Subjektivno pravo pojam i vrste Objektivno i subjektivno

Subjektivno pravo – pojam i vrste

Objektivno i subjektivno pravo n Pravne norme naređuju i zabranjuju, ali takođe i omogućavaju, dopuštaju i ovlašćuju nas n Da bi se podvukla razlika između “prava u smislu skupa pravnih normi ” i “prava” kao naše lične slobode da činimo nešto nam pravni poredak dopušta ili omogućava, naš jezik pridodaje terminu "pravo" prideve "objektivno" i "subjektivno". n Objektivno pravo je pretpostavka subjektivnog prava, pošto su nastanak, dejstvo i prestanak subjektivnog prava, propisani normama objektivnog prava.

Pojam subjektivnog prava n Subjektivno koraka. n Prvi pravo se definiše u nekoliko korak: to je pogodnost koja je objektivnim pravom ustanovljena u interesu nekog lica. Ta pogodnost se najčešće sastoji u dopuštenosti izvesnog ponašanja ili radnje.

n Drugi korak: nije svaka dopuštenost da se ponašamo po svojoj volji subjektivno pravo. n To je samo ona dopuštenost kada drugo lice ili lica imaju pravnu obavezu da tu dopuštenost ne ugrožavaju ili čak da aktivno delaju u prilog te dopuštenosti. I tada se takva dopuštenost naziva ovlašćenjem.

Primera radi, dopušteno je da se viri u tuđe dvorište. Jer sve što nije zabranjeno (što nije obaveza) to je dopušteno. Ipak, to ne znači da postoji subjektivno pravo (ovlašćenje) da se viri u tuđe dvorište. To nije subjektivno pravo, jer ne postoji korelativna obaveza komšije da nas u tome ne sprečava

Primeri obaveze koja odgovara ovlašćenju • • pravu (ovlašćenju) vlasnika stana da od podstanara naplaćuje stanarinu odgovara obaveza podstanara da plaća stanarinu; pravu (ovlašćenju) naručioca odgovara obaveza pevača da mu otpeva pesmu; autorskom pravu autora odgovara obaveza svih da bez odobrenja ne umnožavaju, ne menjaju, ne koriste itd. njegovo autorsko delo pravu vlasnika placa odgovara obaveza svih da bez odobrenja ne ulaze, ne prolaze, ne koriste itd njegov plac

n Iz primera se vidi da je svrha ovlašćenja da se zaštiti ostvarivanje materijalnog ili moralnog interesa nosioca prava. n Međutim, da bi interes postao objekt subjektivnog prava, pored toga što je pravno priznat (time što postoji korelativna pravna obaveza drugih) on mora biti i pravno zaštićen.

Primer čišćenja stepeništa n S jedne strane, postoji interes svih stanara da zgrada izgleda uredno. S druge strane, postoji ugovor jednog stanara s agencijom za održavanje zgrada da njeni radnici redovno čiste zgradu. n Prema tome, postoji interes i postoji korelativna pravna obaveza. Ali da li to znači da svi stanari imaju subjektivno pravo da stepenište bude očišćeno?

n Treći korak: Pravna zaštita tog interesa se ostvaruje tako što se nosiocu subjektivnog prava daje ovlašćenje da radi zaštite svog prava u pomoć može da pozove državne organa (najčešće sud).

Vrste subjektivnih prava n Još od rimskih vremena u pravnoj nauci se razvijaju različita razvrstavanja subjektivnih prava. Danas postoje mnogobrojne podele. n Recimo, subjektivna prava se dele na: – imovinska i neimovinska, – prenosiva i neprenosiva, – privatna i javna…

Prosta i složena prava n Prosta prava sastoje se od jednog ovlašćenja, to jest od jedne jedine dopuštene mogućnosti ponašanja ili ovlašćenja, dok se složena prava sastoje od najmanje dva, a češće i od više takvih dopuštenih ponašanja ili ovlašćenja. n Primeri prostih i složenih prava. n Zašto postoje složena prava? Zašto sva prava nisu prosta (sačinjena od samo jednog ovlašćenja)?

Apsolutna prava Ako ovlašćenjima koja na osnovu subjektivnog prava neko lice ima, odgovara pravna obaveza svih ostalih onda govorimo o apsolutnom pravu. n Iz toga sledi da apsolutno pravo dejstvuje prema svima (erga omnes) n Iz toga, takođe, sledi da je korelativna obaveza kod apsolutnih prava uvek negativna (uzdržavanje od ometanja nosioca prava) n n Primeri: pravo svojine, autorska prava, itd

Relativna prava Ako ovlašćenjima koja na osnovu subjektivnog prava neko lice ima, odgovara pravna obaveza sasvim određenog subjekta onda govorimo o relativnom pravu. n Iz toga sledi da relativna prava dejstvuju prema tačno određenom licu ili licima (inter partes). n Osim toga, korelativna obaveza ne mora biti samo negativno određena (nečinjenje). Štaviše, češće je pozitivno određena (kao radnja davanja ili činjenja). n Primer: prava iz ugovora, pravo na naknadu štete itd n

Nadležnost n Kada nosilac ovlašćenja dela u tuđem, a ne u svom interesu, tada se kaže da je on nadležan (a ne samo ovlašćen) da donosi odluke koje kreiraju prava i obaveze drugih pravnih subjekata. n Karakterističan primer: nadležnosti državnih (npr. upravnih i sudskih) organa.

Razlike između nadležnosti i drugih subjekt. prava 1. nadležnost je u isto vreme i ovlašćenje i obaveza (ovlašćenje prema onima koji su podložni odlukama nadležnog subjekta, a obaveza prema onome subjektu u čijem interesu vrše nadležnost); 2. nosilac nadležnosti uvek mora delati racionalno, dok nosilac ovlašćenja to ne mora;

Razlike između nadležnosti i drugih subjekt. prava 3. Ukoliko subjekt nadležnosti ne vrši svoju nadležnost uopšte ili je ne vrši na racionalan način, tad on čini prekršaj prava, jer krši jednu pravnu obavezu; 4. Nosilac nadležnosti u principu ne može svoju nadležnost da prenosi na drugog, dok nosilac ovlašćenja to u principu može