1 POJAM VRSTE I RAZLIITA SHVATANJA PRAVA 2

1. POJAM, VRSTE I RAZLIČITA SHVATANJA PRAVA 2. PRAVNA NORMA (ODNOS PRAVNIH I DRUŠTVENIH NORMI, ELEMENTI I VRSTE PRAVNE NORME) 3. IZVORI PRAVA I VRSTE PRAVNIH AKATA 4. PRAVNI SISTEM I GRANE PRAVA Nastavnik: prof. dr iur. Marija Kostić Email: mkostic@singidunum. ac. rs

CILJ DANAŠNJEG ČASA n n Objašnjavanje pojma prava i njegovih zajedničkih svojstava Predstavljanje i objašnjavanje vrsta prava Objašnjavanje pojma pravne norme, njenih sastavnih delova (dispozicije i sankcije) i njenog važenja u vremenu i prostoru Objašnjavanje pojma pravne države i principa vladavine prava n OBJASNITE SVOJE SHVATANJE POJMA PRAVO I ZBOG ČEGA ONO POSTOJI?

POJAM PRAVA n n n PRAVO JE SKUP NORMI (PRAVILA PONAŠANJA) KOJE KREIRA I SANKCIONIŠE DRŽAVA. Nastalo je kao potreba da se društveni odnosi prinudno usmere u cilju uspostavljanja poretka kojim se ostvaruje opšte ljudsko dobro, mir, sigurnost, pravednost i druge društvene vrednosti. Pravo je NEODVOJIVO OD DRŽAVE.

RAZLIČITA SHVATANJA PRAVA n n n PRIRODNOPRAVNA TEORIJA: u prirodi postoji jedno uvek prisutno i nepromenjivo pravo koje je izraz najviše pravde i dobra. Pripada svim ljudima na svetu jednako i niko im ga ne može uskratiti. Pozitivno pravo, koje samo ljudi stvaraju u društvu i državi, treba da teži standardima prirodnog prava, odnosno prirodno pravo treba da bude inkorporirano u pozitivno. ISTORIJSKOPRAVNE TEORIJE: TEORIJE različita prava su svojstvena određenim narodima, podložna su istorijskim promenama i zavise od razvitka datog naroda.

RAZLIČITA SHVATANJA PRAVA n n SOCIOLOŠKE TEORIJE PRAVA: pravo je društvena tvorevina nastala usled sukoba interesa društvenih grupa i pojedinaca. Država kroz sistem pravila i sankcija opredeljuje da se svi pojedinci i grupe ponašaju u opštem interesu. NORMATIVISTIČKE PRAVNE TEORIJE: TEORIJE pravo su isključivo pravna pravila koja stvara država (pravni sistem) i njihovo kršenje sankcioniše na osnovu monopola fizičke sile.

PRAVILO PONAŠANJA: NORMA n NORMA: NORMA vrsta PRAVILA PONAŠANJA. n DRUŠTVENE NORME: pravila o ponašanju ljudi snabdevene društvenom sankcijom. Stvaraju ih i primenjuju društvene grupe i organizacije: n n n n OBIČAJNE MORALNE PRAVILA DRUŠTVENIH ORGANIZACIJA RELIGIJSKE ETIČKE… PRAVNE NORME (AKTI): pravila o ponašanju ljudi čiju primenu nadzire i štiti država (državna sankcija). SANKCIJA: mera kojom društvo primorava pojedinca da poštuje pravilo ponašanja. n n DRUŠTVENA DRŽAVNA (PRAVNA)

DRUŠTVENE NORME n OBIČAJI: nastaju dugotrajnim i spontanim ponavljanjem ponašanja koje je prihvaćeno od strane društva. n n MORAL: nepisana pravila ponašanja ljudi u međusobnim odnosima, zasnovana na vrednosnoj oceni i svesti čoveka šta je dobro, ispravno ili pravedno, a šta suprotno dobru i pravdi, tj. šta je zlo. n n Običajno pravo: kada pravo prihvati običajno pravilo i da mu pravnu snagu. DA LI MORAL TREBA DA SE MENJA U ZAVISNOSTI OD OPŠTIH PROMENA U DRUŠTVU? PRAVILA DRUŠTVENIH ORGANIZACIJA: ORGANIZACIJA pravilnici, statuti, kodeksi. . .

RAD U GRUPAMA n NAVEDITE PO 3 PRIMERA: • n n n - OBIČAJA - MORALNOG PRAVILA PONAŠANJA - PRAVILA DRUŠTVENIH ORGANIZACIJA NAVEDITE ADEKVATNE SANKCIJE ZA KRŠENJE SVAKOG OD TIH PRAVILA

ELEMENTI PRAVNE NORME: DISPOZICIJA, SANKCIJA, HIPOTEZA n DISPOZICIJA: konkretno pravilo ponašanja koje predviđa da se nešto mora, sme ili može činiti, ne činiti ili trpeti. n VRSTE DISPOZICIJE: n n n NAREĐUJUĆA („svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu“. . . ) ZABRANJUJUĆA („zabranjeno je kloniranje ljudskih bića“) OVLAŠĆUJUĆA („svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu“)

DELIKT n Radnja nekog lica (subjekta) koja je suprotna ponašanju propisanom u dispoziciji. n Delikt povezuje dispoziciju i sankciju. n Krivičnopravni ili građanskopravni. n Psihički odnos lica prema protivpravnoj radnji: n n Nužan da bi postojao delikt. Može biti: n n UMIŠLJAJ NEHAT

SANKCIJA (PRAVNA) n Sekundarno pravilo ponašanja koje je obavezno za prekršioca dispozicije pravne norme. Sprovodi je državni organ prema licu koje je prekršilo pravilo ponašanja propisano u dispoziciji pravne norme. Da bi se primenila mora biti dokazana PRAVNA ODGOVORNOST lica. n VRSTE SANKCIJA: n n n PREMA LICIMA n kazne n mere PREMA PRAVNIM AKTIMA n ništavost n rušljivost; PREMA SVRSI n retributivne n restitutivne

HIPOTEZA n HIPOTEZA: utvrđuje uslove da bi jedan društveni odnos bio regulisan pravom, tj. da bi se primenila dispozicija ili sankcija. n n PRETPOSTAVKA (HIPOTEZA) DISPOZICIJE: utvrđuje činjenice i okolnosti koje treba da postoje da bi se primenila dispozicija. PRETPOSTAVKA (HIPOTEZA) SANKCIJE: opis načina kršenja dispozicije koji treba da se dogodi da bi se primenila sankcija. Nije isto što i delikt!

KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA KZ RS n n UBISTVO, čl. 113: “Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od 5 do 15 godina”. TEŠKO UBISTVO, čl. 114: “Zatvorom najmanje 10 godina ili doživotnim zatvorom kazniće se: 1) ko drugog liši života na svirep ili podmukao način; 2) ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju; 3) ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica; 4) ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe; 5) ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda; 6) ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnosti; 7) ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti; 8) ko liši života lice koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja; 9) ko liši života dete ili bremenitu ženu; 10) ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao; 11) ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti.

KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA KZ RS n n UBISTVO NA MAH, čl. 115: “Ko drugog liši života na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog, kazniće se zatvorom od 1 do 8 godina”. UBISTVO DETETA PRI POROĐAJU, čl. 116: “ Majka koja liši života svoje dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”. LIŠENJE ŽIVOTA IZ SAMILOSTI , čl. 117: “Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”. NEHATNO LIŠENJE ŽIVOTA, čl. 118: “Ko drugog liši života iz nehata, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”.

IZVORI PRAVA: VRSTE n VREDNOSNI: n Društvene vrednosti kojima pravni sistem teži i štiti ih: n n n FORMALNI: n Oblici u kojima postoje opšte pravne norme; n n PRAVDA SLOBODA DOSTOJANSTVO MIR TOLERANCIJA… OPŠTE PRAVNE NORME: pravne norme koje se odnose na neodređen broj lica i situacija; Ustav, zakoni, podzakonski akti… POJEDINAČNI PRAVNI AKTI: odnose se na konkretnu situaciju i konkretno lice (npr. ugovor). VEŽBA: “VREDNOSTI- definisanje ličnih i grupnih vrednosti”

NAJVAŽNIJE VRSTE PRAVA n PREMA OBLASTIMA REGULISANJA: n MEĐUNARODNO n UNUTRAŠNJE n JAVNO n PRIVATNO (NACIONALNO)

MEĐUNARODNO PRAVO § Pravne norme koje regulišu međunarodne odnose tj. države ih prihvataju kao obvezujuće: § § § Donose ih međunarodne organizacije (OUN, Savet Evrope i sl. ), voljom više država članica; Ratifikacija u nacionalnim parlamentima; Forma: § § § međunarodne konvencije (npr. o ljudskim pravima) ili međunarodni bilateralni ili multilateralni sporazumi; Npr. diplomatsko pravo, ratno i humanitarno pravo, pravo mora, itd.

UNUTRAŠNJE (NACIONALNO) PRAVO n Pravne norme koje regulišu odnose u okviru jedne nacionalne suverene države: n n Nacionalno pravo nastaje na osnovu volje konkretne države; Pravne norme donosi najviše zakonodavno telo (parlament) konkretne države; Važi isključivo na teritoriji konkretne države a ne i preko njenih granica. Npr. krivično pravo, građansko pravo, ustavno pravo, porodično pravo, poslovno pravo, porodično pravo, itd.

JAVNO I PRIVATNO PRAVO n Javno pravo: reguliše odnose između države (državnih institucija) i fizičkih iili pravnih lica povodom zaštite nekog javnog interesa. n n NPR. upis novorođenog deteta u matičnu knjigu rođenih; Privarno pravo: reguliše odnose između fizičkih i pravnih lica povodom zaštite nekog privatnog interesa. n NPR. zaključenje razvod braka, imovinsko-pravni odnosi. . .

PRAVNE GRANE kao sastavni delovi pravnog sistema JAVNO PRAVO n n USTAVNO PRAVO- pravne norme koje regulišu organizaciju državne vlasti, osnove društveno-ekonomskog uređenja države i osnovna ustavna prava i onabeze građana; UPRAVNO PRAVO- pravne norme koje regulišu organizaciju i nadležnosti države i javne uprave i njihove delatnosti (servis građana). n n KRIVIČNO PRAVO- norme kojima država štiti svoje vitalne interese i osnovne kulturne i opšte prihvaćene ljudske i civilizacijske vrednosti. Država definiše koja ponašanja predstavljaju nedozvoljene (opasne i protivpravne) radnje- krivična dela i propisuje adekvatne sankcije. PROCESNO (SUDSKO) PRAVOreguliše rad sudova i postupak pred njima PRIVATNO PRAVO n GRAĐANSKO I POSLOVNO (PRIVREDNO) PRAVO- norme koje regulišu imovinske odnose. n RADNO PRAVO- norme koje regulišu prava i obaveze u pogledu radnih odnosa. n PORODIČNO PRAVO- norme koje regulišu prava i obaveze u pogledu porodičnih odnosa, pre svega supružnika i dece. n NASLEDNO PRAVO- reguliše prava, obaveze i način prenosa imovine nakon smrti jednog lica na njegove naslednike.

HIJERARHIJA opštih pravnih akata kao IZVORA PRAVA na nivou države n n n n USTAV ZAKONI PODZAKONSKI AKTI PRAVILA DRUŠTVENIH ORGANIZACIJA OBIČAJI SUDSKA PRAKSA I PRECEDENTI Pojedinačni pravni akti moraju biti u skladu sa opštim pravnim aktima.

USTAV n Najviši pravni akt jedne države koji reguliše najvažnije društvene odnose i ustrojstvo državnih organa. Normativno usmerava razvitak date države. n Sastavni delovi: PREAMBULA i NORMATIVNI DEO. n Prema načinu donošenje ustavi se dele na: n n OKTROISANE USTAVNE PAKTOVE NARODNE (DEMOKRATSKE): n n USTAVI SAVREMENIH DRŽAVA NAJČEŠĆE IH DONOSI USTAVOTVORNA ILI REDOVNA SKUŠTINA, ODNOSNO GRAĐANI NA REFERNDUMU

ZAKON n Mora biti u skladu sa ustavom. n Detaljnije razrađuje odredbe ustava. n Zakone usvaja SKUPŠTINA (PARLAMENT). n Stupa na snagu osam dana nakon usvajanja i objavljivanja u Službenom glasniku RS: n n po pravilu deluje ZA UBUDUĆE izuzetno dozvoljeno RETROAKTIVNO dejstvo

PODZAKONSKI AKTI n n Moraju biti u skladu sa ustavom i zakonima. Razrađuju odredbe zakona u cilju njihove lakše primene i uređuju značajna područja društvenog života. n Donosi ih vlada i organi izvršne vlasti. n Vrste: uredbe, rezolucija, preporuke, odluke, itd.

POJEDINAČNI PRAVNI AKTI n n UKAZ UPRAVNI AKT SUDSKA PRESUDA PRAVNI POSAO

VAŽENJE PRAVNIH NORMI U VREMENU n n STUPANJE NA SNAGU PRESTANAK VAŽENJA Član 5. KZ RS (1) Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. (2) Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca. (3) Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.

VAŽENJE PRAVNIH NORMI U PROSTORU n Član 6. KZ RS (1) Krivično zakonodavstvo Republike Srbije važi za svakog ko na njenoj teritoriji učini krivično delo (2) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela (3) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u domaćem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvršenja krivičnog dela (4) Ako je u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana u stranoj državi pokrenut ili dovršen krivični postupak, krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca (5) Krivično gonjenje stranca u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana može se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj državi

DEBATA n Da n n li treba legalizovati EUTANAZIJU? KZ RS, član 117 - Lišenje života iz samilosti: „Ко liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“. Predlog Građanskog zakonika: predviđa “Pravo na dostojanstvenu smrt (eutanazija)”. Bolja formulacija bi bila “pravo na dostojanstveno umiranje”

ISHODI DANAŠNJEG ČASA n Studenti bi trebalo da budu sposobni da: n Objasne pojam prava i različite teorijske pristupe pojmu prava n Opišu razliku između različitih vrsta prava n n Objasne pojam pravne norme i razlikuju i objasne njene sastavne delove Kritički analizijraju ove pojmove u kontekstu konkretne države