Radno pravo ISTORIJAT I IZVORI RADNOG PRAVA OSNOVNI

Radno pravo ISTORIJAT I IZVORI RADNOG PRAVA OSNOVNI POJMOVI RADNOG ODNOSA

ISTORIJAT RADNOG PRAVA Nastanak radnog prava povezan je sa intervencionizmom države-početak XIX veka, kada države počinju da štite ekonomski slabiju stranu: 1839 Pruska-Zakon o zaštiti dečjeg rada-minimalna starosna granica za rad dece 9 godina! 1848 Velika Britanija- Zakon o 10 časovnom radnom danu za žene 1875 Velika Britanija-Zakon o uređivanju plata rudara 1889 Švajcarska-Zakon o zdravstvenoj zaštiti i sigurnosti radnika zaposlenih u industrijskim preduzećima

ISTORIJAT RADNOG PRAVA Između dva svetska rata: snažan razvoj individualnih prava radnika: insistira se na socijalnoj sigurnosti, skraćivanju radnog vremena, produžavanju dnevnih, nedeljnih i godišnjih odmora, poboljšanju zaštite zdravlja i bezbednosti na radu! U prethodne dve decenije u okviru radnog prava insistira se na zaštiti dostojanstva na radu, zaštiti od uznemiranja, zlostavljanja i zaštiti privatnosti na radu!

ISTORIJAT RADNOG PRAVA U Srbiji: Do I svetskog rata- Zakon o radnjama 1910. godina Između dva svetska rata - Vidovdanski ustav 1921 godina Posle II svetskog rata: Do uvođenje samoupravljanja Samoupravna faza Društveno-ekonomska i politička reforma Savremeno radno pravo- Zakon o radu (2005 godina) i set pratećih zakona

IZVORI RADNOG PRAVA DOMAĆI MEĐUNARODNI Kogentni USTAV, AKTI ORGANIZACIJE UN KONVENCIJE I PREPORUKE MOR AKTI SAVETA EVROPE ZAKON I PODZAKONSKI PROPISI, SUDSKA PRAKSA Autonomni KOLEKTIVNI UGOVOR O RADU PRAVILNIK O RADU AKT O SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA

IZVORI RADNOG PRAVA USTAV REPUBLIKE SRBIJE (2006) Pravo na rad, čl. 60 Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći. Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

IZVORI RADNOG PRAVA Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada, čl. 26 Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

IZVORI RADNOG PRAVA Zakoni koji regulišu ovu oblast mogu biti OPŠTI I POSEBNI. OPŠTI ZAKON: Zakon o radu 2005 g. - svi zaposleni i poslodavci POSEBNI ZAKON: Zakon o državnim službenicima 2005 g. , supsidijerno Zakon o radu u pogledu pitanja koja nisu regulisana Zakonom o radu! Zakon o štrajku 2005 g. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 2005 g.

IZVORI RADNOG PRAVA PODZAKONSKI AKTI UREDBE-poseban značaj za regulisanje radnih odnosa državnih službenika, npr. Uredba o pripremi kadrovskog plana u državnim organima 2006. g; Uredba o ocenjivanju državnih službenika 2006. g PRAVILNICI- značaj u oblsati primene zakonoskih propisa o zaštiti i bezbednosti na radu, za upis sindikata i udruženja poslodavaca u registre, itd. .

IZVORI RADNOG PRAVA KOLEKTIVNI UGOVOR O RADU UGOVORNE STRANE: SINDIKATI I POSLODAVAC (UDRUŽENJA POSLODAVACA) PREDMET UGOVORA: REGULISANJE MEDJUSOBNIH ODNOSA UGOVORNIH STRANA (OBLIGACIONI DEO) – klauzule sindikalne sigurnosti, klauzule o mirenju i arbitraži. . USLOVA RADA (NORMATIVNI DEO)-prava i obaveze radnika, odredbe o radnom vremenu, zaradama i dr. VRSTE KOLEKTIVNOG UGOVORA: OPŠTI cela teritorija Srbije POSEBNI jedinica lokalne samouprave ili za određenu delatnost, javno preduzeće, itd. KOD POSLODAVCA

IZVORI RADNOG PRAVA PRAVILNIK O RADU Jednostrani opšti akt poslodavca koji se donosi u vršenju svojih ovlašćenja da uređuje uslove rada zaposlenih Zakon o radu: Pravilnik o radu je SUPSIDIJERNI opšti pravni akt –prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora kod poslodavca! Pravilnik o radu donosi poslodavac, ukoliko Nije osnovan sindikat (odnosno sindikat ne uspunjava uslove reprezentativnosti) Nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora Učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora Ako sindikat u roku od 15 dana od dna dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora ne prihvati inicijativu poslodavca Donosi ga UPRAVNI ODBOR/DIREKTOR/POSLODAVAC ukoliko nema svojstvo pravnog lica

IZVORI RADNOG PRAVA Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova: (Zakon o radu, 2005) Organizacioni delovi kod poslodavca Naziv i opis poslova Vrsta i stepen stručne spreme za određene poslove Posebni uslovi za određene poslove Broj izvršilaca za određene poslove Pravilnik ne mora da donosi poslodavac koji ima manje od 10 zaposlenih!

IZVORI RADNOG PRAVA Kodeksi ponašanja Kodesks ponašanja državnih službenika (2008 g)- Visoki službenički savet-standardi ponašanja državnih službenika Zakon o državnim službenicima (2005) + Kodeks ponašanja državnih službenika ttps: //www. paragraf. rs/propisi/kodeks-ponasanja-drzavnih-sluzbenika-republikesrbije. html

IZVORI RADNOG PRAVA MEĐUNARODNI AKTI : Akti OUN Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948) Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966) Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) Akti MOR (Međunarodna organizacija rada) Osnovana 1919. godine u okviru Društva naroda (Versajski mirom) Od 1946. godine prva specijalizovana agencija UN (ugovor izmeđi UN i MOR) Tripartizam kao osnovno načelo organizacije Organi: Opšta konferencija-delegacije država članica (dva vladina delegata, po jedan delegat radnika i poslodavaca) i Administrativni savet

IZVORI RADNOG PRAVA Akti međunarodne organizacije rada: Konvencije i preporuke: Donosi ih Opšta konferencija Sadrže međunarodne radne standarde: norme kojima se uređuju uslovi rada radnika, njihova osnovna prava (pravo na zaradu, odmor. . ), socijalna sigurnost. . Konvencije: Ukoliko se ratifikuju postaju pravno obavezujuće npr. Konvencija MORa o zapošljavanju žena pre i posle porođaja 1919 godine. Ugovori otvorenog tipa, višestrani ugovori Obaveza podnošenja na ratifikaciju u roku od 12 meseci od donošenja Obavezuju države u roku od 10 godina, a ukoliko država ne otkaže Konvenciju, rok se produžava za još 10 godina! Preporuke: Standardi koji nisu pravno obavezujući Donose se kao dopuna Konvencijama ili u onim slučajevima kada Konvenciju nije bilo moguće doneti (nije postignuta 2/3 većina na Opštoj konferenciji) Ne podležu ratifikaciji

IZVORI RADNOG PRAVA Kontrola primene: Države šalju izveštaje o primeni ratifikovanih Konvencija Komitet nezavisnih eksperata za primenu konvencija i preporuka ispituje izveštaje i može da donese: Zapažanja (u slučaju lakših povreda) Zahtev (u slučajut težih povreda) Slanje misije Postupak reklamacija (podnose ih međ organizacije radnika ili poslodavaca) i žalbi (država članica, delegat Opšte konferencije ili Administrativni savet) Donose se PREPORUKE Međunarodni sud pravde

IZVORI RADNOG PRAVA Akti Saveta Evrope: Evropska konvencija o zaštiti prava čoveka i osnovnim slobodama (1950): zabranjen prinudni i ropski rad i garantuje slobodu sindikalnog udruživanja. Evropska socijalna povelja (1965) i Revidirana Evropska socijalna povelja (1996)sedam najznačajnijih načela

IZVORI RADNOG PRAVA EVROPSKA SOC POVELJA 19 NAČELA OD KOJIH SU 7 OSNOVNIH: PRAVO NA RAD REVIDIRANA ESP 31 NAČELO, OD KOJIH 9 OSNOVNIH: OSNOVNA NAČELA ESP + PRAVO NA ORGANIZOVANJE PRAVO DECE I OMLADINE NA ZAŠTITU PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE- ZABRANA DISKRIMINACIJE PO OSNOVU štrajk pripadnika vojske PRAVO NA SOCIJALNU SIGURNOST PRAVO NA SOC I MED POMOĆ PRAVO PORODICE NA SOC SIGURNOST PRAVA RADNIKA MIGRANATA I NJIHOVIH PORODICA NA ZAŠTITU- org nastave maternjeg jezika uslovljenog reciprocitetom POLNE PRIPADNOSTI PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA

OSNOVNI POJMOVI RADNOG ODNOSA RADNI ODNOS SUBJEKTI RADNOG ODNOSA- POSLODAVAC I ZAPOSLENI UDRUŽENJA POSLODAVACA I ZAPOSLENIH

OSNOVNI POSJMOVI RADNOG ODNOSA Radni odnos: Pravnom regulisan i dobrovoljan odnos između poslodavca i zaposlenog, zasnovan na ugovoru o radu na drugom pravnom osnovu, u kojem zaposleni preuzima obavezu da na organizovan i odgovoran način obavlja određeni posao, a poslodavac se obavezuje da mu isplaćuje odgovarajuću zaradu. Kolektivni ili individualni Poslodavac: Domaće ili strano Pravno ili fizičko lice Zaposleni: Fizičko lice koje je u radnom odnosu Udruženja poslodavaca i sindikati: demokratske, samostalne i nezavsine organizacije

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA: OPŠTI USLOVI: OPŠTA RADNA SPOSOBNOST- određena starost-Zakon o radu propisuje donju starosnu granicu od 15 godina Opšta radna sposobnost stiče se pre punoletstva (18 godina-poslovna sposobnost) Konvencija MOR br. 138 takođe postavlja donju granicu na 15 god U uporednom pravu postoje izuzeci od donje starosne granice od 15 god Opšta zdravstvena sposobnost se ne zahteva shodno odredbama Zakona o radu

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA POSEBNI USLOVI Stepen stručne spreme Radno iskustvo Određena znanja i sposobnosti POSEBNI USLOVI ZA RAD U DRŽAVNIM ORGANIMA DRŽAVLJANSTVO DA NIJE BILO PRESTANKA RADNOG ODNOSA U DRŽAVNOM ORGANU ZBOG POVREDE RADNE DUŽNOSTI DA LICE NIJE BILO OSUĐIVANO NA KAZNU ZATVORA OD MIN 6 MESECI