • Godine starosti Rizik se povećava sa godinama starosti. Najveći broj slučajeva je kod osoba starijih od 50 godina, a ređe kod mlađih od 30 godina. Na mlađe od 50 godina otpada oko četvrtina svih obolelih. Najveća uzrasno-specifična stopa incidence u Srbiji je od 60 -64 godine.

Faktori rizika • Pozitivna porodična anamneza (genetski faktori-BRCA 1, BRCA 2 geni) Rizik je povećan ako je u porodici bilo bolestimajka, sestra, tetka, baka. Rizik je povećan ako se bolest u porodici pojavila u mlađem uzrastu (pre menopauze) ili ako je obuhvatila obe dojke. Genetski faktori (nasleđe) su odgovorni za oko 5 -10% svih slučajeva karcinoma dojke.

Faktori rizika Hormonski faktori • Rana menarha (prva menstruacija) - pre 12. godine • Kasna menopauza-posle 55. godine • Nerađanje ili malobrojno rađanje • Kasna prva trudnoća-posle 30. god. • Odsustvo dojenja • Upotreba oralnih kontraceptiva duže od 10 godina- kontroverza • Hormonska supstituciona terapija u menopauzi duže od 5 godina-kontroverza

Faktori rizika Faktori okoline • Ishrana-značajna uloga u nastanku bolesti, naročito konzumacija visokokalorijske ishrane, masti i proteina životinjskog porekla, te kao posledica gojaznost naročito kod postmenopauznih osoba. Nasuprot tome, unos vitamina, svežeg voća i povrća umanjuje rizik. • Japanke imaju vrlo nisku incidencu karcinoma dojke. Mogući razlozi-ishrana (soja, koja obiluje fitoestrogenima), manji volumen dojki (specifičnost rase), miran, tradicionalan život.

Faktori rizika Faktori okoline • Alokohol-svakodnevna upotreba (i u malim dozama) povećava rizik • Zračenje (jonizujuće) - osobe koje su preživele nuklearnu eksploziju u Hirošimi i Nagasakiju, bolesnici kojima je zračen grudni koš u dijagnostičke i terapijske svrhe pogotovu u detinjstvu • Stres

Faktori rizika Ranije bolesti • Prethodno lečen karcinom dojke nosi povišen rizik od karcinoma druge dojke. • U 5 -15% to se i dešava • Veći rizik-pozitivna porodična anamneza, mlađi uzrast, lobularni tip karcinoma dojke

Faktori rizika Benigne bolesti dojke • Proliferativna displazija sa atipičnom epitelnom hiperplazijom

Simptomi i znaci karcinoma dojke • Izraslina ili zadebljanje u dojci, njenoj okolini ili u pazuhu • Promena veličine ili oblika dojke • Promena boje kože • Sekrecija iz dojke, najčešće krvava ili izrazito tamna • Obično bez bolova, ali nije pravilo

KARCINOM DOJKE

Dijagnoza Postavlja je lekar specijalista za bolesti dojke (Hirurg-onkolog, internista-onkolog, radiologonkolog) na osnovu izvršenih pregleda • Klinički pregled • RTG mamografija • Ultrazvuk • MRI • Biopsija sa patohistološkom potvrdom bolesti

Dijagnoza • U 80% slučajeva ovu promenu pronalazi opipavanjem sama žena!!!

Lečenje Lokalno • Hirurško lečenje • Radijaciona terapija-zračenje Sistemsko • Hemioterapija • Hormonska terapija • Imunoterapija

Prevencija • Primarna prevencija • Sekundarna prevencija

Primarna prevencija Podrazumeva uticaj na faktore rizika. Na starost i genetiku se ne može uticati. Može se u izvesnoj meri uticati na hormonalne i reproduktivne faktore, dok ZDRAV NAČIN ŽIVOTA, koji podrazumeva pravilnu ishranu, redovne fizičke aktivnosti i regulaciju telesne težine smanjuje rizik ne samo za maligna već i za druga hronična nezarazna oboljenja. Postoji još i hemoprevencija koja podrazumeva primenu lekova ili drugih preparata, te preventivne hirurške intervencije kod osoba sa povećanim rizikom.

Sekundarna prevencija OBAVEZNO BI TREBALO DA SE SPROVODI!!! Obuhvata pograme za rano otkrivanje i programe skrininga • Samopregled dojki • Klinički pregled dojki • RTG mamografija (sa UZV dojke koji je joj je komplementarni pregled) • MRI dojki

Samopregled • • ZAŠTO? KADA? GDE? KAKO?

SAMOPREGLED ZAŠTO? • Jednostavan • Kratko traje- 10 -15 min • Ranije se uočavaju promene (koje ne moraju biti i najčešće nisu karcinom) • Ranije se odlazi lekaru • Otkriva se karcinom u ranijem stadijumu • Ranije se započinje lečenje • Lečenje je uspešnije

Samopregled • KADA? Sa navršenih 20 godina života 1 x MESEČNO, NAJBOLJE UVEK U ISTO VREME (UJUTRO ili UVEČE) Kod žena u reproduktivnom periodu najbolji period je između 5. i 10. dana u menstrualnom ciklusu računajući od 1. dana menstruacije. Kod žena u postmenopauzi može biti bilo koji dan u mesecu.

Samopregled GDE? Pred ogledalom Ispod tuša Na ravnoj i čvrstoj podlozi u ležećem položaju

Samopregled KAKO? Najosetljivije na dodir su jagodice prstiju ruke. Za pregled korisititi dva ili više prstiju, a ne samo jedan. Nežno prstima pritisnuti kožu i uveriti se da se ona pomera. Voditi računa da se dojka ne ubada vrhovima prstiju ili noktima. Ova greška je najčešća.

Samopregled Prstima praviti lagane kružne pokrete u smeru kazaljke na satu. Načiniti onoliko krugova koliko je potrebno da se pregleda cela dojka.

Samopregled • Površina koja se pregleda -prostire se od vrata (predeo iznad ključne kosti) do donjeg dela dojki (završetka dojki na grudnom košu) i od pazuha do grudne kosti • Način pregleda -posmatranje -palpacija

Samopregled KORAK 1 Skinuti se do pojasa i sa rukama opuštenim niz telo stati ispred ogledala pri dobrom osvetljenju. Ne žurite, pažljivo posmatrajte dojke!!!

Samopregled KORAK 1 Posebnu pažnju obratite na • razlike u veličini i obliku dojki • simetričnost dojki • izmene na površini kao što su otok (izbočenje, čvor), ulegnuće, osip, promene boje kože, nabiranje kože, veoma izbočene vene • promene položaja bradavice, uvučenost bradavica.

Samopregled • KORAK 2 Podignite ruke visoko iznad glave i ovaj položaj će istaći svaku razliku između dojki. Ukoliko su grudi veće, treba svaku dojku posebno podići i pogledati. Obratiti pažnju na sve pomenuto iz prvog koraka.

Samopregled • KORAK 3 Spustiti ruke u visini nosa. Prisloniti dlanove jedan uz drugi da bi se zategli grudni mišići. Proveriti da li postoji neka promena koja ranije bila zapažena.

Samopregled • KORAK 4 Staviti ruke na bokove, a zatim se polako okretati polulevo i poludesno i pri tom pažljivo promatrati dojke sa naročitom pažnjom na predeo ispod dojki. Na kraju nežno iscediti svaku bradavicu da bismo proverili da li ima iscetka-krvav, crn, braon, zelen, siv, beo, bistar. Proveriti da li su nadlaktice ili podlaktice otečene.

Samopregled • KORAK 5 Sledeća faza pregleda obavlja se pod tušem. Podići jednu ruku iznad glave. Drugu ruku koristiti za pregled dojke i njene okoline. Ruke je potrebno pregleda nasapunati.

Samopregled • KORAK 6 Zamisliti dojku kao sat. Pregled početi iz položaja 12 h i nežnim, kružnim pokretima dodirivati dojku od bradavice prema gore do ključne kosti i u pravcu kazaljke na satu. Nastaviti pregled dok se ne ispuni ceo krug, a zatim istim pokretima nastaviti i pregled pazuha.

Samopregled • KORAK 7 Leći na krevet ili ravnu, čvrstu površinu. Pregled dojki ponoviti na isti način kao i pod tušem. Ruke namazati kremom da bi vrhovi prstiju bili osetljiviji.

Samopregled • KORAK 8 Okrenuti se na jednu stranu, staviti ruku savijenu u laktu iznad glave te presavijen peškir ispod ramena čime malo podižemo stranu koju ispitujemo. Pažljivo ponoviti ispitivanje cele dojke, obraćajući pažnju na spoljašni deo, koji se u ovom položaju može sigurnije opipati. Na kraju pregledati na isti način predeo pazuha. Isti postupak ponoviti i sa druge strane.

• Rutinskim pregledom Vaših dojki primetićete verovatno svaku promenu. • Ako postoji promena javite se lekaru!!! • NE GUBITE VREME!!!

ZAPAMTITI • SAMOPREGLED NE MOŽE ZAMENITI ODLAZAK LEKARU!!! Kada se javiti lekaru i gde?

KLINIČKI PREGLED Preporuke • Od 20 -40. godine života- na tri godine • Preko 40. godine života- svake godine ili svake druge godine Pregledi mogu biti i češći zavisno od postojanja faktora rizika. Lekar će odlučiti o režimu pregleda.

KLINIČKI PREGLED • Opšte je pravilo da ukoliko je u porodici bilo karcinoma dojke, potrebno se javiti lekaru najmanje 10 godina pre nego što se najmlađi član porodice razboleo od karcinoma dojke.

KLINIČKI PREGLED • GDE? Javiti se PORODIČNOM (IZABRANOM) LEKARU, koji će Vas pregledati, a zatim shodno potrebi uputiti određenom lekaru specijalisti.

RTG mamografija • Sa 50 i više godina- svake dve godine • Od 40 -50. godine života kod postojanja faktora rizika- svake dve godine • Kod mlađih od 40 godina sa slučajevima karcinoma dojke u porodici ili sa drugim faktorima rizika odluku donosi lekar • Kod mlađih od 40 godina ova dijagnostička metoda se ređe koristi zbog specifične žlezdane građe dojki

Mamograf • Otkrivaju se promene manje od 1 cm • Otkrivaju se promene koje se ne primećuju kliničkim pregledom

Ultrazvuk dojke • Sprovodi se kod svih uzrasta • Nema ograničenja u broju pregleda obzirom da nema štetnih zračenja • Komplementarna je metoda RTG mamografiji • Kod mlađih od 40 godina je metoda izbora • Jeftina

Magnetna rezonanca • Rutinski se ne sprovodi • Sprovodi se za sada kod slučajeva gde se RTG mamografijom i ultrazvukom dojke nije moglo tačno utvrditi stanje dojki • Kod žena sa visokim rizikom • Naročito značajna kod osoba mlađe životne dobi kod kojih mamografija ima malu senzitivnost • Nema jonizujućeg zračenja • Skupa

SKRINING PROGRAM • Podrazmeva organizovano podvrgavanje ukupne ženske populacije jedne zemlje ili jednog regiona, određene starosne dobi, pregledima koji imaju za cilj otkrivanje promena u dojci u što ranijem stadijumu kada je i lečenje najuspešnije.

SKRINING PROGRAM KOJI SU TO PREGLEDI? • RTG mamografija- zlatni standard • Klinički pregled

SKRINING PROGRAM Prvi organizovani skrining programi u Evropi počeli su u periodu 1986 -1989. godine u skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji. REZULTAT: SMANJENJE SMRTNOSTI ZA OKO 30% U SKRINING GRUPAMA.

SKRINING PROGRAM Danas se u Evropi organizovani skrining obavlja u 19 zemalja. Ciljna grupa su žene između 50 -69 godina. Pozivi su uglavnom na 2 godine, a u Velikoj Britaniji na 3 godine. U SAD ciljnu grupu čine žene između 40 -69 godina. SRBIJA JOŠ UVEK NEMA SKRINING PROGRAM ZA RANO OTKRIVANJE KARCINOMA DOJKE.

Informisana i edukovana žena Brine o svom zdravlju Odlazi lekaru ZDRAVA I SREĆNA