Zloupotreba prava Zloupotreba subjektivnog prava kada postoji Zloupotreba

Zloupotreba prava

Zloupotreba subjektivnog prava – kada postoji? Zloupotreba subjektivnog prava postoji kad jedan subjekt, vršeći svoje subjektivno pravo, škodi drugom subjektu, ometajući ga u vršenju nekog njegovog subjektivnog prava. n Može li da postoji zloupotreba prava? Ako uzmemo da su A i B dva subjektivna prava dva različita subjekta, dilemu možemo prikazati kroz dva dijagrama n NE MOŽE

n Posledica konstatacije da je zloupotreba prava izvršena jeste po pravilu obaveza da se naknadi šteta pričinjena subjektu koji je u vršenju svog subjektivnog prava ometen ili sprečen ili da se stvar vrati u pređašnje stanje

Istorijat ideje n Sudska praksa je počela da vodi računa o zloupotrebi prava u 19. veku. Ta okrenutost ka sudskoj praksi, a ne ka zakonskim normama je bitna karakteristika zloupotrebe prava. n Kada bi je bilo moguće zakonom definisati, onda bi ideja zloupotrebe prava postala suvišna pošto bi već zakonodavac međusobno razgraničio različita subjektivna prava. n “Ni svojim se pravom služit ne moš’ tek drugome na štetu il dosadu. ” (čl. 1000 Općeg imovinskog zakonika)

Kada postoji zloupotreba prava? n Prema tzv. subjektivnoj teoriji o zloupotrebi prava, radi se o takvom vršenju svog prava kojim se sa namerom onemogućava ili otežava vršenje tuđeg subjektivnog prava. n Subjektivna teorija u prvi plan izvodi subjektivni odnos nosioca prava prema vršenju prava i njegovim posledicama.

Zloupotreba subjektivnog prava - kada postoji? n Prema tzv. objektivnoj teoriji, zloupotreba prava postoji, ako se subjektivno pravo vrši protivno cilju zbog kojeg je ono ustanovljeno ili priznato. n “Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. ” (čl. 13 Zakona o obligacionim odnosima) n Objektivna se usvaja u savremenim zakonodavstvima, ali i ona uzima u obzir nameru nanošenja štete prilikom odlučivanja o težini sankcije zbog zloupotrebe.

Vidovi zloupotrebe s. prava prema objektivnoj teoriji n kada se pravo vrši zarad ostvarivanja interesa koji nije u skladu sa ciljem prava (vršenje prava protivno cilju), n kada se pravo vrši bez opravdanog ili iole značajnijeg interesa (beskorisno vršenje prava), n kada se ostvaruje interes koji je nesrazmerno manje vredan od interesa drugoga (nesrazmerno vršenje prava), n kada se pravo vrši na način koje je za drugoga preterano tegoban, štetan (neprimereno vršenje prava), n kada se pravo vrši na način protivrečan drugom titularevom ponašanju (protivrečno vršenje prava).