OBLIGACIJE Podele obligacija Nunc transeamus ad obligationum Gai

OBLIGACIJE Podele obligacija

Nunc transeamus ad obligationum, Gai Inst. 3. 88 U Gajevim Institucijama obligacije su posebna grana prava. One pripadaju široj oblasti imovinskog prava u skladu sa čuvenom Gajevom triparticijom (Omne autem ius quo utimur, vel ad personas pertinet vel ad res vel ad actiones, Gai Inst. 1. 8).

Summa divisio Omnis enim obligatio vel ex contractu nascitur vel ex delicto, Gai Inst. 3. 88.

Kasnija Gajeva podela izvora obligacija D. 44. 7. 1 pr (Gaius libro secundo aureorum): pr. Obligationes aut ex contractu nascuntur aut ex maleficio aut proprio quodam iure ex variis causarum figuris.

Justinijanova podela Just. Inst. 3. 13. 2: Nunc transeamus ad obligationes. obligatio est iuris vinculum, quo necessitate adstringimur alicuius solvendae rei, secundum nostrae civitatis iura 2. Sequens divisio in quattuor species deducitur: aut enim ex contractu sunt aut quasi ex contractu aut ex maleficio aut quasi ex maleficio. prius est, ut de his quae ex contractu sunt dispiciamus. harum aeque quattuor species sunt : aut enim re contrahuntur aut verbis aut litteris aut consensu. de quibus singulis dispiciamus.

Civilne i pretorske obligacije Prema tome kojem pravnom sistemu pripadaju tj. kojom tužbom su zaštićene, civilnom ili pretorskom, obligacije se mogu podeliti na obligationes civiles i obligationes honorariae.

Civilne i pretorske obligacije Just. Inst. 3. 1. Omnium autem obligationum summa divisio in duo genera deducitur : namque aut civiles sunt aut praetoriae. civiles sunt, quae aut legibus constitutae aut certe iure civili comprobatae sunt. praetoriae sunt, quas praetor ex sua iurisdictione constituit, quae etiam honorariae vocantur.

Definicija obligacije (Paul) Paulus D. 44. 7. 3. pr: Obligationum substantia non in eo consistit ut aliquod corpus nostrum aut servitutem nostram faciat, sed ut alium nobis obstringat ad dandum aliquid vel faciendum vel praestandum. (Suština obligacije se ne sastoji u tome da nas neko učini držaocem ili nam ustanovi službenost, nego da drugoga obaveže prema na neko davanje, činjenje ili neki drugi oblik prestacije (npr. naknadu štete, jemstvo).

Definicija obligacija (Justinijanove Institucije) Obligatio est iuris vinculum, quo necessitate adstringimur alicuius solvendae rei secundum nostrae civitatis iura. Obligacija je pravna veza na osnovu koje smo po pravu naše države obavezni da nešto izvršimo.

obligationes civiles - obligationes naturales Podela na civilne i prirodne obligacije polazi od utuživosti. Civilne obligacije su utužive, a prirodne su neutužive, ali naplative.

D. 12. 6. 64 Tryphoninus libro septimo disputationum Si quod dominus servo debuit, manumisso solvit, quamvis existimans ei aliqua teneri actione, tamen repetere non poterit, quia naturale adgnovit debitum: Ako je vlasnik - gospodar dugovao robu, i isplatio mu nakon manumisije, to ne može nazad tražiti čak i u slučaju kada je (pogrešno) verovao da može biti tužen (nekom tužbom), jer je to prirodni dug.

Obligacije s predmetom na dare, facere ili praestare D. 45. 1. 2. pr. (PAULUS libro duodecimo ad Sabinum): Stipulationum quaedam in dando, quaedam in faciendo consistunt. Stipulacije se nekada sastoje u davanju, a nekada u činjenju. dare = preneti svojinu facere= preneti državinu, detenciju, uraditi nešto ili se uzdržati Praestare = naknaditi štetu

Obligatio certa – obligatio incerta GAIUS, D. 45. 1. 74: Neke stipulacije su određene (certae), a neke neodređene odnosno odredive (incertae). Određena je kada iz izjave jasno proizilazi šta, kakvo i koliko da bude, na primer deset zlatnika, zemlja Tuskulanus, rob Stihus, sto modija najbolje afričke pšenice, sto amfora najboljeg kampanskog vina. ULPIANUS, D. 45. 1. 75. pr-2: Gde se, međutim, iz stipulacije ne vidi šta, kojeg kvaliteta i koliko se duguje, kaže se da je stipulacija incerta. 1. Ako je, dakle, stipulacijom nekome obećano da će mu se dati zemljište, a nije rečeno tačno koje zemljište, ili uopšteno rob, bez njegovog imena, time je u obligaciju uneto nešto neodređeno (ali odredivo). 2. To je do te mere tako da ukoliko se neko obavezao na sto modija dobre afričke pšenice, sto amfora dobrog kampanskog vina, smatraće se za stipulaciju na incertum, jer od dobrog može biti bolje. Iz ovoga proizlazi da kada se nešto nazove dobrim, ne označava nešto određeno, jer ono što je bolje od dobrog je isto tako dobro. A kada neko ugovori najbolje onda je on ugovorio stvar najvišeg stepena kvaliteta i to osigurava da je ugovoreno nešto određeno).

Alternativne i fakultativne obligacije Ako obligacija ima dve ili više prestacija onda je reč o takozvanim alternativnim obligacijama ili fakultativnim obligacijama (facultas alternativa).

Alternativne obligacije i plus petitio causa Justiniani Institutiones, . 4. 6. 33 d: Onaj ko više potražuje s obzirom na mesto, može se smatrati da je veoma blizak onome ko više potražuje s obzirom na osnov. Jer, ako je neko s tobom zaključio ovakvu stipulaciju: „Da li obećavaš da ćeš dati roba Stiha ili deset zlatnika“ pa na osnovu toga potražuje da mu se dâ jedno ili drugo, na primer ili samo rob ili samo deset (zlatnika), može se smatrati da više potražuje, jer je kod ovakvih ugovora pravo dužnika da on sam izabere da li će ispuniti obligaciju davanjem novca ili predajom roba.

Zadaci: 1. Marko je stipulacijom obećao Gaju da će dati konja Pegaza ili 10 zlatnika. Koja će pravila važiti u sledećim slučajevima: Konj Pegaz je umro prirodnom smrću. Marko nije ispunio obećanje. Gaj ga tuži i traži samo predaju konja Pegaza. 2. Gaj duguje Marku roba Stiha, ali se može osloboditi obaveze ukoliko preda konja Pegaza. Stih je umro predaje prirodnom smrću. Šta će biti s obligacijom?

ZOO: OBAVEZE SA VIŠE PREDMETA Alternativne obaveze Član 403 (Pravo izbora) Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. Član 407 (Ograničenje na preostali predmet) Ako je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled nekog događaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograničava na preostali predmet.

Fakultativne obaveze ZOO: Član 409 (Ovlašćenje dužnika u fakultativnoj obavezi) Dužnik čija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze dajući neki drugi određeni predmet, može se koristiti tom mogućnošću sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično predmet obaveze. Član 410 (Ovlašćenja poverioca u fakultativnoj obavezi) (1) Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti svoju obavezu. (2) Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik odgovara, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugovanog predmeta.

Intuitu personae – inter partes Prema subjektima, obligacije deluju inter partes, relativno između poverioca i dužnika s tim da u slučaju smrti poverioca ili dužnika one prelaze na naslednike. Obligacije intuitu personae su strogo vezane za ličnost i nisu nasledive ( npr. delikti, mandatum, societas).

Podeljene i solidarne obligacije Ako ima više subjekata u obligacionom odnosu na poverilačkoj ili dužničkoj strani onda to mogu biti podeljene ili solidarne obligacije.

Podeljene obligacije D. 45. 2. 11. 1 -2 (PAPINIANUS libro undecimo responsorum): (Ako je u tablicama bilo napisano da je u korist toga i toga (dvojice) zaključena stipulacija da se isplati sto zlatnika, a nije bilo dodato da će oni biti solidarni poverioci, smatra se da svakome od njih pripada razmerni deo. I suprotno tome, ako se utvrdi da je ovako određeno: „ugovoreno je u skladu s pravom da će se dati Juliju Karpu toliko zlatnika, to smo obećali ja, Antonin Ahilej i Kornelije Dius“, u tom slučaju oni duguju razmerne delove, jer nije bilo navedeno da su to oni solidarno obećali, kako bi na taj način bila dva solidarna dužnika).

Solidarne obligacije Justiniani Institutiones, 3. 16. pr-1: Dvojica ili više dužnika iz stipulacije postaju na ovaj način: “Mevije, da li obećavaš da ćeš dati pet zlatnika? Seju, da li obećavaš da ćeš dati tih istih pet zlatnika”, pa oni svaki za sebe, odvojeno, izjave: “Obećavam”. Kod ove vrste obligacija i pojedinim poveriocima duguje se solidarno i pojedini dužnici odgovaraju solidarno, jer se i u jednoj i u drugoj obligaciji radi o jednoj (istoj) stvari, pa bilo da jedan primi ispunjenje obligacije, bilo da jedan obligaciju ispuni, ta obligacija prestaje za sve i svi oni bivaju oslobođeni.

Zadaci: 1. Marko i Petar su poverioci iz stipulacije. Dužnik Gaj je obećao da plati 100 zlatnika. Koliko može da traži Marko od Gaja ako je obligacija podeljena? A Petar? Koliko može da traži Marko od Gaja ako je obligacija solidarna? A Petar? 2. Marko i Petar su dužnici iz stipulacije, a dug iznosi 100 zlatnika. a) Koliko može da poverilac Gaj traži od Marka ako je obligacija podeljena? Koliko može da traži od Petra? Koliko može da Gaj traži od Marka ako je on (Marko) solidarni dužnik? Koliko u ovom slučaju može da traži od Petra?

ZOO: Obaveze sa više dužnika ili poverilaca Deljive obaveze Član 412 (Deljenje obaveze i potraživanja): (1) Obaveza je deljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne gubi ništa od svoje vrednosti, inače obaveza je nedeljiva. (2) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza se deli među njima na jednake delove, ako nije određena drukčija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze. (3) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca, potraživanje se deli među njima na jednake delove, ako nije što drugo određeno, i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.

ZOO Solidarne obaveze/Solidarnost dužnika Član 414 (Sadržina solidarnosti dužnika): (1) Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju. Član 415 (Prebijanje): (1) Svaki solidarni dužnik može se pozvati na prebijanje koje je izvršio njegov sadužnik. Član 416 (Otpuštanje duga): (1) Otpuštanje duga izvršeno sporazumno sa jednim solidarnim dužnikom oslobađa obaveze i ostale dužnike. Član 417 (Prenov): (1) Prenovom koji je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobađaju se i ostali dužnici. Član 423 (Pravo ispunioca na naknadu): (1) Dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega.

ZOO Solidarnost poverilaca Član 425 (Solidarnost se ne pretpostavlja): Kad na poverilačkoj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom određena. Član 426 (Sadržina solidarnosti): (1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima. (2) Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje.

Obligacije (kontrakti) stricti iuris - bonae fidei Obligacije civilnog prava mogu biti zaštićene tužbama stricti iuris ili tužbama bonae fidei prema tome koliko ovlaštenja ima sudija prilikom odlučivanja u sporu. Stricti iuris (stipulatio, mandatum)

Jednostrane i dvostrane obligacije Obligationes unilaterales (stipulatio, mutuum, delikti) – jedno potraživanje i jedna obaveza Obligationes bilaterales (postoje uzajamna potraživanja i dugovanja): a) aequales – emptio-venditio, locatioconductio, societas B) inaequales – depositum, commodatum, mandatum

Kontrakt kao najvažniji izvor obligacija Omnis enim obligatio vel ex contractu nascitur vel ex delicto, Gai Inst. 3. 88. Ovde je kontrakt svaka dozvoljena radnja.

Kontrakti Et prius videamus de his quae ex contractu nascuntur. Harum autem quottuor genera sunt: aut enim re contrahitur obligatio aut verbis aut litteris aut consensu, Gai Inst. 3. 89. Prvo da vidimo one (obligacije) koje se rađaju iz kontrakata. Njih imamo četiri vrste: ugovorna obligacija ili nastaje predajom stvari (re), ili svečanim rečima (verbis), ili pisanim aktom (litteris) ili neformalnim sporazumom (consensu).

Pedije – osnov kontrakta je sporazum ut eleganter dicat pedius nullum esse contractum, nullam obligationem, quae non habeat in se conventionem, sive re sive verbis fiat: nam et stipulatio, quae verbis fit, nisi habeat consensum, nulla est. conventio = consensus Consensus u rimskom pravu po pravilu nije dovoljan, za razliku od važećeg prava.

Danas se ugovori zasnivaju na načelu konsenzualizma čl. 26 ZOO: Ugovor je sklopljen kad us se ugovorne stranke saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Ostala načela: Načelo autonomije volje Neformalnost

Kontrakti i paktovi Contractus Pactum (Pactum est duorum consensus atque conventio, Ulp. D. 50. 12. 3 pr). Kontrakti su sporazumi priznati po ius civile i zaštićeni tužbama, dok su paktovi sporazumi koji nemaju zaštitu po ius civile, nego po pretorskom pravu (actio in factum).

Consensus Essentialia negotii – sporazum je neophodan Naturalia negotii –nisu neophodni, ali ih stranke ugovoraju onda kada ne žele da se primene opšta načela Accidentalia negotii (rok - dies, uslov - condicio) –Stranke ih ugovaraju kada žele da modifikuju ugovor

Impossibilium nulla obligatio est Gai Institutiones, 3. 97 -98. 97. Ako je ono što smo se obavezali da damo takvo da se ne može dati, nevažeća je stipulacija, kao kada je neko obećao slobodnog čoveka, verujući da je rob, ili nekog mrtvog, za koga je verovao da je živ, ili neku sakralnu ili religijsku stvar, za koju je mislio da može biti u pravnom prometu. 97 a. Isto tako je nevažeća stipulacija kojom se neko obaveže na nešto po prirodi stvari ne može postojati, kao što je kentaur. 98. Takođe, ništava je stipulacija pod nemogućim uslovom, npr. da se prstom dodirne nebo. Ali, ako je ostavljen legat pod uslovom koji je nemoguć, naši učitelji su bili mišljenja da postoji obaveza, kao da je legat ostavljen bez uslova; a pravnici druge škole (prokuleanci) smatrali su da je i legat nevažeći kao i stipulacija. I zaista je teško dati odlučujući argument bilo za jedno ili za drugo gledište.

Pravna nemogućnost Nemoralnost D. 45. 1. 35. 1 (PAULUS libro duodecimo ad Sabinum): Takođe kad je reč o nečemu što zakon zabranjuje da se čini, ako je to trajna zabrana, ugovor je ništav, na primer ako se neko obaveže stipulacijom da će se oženiti svojom sestrom; iako, čak i kada nije reč nužno o trajnoj zabrani, kao što je slučaj (ženidbe) sa adoptiranom sestrom, isto se mora reći, jer bi to u krajnjem slučaju bilo suprotno moralu.

Turpes stipulationes nullius esse 45. 1. 27 Pomponius libro 22 ad Sabinum: pr. Veluti si quis homicidium vel sacrilegium se facturum promittat. Sed et officio quoque praetoris continetur ex huiusmodi obligationibus actionem denegari. Na primer ako se neko obaveže da će pričiniti ubistvo ili svetogrđe. Svakako je dužnost pretora da uskrati tužbu iz ovakvih obligacija.

Consensus - dissensus Nije došlo do sporazuma. Nesklad između volje i izjave: Fiktivni posao Prinuda (metus) Prevara (dolus) Zabluda (error)

Uvažava se zabluda ako je: Oprostiva (error facti) Bitna (error in negotio, error in corpore, error in persona, error in substantia ? ) Neskrivljena

Error in corpore D. 18. 1. 9 pr-1 (ULPIANUS libro vicensimo octavo ad Sabinum): Jasno je da kod kupoprodaje treba da se postigne saglasnost, jer ako se (stranke) ne slažu u pogledu same kupoprodaje, bilo u odnosu na cenu, bilo u nečemu drugome, kupoprodaja ne nastaje. Zato, ako bih ja mislio da kupujem kornelijansko zemljište, a ti da mi prodaješ sempronijansko, budući da se ne slažemo u pogledu predmeta, kupoprodaja je ništava. Isti je slučaj ako sam ja mislio da sam (kupio) Stiha, a ti si smatrao da si mi prodao odsutnog Pamfila. 1. Ali ako se ne slažemo u imenu, ali je predmet nesporan, nema sumnje da je kupoproprodaja valjana, jer zabluda u pogledu naziva nema uticaja ako predmet nije sporan.

error in substantia (materia) 2. Pored toga, postavlja se pitanje da li u slučaju ako nije sporan predmet, ali postoji zabluda u odnosu prema njegovim svojstvima, na primer, ako neko proda sirće uvesto vina, bakar umesto zlata, olovo umesto srebra ili nešto drugo slično srebru, da li nastaje kupoprodaja. Marcel piše u šestoj knjizi Digesta da kupoprodaja nastaje, jer u pogledu predmeta postoji saglasnost iako postoji zabluda u pogledu materije. Ja sam u pogledu vina saglasan, jer je tu suština ista, okolnost da se ono kasnije protvorilo u sirće nije bitna. Druga je situacija ako vino nije postalo sirće, nego je to bilo od početka, onda se mora smatrati da je prodana jedna stvar umesto druge. U drugim slučajevima smatram da kupoprodaja ne nastaje, jer postoji zabluda u pogledu svojstva.

Ulpijan, D. 18. 1. 1: Quod si ego me virginem emere putarem, cum esset iam mulier, emptio valebit: in sexu enim non est erratum. Ceterum si ego mulierem venderem, tu puerum emere existimasti, quia in sexu error est, nulla emptio, nulla venditio est. Ako mislim da kupujem robinju devicu, a ona je već žena, kupovina će biti valjana jer nije bilo zablude o polu. Drugačije je ako prodajem ženu, a ti smatraš da kupuješ muškarca, jer kada je reč o zabludi u pogledu pola ništava je kupovina i prodaja.

ZOO: Bitna zabluda Član 61 (1) Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine. (2) Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva. (3) U slučaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu. (4) Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.

Dolus malus Labeonova definicija Ulp/Labeon D. 4. 3. 1. 2: itaque ipse sic definiit dolum malum esse omnem calliditatem fallaciam machinationem ad circumveniendum fallendum decipiendum alterum adhibitam. Labeonis definitio vera est. (tako je on definisao dolus malus kao svako lukavstvo, podvalu, smicalicu radi prevare, obmane, dovođenja u zabludu drugoga. Labeonova definicija je istinita.

Metus 50. 17. 116 Ulpianus libro 11 ad edictum: pr. Nihil consensui tam contrarium est, qui ac bonae fidei iudicia sustinet, quam vis atque metus: quem comprobare contra bonos mores est. Ništa nije tako suprotno sporazumu na koji se oslanjaju suđenja na osnovu dobre vere kao što je sila i prinuda. Odobravati ih je protiv dobrih običaja.

Dejstvo inter partes 45. 1. 83 Paulus libro 72 ad edictum: pr. Inter stipulantem et promittentem negotium contrahitur. Itaque alius pro alio promittens daturum facturumve eum non obligatur: nam de se quemque promittere oportet. Posao se sklapa između stipulatora i promisora. Stoga, ako neko za drugoga obeća da će nešto dati ili učiniti, njega (drugoga) to ne obavezuje. Naime, svako treba da obeća za sebe.

ZOO: Opšta dejstva ugovora/Stvaranje obaveza za ugovarače Član 148 (Dejstva ugovora među ugovaračima i njihovim pravnim sledbenicima) (1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. (2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili što drugo proizlazi iz prirode samog ugovora. (3) Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg lica.

Ostale podele kontrakata Formalni – neformalni Apstraktni – kauzalni Stricti iuris – bonae fidei Jednostrano obavezujući (contractus unilaterales) Dvostrano obavezujući, sinalagmatični (contractus bilaterales aequales, contractus bilaterales inaequales) Teretni (onerozni), dobročini (lukrativni)