ORGANIZOVANI KRIMINALITET PROBLEMI DEFINISANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA razliite definicije

ORGANIZOVANI KRIMINALITET

PROBLEMI DEFINISANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA • različite definicije i pristupi koliko i autora. • deskriptivne definicije pojave, orijentisane na posmatranje pojedinih pojavnih oblika. • ili preuske, pa ne odgovaraju suštini pojave ili su preširoke, • jasna definicija – nužnost- podrazumeva preciznost pojmova, sveobuhvatnost sadržaja, • poistovećivanje ili nedovoljno razlikovanje suštinskih sadržaja pojava bliskih po srodnosti ispoljavanja ili po nekim zajedničkim elementima, a ipak u suštini različitih

PROBLEMI RAZGRANIČENJA POJMOVA • • • Transnacionalni kriminalitet Internacionalni kriminalitet Međunarodni kriminalitet Profesionalni kriminalitet Kriminalitet belog okovratnika Organizovani kriminalitet

Transnacionalni kriminalitet • forma organizovanog kriminaliteta- nije svaki organizovani kriminalitet i transnacionalni • oblik kriminaliteta postepeno dobijao značenje „kriminalnih aktivnosti, koje prodiru i krše zakone nekoliko država • pojave i delikti u kaznenim sistemima pojedinih zemalja, - zajedničkom oznakom pojave koja prevazilazi nadležnosti samo jedne države • po svojstvima transnacionalni može biti i organizovani kriminalitet, ali organizovani kriminalitet, može, ali ne mora uvek imati transnacionalna obeležja.

Internacionalni kriminalitet • Uobičajeno u stručnoj literaturi kao sinonim transnacionalnog. • specifična kategorija delikta, kao što su falsifikovanje novčanica (1929, Konvencija), trgovina ljudskim bićima i eksploatacija prostitucije (1949, Konvencija), i trgovina drogom (1988 Konvencija). • karakteristični zbog načina izvršenja krivičnog dela; - slučajevi da se pripreme za vršenje nekog krivičnog dela mogu učiniti u jednoj zemlji, dok se delo može izvršiti u jednoj ili više drugih zemalja; •

Internacionalni kriminalitet • Moguće varijante internacionalizma • delikti se mogu učiniti jedan za drugim u nekoliko različitih zemalja; ili • ako učinilac krivičnog dela prenese preko granice nezakonito stečenu dobit u inostranstvo, ili • ako sakrije predmete ili dokumenta koje je koristio za vršenje dela, ili se sam skrije u drugoj zemlji

transnacionalni” i „internacionalni” kriminal dva različita pojma • Internacionalni se odnosi na kriminalne grupe koje dejstvuju ne samo na teritoriji države iz koje potiču, već svoju aktivnost sprovode i izvan nje (porodice Ndrangheta aktivne i u Francuskoj, Nemačkoj, Australiji, Koza nostra svuda u svetu, jakuze i Triajde u Americi, Albanci u Evropi itd. ) • • „Transnacionalni” odnosi se na kriminalne grupe koje pripadaju različitim nacionalnostima i koje međusobno sarađuju radi uspešnije kontrole određenih kriminalnih tržišta.

Međunarodni kriminalitet • delikti kojima se čine povrede međunarodnog prava, običajnog i ugovornog • delikti za koje je međunarodna zajednica zainteresovana – dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i • druga međunarodnim i međudržavnim konvencijama propisana • Primeri za: ratne zločine, zločine genocida, delikte ilegalne trgovine drogom i oružjem, trgovine belim robljem, otmice aviona i brodova, atentati i napadi na diplomatske prestavnike i prestavništva i slično. • pravno značenje transnacionalnog i međunarodnog kriminaliteta je podudarno.

Profesionalni kriminalitet • vrsta delinkvencije i tipologija kriminalnih pojava kojima se bave profesionalni izvršioci kr. dela • dela u povratu čije izvršavanje zahteva određenu a) specijalnost, b) stručnost, c) kontinuitet delatnosti i d) korišćenje posebnih metoda i tehničkih sredstava. • Osnovna obeležja profesionalnog kriminaliteta četiri karakteristike: • 1) stalnost prestupničkog zanata; • 2) neophodnost znanja i sticanja navika; • 3) kriminal kao izvor egzistencije i • 4) postojanje veze ličnosti delinkventa sa asocijalnom sredinom.

Kriminalitet „belog okovratnika • termin značajan za razgraničenje pojmova bliskih orgnizovanom kriminalitetu. • To je vrsta profesionalnog kriminaliteta, - tzv. kriminalne elite • Deliktne radnje izvršilaca krivičnih dela lica: • - koji se nalaze na poziciji društvene hijerarhije • - gde se donose značajne privredne ili političke odluke, • - drži monopol vlasti ili neke druge pozicije moći.

Organizovane kriminalne grupe i kriminalne organizacije • pojmovna značenja grupe, delinkventne grupe, ganga i bande, kriminalne grupe, kriminalne organizacije i mafije • Devijantna grupa - primarni oblik kolektiviteta, manja ili veća, organizovana ili neformalna, skupina ljudi, koji zajednički žive, rade i ponašaju se na određeni način, a odlikuju se sličnim stilom života, kulturom i motivacijom • vid neformalne društvene skupine asocijalnih i antisocijalnih osoba i orijentacije (kriminalci, narkomani, prostitutke, kockari i dr. ) koje se povremeno i spontano okupljaju i zajednički provode slobodno vreme.

Devijantna grupa – osnovni oblik • Opšte odlike, koje važe za sve strukturirane, pa i kriminalne, grupe su: • A) postojanje zajedničkog cilja članova grupe, • B) cilj se ostvaruje usklađenom i povezanom aktivnošću članova; • C) zajednička akcija članova grupe, u toku koje se ostvaruje uzajamni uticaj članova grupe i formiraju specifični odnosi među njima; • D) podela funkcija među članovima grupe kroz određeni sistem položaja i uloga

Devijantna grupa – osnovni oblik • E) odnosi kojima se stabilizuju i predstavljaju osnove strukturu grupe; • F) postojanje grupnih normi ili određenog sistema pravila ponašanja članova grupe, važnih za funkcionisanje grupe; • G) svest o pripadnosti određenoj grupi i zajedništvu sa članovima te grupe i relativna trajnost grupe.

Delinkventna grupa • Delinkventne grupe se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima. • Jedan od njih je složenost koja podrazumeva, kao prvo, stepen izražene struktuiranosti (razlike u funkcijama, položajima, aktivnostima i ulogama) i • Nivo kriminalnog značaja, pitanje - da li se sastoje od: • ograničenog broja osoba povezanih u jednu grupu (kriminalne grupe), • više povezanih grupa (kriminalna organizacija) ili • velikog broja povezanih različitih grupa (kriminalna organizacija tipa mafije)

Delinkventna grupa • Zajedničke karakteristike • određeni stepen unutrašnjih veza • zajednički interes i veći stepen intenziteta međusobne komunikacije • međusobno poverenje i solidarnost članova • uzajamno uvažavanje i podređivanje autoritetu volje. • formiraju prema vrsti prestupništva, stepenu profesionalizma i organizacije i čvrstine odnosa. • najčvršće veze imaju kriminalne grupe koje mogu biti u vidu bandi, zločinačkih udruženja, delova organizacije mafije.

Šta predstavlja organizovani tip kriminalnog delovanja • u opštem smislu, smatra se bilo koji oblik zajedničkog rada dva ili više izvršilaca krivičnih dela u bilo kom obliku saučesništva. • nije svaki oblik organizovanja kriminalnih skupina, radi vršenja krivičnih dela uslovni vid konstituitivnog tipa koji se može definisati organizovanim kriminalitetom. • oblik kriminalnog udruživanja karakterističan po visokom stepenu organizovanosti i profesionalne opredeljenosti na - vršenje neodređenog broja krivičnih dela predstavlja izvesnu pretpostavku od prerastanja u neke od oblika organizovanog kriminaliteta.

Pojam kriminalne grupe Kriminalne grupe mogu biti • A) privremenog karaktera, ali isto tako te grupe • B) mogu da prerastu u kriminalne bande, kao čvršći i trajniji kriminalni sastav sa hijerarhijskim odnosom i sa osnovnim ciljem - profesionalne orijentacije vršenja krivičnih dela. • obično primarni vid kriminalne orijentacije i pretežno formirane u socijalnom okruženju adolescenata. • obrazuju se na osnovu uzajamne privlačnosti pojedinaca a odnosi među njima, formirani tokom zajedničke aktivnosti, prožeti su osećanjem simpatije i solidarnosti, intimni su i čvrsti

Gang kao oblik kriminalne grupe • Jedan od specifičnih oblika delinkventne grupe, razbojnička banda maloletnih delinkvenata sklonih vandalizmu i drugim oblicima pojedinačnog ili kolektivnog nasilja. • Karakteristika je urbanih sredina, sa promenjivim sastavom od manjih grupa do "kriminalnih sindikata". • U kriminalnim aktivnostima pripadnici ganga se služe metodama ucena, pretnje, podmićivanjem, zastrašivanjem, i nasiljem, koji često vode organizovane akcije najsurovijih obračuna u suparničkoj borbi oko ostvarivanja uticaja u sferi organizovanog kriminalnog tržišta.

Kriminalni gangovi - udruženja • zauzimaju konfliktan odnos prema društvu, • između članova razvija se odnos odanosti i emocionalne podrške, - podseća na lojalnost grupe vojnika u toku borbe; • najviši nivo kriminalnog organizovanja postoji u „sindikatima” – velikim i stalnim udruženjima kriminalaca koja deluju kao poslovne organizacije.

Organizovana kriminalna grupa • posebni oblik kriminalne grupe, • pod tim pojmom se podrazumeva grupa izvršilaca krivičnih dela - udruženje od najmanje tri osobe • povezane radi trajnog, ponovljenog ili povremenog činjenja krivičnih dela, • svaki od njih daje svoj udeo u činjenju krivičnog dela.

Prerastanje kriminalne grupe u kriminalnu organizaciju. • • Kriminalne grupe ne moraju imati - formalno definisane uloge, - niti imati kontinuitet članstva, - kao ni razvijenu organizacionu strukturu. • Kada imaju i te elemente obeležja, onda prerastaju u viši tip kriminalne strukture – kriminalnu organizaciju

Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta razlikuje • 1) «organizovana grupa» obični oblik saučesništva • 2) «grupa za organizovani kriminal» smatra se • - «organizovana grupa od tri ili više lica, koja postoji u izvesnom vremenskom periodu i • - deluje sporazumno u cilju činjenja jednog ili više teških zločina ili krivičnih dela utvrđenih konvencijom, radi zadobijanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi» . • Težak zločin smatra se krivično delo kažnjivo kaznom zatvora od najmanje četiri godine ili težom kaznom

Kada kriminalna grupa postaje kriminalna organizacija. kada dobije najviši oblik struktuiranosti, tj. , organizaciono čvrste forme, • kada postanu stalna i strukturirana udruženja čija je delatnost usmerena na sticanje profita, • kada imaju ambicije društvenog uticaja, odnosno na delovanje javnih vlasti, • kada imaju odgovarajuće. mrežne i hijerarhijske strukture profesionalnih kriminalnih organizacija. • kada se transformišu i nastoje da imaju svoje područje delovanja i usko specijalizovanu aktivnost.

Kriterijumi Komiteta eksperata Saveta Evrope • definisao obavezne (4) i neobavezne (7). kriterijume identifikacije organizovanih kriminalnih grupa. • • • Obaveznim kriterijumima obuhvaćeni su elementi 1) saradnja tri ili više pojedinaca; 2) dugoročna saradnja ili saradnja na neodređeni period; 3) sumnja na vršenje ili vršenje ozbiljnih krivičnih dela; 4) cilj da se zadobije bogatstvo i/ili moć.

Komitet eksperata Saveta Evrope • Neobavezni se sastoje u pretpostavkama da: • 1) svaki učesnik ima jasno određenu ulogu ili zadatak; • 2) postoje neke forme unutrašnje discipline ili mere nadgledanja; • 3) primenjuju brutalnu silu ili drugi a nasilna sredstva za zastrašivanje; • 4) nastoje proširiti uticaj na političare, medije, upravu, kriminalističke službe, pravosudne organe ili na privredu korupcijom ili na druge načine; • 5) koristi trgovinske ili privredne strukture, • 6) koriste metod pranje novca i • 7) ostvaruju međunarodnu saradnju.

MAFIJA • Da bi imala svojstva organizovane kriminalne grupe određena kriminalana skupina treba da ispuni sve obavezne i najmanje dva neobavezna kriterijuma. • Što je više neobaveznih kriterijuma, grupa dobija viši stepen organizacione forme od • organizovane kriminalne grupe, • preko obične kriminalne organizacije • do kriminalne organizacije tipa mafije.

Kriminalna organizacija • osnovni subjekt organizovanog kriminaliteta. • podrazumeva integrisani sistem više grupa koje koordinacijom aktivnosti članova koje ih čine, putem podele rada, odgovornosti i prava, a posedujući fiksirana pravila ponašanja i odnosa, ostvaruju zajednički cilj. • Takva organizacija je efikasna i opasna iz istih razloga iz kojih je velika industrijska organizacija ili politička partija efikasna kao potencijalno korisna ili opasna. • Organizaciju karakterišu: • kriminalni faktori liderstva, grupne discipline, poslušnosti, saradnje i planiranja, što je inače uslov efikasnosti i u političkom, ekonomskom i, uopšte, društvenom životu

Karakteristike kriminalane organizacije. • Složenost, - predstavlja integraciju više manjih grupa je prva i osnovna karakteristika. • Podela rada i funkcija nameće raznovrsnu aktivnost članova organizacije. • Poslovi utvrđeni podelom rada u skladu s organizacionim i izvršnim ulogama, a odnose se na aktivnosti predviđene normama o funkcionisanju organizacije. • Razrađen i razvijen sistem koordinacije aktivnosti i funkcija među članovima pojedinih grupa koje čine organizaciju, omogućava integrisanost svih delova organizacije.

Karakteristike kriminalane organizacije • Formalizovanost ili unapredviđen i usvoijen način funkcionisanja delova organizacije i ponašanja njenih članova zasniva se na određenim vrednostima, uloge i norme. • Norme čine opšti način ponašanja koje su usvojili članovi grupe, a koje dolaze do izražaja u propisanim organizacionim ulogama i izvršnim. • Kriminalne organizacije se međusobno razlikuju prema: • tradiciji i dužini trajanja; • poreklu; • pravcu delovanja i načinu vršenja prestupa prilikom svojih aktivnosti i • najzad prema stepenu organizovanosti

Interpol poznaje 4 tipa kriminalnih organizacija: • · prvi je tradicionalni-porodični, - čine mafijaške porodice, organizovane po principu hijararhije, strogim unutrašnjim pravilima života i normi ponašanja, sa izvesnom raznovršnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti. • drugi tip čine tzv. profesionalne organizacije, specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih delatnosti. • nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja i pravila kao prethodne. One se bave krađama automobila, falsifikovanjem novca, razbojništvima, iznuđivanjem, reketiranjem i slično;

Interpolova podela • trećem tipu pripadaju organizacije čija se delatnost odražava na međunarodnom planu, ali sa jezgrom homogenih etničkih skupina kakve su „trijade” i „jakuze”i • četvrtom skupinom smatraju se internacionalne terorističke organizacije

Mafija • specifičan i najviši oblik struktuiranosti i čvrstine kriminalne organizacije čije su osnovne karakteristike • - hijerarhijska struktura organizacije, • - prinuda u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanju interesa, • - tesne korupcijske veze sa predstavnicima vlasti. • Koristeći se sistemom nasilja, i akumuliranom moći • Mafija ima raznovrsne motive uticaja na ekonomski, politički, kulturni i socijalni milje društva u kome deluje od najnižih do najviših socijalnih slojeva

Bitne karakteristike kriminalne organizacije, tipa mafije čini • integraciju više manjih organizovanih kriminalnih grupa; • razvijena podela rada i funkcija • Osim organizacionih u funkcionisanju mafije postoje i • izvršne uloge koje podrazumevaju neposredno subjekte, sistem sredstva i metode obavljanja planiranih kriminalnih delatnosti.

Organizacione uloge - opšte i specifične • podrazumevaju razrađen i razvijen sistem koordinacije aktivnosti i funkcija, kako među članovima pojedinih kriminalnih grupa koje čine organizaciju, tako i među tim grupama, i omogućava integrisanost svih delova kriminalne organizacije

Koordinacija se obezbeđuje, pre svega • neformalnim i strogim običajnim pravilima, a zatim i • hijerarhijom autoriteta (koja se odnosi na delove i na članove organizacije), • predviđenim načinom donošenja odluka bitnih za organizaciju i sredstvima za obezbeđenje koordinacije (sistem horizontalne i vertikalne komunikacije). • organizacije imaju usvojene određene vrednosti, uloge i norme ponašanja.

Norme, u vidu neformalnih pravila • strogo se poštuju, odnose se na sve na oblike ponašanja koje su usvojili članovi grupe, prilikom stupanja u organizaciju ili prilikom njenog osnivanja iza kojih stoje određene » sankcije « za nepoštovanje. • One posebno dolaze do izražaja u usvojenim organizacionim i izvršnim ulogama. • Organizacione uloge sadrže i zahtevno, poželjno ili obavezno i zabranjeno ponašanje. • Zahtevani oblici ponašanja predviđeni su za poslove u grupi koje obavljaju članovi na određenim izvršnim funkcijama.

Metodi rada mafije • Kriminalnu organizaciju tipa mafije „čine, članovi koji koriste silu zastrašivanja koja proističe iz veza unutar članstva, stanja potčinjenosti i zavere ćutanja, koje počinjeni zločin nameće, kako bi se postigla: • direktna ili indirektna kontrola ekonomskih aktivnosti, • dobijanje dozvola za rad, autorizacije, ugovora o javnim nabavkama i uslugama ili • sticanja protivzakonitog profita ili koristi za sebe ili druge ili • sprečavanje i opstrukcija slobodnog glasanja ili pribavljanje glasova za sebe ili druge na izborima

Organizovani kriminalitet i organizovani zločin • organizovani kriminalitet je pretežno kriminološki, a organizovani zločin krivičnopravni (u našem krivičnom zakonodavstvu ranije oblik saučesništva – a sada posebno krivičnog delo - zločinačko udruženje) pojam • organizovanog kriminaliteta podrazumeva skup kriminalnih pojava, a organizovani zločin može da se sastoji iz mnogobrojnih mogućnosti izvršenja određenog ili više (u sticaju) krivičnih dela. • Svi pojedini oblici organizovanog kriminaliteta u krivičnopravnom smislu mogu se podvesti pod formu organizovanog zločina, ali svi mogući oblici organizovanog zločina ne moraju biti i oblici organizovanog kriminaliteta

DEFINISANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA • opštem smislu pod pojmom organizovani kriminalitet podrazumeva se vrsta delinkvencije „privrednog tipa“ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija • nije i jedina jer se najčešće njen sadržaj proširuje nekom od odlika kriminalnih udruženja ili oblika aktivnosti

Definisanje - grupe pristupa • a) kao posebnog oblika savremenog profesionalnog kriminaliteta; • b) kao vid delatnosti kriminalnih organizacija, • c) kao zločinačko udruženje koje se organizovano u saučesništvu bavi pojedinim oblicima kriminaliteta, • d) po krivično-pravnom osnovu i • e) po mešovitom kriterijumu

DEFINISANJE POJAVE KAO POSEBNOG OBLIKA PROFESIONALNOG KRIMINALITETA • Sve one polaze od shvatanja da se radi o delatnosti organizovanih kriminalnih grupa i organizacija, ali s izvesnim nijansama posebnosti prirode odnosno njihovog cilja • Proširenja ovakve definicije odnose na tri vrste sadržaja: • a) povezanost s vlašću; • b) ostvarivanje kriminalnog profita i • c) pretenzija na ekonomski i politički uticaj u društvu.

Povezanost s vlašću • delovanje organizovanih grupa, kriminalnih organizacija i drugih oblika udruživanja, kolektivnog vršenja krivičnih dela, u sprezi s predstavnicima lokalne ili viših stepena državne vlasti, odnosno njenih organa i institucija. U nekim slučajevima predstavnici ovih mišljenja proširuju svoja shvatanja na primarni sadržaj, tj. na odnos sa organima vlasti i na posrednu vezu „poslovnog odnosa“ s predstavnicima finansijskih institucija, privrednih kompanija i političkih stranaka.

Profitni cilj • Druga grupa naučnika u definisanju organizovanog kriminaliteta ne isključuje vezanost delovanja za javne institucije i organe vlasti, ali smatraju da se pod tim pojmom mogu podrazumevati i tzv. zločinačka udruženja koja nemaju u strukturi veza i ovu komponentu, već je dovoljno postojanje kriminalne organizacije sa čvrstom kriminalnom strukturom i profitnim ciljem.

Politički uticaj • Prema njima, u pitanju je organizovana kriminalna delatnost, zasnovana na liderstvu, disciplini, planiranju i konspirativnosti kriminalnog delovanja, sa pretenzijama obezbeđenja određenog statusa i uticaja u političkim i ekonomskim strukturama društva

DEFINISANJE POJAVE KAO SKUPA RAZLIČITIH VIDOVA KRIMINALITETA • «organizovani kriminal» kao kriminal koji je konspirativne prirode, organizovan, koji vrši snabdevanje ilegalnih dobara i usluga poput narkotika, prostitucije, uterivanja dugova, nedozvoljene kocke, pornografije i koji teži da planiranjem i koordiniranjem individualnih akcija izvrši protivzakonite aktivnosti u cilju sticanja profita poput podmetanja požara, otmica, krijumčarenja, krađa vozila, prevara na račun osiguravajućih društava, ili da sistemskim lažnim iprikazivanjem vrednosti dobara izvrše prevaru na račun zajmodavaca

DEFINISANJE PREMA KARAKTERISTIKAMA KRIMINALNIH ORGANIZACIJA • čvrsta i strukturisana forma kriminalnog zajedničkog ponašanja sa određenom poslovnom organizacijom, čije se strukture izražavaju u sindikatima i ostalim organizovanim hijerarhijama kriminalnog sveta • čije poslovanje karakteriše: • (1) Namera za izvršenjem, ili stvarno izvršenje krivičnih dela; • (2) Konspiracija u cilju vršenja krivičnih dela; • (3) Trajnost konspiracija u vremenskom periodu (najmanje jednu godinu) ili svest o neophodnošću

DEFINICIJE KRIVIČNOPRAVNE PRIRODE • dela grupe osumnjičenih koji izvrše dva ili više krivična dela na ilegalnom tržištu, za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju od 4 ili više godina, Prema tome ilegalna tržišta se odnose na tržišta za: • - ilegalna dobra: dobra koja su sama po sebi ilegalna; proizvodnja, trgovina i ponekad takođe posedovanje takvih dobara su kažnjiva dela; • - nelegalna trgovina legalnim dobrima; ovo podrazumeva crna tržišta dobrima gde je isključeno oporezovanje, carinjenje i trgovina je nelegalna. • - nelegalno pružanje usluga;

prema Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa • • • Vršenje određenih vrsta i oblika krivičnih dela protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti; protiv čovečnosti i međunarodnog prava; falsifikovanje i pranje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovina ljudima, razbojništvo, razbojnička krađa, davanje i primanje mita, iznuda i otmica; druga krivična dela za koja je kao najmanja zaprećena kazna zatvora u trajanju od najmanje pet godina, u smislu udruživanja radi vršenja krivičnih dela, dogovor za izvršenje krivičnog dela ili zločinačko udruživanje.

DEFINISANJE PREMA MEŠOVITIM KRITERIJUMIMA • Komitet za organizovani kriminalitet Međunarodnog udruženja šefova policije • četiri takve bitne karakteristike: strukturna organizacija; postojanje formalno organizovane i disciplinovane grupe čiji lider nije lično uključen u vršenje krivičnih dela, što obezbeđuje stalnost organizacije u slučaju zatvaranja, ubistva ili drugih oblika eliminacije bilo koga od članova bande; kontinuirano pribavljanje profita; iako pripadnici takvih kriminalnih grupa mogu uzgredno vršiti i drugačija dela (kao što su kidnapovanje ili pljačka banaka), njihov primarni izvor prihoda je

Zakonik o krivičnom postupku posebne odredbe o postupku • mešoviti kriterijum sa tri bitna uslova koji su nužni za postojanje krivičnih dela organizovanog kriminaliteta: • 1) da je izvršeno krivično delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica; • 2) da je njihov cilj vršenje teških krivičnih dela • 3) da se to čini radi sticanja dobiti ili moći.

Neobavezni uslovi • • da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak ili ulogu; da je delatnost kriminalne organizacije planirana na duže vreme ili neograničeno; da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila, interesne kontrole i discipline članova; da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama , da se pri vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje, ili da postoji spremnost za njihovu primenu; da se pri vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture; da se koristi pranje novca ili nezakonito stečena dobit; da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast, medije, izvršnu ili sudsku vlast, ili na druge društvene ili ekonomske činioce

ORGANIZOVANI KRIMINALITET U MEĐUNARODNIM DOKUMENTIMA, UPOREDNOM ZAKONODAVSTVU I LITERATURI • Za određivanje krivično- pravne prirode organizovanog kriminaliteta od značaja su četiri posebna dokumenta • Komiteta za organizovani kriminalitet • Međunarodnog udruženja šefova policije i • Komiteta eksperata Saveta Evrope i UN • Konvencija UN.

Komitet za organizovani kriminalitet Međunarodnog udruženja šefova policije • četiri takve bitne odlike organizovanog kriminaliteta: • strukturna organizacija; • postojanje formalno organizovane i disciplinovane grupe čiji lider nije lično uključen u vršenje krivičnih dela, što obezbeđuje stalnost organizacije zatvaranja, ubistva ili drugih oblika eliminacije u slučaju bilo koga od članova bande; • kontinuirano pribavljanje profita; • primarni izvor prihoda je obezbeđenje ilegalnih dobara ili usluga kao što su: droga, kockanje, lihvarenje, prostitucija ili druge aktivnosti koje opstaju zahvaljujući ljudskim porocima

Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, • Organizovana kriminalna grupa definiše se kao • grupa od tri ili više lica, koja postoji u izvesnom vremenskom periodu i • koja deluje sporazumno u cilju činjenja jednog ili više teških zločina • zadobijanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi.

alternativni uslov koji uz prethodna dva kriterijuma • čini bitna obeležja transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, a to je da je • delo učinjeno u više država; ili • učinjeno u jednoj državi, ali je veći deo priprema, planiranja, rukovođenja ili kontrole obavljen u nekoj drugoj državi; ili je • delo učinjeno u jednoj državi, ali je u njega uključena grupa za organizovani kriminal koja se bavi kriminalnim aktivnostima u više država; ili • je delo učinjeno u jednoj državi, ali su bitne posledice nastupile u nekoj drugoj državi

Konvencija UN • - podela posla i zadataka • - saradnja u dužem vremenskom periodu ili na neodređeno vreme • - postojanje unutrašnje discipline ili kontrole članstva i poslovanja • - sumnja na izvršenje serije kriminalnih aktivnosti • - operisanje na međunarodnom nivou • - upotreba nasilja ili drugih sredstava za zastrašivanje • - korišćenje koruptivnih metoda rada • - upotreba komercijalnih ili (pseudo)poslovnih

Prema Konvenciji UN - međusobna pravna pomoć u svim fazama istražnog i sudskog postupka za dela organizovanog kriminaliteta • • • 1) uzimanja dokaza ili izjave od lica; 2) uručenja sudskih dokumenata; 3) izvršenja pretresa, zaplene i zamrzavanja; 4) pregleda predmeta i mesta; 5) dostavljanja informacija, dokaznog materijala i nalaza veštaka; 6) dostave relevantnih dokumenata i evidencija, uključujući državne, finansijske, privredne ili poslovne; • 7) pronalaženja dobiti od kriminala, imovine, instrumenata ili drugih stvari koje mogu poslužiti kao dokaz; • 8) olakšavanja dobrovoljnog pojavljivanja lica u državi potpisnici molilji i svake druge vrste pomoći koje nisu u suprotnosti sa zakonima zamoljene države potpisnice.

mogućnost formiaranja zajedničkih istražnih timova i specijalne istražne tehnike. • kontrolisane isporuke, elektronsko praćenje, drugi oblici nadzora i tajne operacije. Kontrolisanim isporukama moguće je presretanje robe, dozvoljavanje da roba produži netaknuta ili da bude uklonjena ili zamenjena u celini ili delimično. • Tajnim istragama koje obavljaju pripadnici policije s legendiranim identitetom predviđena je saradnja i primena sredstava prisluškivanje i presretanje telekomunikacija i praćenje lica u okviru istrage van područja svoje države. •

KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA • Prema preporukama određenih tela, na nivou Evropske unije postignuta je saglasnost u vezi sa identifikacijom organizovanog kriminaliteta na osnovu jedanaest njegovih posebnih karakteristika: • učestovanje više od dva lica; • svako ima određenu ulogu; delovanje u dužem ili neodređenom periodu; • korišćenje nekih oblika discipline i kontrole; • osumnjičeni su za teža krivična dela;

KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA • deluju na međunarodnom nivou; • korišćenje nasilja ili drugih sredstava zastrašivanja; • korišćenje trgovinskih struktura ili struktura sličnih poslovnim; umešanost u pranje novca; • uticanje na politiku, medije, javnu upravu, pravosudne organe ili privredu; i težnja za profitom i moći.

Bitna obeležja organizovanog kriminaliteta: • opšte karakteristike - mišljenje pojedinih autora, međunarodnih i nacionalnih tela, te zakonodavna rešenja, • - postojanje kriminalne organizacije (kriminalni sindikati); • - profesionalizam u radu; • - hijerarhija u organizaciji i odnosima; • - mrežna organizacija; podela rada; • - veze sa organima vlasti i drugih institucija; • - fleksibilnost u radu i infiltracija u političke i privredne strukture; • - profit kao cilj; • - upotreba nasilja kao metod.

KRIMINALNA ORGANIZACIJA – KRIMINALNI SINDIKATI • postojanje određene organizacije – udruženja kriminalaca ili organizovanih kriminalnih grupa. specifični oblik opisan u odeljku o razgraničenju pojmova koju u formi karakterišu: • · organizovanje na tipu kriminalnih sindikata; • · veoma čvrsta struktura organizacije; • · uključivanje većeg broja lica u organizaciju; • · raznolika struktura članstva (starosna, obrazovna, polna, jezička i dr. ) i • · porodični tip odnosa i etnički karakter sastava.

Sistem zaštite kriminalnih organizacija • Postojanje unutrašnjih strogih pravila: • omogućavanje bekstva iz zatvora; • ulaganje velikih svota novca i angažovanje najuglednijih advokata; • nošenje kod sebe unapred pripremljenih ovlašćenja za advokatsko zastupanje; • ponuda visoke kaucije; • ugrožavanje i „omekšavanje” oštećenog i svedoka; svedoka „nema” ili se ne mogu „pronaći”; • tipično zastrašeno ćutanje oštećenih i svedoka; • nastupanje svedoka odbrane; • briga za najbliže srodnike i bračnog druga člana lišenog slobode; • prihvatanje posle puštanja na slobodu

HIJERARHIJA - ODGOVORNOST I SUBORDINACIJA • Osnovni principi • · hijerarhija - odgovornost i suboordinacija; • · rukovodstvo je najčešće odvojeno od neposredne umešanosti u aktivnosti; • · unutrašnji odnosi formirani na osnovama podređenosti i autoriteta. • · stroga disciplina među članovima organizacije i veoma rigorozne sankcije za neposlušnost i nepoštovanje pravila ponašanja i • · postojanje kodeksa ponašanja (pisani ili običajni);

HIJERARHIJA - ODGOVORNOST I SUBORDINACIJA • organizacija čvrsto strukturirana, na principima hijerarhijske podređenosti i nadređenosti, grupne discipline, saradnje i planiranja • pristup organizaciji često je prinudan, • pripadnost obavezuje - kriminalne organizacije, imaju sopstveni sistem kažnjavanja koji se primenjuje prema članovima koji pokušaju da izađu iz organizacije, • posebno u slučaju izdaje policiji ili drugim organizacijama

HIJERARHIJA - ODGOVORNOST I SUBORDINACIJA • Centralizacija – decentralizacija - autonomija • kriminalna organizacija - formalno garantuje članovima organizacija visok stepen nezavisnosti u ekonomskoj sferi, • U suštini ipak predstavlja centralizovanu i jedinstvenu organizaciju. • Složenije centralizovane organizacije - su konzorcijumi (udruženja više nezavisnih institucija • Svaka jedinica ima delimičnu, a često i potpunu autonomiju, • granice rada određene su uglavnom prema kulturnom nasleđu organizacije i njenoj strukturi

Kriminalna karijera u kriminalnog organizaciji • planski se usmerava i planira. • Za organizaciju se vrbuju i angažuju osobe koje poseduju posebna specijalistička znanja i veštine, • mlađi se upućuju na univerzitetsko obrazovanje da bi kasnije koristili kriminalnom sindikatu • planski se stvara kriminalna elita, • kriminalna karijera ostalih pripadnika na nižim mestima u hijerarhiji organizacije, ne razlikuje se bitnije od ostalih kriminalaca

MONOPOLISTIČKE TIPA KORPORACIJE (PORODICA), • na čelu nalazi gazda (boss, don) • njegov osnovni zadatak - da organizuje red i maksimalno uveća profit. • neprikosnoven je u odlukama a njegov autoritet apsolutan. • Ispod njega - njegov zamenik - zadatak da prenosi naloge gazde potčinjenima i donosi mu poruke i podatke. • Na nivou sa zamenikom nalazi - savetnik - najčešće neko od starijih i iskusnijih članova familije koji daje savete svim članovima uključujući i gazdu i zamenika. • Ispod njih se nalaze poručnici koji služe kao veza između rukovodstva familije i nižeg personala. • Oni prenose naredbe, primedbe i obavljaju novčane transakcije. • U grupu poručnika spadaju i šefovi operativnih jedinica, tzv. supervizori. Na najnižem nivou su vojnici koji obavljaju kriminalne poslove.

MREŽNA STRUKTURA • • podrazumeva dve oblasti: A) mrežu poslova i tržišta i B) mrežu organizacione prirode. Mreže variraju u veličini, obliku, članstvu, koheziji i svojoj svrsi. • mogu da budu velike ili male, lokalne ili globalne, domaće ili transnacionalne, kohezivne ili difuzne, centralizovane ili veoma decentralizovane, svrsishodne ili bez cilja. Specifične mreže mogu biti usko i strogo fokusirane na jedan cilj ili široko orjentisane na mnoge ciljeve.

MREŽNA STRUKTURA • Često se dodiruju i prepliću nekriminalne i kriminalne mreže. • Oko kriminalnih grupa i bandi - stvara se bezbroj zamreženih odnosa i veza. • Slika savremenog organizovanog kriminaliteta sastoji se od izmreženosti bandi, grupa i pojedinih delinkvenata, koji su u kontaktu i međusobno se pomažu. • Pošto vrše krivična dela prema načelima podele rada i specijalizacije, a da pri tome ne stvaraju gigantske organizacije nego zadržavaju svoju pojedinačnu, grupnu ili samostalnost • To je posledica da je organima unutrašnjih poslova veoma otežano njihovo otkrivanje

MREŽNA STRUKTURA Nejdžel Kops, • analizirao je mrežu specijalizovanih lica u mreži, koje identifikuje kao: • · gazde ( Patrons) – lica u mreži koja kontrolišu • • resurse; · brokere (Brokers) – lica zadužena za strateške kontakte sa ljudima; · sakupljače (Connectors) – lica koja sakupljaju ljude i korisne informacije koje kasnije prodaju; · stručnjake (Mavens) – osobe koje poseduju informaciju i · prodavce (Salesmen) – lica koja imaju znanje i prodaju ideje.

FLEKSIBILNOST U RADU • kriminalne organizacije, koje su zadržale tradicionalni obrazac krute organizacije sve probleme unutar i van rešavaju nasiljem • savremeni oblici sve više poprimaju vid legalnih korporacija koje se u metodu rada, pa i organizacije i odnosa, prilagođavaju potrebama. One to čine po principima: • · brza promena oblika rada i kriminalne delatnosti; • · veoma lako prilagođavanje savremenim tokovima i usvajanje novih, savremenijih pojavnih oblika delovanja; • · korišćenje savremenih naučnih i tehničkih dostignuća u radu; • · prilagodljivost tržištu; • širenje kriminalne delatnosti kao cilj

Fleksibilnost i adaptibilnost • Metod rada savremenih organizacija - da se prilagode promeni političkih i ekonomskih uslova • mafija funkcioniše kao konzorcijum, prilagodljiv potrebama legalnog i kriminalnog tržišta • Fleksibilnost pretpostavlja da se mnoge kriminalne grupe, bave različitim vrstama organizovanog kriminala. • fleksibilnost se ogleda u vrlo brzom prebacivanju delatnosti sa jedne vrste organizovanih krivičnih dela na drugu.

INFILTRIRANJE U DRŽAVNE I PRIVREDNE STRUKTURE • kriminalne organizacije se u principu prilagođabvanja pojavljuju kao legalna preduzeća. • Oni imitiraju svoje legalne konkurente, pomerajući fokus svojih aktivnosti sa jednog sektora na drugi – sa nelegalne trgovine kradenom robom na falsifikovanje novca, sa trgovine narkoticima na trgovinu ljudima • svaki krug pranja novca završava infiltracijom u legalne poslove, bilo da je to kupovina deonica i obveznica, započinjanje poslova bilo ulazak u profitabilne operacije vlade.

INFILTRIRANJE U DRŽAVNE I PRIVREDNE STRUKTURE • Transakcije, koje su krivično gonjene u mnogim delovima sveta su sprovođene i u onim državama, koje ih dozvoljavaju ili ih pozdravljaju. • Eksperti profesionalci asistiraju u strukturnom stvaranju transakcija, tako da zakon nijedne zemlje ne bude narušen iako je konačni ishod jasno nemoralan i „kriminalan • Prenošenje delatnosti iz nelegalnog poslovanja u sektor legalnog stvara vezu između podzemlja i „gornjeg sveta” , što daje važnu podršku kriminalnim preduzećima, koja su umešana u razne nelegalne aktivnosti.

INFILTRIRANJE U DRŽAVNE I PRIVREDNE STRUKTURE • Na taj način organizovani kriminalitet proširuje svoju mrežu uključujući profesionalce • pravnog, • finansijskog i • bankarskog tipa, • Oni im pomažu i da sakriju veličinu svoje dobiti i da tu dobit investiraju u nove poslove

VEZA SA ORGANIMA VLASTI I DRUGIM INSTITUCIJAMA • Evidentno je pitanje ostvarivanja veza kriminalne organizacije sa državom, njenim organima, političkim, ekonomskim i finansijskim subjektima. • Uspostavljanje ovakvih veza ima za cilj da obezbedi što veće ustupke i veći društveni status za šefove kriminalnih organizacija. • Te veze se ostvaruju na različitim nivoima i strukturama vlasti, bez obzira na to da li ti organi aktivno sarađuju ili prećutno dozvoljavaju takvu aktivnost ovih organizacija

VEZA SA ORGANIMA VLASTI I DRUGIM INSTITUCIJAMA • podmićivanjem političara i državnika, vođe organizovanog kriminaliteta, ostvaruju monopol i obezbeđuju njegovo neometano funkcionisanje. • Veliki broj autora smatra da bez povezanosti i pomoći politike i političara, organizovani kriminalitet ne bi mogao da postoji

VEZA SA ORGANIMA VLASTI I DRUGIM INSTITUCIJAMA • Na meti organizovanog kriminala su političari, sudije, tužioci, policajci, ministri, gradonačelnici i mnogi drugi. • Kada su u pitanju političari, podmićivanje je najviše izraženo na nivou lokalne vlasti, • korumpirani političari se najčešće otkrivaju kada dođe do promene vlasti • u literaturi se posebna pažnja posvećuje slučajevima podmićivanja policajaca, zbog činjenice da je policija skoro uvek prva u dodiru sa kriminalnim podzemljem.

VEZA SA ORGANIMA VLASTI I DRUGIM INSTITUCIJAMA • Kriminalne organizacije imaju poseban interes da se uključe u predsedničke i parlamentalne kampanje • Uspeh na izborima ljudi iza kojih oni stoje omogućava im • A) izvlačenje basnoslovnih zarada, s jedne strane, • B) osujećenje funkcionisanja zakonitog mehanizma, s druge strane.

VEZA SA ORGANIMA VLASTI I DRUGIM INSTITUCIJAMA • Kriminalni sindikati tačno znaju šta treba da rade – bore se za reizbor svojih prijatelja i pomažu da partija koju oni favorizuju dobije što više glasova. • Kako ti sindikati imaju ogromnu moć i mogu sebi da dopuste • plaćanje velikih svota novca za nameštanje izbora, • oni to i čine podešavanjem glasova za one političare koji su spremni da daju određene olakšice koje su potrebne za nastavak njihovih visokoprofitnih operacija ilegalnog biznisa

NASILJE KAO METOD • Za neke oblike kriminala, nasilje je bitan uslov, npr. , oružane pljačke, otmice vozila, reket i iznuđivanje, naručena ubistva • upotreba nasilja odnosi na tri smera aktivnosti u kojima je ona moguća. • Prvo je nasilje unutar kriminalne grupe usmereno na članove grupe ili organizacije s ciljem očuvanja discipline i poslušnosti. • Drugo je nasilje između konkurentskih organizacija i ono je usmereno od jedne ka drugoj i obično nastaje usled poslovnih teritorijalnih ili kulturnih rivalstava. • Treći oblik je nasilje izvan organizacije, usmereno na žrtve izvan kriminalnog sindikata i svojstveno kriminalnoj aktivnosti radi ostvarivanja profita.

PROFIT KAO CILJ • Profit je glavni motiv organizovanog kriminala i aktivnost usmerena je ka uvećanju dobiti. • Maksimiziranje profita uz minimalna ulaganja je osnovna deviza poslovanja. • Pri tome oni pokazuju sposobnost da se prilagođavaju svakoj promeni na tržištu, iz čega se može zaključiti da poseduju izuzetnu ekonomsku racionalnost

PROFIT KAO CILJ • Finansijska mafija ima međunarodni domet aktivnosti. • Procenjuje se da njena godišnja nezakonita zarada iznosi četrdeset pet biliona dolara. • Infiltracijom u finansijski sistem mafija iskorišćava međunarodna pravila koja omogućavaju tajnost bankarskog poslovanja. • Time se izbegava kontrola kapitala, iskorišćavaju nove forme cirkulacije i prikupljanja novca, tzv. „finansijske inovacije”, kao što su trustovi, netipične akcije i zajednički fondovi

PROFESIONALIZAM KAO KARAKTERISTIKA • Karakteristike pojma organizovanog kriminaliteta kada se uzme u obzir profesionalizam u radu su: • izuzetno dobra organizovanost; brižljivo i pedantno planiranje kriminalnih delatnosti; • stručno izvršenje krivičnih dela; • konspirativnost, posebno u načinu izvršenja krivičnih dela; • prikrivanje izvršilaca krivičnih dela (prikrivanje identiteta, promena imena, korišćenje lažnih imena i nadimaka, prerušavanje, korišćenje šifrovanih poruka u komunikaciji i dr. );

PROFESIONALIZAM KAO KARAKTERISTIKA • vešto prikrivanje predmeta krivičnih dela i uništavanje tragova izvršenja; vešto prikrivanje kriminalne delatnosti i pojedinaca koji su otkriveni i njihovo organizovano prebacivanje van granica određene zemlje; • materijalno - tehnička opremljenost na najvišem nivou (vozni park, kompjuterska i video tehnika, kamere, radio veza i slično); • najčešće korišćene metode: vrbovanje, podmićivanje, pretnje, zastrašivanje, nasilje, podmetanje i slično; plansko potiskivanje i eliminisanje konkurentskih organizacija, grupa i pojedinaca.

UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA • međunarodnog i nacionalnog značaja • Međunarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta generalno kroz • procese globalizacije, • odsustvo i tolerancija kontrole prekograničnog prometa i • nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne, posebno finansijske kontrole, razvoj internet tehnike i slično. • Uz to, u nerazvijenim zemljama i zemljama tranzicije uzroci su u raznim oblicima anomičnih stanja, društvene dezorganizacije i pojava „sive ekonomije“.

UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA • Kriminalne organizacije savremenog tipa deluju po principu poslovanja multinacionalnih kompanija. • Za to im ide na ruku pokretljivost prevoznih sredstava, brza komunikacija i razmena informacija, jezičke barijere, • stereotipni tradicionalni bankovni sistemi, • nedovoljna saradnja policijskih i sudskih organizacija na međunarodnom nivou.

UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA • Duboke i korenite promene u Evropi burnih i velikih socijalnih procesa znatno su uticale na život ljudi, • s otvaranjem granica mnogim građanima, posebno istočnog dela kontinenta, pružena mogućnost slobode života, iskazivanja slobodne volje i kretanja.

promene su u mnogim zemljama dovele do poznatih podledica • dezintegracije političkih i društvenih struktura, kao i • do dubokih kriza i siromaštva, • pri čemu je organizovani kriminalitet našao pogodno tlo razvoja, • u ljudskoj istoriji nezapamćenog protivpravnog bogaćenja, pod plaštom legalnog i demokratskog u promeni svojine, • kao i nasilničkog i tolerisanog pod vidom slobode poslovne inicijative.

promene su u mnogim zemljama dovele do poznatih podledica • U zemljama tzv. socijalističkog sistema s raspadom oblika vladavine i sistema došlo je do bitnih promena • strogi nadzor nad građanskim društvom i državnu regulativnu ulogu zamenila liberalna ekonomska politika i privatizacija kao strateški projekat demokratizacije. • faktički pretvorio od komunističke nacionalizacije privatnog u privatizaciju državnog i društvenog, ali ne na osnovama zakonitog povraćaja • protivpravnim merama je dozvoljeno ono za čega država nije imala ni političke volje, a određeni slojevi su čak imali i interesa da se sve odvija na način u kome kriminalne organizacije diktiraju u formi «demokratskih principa» legalizaciju pljačke na tržištu slobodnog kapitala.

Identifikovani problemi u Svetskoj ministarskoj konferenciji o organizovanom transnacionalnom kriminalitetu, decembra 1994 • - nedostatak u nacionalnom zakonodavstvu delotvornih zakona koji bi omogućavali primenu posebnih pravnih sredstava za njegovo suzbijanje; • - nedovoljna unifikacija nacionalnig pravnih standarda u zemljama gde je pojava organizovanog kriminaliteta evidentna, te nedovoljna udruženost snaga i aktivnosti na tom planu; • - neadekvatne pravne i ekonomske mere oduzimanja materijalnih sredstava, novčanih i drugih vrednosti stečenih kriminalnom ativnošću;

Identifikovani problemi u Svetskoj ministarskoj konferenciji o organizovanom transnacionalnom kriminalitetu, decembra 1994 • - prepuštanje zemalja u tranziciji sopstvenom snalaženju u suzbijanju pojave, bez dovoljne pravne, ekonomske, tehničke i pravne pomoći regionalnih i međunarodnih tela; • - nedovoljna policijska, sudska i drugi oblici bilateralne, multilateralne i međudržavne saradnje na suzbijanju pojave; nedovoljno pružanje pravne pomoći, razmena informacija, edukacije kadrova i razmene iskustava na stručnim savetovanjima; • - nepostojanje ili neadekvatne specijalizovane snage i državna tela za suzbijanje ove vrste kriminaliteta; • - neadekvatna kaznena politika i odgovornost pravnih osoba koje koriste kriminalne organizacije i organizovane kriminalne grupe; • - nedovoljno poznavanje obima, metoda i sadržaja rada kriminalnih organizacija, kako od strane stručnih organa, tako i nezainteresovanost državnih struktura za istraživanjima nauke u ovoj oblasti.