Ogranienja ljudskih prava Prof dr Ivana Krsti VRSTE

Ograničenja ljudskih prava Prof. dr Ivana Krstić

VRSTE OGRANIČENJA • 1. STAVLJANJE VAN SNAGE (DEROGACIJA) POJEDINIH PRAVA I SLOBODA • 2. UGRAĐENA (INHERENTNA) OGRANIČENJA • 3. FAKULTATIVNA OGRANIČENJA

DEROGACIJA • Stanja opasnosti – vanredne okolnosti kao što su rat, unutrašnji neredi i pobune većih razmera, prirodne katastrofe – ugrožavanje života i opstanka nacije • “izvanredna javna opasnost” (PGP) • “doba rata” (EKLJP) • “vreme rata, opšte opasnosti ili druge vanredne situacije kojom se ugrožava nezavisnost ili bezbednost države ugovornice” (AKLJP) • PROGLAŠENA OD STRANE DRŽAVNOG ORGANA (PGP)

Grčki slučaj, ESLJP • standard javne opasnosti: • A. Opasnost mora biti stvarna i neposredna • B. Njene posledice moraju se odnositi na celu naciju • C. Mora biti ugroženo odvijanje organizovanog života zajednice • D. Kriza ili opasnost moraju biti izuzetni

Primeri • proglašenje vanrednog stanja (Nikaragva, Azerbejdžan i Izrael) • problemi sa pobunjenicima (Alžir) • vandalizam i korišćenje vatrenog oružja (Argentina) • ozbiljni politički i socijalni potresi (Bolivija) • terorističke aktivnosti (Izrael) • prirodne katastrofe (Gvatemala) • sukob s demonstrantima (Panama) • građanski rat (Sudan ) • pokušaj ubistva predsednika (Venecuela)

Uslovi • 1. mere se mogu primenjivati samo u “najnužnijoj meri koju zahteva situacija” – proporcionalnost preduzetih mera i pretnje, njihov prostorni domašaj i dužina trajanja • 2. ovakve mere moraju biti u skladu s obavezama države koje ona ima prema međunarodnom pravu (čl. 4, st. 1 PGP , čl. 15. st. 1 EKLJP) • 3. o preduzetim merama države moraju obavestiti nadležne organe predviđene samim međunarodnim ugovorom (Generalni sekretar UN prema PGP-u, Generalni sekretar Saveta Evrope prema EKLJP)

Apsolutno zaštićena prava • Neka prava su toliko osnovna da se ne mogu podvrći nikakvim ograničenjima i ne mogu se suspendovati • EKLJP – pravo na život, zabrana mučenja, zabrana ropstva i prinudnog rada, zabrana retroaktivnog krivičnog zakonodavstva, zabrana izricanja smrtne kazne, zabrana ponovnog suđenja licima već osuđenim ili oslobođenim povodom istog krivičnog dela • PGP + zabrana zatvaranja zbog neizvršavanja neke ugovorne obaveze, sloboda misli, savesti, veroispovesti • AKLJP + pravna sposobnost, prava porodice, pravo na ime, prava deteta, pravo na državljanstvo, pravo na učešće u vlasti, sudske garantije • AP – ne sadrži ovu klauzulu

Inherentna ograničenja • Neka prava i slobode ograničene su stalno, samom formulacijom zajemčenog prava. • primer: sloboda čoveka je neprikosnovena vrednost, ali u slučajevima koji su zakonom precizirani neka lica mogu biti lišena slobode i tada ona trpe posledice što su svojim ponašanjem povredila neki opšti interes. • EKLJP – čl. 2 – pravo na život (lišavanje života usled upotrebe sile koja je apsolutno neophodna u nekim situacijama), čl. 4 - prinudni rad (postoji rad koji se ne smatra prinudnim, kao što je rad uobičajen u sklopu lišenja slobode), čl. 5 garantuje slobodu i bezbednost ličnosti (do lišenja slobode može doći u tačno navedenim situacijama).

Fakultativna ograničenja • Država je ovlašćena da po različitim osnovama, u opštem društvenom interesu, ograniči vršenje pojedinih prava i sloboda putem tzv. restriktivnih klauzula. • Država odlučuje samo o obimu primene konkretnog prava. • PGP – sloboda kretanja, sloboda misli, savesti i veroispovesti, sloboda izražavanja, sloboda mirnog okupljanja, sloboda udruživanja • EKLJP – + pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života

Uslovi: • 1. ograničenje mora biti predviđeno zakonom, propisano zakonom, u skladu sa zakonom; • 2. legitimnost cilja -zaštita opštih vrednosti kao što je nacionalna bezbednost, javna sigurnost, javno zdravlje, javni moral, prava i slobode drugih, i • 3. mora biti “neophodno u demokratskom društvu” (nužna društvena potreba srazmerna željenom zakonitom cilju) i

Primer fakultativnog ograničenja • Član 8 EKLJP • 1 Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. • 2 Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom • i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne • bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, • zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Ustav Republike Srbije, čl. 20 • Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. • Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. • Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Ustav Republike Srbije, čl. 202 • Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno. • Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. • Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog ili ratnog stanja. • Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih. .

Primeri • John Hirst, britanski državljanin star 54 godine, izdržavao je kaznu doživotnog zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu za ubistvo, a 25. maja 2004. je uslovno pušten na slobodu. Prema čl. 3 Zakona o narodnim poslanicima iz 1983, nije mogao da glasa na parlamentarnim ili lokalnim izborima, kao i nekih 48. 000 osuđenika. • On se žalio što je kao zatvorenik podvrgnut opštoj zabrani glasanja na izborima, suprotnom čl. 3 Prvog protokola i čl. 14 EKLJP.

Argumenti • Vlada – mera je usmerena na sprečavanje kriminala, kažnjavanje postupaka osuđenih zatvorenika, uvećavanje građanske odgovornosti i poštovanje vladavine prava. • Srazmernost ? – 48. 000 zatvorenika, širok obim prekršilaca i kazni, od relativno lakih do najtežih kazni i od jednog dana do doživotne robije – primenjuje se automatski na osuđenike u zatvoru, bez obzira na pojedinačne okolnosti.

Evropski sud za ljudska prava • Prava zajemčena čl. 3 Prvog protokola su ključna za uspostavljanje i očuvanje temelja delotvorne demokratije i vladavine prava i pravo na glasanje je pravo, a ne privilegija. • Ova prava nisu apsolutna i podvrgnuta su inherentnim ograničenjima gde država ima široko diskreciono polje, ali ograničenja moraju biti nametnuta u težnji ka opravadnom cilju i srazmerna što ovde nije bio slučaj.

Fakultativno ograničenje • Leyla Sahin, turska državljanka rođena 1973, živi u Beču od 1999. kada je napustila Istanbul da bi nastavila studije medicine. Potiče iz tradicionalne muslimanske porodice, te nošenje islamskog zara smatra svojom verskom obavezom. • Zamenik rektora univerziteta u Istanbulu je 23. februara 1998, kada je bila na petoj godini medicine, izdao cirkular kojim se studentima sa bradama i islamskim zarovima zabranjuje pristup predavanjima, kursevima i vežbama. • U martu 1998, njoj nije dozvoljeno polaganje pismenog ispita, a potom nije mogla da se upiše na jedan kurs i više predavanja i ispita. Dobila je i upozorenje fakulteta zbog kršenja univerzitetskih pravila oblačenja, a u jednom semestru je i suspendovana zbog učešća u neodobrenom protesnom okupljanju protiv ovih pravila.

Evropski sud za ljudska prava • 1. pismeno obaveštenje kojim je nametnuto ograničenje mesta i načina nošenja islamskog zara na univerzitetu, predstavlja mešanje u ispoljavanje veroispovesti (čl. 9 EKLJP). • 2. propisano zakonom – odluku je doneo zamenik rektora u okviru zakonskog okvira predviđenog Zakonom br. 2547, a u skladu sa ranijom zakonskom praksom i praksom Ustavnog suda u Turskoj. • 3. cilj – sporno mešanje je težilo opravdanim ciljevima zaštite prava i sloboda drugih i očuvanju javnog reda.

Mešanje neophodno u demokratskom društvu? • Vlada – postojanje ekstremističkih pokreta koji nastoje da celokupnom društvu nametnu svoje verske simbole i društveno uređenje zasnovano na verskim pravilima. • Država je zasnovana na načelima svetovnosti i jednakosti. Ovo načelo je sprečavalo državu da daje prednost određenoj veroispovesti ili uverenju i time vodilo državu ka njenoj ulozi nepristrasnog sudije i štitilo je slobodu veroispovesti i savesti svakog lica.

Slučaj Kosteski protiv BJRM (2006) • Vasko Kosteski, državljanin BJRM; rođen je 1961. i živi u Bitolju. Zaposlen je u Elektroprivredi Makedonije, a 14. aprila 1998. novčano je kažnjen (15% od njegove mesečne plate tokom 6 meseci) zbog jednodevnog odsustvovanja bez dozvole da bi slavio Bajram. • Domaći sudovi su smatrali da je prekršio disciplinska pravila jer nije došao na posao, niti je odsustvo opravdao jer je bio etnički Makedonac koji je slavio i hrišćanske verske praznike.

Evropski sud za ljudska prava • Čl. 9 EKLJP ne štiti svako delo motivisano ili inspirisano veroispovešću ili uverenjem. • On nije potvrdio istinitost svoje tvrdnje da je Musliman, već je njegovo ponašanje bacilo sumnju na tu tvrdnju, pošto ne postoje spoljašnji znaci njegovog upražnjavanja muslimanske vere ili pridruživanja zajedničkom muslimanskom bogosluženju. • Nije nerazumno da poslodavac odsustvo bez dozvole ili očiglednog opravdanja može smatrati disciplinskim prekršajem. • Nije nesrazmerno – nužno u demokratskom društvu radi zaštite prava drugih.

Labita protiv Italije (2000) • Sumnjalo se da je podnosilac predstavke član mafije i to na osnovu činjenice da ga je doušnik označio kao člana mafije, i što mu je brat bio član mafije. • On u periodu od 3 godine čak 10 sati nije mogao da izađe iz stana, a morao je da obavesti policiju o svakom napuštanju stana. Takođe, nije mogao da kontaktira druga lica koja su imala krivični dosije ili su bili pod sličnim nadzorom, a nije smeo ni da posećuje barove, niti javna mesta.

Mišljenje ESLJP • Legitimne su mere koje su usmerene na prevenciju od kriminala, čak i pre osude nekog lica. • Primenjene mere nisu bile neophodne jer nema konkretnih dokaza da je lice član mafije.

Napijalo protiv Hrvatske (2003) • Hrvatskom državljaninu je hrvatski carinik, na graničnom prelazu sa BIH, oduzeo pasoš jer nije imao para da plati kaznu u iznosu od 30 evra zbog neprijavljivanja 4 kartona cigareta i 2 litre ulja za kuvanje. Osnovni sud u Zagrebu odbio je zahtev podnosioca predstavke za izdavanjem privremene mere i vraćanjem pasoša, iako je policija htela da vrati pasoš. Posle nešto više od dve godine, on je u policiji dobio pasoš nazad, a protiv njega nije pokrenut nikakav postupak.

Mišljenje ESLJP • nedostatak koordinacije i saradnje između policije i sudskih vlasti. • kao posledica odsustva odgovarajuće administrativne procedure, licu je bilo onemogućeno da putuje u dužem vremenskom periodu. • država nije pružila razumno opravdanje za zadržavanje pasoša u ovoliko dugom periodu.

Bartik protiv Rusije (2006) • Podnosilac predstavke je 1977. godine počeo da radi u državnoj firmi koja pravi raketne i svemirske uređaje. On je potpisao izjavu kojom se obavezao da će čuvati tajne informacije, kao i da neće posećivati ambasade, misije, konzulate i druga predstavnička tela stranih država, niti da će kontaktirati strance bez saglasnosti uprave agencije ili sovjetskih vlasti. U izjavi je stajalo i da pristaje na zabranu putovanja u inostranstvo, osim ukoliko na to ima pravo prema relevantnim zakonima i uredbama. U izjavi iz 1994. godine obavezao se na zabranu odavanja tajne i nakon prestanka ugovora o radu, kao i na obavezu obaveštavanja odeljenje bezbednosti o bilo kom pokušaju treće strane da dobije poverljive informacije, ili u slučaju kontakta sa rođacima koji žive u inostranstvu ili sa strancima.

Epilog • Nakon dve godine, podnosilac predstavke je prestao da radi u pomenutoj firmi i predao je sve poverljive materijale. Posle godinu dana tražio je izdavanje pasoša, ali je njegov zahtev odbijen s obrazloženjem da mu, na osnovu preporuke bivšeg poslodavca, nije moguće izdati pasoš do 2001. godine. • Domaći sudovi su potvrdili ovu odluku, a njemu je restrikcija ukinuta 14. avgusta 2001. godine (trajala je 5 godina, ukupno 24 od zasnivanja radnog odnosa 1977, nakon čega je dobio pasoš i otputovao u SAD.

Mišljenje ESLJP • Ograničenje u skladu sa zakonom i radi očuvanja legitimnog interesa – nacionalne bezbednosti • Test proporcionalnosti - podnosilac predstavke je vratio sve poverljive materijale i želeo je da otputuje iz privatnih razloga jer mu je otac bio bolestan. Ipak, restrikcija je postojala za sve, bez obzira na razlog ili dužinu boravka u inostranstvu, ukoliko je postojala procena da su informacije kojima lice raspolaže još uvek senzitivne. Nije pokazano ni kako ovako nekvalifikovana restrikcija služi interesima nacionalne bezbednosti, kada je već bila ukinuta restrikcija u prepisci i kontaktima sa strancima koji borave na teritoriji Rusije.

Stamose protiv Bugarske (2012) • Podnosilac predstavke je bugarski državljanin koji živi u Ujedinjenom Kraljevstvu. On je na osnovu studentske vize ušao u SAD, ali je napustio studije zbog posla. On je deportovan u Bugarsku, nakon čega mu je granična policija stavila zabranu putovanja u inostranstvo u trajanju od dve godine zbog povrede američkih imigracionih propisa. Podnosilac predstavke je smatrao da je ova zabrana nepravična i neproporcionalna i da ga je sprečila da putuje u inostranstvo, gde su mu živeli majka i brat.

Mišljenje ESLJP • Ovakva mera je u skladu sa zakonom i usmerena je na smanjenje verovatnoće da zemlja čiji su imigracioni propisi povređeni odbije druge bugarske državljane da uđu na njenu teritoriju, te je preduzeta radi zaštite javnog poretka i zaštite prava drugih lica. • Nije proporcionalna jer je primenjena automatski na sve zemlje. Takođe, vlasti nisu uzele u obzir posebne okolnosti podnosioca predstavke, poput već uvedene zabrane ulaska u SAD, ozbiljnosti učinjene povrede, rizika da će ponovo prekršiti imigraciona pravila neke zemlje, njegovu porodičnu situaciju, njegovu finansijsku i ličnu situaciju, kao i činjenicu da nema

Konstantin Markin protiv Rusije (2012) • Otac četvoro dece koji je radio u vojsci kao radiooperater za obaveštajne poslove. Razveo se kada mu se rodilo treće dete i kako su deca ostala sa njim, tražio je porodiljsko odsustvo u trajanju od 3 godine koje mu nije odobreno jer odsustvo u ovolikom trajanju pripada samo ženama zaposlenim u vojsci.

Stav države • Nema konsenzusa među evropskim državama po ovom pitanju. • Država ima šire polje slobodne procene kada se radi o pravilima u njenoj vojsci. • Slučaj Petrović protiv Austrije iz 1998. gde je ESLj. P ustanovio da razlika po osnovu pola u odnosu na naknadu za vreme porodiljskog odsustva nije predstavljala kršenje člana 14 EKLj. P.

Mišljenje ESLJP • STEREOTIPI • Pozivanje na tradicije i opšte pretpostavke o preovlađujućim socijalnim stavovima u određenoj zemlji nisu dovoljno opravdanje za razliku u postupanju po osnovu rodne pripadnosti. • Takvo različito postupanje ima za posledicu pojačavanje rodnih stereotipa i nanosi štetu i karijerama žena i porodičnom životu muškaraca.

Mišljenje ESLJP • POLj. E SLOBODNE PROCENE • Prava vojnog osoblja mogu biti ograničena u većoj meri nego prava civila. U isto vreme, pripadnici vojnog osoblja imaju zakonsko pravo na to da njihova prava budu zaštićena. S tih razloga, svako ograničenje njihovih prava mora biti opravdano posebno ozbiljnim razlozima, kao što je stvarno ugrožavanje operativne efikasnosti oružanih snaga. • Na primer, vojnom osoblju, može biti zabranjen odlazak na roditeljsko odsustvo ukoliko je reč o licima zaposlenim na mestima na kojima im je teško naći zamenu zbog specifičnog hijerarhijskog položaja, retkih tehničkih kvalifikacija ili uključenosti u aktivna vojna dejstva.

Lauci protiv Italije • Jedna majka je smatrala da se stavljenje raspeća na zid u sve učionice državne škole koju je pohađalo njeno dvoje dece kosi sa sekularizmom. • -Pozivala se na odluku italijanskog Kasacionog suda iz 2000. da se stavljanje raspeća na glasačka mesta kosi sa principom sekularne države. Upravni odbor škole je doneo odluku da ostavi raspeća, a Ministarstvo obrazovanja je donelo preporuku direktorima državnih škola da slede ovaj primer. • Država – raspeće se smatra simbolom italijanske istorije, države i identiteta.

Odluka veća (2010) • Prisustvo raspeća je moglo lako biti protumačeno kod dece kao versko obeležje, što nije podsticajno za decu koja nisu katolici. Sloboda nepripadanja nijednoj veri se mora štititi, kada iza određenog uverenja stoji država, a pojedinac se nalazi u situaciji koju ne može da izbegne ili to zahteva nesrazmerno velike napore. • Država se mora uzdržati od nametanja bilo kakvih uverenja na mestima gde pojedinac zavisi od države. Ovakvo ponašanje ograničava roditelje da decu vaspitavaju prema sopstvenim uverenjima, kao i pravo deteta da u nešto veruje ili ne.

Odluka Velikog veća (2011) • Sud je primetio da se odredbama italijanskog zakonodavstva kojima je propisano prisustvo raspeća u učionicama državnih škola većinskoj veroispovesti u državi obezbeđuje pretežna uočljivost u školskoj sredini. Po mišljenju Suda to, međutim, samo po sebi nije dovoljno da posvedoči da je reč o procesu indoktrinacije koji sprovodi italijanska država. Sud je primetio da je raspeće na zidu u suštini pasivni simbol čiji se uticaj na učenike ne može uporediti sa uticajem koji bi imalo didaktičko nastavničko obraćanje ili učešće u verskim aktivnostima.

Odluka Ustavnog suda br. Už. 1918/2009. od 2012. • "Osporenim rešenjem Ministarstva promenjena je lokacija održavanja skupa 'Povorka ponosa', te nije eksplicitno onemogućeno mirno okupljanje LGBT populacije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem osporenog rešenja, i to samo jedan pre zakazanog skupa, zapravo, ograničeno pravo na mirno okupljanje učesnika prijavljenog skupa. Donošenjem osporenog rešenja 'o promeni lokacije održavanja skupa', koje nema pravno utemeljenje u pozitivnim zakonskim propisima, Ministarstvo je zapravo onemogućilo učesnike skupa da se okupe na mestu na kome su želeli, a koje je, saglasno Rešenju o određivanju prostora za okupljanje građana u Beogradu, predviđeno i dozvoljeno.

Promena odluke • Ministarstvo unutrašnjih poslova –Direkcija policije je 19. septembra 2009. donelo osporeno rešenje 03 broj 8988/0920„sazivaču javnog skupa pod nazivom„Povorka ponosa” o promeni lokacije, tj. da se javni skup održi u parku prijateljstva Ušće na Novom Beogradu ili na platou ispred Palate Srbije, shodno Rešenju o određivanju prostora za okupljanje građana u Beogradu. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da „sagledavajući ukupno stanje bezbednosti na teritoriji grada Beograda, kao i najave više neformalnih grupa i udruženja građana da će po svaku cenu nastojati da nasilno spreče održavanje najavljenog skupa, postoje veliki bezbednosni rizici i pretnja za održavanje javnog skupa u centru grada”. U osporenom rešenju nije navedena pouka o pravnom leku.

Nastavak Odluke US • Imajući u vidu činjenicu da donošenje osporenog rešenja nije bilo predviđeno zakonom, kao i da je isto doneto i podnosiocima ustavne žalbe dostavljeno 19. septembra 2009, dakle 24 časa pre održavanja skupa, te da podnosioci ustavne žalbe nisu imali na raspolaganju pravno sredstvo kojim bi pobijali zakonitost osporenog rešenja, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Ministarstva podnosiocima povređeno pravo na slobodu okupljanja iz čl. 54. st. 1. Ustava i pravo na pravno sredstvo iz čl. 36. st. 2. Ustava. Budući da, prema odredbi čl. 198. st. 2. Ustava, zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravima lica podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, a da u konkretnom slučaju takva sudska zaštita podnosiocima nije obezbeđena, Ustavni sud je ocenio da su podnosiocima ustavne žalbe pravo na slobodu okupljanja i pravo na pravno sredstvo povređeni u vezi