RADNO PRAVO IZVORI RADNOG PRAVA ISTORIJSKI NASTANAK Robovlasniki

RADNO PRAVO IZVORI RADNOG PRAVA

ISTORIJSKI NASTANAK Robovlasnički sistem � Locatio conductio operarum � Mandatum - nalog Feudalni sistem � Feudum – (vazalsko-senioski odnos) Zanati � Učenici i kalfe (statusno-staleški odnos), esnafi, cehovi Najamni rad Manufakture XVIII vek i Šapelijeov zakon

FILOZOFIJA I PREDMET RADNOG PRAVA Predmet radnog prava čini nesamostalan, slobodno uspostavljen, podređen rad. Pravo na rad i sloboda rada: “Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima” Državni intervencionizam – XIX vek Širene kruga pitanja koje radno pravo regiliše Širenje kruga lica na koja se radnopravne norme primenjuju

ZNAČAJ RADNOG PRAVA SOCIJALNA PRAVDA “Ako želiš da živiš u miru pozivaj se na pravdu” “Pravedan je onaj čovek koj stoji baš na pravom mestu i vrši ono što najbolje može da vrši i punom i jednakom merom vraća za ono što dobija” Ideal komutativne pravde nalazi se u nizu načela radnog prava SOCIJALNI � Zaštita MIR interesa radnika uz očivanje legitimnih interesa poslodavca

CILJEVI RADNOG PRAVA STABILNOST ZAPOSLENJA � Fleksibilizacija radnih odnosa � Deregulacija u oblasti radnih odnosa SOCIJALNA � SIGURNOST Prevencija socijalnih rizika EMANCIPACIJA ZAPOSLENIH � Od radne snage kao robe do zaposlenog � Pronalasci iz radnog odnosa

IZVORI PRAVA Materijalni izvori prava nisu vezani za pravne akte, već za društvene faktore koji stvaraju pravo. Ekonomski, politički, kulturni odnosi Formalni izvori prava su opšti pravni akti jer oni imaju moć da stvaraju pravo i druge opšte pravne akte. Hijerarhija pravnih akata. Pravna snaga kao moć pravnog uticaja koji jedan pravni akt vrši na drugi pravni akt.

IZVORI RADNOG PRAVA Prema poreklu: UNUTRAŠNJI (nacionalni, domaći) IZVORI MEĐUNARODNOG POREKLA HETERONOMNI (kogentni) – (ustav, zakoni i podzakonski akti) AUTONOMNI – (kolektivni ugovori o radu i opšti akti) USTAV kao izvor radnog prava ZAKON kao izvor radnog prava PODZAKONSKI AKTI kao izvor radnog prava AUTONOMNI IZVORI radnog prava Kolektivni ugovori o radu � Opšti akti � MEĐUNARODNI IZVORI Akti Međunarodne organizacije rada � Akti Organizacije Ujedinjenih Nacija � Akti regionalnih organizacija � Bilateralni ugovori �

HIJERARHIJA IZVORA PRAVA USTAV REPUBLIKE SRBIJE OD 2006. GODINE POTVRĐENI MEĐUNARODNI UGOVORI INSTRUMENTI UN, MOR-A, SAVETA EVROPE ZAKONI ZAKON O RADU, ZAKON O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA, ZAKON O POLICIJI KOLEKTIVNI UGOVOR O RADU OPŠTI, POSEBNI I KOD POSLODAVCA PODZAKONSKI OPŠTI AKTI PRAVILNICI, UREDBE ETIČKI KODEKS PONAŠANJA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I KODEKS KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA OBIČAJI POSLODAVCA UGOSTITELJSTVO, GRAĐEVINARSTVO

ZAKONI OD ZNAČAJA ZA RADNI ODNOS 1. ZAKONI ČIJI JE PREDMET REGULISANJA ISKLJUČIVO RADNI ODNOS a) OPŠTI ZAKONI b) POSEBNI ZAKONI 2. → Matični zakoni ZAKONI ČIJI JE PREDMET REGULISANJA NEKI DRUGI ODNOS, ALI REGULIŠU I RADNE ODNOSE KAO DOPUNSKI PREDMET SVOG REGULISANJA

PRIMENA ZAKONA � LEX SPECIALIS DEROGAT LEGI GENERALI � LEX POSTERIOR DEROGAT LEGI PRIORI 1. PRIMENA NA POSLODAVCE U OBLASTI PRIVREDE 2. PRIMENA NA DRŽAVNE ORGANE 3. PRIMENA NA JAVNE SLUŽBE

POSEBNI METODI PRIMENE ZAKONA 1. SUBSIDIJARNA PRIMENA ZAKONA Odredbe subsidijarnog zakona počinju se primenjivati tek kada se odredbe drugog zakona pokažu kao nedovoljne 2. SHODNA PRIMENA ZAKONA U slučaju kada jedan zakon ne reguliše materiju radnih odnosa u celini, već delimično i u pogledu onih instituta koje ne reguliše upućuje na odgovarajući zakon 3. PRIMENA ZAKONA PO ANALOGIJI Postoji u slučaju kada se norma jednog zakona koji ne reguliše radne odnose primenjuje na jedan slučaj u radnom odnosu koji nije regulisan normama zakona kojima se reguliše oblast radnih odnosa

� POJAM RADNOG ODNOSA CENTRALNO PITANJE RADNOG PRAVA � BITNI ELEMENTI RADNOG ODNOSA : a) DOBROVOLJNOST b) LIČNA RADNOPRAVNA FUNKCIONALNA VEZA c) SUBORDINACIJA d) ONEROZNOST

USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA Opšti uslovi Starosna dob Posebni uslovi Znanja i veštine Radno iskustvo Preporuka “ranijeg” poslodavca Organizacione sposobnosti Pol Starosna dob Posebna zdravstvena sposobnost Državljanstvo

NEDOZVOLJENI POSEBNI USLOVI Politička podobnost Članstvo u sindikatu “closed shop”

SMETNJE ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA Postojanje drugog radnog odnosa sa punim radnim vremenom Članstvo u političkim organizacijama Osuđivanost Javna funkcija Srodstvo i brak Penzija Antikonkurentska klauzula

SUBJEKTI RADNOG ODNOSA SUBJEKTI INDIVIDUALNOG RADNOG ODNOSA SUBJEKTI KOLEKTIVNOG RADNOG ODNOSA Ø POSLODAVAC Ø ZAPOSLENI Ø Sindikat ØPoslodavac zaposlenih Ø Većina zaposlenih Ø Savet zaposlenih Ø Udruženje poslodavaca

IZVORI RADNOG PRAVA MEĐUNARODNOG POREKLA 1. AKTI MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA 2. AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA 3. MEDJUDRŽAVNI SPORAZUMI 4. AKTI SAVETA EVROPE 5. AKTI EVROPSKE UNIJE

1. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA Osnovana 1919. godine u Parizu sa ciljem učvršćivanja opšteg i trajnog mira po načelu socijalne pravde Razlozi osnivanja: � Jak radnički pokret � Ekonomski razlozi � Politički razloti 1946. godine postaje sastavni deo Ujedinjenih nacija Osnovne karakteristike MOR-a Stalnost � Neprekidnost delovanja � Univerzalnost � Tripartitnost �

GENERALNA KONFERENCIJA ORGANIZACIONA STRUKTURA MOR -a ADMINISTRATIVNI SAVET MEĐUNARODNI BIRO RADA UPRAVNI SUD

DONOŠENJE KONVENCIJA I PREPORUKA Predlog Administrativnom savetu koji čine: Vlade država članica Nacionalne poslodavačke ili radničke organizacije Međunarodne organizacije Administrativni savet sastavlja predlog dnevnog reda za Konferenciju Nakon usvajanja dnevnog reda donosi se odluka o vrsti diskusije koja može biti jednoikratna ili dvokratna Konvencije se usvajaju većinom od 2/3 prisutnih delegata na Konferenciji

RATIFIKACIJA, STUPANJE NA SNAGU I DEJSTVO KONVENCIJA Ratifikacija predstavlja jednostrani, formalni pravni akt kojim se potvrđuje ugovor i uspostavlja pravni režim formulisan ugovorom. Uslovna ratifikacija Delimična ratifikacija Davanje ili uskraćivanje ratifikacije diskreciono je pravo svake države.

STAVLJANJE REZERVI NA ODREDBE KONVENCIJE Rezerve predstavljaju formalne jednostrane izjave volje kojima se jedna država ograđuje od izvesnih odredaba ugovora. U postupku ratifikacije mogu se učiniti samo ako su predviđene konvencijom.

STUPANJE NA SNAGU KONVENCIJA Stupanjem na snagu ugovor postaje obavezan za strane ugovornice Konvencije stupaju na snagu u roku od 12 meseci, od datuma registracije dva člana. Konvencija stupa na pravnu snagu prema svakom članu posle isteka roka od 12 meseci nakon registracije.

OTKAZIVANJE KONVENCIJA Otkaz konvencija predstavlja pravo svake države članice da, uz uvažavanje pravnog režima otkaza sadržanog u pravo MOR-a, okonča svojstvo ugovorne strane. Bečka konvencija Klauzule o otkazivanju konvencije Konvencije do 1927. godine (nakon 10 godina) Konvencije od 1928. do danas (godinu dana nakon isteka roka od 10 godina)

REVIZIJA KONVENCIJE Revizija predstavlja postupak pomoću kojeg se strane potpisnice sporazuma saglašavaju da u njega unesu izvesne izmene i time ga usklade novima okolnostima. Odredbe prethodne konvencije zamenjuju se novim odredbama, te ranija konvencija prestaje da bude otvorena za ratifikaciju.

PRAVNA PRIRODA KONVENCIJA (1) KONVENCIJE RADA MEĐUNARODNI UGOVORI 1. Usvaja ih Generalna konferencija Potpisuju ih države 2. Ne predstavljaju rezultat diplomatskih pregovora Predstavljaju rezultat diplomatskih pregovora 3. Nakon usvajanja formalno potpisivanje teksta nije potrebno 4. Izglasavanje konvencije stvara obavezu za predstavnike vlada da je u određenom roku podnesu na razmatranje Nakon usvajanja potrebno je potpisivanje teksta i razmena ratifikacionih instrumenata Ako predstavnici države ne žele da potpišu sporazum, ne mogu se na to naterati O reviziji odlučuju strane potpisnice U slučaju rata dolazi do suspenzije međunaorndih ugovora 5. O reviziji ne odlučuju države koje su je ratifikovale 6. Ne suspenduju se u slučaju ratnog stanja

PRAVNA PRIRODA KONVENCIJA (2) Konvencije MOR-a predstavljaju međunarodne multilateralne akte ugovornog karaktera. One se nalaze u pravnom režimu između ugovora-zakona i ugovora – pogodbi. Konvencije imaju elemente i ugovora i zakona Zakonodavni elementi proizlaze iz samog postupka njihovog donošenja. Ugovorni elementi se vide u tome što one predstavljaju kompromis predstavnika suprotnih interesa.

KONTROLA PRIMENA KONVENCIJA I PREPORUKA Do 1946. godine Ustav MOR-a propisivao je mogućnost primene ekonomskih sankcija protiv država članice koje nisu ispunjavale svoje obaveze Od 1946. sankcije mogu biti moralne (crna lista) i pravne (žalba) Žalba se podnosi Administrativnom savetu Može je podneti država potpisnica Konvencije Administrativni savet može da formira anketnu komisiju O žalbi odlučuje Međunarodni sud pravde

AKTI OUN Opšta deklaracija o pravima čoveka iz 1948. godine � Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima � “pravo na socijalno osiguranje, pravo na sindikalno organizovanje, pravo na posebnu zaštitu majki i deteta, pravo na odmor, pravo na (ne)ograničeno radno vreme ” “pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u iste” Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima � “pravo na rad, pravo na pravičnu zaradu, pravo na odmor i plaćeno odsustvo, pravo na socijalno osiguranje. . )”

AKTI SAVETA EVROPE Drćava Srbija i Crna Gora članice od 2003. godine � Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava (2003) � Evropska socijalna povelja iz 1961 (Rev. 1996) (2009) Svi zaposleni imaju pravo na jednake šanse i jednak postupak u vezi sa zapošljavanjem; Pravo radnika da budu informisani i konsultovani u preduzeću; Pravo radnika da učestvuju u poboljšanju uslova rada; Pravo na zaštitu u slučaju prestanka zaposlenja; Pravo na dostojanstvo na poslu; Pravo na stan

FAKTIČKI RADNI ODNOS (1) 1. Postojanje pravnog osnova 2. Stupanje na rad Faktički rad je rad koji se ne može podvesti pod režim radnog odnosa, ali koji ne predstavlja nezakonit rad. Nezakonit rad postoji kada poslodavac angažuje lice koje ne ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa, ili kada je takav rad krivično sankcionisan.

FAKTIČKI RADNI ODNOS (2) Prava po osnovu faktičkog rada: � Pravo na naknadu zarade � Pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu � Pravo po osnovu socijalnog osiguranja Načelo utile per inutile non vitiatur

VRSTE UGOVORA O RADU 1. Ugovori o radu s obzirom na trajanje Ugovor o radu na neodređeno vreme Ugovor o radu na određeno vreme 2. Ugovori o radu s obzirom na radno vreme Ugovor o radu sa punim radnim vremenom Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom 3. Ugovori o radu pod raskidnim uslovom 4. Ugovori o privremenom i povremenom radu Probni rad, pripravnici, licencne profesije Ugovor o privremenom i povremenom radu 5. Ugovori o radu s obzirom na mesto rada Ugovor o radu van prostorija poslodavca (rad kod kuće, na daljinu i sa kućnom poslugom)

UGOVORI O RADU NA ODREĐENO VREME „Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom, ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba“. (čl. 37. st. 1 ZOR) Ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i ukoliko postoji: Privremena potreba za radom Rad na projektu čije je vreme unapred određeno Potreba za rad sa stranim državljaninom dok traje dozvola za rad Rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca Rad sa nezaposlenim licem kome do ispunjenja uslova za penziju nedostaje do 5 godina.

UGOVORI KOJIMA SE NE ZASNIVA RADNI ODNOS Ugovor o delu Ugovor o mandatu Ugovor o pristupu Ugovor o pronalazaštvu ili tehničkom unapređenju Ugovor o zastupanju Ugovor o posredovanju Ugovor o dopunskom radu Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

ZAKON O RADU SLUŽBENI GLASNIK RS, BR. 24/05

PRIMENA ZAKONA O RADU Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene: Ø koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica ; Ø koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ; Ø u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama ; Ø strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije.

MEĐUSOBNI ODNOS ZAKONA, OPŠTIH AKATA I UGOVORA O RADU : HIJERARHIJA 1. ZAKON 2. OPŠTI AKT (KOLEKTIVNI UGOVOR I PRAVILNIK O RADU) 3. UGOVOR O RADU * Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde samo veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drugačije određeno. ( čl. 8 st. 2 ZOR )

ZABRANA DISKRIMINACIJE NEPOSREDNA DISKRIMINACIJA POZITIVNA DISKRIMINACIJA

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA PRAVNI OSNOV RADNOG ODNOSA (UGOVOR O RADU ) FAKTIČKI RADNI ODNOS PROBNI RAD VRSTE RADNOG ODNOSA UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA 15 GODINA ŽIVOTA UZ PISMENU SAGLASNOST RODITELJA I NALAZA NADLEŽNOG ZDRAVSTVENOG ORGANA KOJIM SE UTVRĐUJE DA JE SPOSOBAN ZA OBAVLJANJE POSLOVA ISPUNJAVANJE USLOVA PREDVIĐENIH ZAKONOM, ODNOSNO PRAVILNIKOM O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI POSLOVA

UGOVOR O RADU FORMA UGOVORA O RADU SADRŽINA UGOVORA O RADU ODNOS UGOVORA O RADU I STUPANJA NA RAD * Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore ( čl. 34 st. 2. ZOR )

FAKTIČKI RADNI ODNOS JE RADNI ODNOS BEZ PRAVNOG OSNOVA, ODNOSNO UGOVORA O RADU MOŽE NASTATI IZ DVA RAZLOGA: a) ZATO ŠTO PRAVNI OSNOV NIJE NI POSTOJAO I b) ZATO ŠTO JE PRAVNI OSNOV POSTOJAO U POCETKU, ALI JE KASNIJE PRESTAO DA POSTOJI ( ISTEKOM ROKA )

PROBNI RAD JE NAČIN PROVERE RADNIH SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG NAKON ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA, ODNOSNO RADI SE O ZASNIVANJU RADNOG ODNOSA POD RASKIDNIM USLOVOM PROBNI RAD MOŽE DA TRAJE NAJDUŽE ŠEST MESECI

VRSTE RADNOG ODNOSA RADNI ODNOS NA NEODREĐENO VREME RADNI ODNOS NA ODREĐENO VREME RADNI ODNOS ZA OBAVLJANJE POSLOVA SA POVEĆANIM RIZIKOM RADNI ODNOS SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM RADNI ODNOS ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA RADNI ODNOS SA KUĆNIM POMOĆNIM OSOBLJEM PRIPRAVNICI

UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTOR MOŽE DA ZASNUJE RADNI ODNOS NA NEODREĐENO ILI ODREĐENO VREME PUTEM UGOVORA O RADU DIREKTOR KOJI NIJE ZASNOVAO RADNI ODNOS UREĐUJE POSEBNIM UGOVOROM SA POSLODAVCEM MEĐUSOBNA PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI

OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE Stručno osposobljavanje predstavlja plansku aktivnost poslodavca usmerenu na poboljšanje sposobnosti i veština zaposlenih na njihovom radnom mestu. Stručno usavršavanje predstavlja sticanje novih znanja i sposobnosti neophodnih za rad na drugom radnom mestu kod istog poslodavca. (razvoj karijere) � Koncept doživotnog učenja – Preporuka MOR-a br. 195 o doživotnom učenju � LICENCNA ZANIMANJA I PRIPRAVNICI

RADNO VREME (1) Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalazima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba. Pripravnosat predstavlja stanje pogonske spremnosti i zaposleni za to vreme, iako ono ne spada u radno vreme, prima naknadu zarade utvrđenu opštim aktom. 1. 2. 3. Radno vreme iz ugla zaposlenih Radno vreme iz ugla poslodavca Radno vreme iz ugla države

RADNO VREME (2) Puno radno vreme 40 ili 36 časova redukovano radno vreme Nepuno radno vreme – smanjuje se obim deljivih prava Rad sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta Rad sa nepunim radnim vremenom radi staranja o obolelom licu Skraćeno radno vreme – skraćenje 10 časova nedeljno Staž sa uvećanim trajanjem i poseban staž Obavezno skraćeno radno vreme Radna mesta sa povećanim rizikom Radno vreme omladine

PREKOVREMENI RAD Prekovremeni rad predstavlja efektivni rad koji prevazilazi raspored zakonskog ili kolektivnim ugovorom definisanog punog radnog vremena. Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, odnosno 12 časova dnevno. Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama – neprekidna bolnička i vanbolnička zaštita.

PRERASPODELA RADNOG VREMENA Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Šestodnevna radna nedelja 5 x 7 + 5 x 1 Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

NOĆNI RAD U SMENAMA Noćni rad – 22 -06 kao poseban uslov rada Zaposleni koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana, ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne nedelje, poslodavac mu mora obezbediti obavljanje poslova u toku dana Neophodno je mišljenje sindikata koje nije obavezujuće Rad u smenama je takav rad koga se zaposleni na istim poslovima smenjuju po utvrđenom rasporedu. Zaposleni može da radi u noćnoj smeni duće od jedne radne nedelje samo uz njegovu pisanu saglasnost.

ODMORI ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA DNEVNI ODMOR NEDELJNI ODMOR GODIŠNJI ODMOR - Sticanje prava na godišnji odmor (posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca) - Dužina godišnjeg odmora - Srazmerni deo godišnjeg odmora - Korišćenje godišnjeg odmora u delovima - Naknada zarade za godišnji odmor

ODSUSTVA UZ NAKNADU ZARADE (PLAĆENO ODSUSTVO) – DO 7 RADNIH DANA U SLUČAJU: SKLAPANJA BRAKA, POROĐAJA SUPRUGE, TEŽE BOLESTI ČLANA UŽE PORODICE… Prinudni odmor NEPLAĆENO ODSUSTVO MIROVANJE RADNOG ODNOSA - Odlazak na odsluženje, dosluženje vojnog roka - Upućivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca - Privremeno upućivanje na rad kod drugog poslodavca - Izbor, odnosno imenovanje na javnu funkciju - Izdržavanje kazne zatvora u trajanju do 6 meseci