MONETARNI AGREGATI 1 Razliite definicije novca Promene koliine

MONETARNI AGREGATI 1

Različite definicije novca • Promene količine novca stopa inflacije, kamatna stopa, zaposlenost, nacionalni dohodak, devizni kurs CB utičući na količinu novca u opticaju ostvaruje ciljeve: stabilnost cena, finansijska stabilnost, viša stopa rasta, zaposlenost, ravnoteža u međunarodnim plaćanjima • Uspešna monetarna politika CB ispravno definiše i meri novac i kontroliše stopu njegovog rasta 2

Mere ponude novca (definisanje novca) 1. FUNKCIONALNI (TEORIJSKI) PRISTUP § Bitne su funkcije koje novac obavlja u privredi Transakcijski pristup merenju novca - Naglašava f-ju novca kao sredstva razmene - Suština novca- prihvaćen kao platežno sredstvo za robu i usluge - Mera novca- sredstva koja služe kao sredstva razmene- kovanice, papirni novac i tekući računi (čekovi, kartice) - Ponuda novca se direktno povezuje sa agregatnom potrošnjom i indikator je ekonomskih performansi - Ova sredstva ne donose kamatu ili je ona jako niska Pristup likvidnosti - Osnovno svojstvo novca- likvidnost, najlikvidnija imovina - Naglašava ulogu novca kao sredstva očuvanja vrednosti -Na odluke o potrošnji utiče i druga likvidna aktiva -Novac su i bliski supstituti sredstvima plaćanja - Pokazatelj raspoložive kupovne snage 3

2. EMPIRIJSKI PRISTUP § Pitanje definicije novca je pitanje njegove praktične upotrebe od strane CB § Grupa finansijskih instrumenata koje karakteriše stabilna i predvidiva veza sa osnovnim makroekonomskim varijablama § Stabilna i predvidiva brzina opticaja novca § Tako definisana količina novca mora da bude upotrebljiva kao instrument MP 3. OPERATIVNI PRISTUP § Bitni faktori: dostupnost podataka, frekvencija i rokovi kada su podaci dostupni, u kojoj meri agregat odgovara cilju § Funkcionalni pristup identifikuje finansijske intrumente sličnih karakteristika, tako postavljeni agregati se onda empirijski verifikuju 4

§ Kriterijumi u praksi § Dati finansijski instrumenti treba da poseduju određene karakteristike novca (L, prenosivost, pogodni za korišćenje kao transakcioni novac, da odražavaju potencijal tražnje) § Stabilna i predvidiva veza sa promenama nominalnog dohotka i cena (pogodni kao instrument MP, target i indikator kursa i efekata MP u srednjem i dugom roku i mogućih ekonomskih kretanja) § Stabilna tražnja za tako definisanim novcem, brzina opticaja tog novca je stabilna funkcija kamatne stope 5

Skup finansijskih instrumenata istog stepena likvidnosti Osnova za definisanje monetarnih agregata- konsolidovani bilans monetarnih finansijskih institucija MFI- institucije čije su obaveze monetarne prirode- centralna banka, kreditne i druge finansijske institucije, npr MMMFs I M 0 Primarni novac (Monetarna baza- B) 1. Gotovina u opticaju 2. Rezerve kreditnih institucija kod centralne banke II M 1 Novčana masa (Definicija novca u užem smislu) Transakcijski pristup 1. Gotov novac u opticaju 2. Depoziti po viđenju na transakcijskim računima Novac kao deo imovine III M 2 1. M 1 2. Štedni depoziti IV M 3 1. M 2 2. Oročeni depoziti 6

Monetary aggregates containing components Currenc Demand Savings. D M 1 y Dep. M 2 ep. Time Dep. M 3 MMMFs EMU U. S. x x M 1 Australia Canada Iceland Japan Korea x x x M 1 M 1, M 1+ M 1 Mexico x M 1 x M 2 x BM x M 2+, M 2++ Only M 3 x M 3 4 x L L M 2, M 3 5 x LF M 2, LF M 1, M 2, M 3, & x M 2, M 3 M 4 x New Zealand Norway x x M 1 M 1 x x M 2 M 3 M 2 x M 2 M 3 M 1, M 2 Switzerland x M 1 x M 2 M 3 x Turkey China x M M 1 M x QM M 2 QM x 6 M 2 YR, M 3 YR M 2 Y, M 3 Y India x M 1 x L 1 NM 2 or L 1 x 8 NM 3 or L 2 Li MS x MS M 1 x M 3 M 2 M 3 Only M 4 x Philippines Thailand x x M 2 M 3 x M 2, M 2+ x M 2 M 3 x M 25 M 3 M 2 x x M 3 M 2 Debt Securi Foreign RPs -ties Curren-cy Dep. M 4 BM M 3 M 1, M 2, & M 3 7 x L

Monetarni agregati ECB I M 1 (Uža definicija novca) 1. Gotovina u opticaju 2. Depoziti po viđenju II M 2 (Međudefinicija novca) 1. M 1 2. Kratkoročni štedni depoziti (depoziti koji se mogu povući uz najavu sa rokom do 3 meseca) 3. Kratkoročni oročeni depoziti (depoziti sa rokom dospeća do 2 godine) III M 3 (Šira definicija novca) 1. M 2 2. Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (MMMFs) 3. REPO aranžmani 4. Dužničke HOV sa rokom dospeća do 2 godine 8

Monetarni agregati FED-a I M 1 1. Gotov novac 2. Transakcijski depoziti 2. 1. Depoziti po viđenju (kod komercijalnih banaka i u štedionicama) 2. 2. Drugi depoziti po viđenju (NOW, ATS, CUSD) 3. Putnički čekovi II M 2 1. M 1 2. Štedni depoziti i depozitni računi tržišta novca 3. Mali oročeni depoziti (manji od 100. 000$) 4. Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (retail MMMFs, inicijalna investicija ispod 50. 000$) III MMMFs u posedu institucija IVMZM Money with zero maturity M 2 - Mali oročeni depoziti+MMMFs u posedu institucija 9

Monetarni agregati NBS Statistički bilten NBS, decembar 2018, u mil din Ukupan primarni novac (po široj definiciji) 1. Dinarski primarni novac (po užoj definiciji) 776. 600 496. 311 1. 1. Gotov novac u opticaju 182. 611 1. 2. Bankarske dinarske rezerve (rezerve na računu, gotovina u blagajni) 269. 162 1. 3. Ostali dinarski depoziti (drugih sektora, ako postoje u bilansu NBS- lokalnih organa vlasti) 44. 538 2. Devizni depoziti banaka 280. 289 10

Monetarni agregati NBS I M 1 Novac kao instrument plaćanja 1. Gotov novac u opticaju 2. Depozitni novac (žiro, tekući i drugi računi u pasivi banaka, sredstva na računima lokalne samouprave- računi sa kojih se mogu vršiti plaćanja bez ograničenja) II M 2 1. M 1 2. Ostali kratkoročni i dugoročni dinarski depoziti III M 3 1. M 2 2. Kratkoročni i dugoročni devizni depoziti (bez stare devizne štednje) 11

OPTIMALNA NOVČANA MASA -Osnovni zadatak monetarno-kreditne politike Količina novca u prometu koja je potrebna za nesmetano odvijanje procesa proširene reprodukcije uz održanje stabilnosti cena i tržišta M x V = T M x V = T T- platežno sposobna tražnja (obim novčanih transakcija) -Merilo normalnog kretanja novčane mase- godišnji rast društvenog proizvoda -Optimalna zona novčane mase -Faktori: privredna aktivnost ponuda i tražnja novca, promena sklonosti potrošnji, S, I promena oblika novca promena orjentacije monetarne, budžetske, politike deviznog kursa 12

STRUKTURA NOVČANE MASE Novčana masa, M 1, 2016 26% PREMA OBLICIMA SREDSTAVA gotov i depozitni novac Gotov novac u opticaju Depoziti po -kontrola novčanih tokova -efikasnost stabilizacione monetarne politike -multiplikacija -sektorska struktura Novčana masa M 1, 2018 Novčana masa M 1, 2014 23% 31. 5% Gotov novac u opticaju Depoziti po viđenju Gotovina u opticaju Depoziti po viđenju 68. 5% 13 viđenju 74% - struktura tražnje 77%

SEKTORSKA STRUKTURA PO NAMENI TRAŽNJE SREDSTAVA - snabdevenost novcem privrede i sektora -za ličnu i opštu potrošnju (gotovina) nadgradnje -likvidnost reprodukcije -adekvatnost strukturne monetarne politike -tekuća plaćanja (račun) -investicije (oročena sredstva) -Faktori: -raspodela dohotka, zahvatanje za vanprivredu -odnos akumulacije i investicija -zahvatanje kroz otplate i kamate -razvijenost finansijskog tržišta 14

BRZINA OPTICAJA NOVCA - Određuje efekat novčane mase u privredi Fišerova formula: MV=PQ Broj transakcija koji novčana jedinica izvrši u određenom vremenskom intervalu N - R - N BON tezaurisanih sredstava =0 -Koeficijenti: Vt=DPt/M DPt – društveni proizvod po tekućim Vd=Yt/M Yt – nacionalni dohodak cenama 365/V=vreme obrta novca 365/VM 1=140 365/VM 3=664 BDPIII, 2013= 933. 495*106 RSD M 1 III, 2013=358. 498*106 RSD M 3 III, 2013=1. 705. 778*106 RSD VM 1=2, 6 VM 3=0, 55 1/V=coef. likvidnosti reprodukcionog procesa ili stopa monetarizacije privrede, koristi se kao indikator snabdevenosti privrede novcem - marginalna i prosečna 1/VM 1=M/DPt=0, 385 16

01 1 -0 01 01 1 -0 13 20 10 20 -0 01 1 - -0 01 01 1 - -0 1 - 01 1 - -0 04 07 20 20 01 20 98 19 95 19 -0 01 01 1 - -0 1 - 01 01 1 - -0 -0 92 19 89 19 86 19 83 19 80 19 -0 01 1 - 1 - -0 77 19 74 19 -0 01 01 1 - -0 12. 0 71 19 68 19 65 19 62 19 59 19 NBS, Brzina opticaja novca, M 1 i M 3 FED, Velocity of M 1 Money Stock 10. 0 8. 0 6. 0 4. 0 2. 0 0. 0 17

BON po sektorima zavisi od karakteristika proizvodnog ciklusa, cikličnosti potrošnje, politike likvidnosti, potrošnje, dohotka, investicija, osetljivosti na mere ekonomske politike, konjukturu -Faktori: nivo razvoja sistema platnog prometa, način plaćanja sektorska prelivanja psihološki faktori inflacija politička stabilnost sigurnost priliva orjentacija monetarne politike, faza privrednog ciklusa promena bankarskih kredita (investicioni, kratkoročni) 18

3, 000 U milionima dinara 2, 500, 000 2, 000 М 1 1, 500, 000 М 2 М 3 1, 000 500, 000 0 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. Valutna struktura depozita 5. 9% Valutna struktura štednje stanovništva 26. 7% 5. 50% 67. 4% 94. 50% RSD EUR Ostale valute Devizna štednja Dinarska štednja 19

7% Ročna struktura depozita 7% Do 3 meseca 3 -6 meseci 6 -12 meseci preko 1 godine 7% 79% Ročna struktura devizne štednje 12. 60% 30. 10% 7. 10% Do 3 meseca od 3 -6 meseci od 6 -12 meseci od 1 -2 godine preko 2 godine 4. 10% 46. 10% 20

bi ja sk Potrošački zajmovi u stranoj valuti Krediti za kupovinu stana u stranoj valuti Evro efektiva po glavi stanovnika 600 500 400 300 200 100 0 21 ja bi Sr ija a sk on ed ak BI H rv at H a Po ljs ka Bu ga rs ka Ru m un ija A lb an ija ar ađ M M 65% % od ukupnog broja ispitanika koji imaju potrošački ili stambeni kredit EUR CHF USD RSD Sr a ija on ed ak M 1% rv at sk 31% H H BI ija an lb A ija 3% un m Ru rs ka ga Bu ač ka Sl ov ka 700 ljs 800 Po a sk a ar M ađ šk Če U evrima Valutna struktura bankarskih kredita 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

Uzroci evroizacije • • • Makroekonomska nestabilnost – Visoka i volatilna inflacija smanjila je poverenje u dinar i obeshrabrilo dinarsku štednju Lak pristup stranim izvorima finansiranja po povoljnim uslovima NBS nije ograničavala intermedijaciju u stranoj valuti Stara devizna štednja vraćena, stara dinarska je izgubljena Osigurani su podjednako svi depoziti- i devizni Zaduživanje države u stranoj valuti 25000 Javni dug RS 20000 Posledice evroizacije U milionima evra • 15000 • Dominantni kanal transmisije MP je kanal DK, delovanje kamatnog kanala je slabo 10000 • Značaj Euribora je veći nego referentne stope NBS 5000 • DK se ne može koristiti kao automatski stabilizator 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 1. 2019 22