1 POJAM OBLIGACIJA 2 OSNOVNI UGOVORI OBLIGACIONOG PRAVA

1. POJAM OBLIGACIJA 2. OSNOVNI UGOVORI OBLIGACIONOG PRAVA Nastavnik: prof. dr iur Marija Kostić Email: mkostic@singidunum. ac. rs

POJAM OBLIGACIJA n n POJAM OBLIGACIJA: Ø Pravni odnos u kom jedno lice ima pravo da zahteva od drugog lica da nešto čini, trpi ili se uzdrži od činjenja. Ø Prava i obaveze su uzajamne, a ne i prema trećim licima. SUBJEKTI OBLIGACIJA- STRANKE: n n n POVERILAC: u obligacionom odnosu ima pravo prema drugom učesniku; DUŽNIK: učesnik obligacionog odnosa koji ima obavezu (dužnost) da nešto učini, trpi ili ne čini. OBLIGACIONO PRAVO: reguliše odnose subjekata u pravnom prometu povodom stvari (vrednosti) koje se kreću iz imovine jednog u imovinu drugog lica.

VRSTE OBLIGACIJA n n POZITIVNE I NEGATIVNE: u zavisnosti da li je dužnik obavezan da nešto čini ili da, odnosno uzdrži se od činjenja ili trpi činidbu; TRENUTNE I TRAJNE: u zavisnosti da li dužnik svoju obavezu izvršava u jednom mahu (poklon) ili mora preduzeti niz činidbi u dužem periodu (davanje izdržavanja); DELJIVE I NEDELJIVE: kod deljivih dužnikova radnja može biti podeljena u više delova bez da narušava suštinu obligacije (isporuka brašna u 4 tranše); kod nedeljivih radnja mora biti izjedna izvršena (predaja automobila); GLAVNA I SPOREDNE: glavna je osnovna za izvršenje obligacionog odnosa (transport ugovorene robe od mesta do mesta), a sporedne upotpunjavaju i olakšavaju izvršenje glavne (obezbeđenje ambalaže za robu koja se transportuje);

IZVORI OBLIGACIJA n n n UGOVORI: dvostrani pravni poslovi koji nastaju saglasnošću volja; PROUZROKOVANJE ŠTETE: pojavljuje se kao povreda ugovornih obaveza ili prava iz vanugovornih obaveza; JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJE: npr. javno obećanje nagrade, hartije od vrednosti na donosioca i sl. NEOSNOVANO OBOGAĆENJE: jedno lice bez pravnog osnova stiče imovinu drugog lica (npr. isplata nedugovanog); POSLOVODSTVO BEZ NALOGA: dozvoljeno nezvano vršenje tuđih poslova (dužnost naknade samo nužnih i potrebnih poslova); ZAKONSKE OBLIGACIJE: ustanovljene na osnovu zakona (npr. Zakon o porodičnim odnosima utvrđuje obaveze između roditelja i dece).

UGOVORI OBLIGACIONOG PRAVA n n Ugovori su osnovna ustanova obligacionog prava, kojima se na osnovu slobodne volje stranaka stvaraju, menjaju ili ukidaju obligacionopravni odnosi. Pravni i ekonomski promet se u najvećem delu obavljaju po osnovu ugovora.

VRSTE OBLIGACIONIH UGOVORA n n Jednostrano i dvostrano obavezni: u zavisnosti da li jedna strana ima pravo a druga obavezu (ugovor o poklonu), ili su prava i obaveze uzajamni (ugovor o kupoprodaji). Teretni i dobročini: u zavisnosti da li stranka koja dobija neku vrednost za to daje odgovarajuću naknadu u protivvrednosti ili ne. Konsensualni i formalni: da li je za nastanak ugovora dovoljna saglasnost volja ili je neophodna i određena forma. Realni: ugovor ne nastaje u trenutku izjave saglasnosti volja, već u trenutku predaje stvari koja je predmet ugovora (ugovor o zajmu, posluzi, zalozi).

VRSTE OBLIGACIONIH UGOVORA n n n Komunitativni i aleatorni: kod prvih se unapred zna šta su davanja stranaka (ugovor o zakupu stana), dok kod drugih to zavisi od neke buduće neizvesne okolnosti (npr. otkup jabuka na kraju sezone). Imenovani i neimenovani: neimenovani postoje dugo i imaju utvrđen naziv (kupoprodaja, poklon), dok su neimenovani oni koji imaju specifičnu sadržinu i to se utvrđuje u konkretnoj situaciji. Ugovori u korist trećeg lica: jedno lice se obaveže drugom da će izvršiti ugovornu obavezu trećem licu (kupovina stvari sa obavezom da se stvar preda trećem licu, a ne ostaje kupcu).

ZAKLJUČIVANJE UGOVORA n n UGOVOR JE ZAKLJUČEN KADA SU STRANKE DALE SAGLASNE IZJAVE VOLJA O BITNIM ELEMENTIMA UGOVORA (npr. stvar i cena, stvar i zakupnina, iznos i vrsta stvari koja se daje u zajam i sl. ). PONUDA: mora biti data ozbiljno i u nameri da se ugovor zaključi. n n Ponuda data prisutnom ili odsutnom licu Usmena ili pismena ponuda Ponuda data pasivnim držanjem ili aktivnim delovanjem. Slučajevi prospekta, kataloga: nisu ponuda, već poziv na stavljanje ponude.

ZAKLJUČENJE UGOVORA n PRIHVAT PONUDE: izjava volje lica kome je ponuda izneta, da tu ponudu prihvata. n n n Mora biti nedvosmislen i izričit ili jasan: u pravu ne važi pravilo da je „ćutanje odobravanje“, to je izuzetak od pravila i moguć samo u retkim slučajevima. Mora biti potpun prihvat: prihvat ponude sa predlogom da se inicijalna ponuda modifikuje je u stvari predlog za zaključenje ugovora druge sadržine. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA: n n Momenat kada ponuđač primi izjavu o prihvatu ponude; ponude Od tada počinje pravno dejstvo ugovora, tj. mogu se ostvariti prava i obaveze stranaka.

PREDMET UGOVORA n ČINJENJE: n n NEČINJENJE: n n n predaja neke stvari; prenos prava; obavljanje rada. uzdržavanje od nečega; trpnja nekog činjenja. PREDMET UGOVORA mora biti: n n n ODREĐEN: unapred određen, tj. u momentu zaključenja ugovora. MOGUĆ: postojeći ili da se može izvršiti u određenom mogućem roku. DOPUŠTEN: da nije suprotan odredbama prava i morala.

NEVAŽNOST UGOVORA n n Nevažećim ugovorima nedostaje neki od uslova za zaključenje ugovora. U zavisnosti od vrste nedostataka, razlikujemo: RUŠLJIVE UGOVORE: postoje i proizvide dejstvo, dok stranka u određenom roku ne istakne razlog za opoziv: n n Nedostaci u pogledu slobode izražavanja volje ugovornih strana ( pretnja i prinuda); Nedostaci u pogledu pogrešne predstave o nekim elementima ugovora (zabluda). n Obaveza restitucije. n NIŠTAVE UGOVORE: ne proizvode pravno dejstvo jer su protivni: n n n Prinudnim propisima (pogledu sadržine ili forme); Javnim interesima; Dobrim običajima (npr. zelenaški ugovori).

RUŠLJIVI UGOVORI n Zaključeni u ZABLUDI- zabluda je pogrešna predstava jednog lica o nekoj bitnoj okolnosti ugovora: n n Zaključeni usled PREVARE: n n n Bitnom svojstvu ugovora/predmetu ugovora; O licu sa kojim se ugovor zaključuje; O odlučujućim okolnostima ugovora. Jedna strana je drugu namerno dovela u zabludu ili je u zabludi održava. Prevarena strana ima pravo da traži poništaj ugovora i naknadu štete. Zaključeni pod PRETNJOM: n ugovor zaključen u okolnostima da je jedna strana drugoj stavljala u izgled neko zlo ili štetu koja će joj biti naneta ukoliko ne zaključi ugovor.

PRESTANAK UGOVORA n n Prestanak prava i obaveza iz tog ugovornog odnosa ISPUNJENJEM PRESTANAK ZAJEDNIČKOM VOLJOM STRANAKA: kao što ga saglasnošću volja mogu sklopiti, stranke ugovor saglasnošću volja mogu i prekinuti/raskinuti. PRESTANAK VOLJOM JEDNE STRANKE: dozvoljeno samo izuzetno: n n Raskid voljom jedne stranke po ranijem utanačenju; Jednostrani raskid dozvoljen pravom (npr. ugovor o zakupu zemlje/stana na neodređeno); Jednostrani raskid kao sankcija za neizvršenje ugovora. PRESTANAK SMRĆU JEDNE STRANE: samo kada je izvršenje obligacije vezan za ličnost. U ostalim slučajevima, obaveza izvršenje prelazi na naslednike.

RAD NA ČASU n KAKO NAPISATI JEDNOSTAVAN UGOVOR? n Napišite kratak ugovor.

DEJSTVO OBLIGACIJE PREMA DUŽNIKU n Dužnik je obavezan da obligaciju izvrši kao što je ugovoreno: n n n NAČIN IZVRŠENJA: mora izvršiti obavezu (predaja stvari, izvršenje radnje ili uzdržavanje od činjenja) kako je ugovoreno i u celini. Izuzetno, ako je ugovoreno, može učiniti nešto drugo. MESTO IZVRŠENJA: ugovara se, ali ako nije onda je: nekretnine- tamo gde se nalaze, pokretne stvari- tamo gde je ugovor zaključen ili u prebivalištu poverioca. VREME IZVRŠENJA: ugovara se, ali ako nije ugovoreno rok dospelosti je ODMAH po pozivu poverioca. DOSPELOST OBLIGACIJE: momenat kada dužnik stekne pravo da obligaciju ispuni a poverilac pravo da to zahteva. DOCNJA: nastupa po isteku dospelosti obligacije (poverilac nije dužan da dužnika na to upozorava) i ima za posledicu: n Obavezu dužnika da naknadi štetu usled docnje i n Pravo poverioca da ugovor raskine.

DEJSTVO OBLIGACIJE PREMA POVERIOCU n n n Pravo da od dužnika zahteva ispunjenje ugovorene obligacije. Dužnost da preduzme sve radnje kako bi omogućio dužniku ispunjenje obaveze (prijem ispunjenja, ali i npr. dostava ambalaže ili transportna sredstva). DOCNJA POVERIOCA: propuštanje da izvrši svoje pravo ili dužnosti: Prihvata na sebe rizik od propasti /oštećenja stvari; Dužnik više nije odgovoran za štetu, osim ako je prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom; Dužnik može dugovane stvari položiti u depozit kod suda i osloboditi se svoje obaveze;

OBEZBEĐENJE OBLIGACIJA n n Pravni instrument kojim se obezbeđuje potraživanje poverioca i izvršenje obaveze dužnika. STVARNA OBEZBEĐENJA: poverilac stiče neko stvarno pravo na stvari dužnika ili trećeg lica: n n n KAPARA: novčana svota ili druga vrednost, koju dužnik daje poveriocu u svojinu kao znak da je ugovor zaključen i da će ispuniti svju obavezu. Ako je dužnik kriv za neizvršenje, kaparu poverilac zadržava u suprotnom je vraća. RUČNA ZALOGA NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR HIPOTEKA LIČNA OBEZBEĐENJA: dužnik se obavezuje na posebna davanja za slučaj neizvršenja obaveze ili pristupaju i druga lica koja svojom ličnošću pojačavaju izvesnost izvršenja dužnikove obaveze.

VRSTE LIČNOG OBEZBEĐENJA n n n ODUSTANICA: ugovora se da jedna strana može odustati od ugovora i isplatiti utvrđenu novčanu naknadu drugoj strani za to. UGOVORNA KAZNA: ugovora se obeštećenje za slučaj neizvršenja ugovora. Vrednost koju poverilac može da zahteva od dužnika kada ovaj uopšte ne izvrši svoju obavezu ili to učini neuredno. JEMSTVO: ugovor zaključen između poverioca i trećeg lica (jemca) na osnovu kog poverilac stiče pravo da svoje potraživanje realizuje u imovini jemca, ako dužnik ne ispuni svoju obavezu. n n n OBIČNO JEMSTVO: jemac duguje poveriocu umesto dužnika, dužnika ukoliko je poverilac dobio presudu protiv dužnika i bezuspešno pokušao presudu da izvrši; JEMAC PLATAC: poverilac može potraživanje naplatiti direktno od jemca (bez prethodne presude) čim dužnik odbije izvršenje obaveze. Isplatom duga jemac postaje dužnikov novi poverilac.

SOLIDARNA OBAVEZA DUŽNIKA n n Više lica odgovara za izvršenje dužnikove obaveze u celini, a ne delovima. Poverilac se za namirenje može obratiti bilo kom od njih ili svima, po izboru. Poverilac može tužbom obuhvatiti sve solidrne dužnike, a onda se tek prilikom izvršenja presude opredeliti od koga konkretno izvršenje zahteva. Solidarni dužnik koji izmiri potražaivanje, posle se namiruje (regresira) od ostalih dužnika prema njihovom internom odnosu.

PROMENA SUBJEKATA U OBLIGACIJI n n Pod određenim uslovima može biti promenjen bilo dužnik ili poverilac, dok sama obligacija ostaje nepromenjena. Vrste: n n CESIJA: pravni posao kojim poverilac prenosi svoje pravo i obaveze na treće lice. Dužnik ne može uticati na nastanak cesije i mora je prihvatiti. PREUZIMANJE DUGA: pravni posao između dužnika, trećeg lica koje preuzima dug i poverioca, o prenosu duga na treće lice. ASIGNACIJA: pravni posao kojim jedno lice ovlašćuje drugo da za njega nešto učini trećem licu i daje pravo trećem licu da primi konkretnu činidbu. (npr. lice A duguje licu B 50 din. Lice C duguje licu A 100 din. Asignacija postoji kada bi lice A ovlastilo lice C da licu B isplati 50 din. , i tada lice C licu A duguje još samo 50 din. ).

PRESTANAK OBLIGACIJE n n n ISPUNJENJE KONFUZIJA: KONFUZIJA sticaj poverioca i dužnika u jednom licu (npr. dužnik nasledio poverioca). KOMPENZACIJA: KOMPENZACIJA kada su poverilac i dužnik jedan drugom uzajamno duguju, pa “prebiju” svoja potraživanja. NOVACIJA: NOVACIJA sporazumna promena obligacije (prava i obaveza) između dužnika i poverioca. NEMOGUĆNOST IZVRŠENJA: IZVRŠENJA viša sila ili drugi događaji za koje dužnik nije odgovoran- obligacija se gasi.

OBLIGACIJE- PRIMERI IZ PRAKSE