Elementi prava metapravni i normativni element Metapravni element

Elementi prava – metapravni i normativni element

Metapravni element § Metapravni element određuje poreklo pozitivnog prava – to je “materijalni” ili “supstancijalni izvor prava” § Postoji i drugo značenje termina “izvor”: da pojedinačne pravne odluke (presude, rešenja, itd), koje rešavaju jedan konkretan slučaj izviru iz opštih pravnih akata (zakona, uredbi, itd)

Terminologija: šta znači “izvor prava”? § Smatra se da je Tit Livije prvi upotrebio ovaj izraz za Zakon o XII tablica, nazivajući ga “izvorom celokupnog javnog i privatnog prava”. § Ovo je prvo i najvažnije značenje: FORMALNI izvor prava § Pod formalnim izvorima prava se razumeju vidovi stvaranja pravnih normi, odnosno postupci i načini pomoću kojih se rađaju obavezujuće pravne norme. § Formalni izvori prava su opšti pravni akti kojima se neposredno ili posredno stvaraju opšte pravne norme (ustav, zakon, podzakonski akti, sudski precedenti, itd). § Postoje još dva značenja reči “izvor prava”: materijalni i vrednosni izvori

Materijalni izvori § Faktori koji proizvode važeće pravne norme § Dve vrste “faktora”: društveni odnosi i društveni činioci § Društveni odnosi – odnosi za koje društveni činioci – tvorci prava, smatraju da treba da budu pravom uređeni! § Istorijska i socijalna dimenzija (a uvek su to politički, ekonomski i porodično-biološki odnosi) § Društveni činioci – to su “stvaraoci” prava (pravotovoračke snage) oni koji posredno ili neposredno stvaraju, “proizvode” pravo: država, društvo (običaji) društvene organizacije. . . ali po teoriji i priroda (načela prirodnog prava i pravednosti), um, bog, solidarnost, društveni ugovor, klasni sukob, pravna svest naroda. . .

Vrednosni izvori § Vrednosti koje nadahnjuju i pokreću tvorce prava da društvene odnose regulišu na određeni način. § To su određene opšte vrednosti : jednakost, sloboda, mir, bezbednost, imovinsko blagostanje, zdravlje, ekološke vrednosti. . . ali i specifične pravne vrednosti poput pravde, pravne sigurnosti i pravnog reda. § Vrednosti nisu neposredan ni formalan izvor prava, osim ako to nije izričito navedeno – kao u slučaju popunjavanja pravnih praznina: “Ako za neki osobiti posao ili slučaj ne bude ni u zakonima ni u običajima određena pravila, red se je vladati po podobju drugih sličnih pravila, ili pak riješiti slučaj po opštim osnovama pravde i pravice. ”

Normativni element § Najveći broj pravnika i teoretičara pravo shvata kao skup normi – normativni element se smatra kao najuočljiviji i najvažniji, središnji element prava § Ovo je razumljivo jer su svi drugi elementi prava integrisani kroz normativnost (i metapravni element i vrednosti i ponašanja ljudi) § Sastojci normativnog elementa prava su pravne norme i pravni akti

Pojam norme uopšte § Pravilo o ponašanju - iskaz o nečemu što TREBA DA bude, a ne iskaz o nečemu što JESTE. § Imperativnost norme – ona je “zapovest” o ponašanju, praćena sankcijom § - kad pada kiša, ljudi nose kišobrane (pravilnost, normalnost) - kad pada kiša, ljudi treba da nose kišobrane (savet) - kad pada kiša, ljudi su dužni da nose kišobrane (norma) § Norma / normalnost (pravilo / pravilnost) - norma ne govori o onome što jeste, niti o onome što se uobičajeno dešava (razmak između norme i stvarnosti – premda on ne mora nužno da bude velik)

Šta je pravna norma? § Pravna norma je obavezno (imperatvno) pravilo o ponašanju ljudi u društvu, zagarantovano državnim autoritetom, odnosno institucionalizovanom prinudom. § Zapovest § Heteronomnost § Prinuda § Institucionalnost

Pravna norma – heteronomno pravilo § Pravna norma je heteronomno pravilo, tj. obavezuje bez obzira na lični stav onoga kome je upućena o njenoj valjanosti ili ispravnosti. § Heteronomnost (prava) – autonomnost (morala) § Kako važenje pravnog poretka, u krajnjem, zavisi od efikasnosti, od faktičkog elementa prava, od ponašanja ljudi po normama, to nije bez značaja da li će pravne norme izazvati autonomnu poslušnost onih kojima su upućene, ili će ih ljudi slediti iz čiste “navike pokoravanja” (Ostin), ili, pak, jedino usled kazne koja je propisana za njihovo nepoštovanje.

Pravna norma – silom potkrepljeno pravilo § Sila nije krajnji temelj i osnov prava, već je, naprotiv, jedna tehnička pomoć u ostvarenju normativnog » treba «. § Sila je to na dva načina: – Kao garant da će na prekršioci norme biti primenjena sankcija (koja je u pravu uvek iznudljiva) – Da će neke norme biti izvršene i protiv volje subjekta na kojeg se odnose (na primer, prinudna naplata poreza, razbijanje zabranjenih demonstracija, itd) § I na ovom mestu je od velikog značaja da li se jedno pravilo o ponašanju prihvata autonomno ili se, pak, nameće adresatima norme. U potonjem slučaju, subjektima prava takvo pravno pravilo izgledaće kao manifestacija sile i kao akt volje nadređenog.

Odstupanja od prinudnosti § Odstupanja od prinudnog karaktera pravnih normi: § leges imperfectae – pravna pravila koja nemaju sankciju (primer, “Ministarstvo nadležno za poslove uprave vodi i ažurira, evidenciju birača koji su upisani u birački spisak a imaju boravište u inostranstvu. ” § pravila ustavnog prava – ustavotvorac ne podleže sankciji, jer nema ko da sprovede takvu pravnu sankciju (primer, donošenje ustava protivno proceduralnim pravilima prethodnog ustava) § norme međunarodnog prava – određeni postupci subjekata međunarodnog pravnog poretka nesaglasni s pravom, najčešće su sankcionisani političkim merama, premda mogu biti upotrebljeni i pravni instrumenti (poput ekonomskih sankcija ili upotrebe sile u skladu s Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija);

§ Pravna norma nije isto što i član ili paragraf jednog zakona ili nekog drugog pravnog akta. Ona je složena od više elemenata (4) koji ne moraju svi da budu na istom mestu, u istom članu, pa čak ni u istom propisu § Pravna nauka ima za zadatak da iz različitih pravnih akata izdvoji sastavne delove jedne pravne norme. Primera radi, delovi jedne pravne norme mogu se nalaziti u različitim pravnim aktima (zakonima, uredbama i tsl. ) – dok se dispozicija, kao pravilo o ponašanju nalazi u jednom aktu, dotle se sankcija nalazi u nekom sasvim drugom aktu.

§ Član 68 Zakona o radu Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni. . stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. § Član 75. . . U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. § Član 275, stav 1, tačka 1. . . Novčanom kaznom od 400. 000 do 600. 000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1. ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (član 68. i član 75. stav 3);