Globalne promene i globalne posledice ovekova nemarnost i

Globalne promene i globalne posledice -Čovekova nemarnost i neodgovornost doveli su do teško rešivih problema daljeg opstanka života na Zemlji! Čovek -najaktivniji činilac od svih živih bića -nekontrolisano troši prirodne resurse= =menja prirodu, zagađuje vodu, vazduh, degradira zemljište. Prirodno bogatstvo -nije neiscrpno

Globalne promene i globalne posledice Zagađivanje vode: • Voda je uslov života, a za mnoge biljne i životinjske vrste i stanište. • Svi stanovnici na Zemlji mogu da koriste samo oko 1% raspoložive vode. • Ostala voda je slana (oko 97%) ili je u obliku leda na polovima i visokim planinama (oko 2%), pa kao takva nije pogodna za piće. • Vodu u barama, jezerima, rekama i morima zagađuje čvrst otpad, otpadne vode iz gradova i industrije i drugi brojni zagađivači.

Globalne promene i globalne posledice Zagađivanje zemljišta: • Zemljište je izvor hrane, kolevka semena i stanište mnogih biljnih i životinjskih vrsta. • Postoji stalno kruženje korisnih ali i zagađujućih materija između vazduha, vode i zemljišta. Zemljište se zagađuje: • taloženjem zagađujućih materija iz zemljišta i vode • nekontrolisanom upotrebom hemijskih sredstava za suzbijanje korova i drugih štetočina i zbog preterane upotrebe veštačkog đubriva • izgradnjom deponija komunalnog i inustrijskog otpada -Zemljište se uništava sečom šuma koja dovodi do erozije plodnog zemljišta.

Globalne promene i globalne posledice • Zagađivanje vazduha: • Do zagađivanja vazduha dolazi kada se različiti štetni gasovi, sitne čestice čađi i prašine u nedozvoljenim količinama oslobode u atmosferu. • Te čestice i gasovi mogu da dospeju u vazduh prirodnim putem (požari, vulkanske erupcije, oluje) ili veštačkimkao posledica aktivnosti ljudi. • Najveći zagađivači vazduha su saobraćaj, inustrija i termoelektrane. • Vazduh sa zagađujućim materijama u gradovima naziva se smog.

Globalne promene i globalne posledice • svakim danom opasnost raste za čitav ekosistem, defekti su veliki a posledice će osecati i naredne generacije. Da bi se posledice umanjile i smanjile: • Potrebno je izgrađivanje uverenja i vrednosti koje će promeniti odnos prema životnoj sredini svih stanovnika Zemlje!

Uticaj čoveka na atmosferu Pod iskazom, , uticaj čoveka” na atmosferu, uglavnom se misli na njegov negativan uticaj=zagađivanje 1. uticaj-kada je pračovek svesno zapalio vatru. -u 13. veku čovek koristi ugalj za grejanje-problem zagadjivanja atmosfere -krajem 19. i početkom 20. veka-koristi naftu i razvoj industrije=drastično visoka količina štetnih gasova (prevazilazi mogućnost samoprečišćavanja)

Uticaj čoveka na atmosferu

Globalne promene i globalne posledice Na globalnom nivou uočavaju se tri glavna problema zagađivanja atmosfere: Ø GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAČAVANJE EFEKTA “STAKLENE BAŠTE” Ø SMANJENJE OZONSKOG OMOTAČA ZEMLJE ILI POJAVA “OZONSKIH RUPA” Ø EFEKAT “KISELIH KIŠA”

Usled globalnih promena moze doći do: povećanje nivoa morapotapanje velikih povšina na obalamapotapanja priobalnih gradova =nestajanje ostrva

EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. „KISELE KIŠE“ -posledica aerozagađenja i povećane emisije otpadnih gasova termoelektrana i industrija(ugalj kao gorivo)

Zakišeljavanje atmosfere čovekovom aktivnošću Kisele kiše - atmosferski kiseli talog u formi kiše - padavine koje imaju veću kiselost(manji p. H)od uobičajenih kiša koje padaju u nezagađenim regionima Zemlje p. H kiša=između 5 i 6 a p. H kisele kiše=između 3 i 5 - Kada su gađane Azotara i Petrohemija u Pančevu(tokom bombardovanja Srbije gde je zabeleženo 30 000 naleta aviona i tom prilikom 365*10 na 6 litara kerozina)kiša je bila crne boje sa p. H=2.

POREKLO KISELIH KIŠA Komponente koje se mogu naći u atmosferi, a koje su konstituenti kiselog taloga mogu biti: 1. Prirodnog porekla 2. Antropogenog porekla (iz industrije, saobraćaja, domaćinstava)

NEGATIVNI EFEKTI “KISELIH KIŠA” NA: üVodene ekosisteme üZemljište üŠumske i zeljaste tipove vegetacije üLjudsko zdravlje üGrađevinske objekte i spomenike

Uticaj na površinske i podzemne vodene ekosisteme i akvatične organizme Snižavanje p. H vrednosti vodenih ekosistema dovodi do velikih promena u ekosistemima. Pri p. H vrednosti nižoj od 5, kod većina riba iz jaja se ne razvijaju mladunci, a još niža vrednost p. H dovodi do masovnog pomora riba. Generalno, zakišeljavanje vodenih ekosistema dovodi do redukcije biodiverziteta svih grupa organizama, a u nekim slučajevima i do potpunog iščezavanja pojedinih organskih vrsta (npr. neke vrste insekata, riba i vodozemaca koji su posebno osetljivi na bilo kakvu promenu u akvatičnim ekosistemima)

uticaj na zemljište

Uticaj na šumske i zeljaste tipove vegetacije Sušenje šuma -kisele kiše vise ugrožavaju četinarske nego lišćarske šume jer je tlo u četinarskim šumama samo po sebi prirodno kiselo. kiseline u kiši prosto sprže lišće biljaka

Uticaj na ljudsko zdravlje Uticaji kiselih kiša na ljudsku populaciju nisu toliko direktni. Ipak, dokazano je da fine čestice gasova (sumpordioksid i azotni oksidi, koji i dovode do stvaranja kiselih kiša) izazivaju bolesti respiratornih organa (astma, bronchitis) i kancera, što dovodi do prerane smrti kod velikog broja ljudi. Uticaj na građevinske objekte i spomenike – vrlo su direktni Kiseline iz padavina napadaju kamen, beton ili metal što ima za posledicu njihovu koroziju, degradaciju i razaranje

Domaći zadatak Odgovori na pitanja: 1. Ko i kako zagađuje vodu, vazduh i zemljište? 2. Koja su tri glavna problema zagađivanja atmosfere na globalnom nivou? 3. Objasni negativan efekat “KISELIH KIŠA” na zemljište, šumske i zeljaste tipove vegetacije i građevinske objekte i spomenike. Domaći zadatak poslati na e-mail : maricaradosavljevic@gmail. com

Hvala na pažnji!