POJAM I ELEMENTI DRUTVA DRAVE i PRAVA K

POJAM I ELEMENTI DRUŠTVA, DRŽAVE i PRAVA =K

Tipologije država • Prema organizaciji šefa države: – MONARHIJE I REPUBLIKE • Prema odnosu državnog aparata sa narodom: – DEMOKRATIJE I AUTOKRATIJE • Prema odnosu centralnih i necentralnih organa: – JEDNOSTAVNE I SLOŽENE • Prema odnosu glavnih oblika vlasti: – SISTEM JEDINSTVA I PODELE VLASTI

Oblici vladavine • Oblik vladavine zavisi od POGLAVARA (ŠEFA) DRŽAVE! • Državnog poglavara treba razlikovati od SUVERENOG (VRHOVNOG) DRŽAVNOG ORGANA

Oblici vladavine DRŽAVNI POGLAVAR • ORGAN KOJI PREDSTAVLJA DRŽAVU U ZEMLJI I INOSTRANSTVU • MOŽE DA UČESTVUJE U VRŠENJU ZAKONODAVSTVA VRHOVNI ORGAN • VRŠI SUVERENU DRŽAVNU VLAST • U MODERNIM DRŽAVAMA TO JE USTAVOTVORNI (ZAKONODAVNI ) ORGAN

MONARHIJA • OBLIK VLADAVINE U KOME JE POGLAVAR DRŽAVE LICE SA IZUZETNIM PRIVILEGIJAMA, KOJE SU VEZANE ZA NJEGOVU LIČNOST, KOJE GA STAVLAJU IZNAD PRAVA!

MONARHIJA • Monarh je suverena ličnost! • Suverena ličnost =pravna neodgovornost • Pravna neodgovornostmonarh ne podleže pravnim sankcijama

MONARHIJA SUVERENA LIČNOST SUVERENI ORGAN • Pravno neodgovorna ličnost, • Vrhovni organ u državi , koji koja ne podleže sankciji donosi pravne propis e koji pravnih propisa. imaju obavezan karakter i koje primenjuje državni aparat.

MONARHIJA • Bitna karatkeristika MONARHA je da je NASLEDAN.

Vrste monarhije • U zavisnosti od PRAVNOG POLOŽAJA ŠEFA DRŽAVE: – NEOGRANIČENEMonarh je i šef države i vrhovni državni organ (APSOLUTNA MONARHIJA) – OGRANIČENE-MODERNE MONARHIJE-Monarh ima samo lične privilegije.

Vrste monarhije • OGRANIČENE (MODERNE ) MONARHIJE : – USTAVNE MONARHIJE – USTAVOM JE DEFINISANA I OGRANIČENA MONARHOVA VLAST • PARLAMENTARNE MONARHIJE – SUVEREN ORGAN JE • SAMO PARLAMENT ILI • PARLAMENT U ZAJEDNICI SA MONARHOM- MONARH IMA PRAVO APSOLUTNOG VETA!

REPUBLIKA • Poglavar države nema nikakve privilegije, nije suverena ličnost. • Odgovari i POLITIČKOM i KRIVIČNOM odgovornošću. • Uvek je IZBORAN • Mandat traje ograničeno vreme i često se zabranjuje reizbor. • Pravo suspenzivnog veta!

Monarhija vs Republika MONARHIJA – JEDAN ČOVEK OLIČAVA JEDINSTVO DRŽAVNE VLASTI – MONARHOV AUTORITET POČIVA I NA POŠTOVANJU KOJE GRAĐANI IMAJU PREMA NJEGOVOJ DINASTIJI – OSEĆANJE JEDINSTVA SE GUBI U BORBI POLITIČKIH STRANAKA REPUBLIKA – SVI LJUDI SU ROĐENI JENAKI. NIKO NEMA PRAVA DA ROĐENJEM BUDE IZABRAN DA VLADA DRUGIMA – POKORAVANJE JEDNOJ LIČNOSTI UMANJUJE SAMOPOŠTOVANJE DRUGIH LJUDI – MONARH JE SUVERENA LIČNOST, NE MOŽE DA SE OBAVEŽE PRAVOM, VLAST I ODGOVORNOST PRELAZI NA DRUGE ORGANE

Oblici političkog poretka • Demokratija (demos-narod, kratos-vladavina) • Ideja nastala u staroj Grčkoj-slična savremenom shvatanju neposredne demokratije-narod donosi odluke bez posrednika • Elementi demokratije: – Politička svest naroda – Minimalni nivo životnog standarda – Osnovna demokratska pravila – Ustavne garancije

Demokratija • Deklaracija o pravima čoveka i građanina 1789 • Deklaracija o nezavisnosti SAD 1776 • Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima 1948 • Evropska konvencija o ljudskim pravima 1950 (Savet Evrope) • Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1966 UN

Demokratija • Prava I generacije-lična i politička • Prava II generacije-ekonomska, socijalna prava i deo kulturnih prava • Prava III generacije- deo kulturnih prava, ekološka prava i bioetička prava

Oblici političkog poretka • Vrste demokratije: – STVARNA I FORMALNA – POLITIČKA I SOCIJALNA – NEPOSREDNA I POSREDNA (PREDSTAVNIČKA)

Oblici političkog poretka • Autokratija (auto-sam, kratos -vladavina) • Postojala je od istočnih despotija, starog rima do savremenih totalitarnih poredaka • Državna vlast pripada pojedincu, građani su podanici, lišeni učešća u političkom životu.

Oblici političkog poretka • Odlike totalitarnih režima: – Postojanje jedne zvanične ideologije – Masovne partije – Tajna policija – Potpuna kontrola medija – Državna kontrola nad privredom – Princip vođe – Stvaranje borbenog duha

Oblici državnog uređenja • Kriterijum: da li u jednoj državi postoji jedna ili više državnih organizacija; da li je država podeljena na unutrašnje delove koje poseduju ili ne poseduju svojstva država. • Jednostavna (unitarna) država i federalna (složena) država

Jednostavna država • Jednostavna (unitarna) država- celokupna vlast pripada centralnim organima. • Postojanje i necentralnih organa • Svaka država pokrivena je mrežom teritorijalnih jedinica-op opštine do autonomne pokrajine.

Jednostavna država • Centralizacija-necentralni organi u punoj zavisnosti od centralnih (centralni organ postavlja necentralne, vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti akata ovih organa). • Decentralizacija - faktička i pravna • Pravna decentralizacija – zakonom definisan određeni stepen samostalnosti necentralnog organa u odnosu na centralni.

Jednostavna država • Decentralizacija može biti: – TERITORIJALNA – određena teritorijom izvesne lokalne zajednice (teritorijalne jedinice)opštine, oblasti. . – FUNKCIONALNA- davanje samostalnosti javnim službama ili drugim delatnostima od opšteg interesa (zdravstvo, PTT služba. . )

Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije • Teritorijalnu organizaciju Republike Srbije čine opštine, gradovi i grad Beograd kao teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije. • Opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10. 000 stanovnika.

Federalna (savezna) država • Federalna država poseduje sva tri konstitutivna elementa države. • Organizacija država zasniva se na Ustavu. • Postoje dva nivoa vlasti-savezna država i država članica.

Federalna (savezna) država • Suverenost pripada saveznoj državi, a ne državama članicama. • Savezna država poseduje svoje zakonodavne, izvršne i sudske organe. • Savezna država ims svoj poseban ustav , kojim je utvrđeno postojanje posebne državne org država članica i pravo na samoorganizovanje.

Federalna (savezna) država • Federalne jedinice imaju svoj ustav i svoje zakonodavne, izvršne i sudske organe. • Savezna država i države članice imaju i samostalna područja vlasti i mešovita područja vlasti. • Sukob nadležnosti rešava poseban organ-USTAVNI SUD.

Federalna (savezna) država • Zasniva se na tri načela: – Načelo suprematije državne vlasti • Spoljna suverenost-odlučivanje o ratu i miru, zaključivanje međ ugovora, predstavljanje u odnosu sa drugim državama • Federalno pravo se prostire na celoj teritoriji federacije i ima prioritet – Načelo autonomije federalnih jedinica • Savezni propisi moraju poštovati ustavom utvrđenu nadležnost fed jedinica • Fed jedinice raspolažu sopstvenim organima – Participacija federalnih jedinica • Učešće u vršenju federalne vlasti

Savezi država • Oblici povezivanja samostalnih i nezavisnih država: – PERSONALNA UNIJA • Holandija i Luksemburg 1815 -1890 • Danska i Norveška 986 -995 – REALNA UNIJA • Međ ugovor nezavisnih država • U međ odnosima jedinstven subjekt • Austrougarska monarhija (18671918) – KONFEDERACIJA

Konfederacija Savez država koji potiče iz antičkog perioda Države zadržavaju nezavisnost i suverenitet Nema svojstvo subjekta međunarodnog prava Nema konstitutivne elemente države Postoji zajednički organ-skupština-međunarodna konferencija (predstavnici država odgovorni svojim vladama) • Nemačka konfederacija (1815 -1864) • • •

Oblici državne vlasti • Najvažniji oblici državne vlasti su: – – Predsednički Parlamentarni Mešoviti Konventski (skupštinski)

Predsednički sistem • Predsednički sistem podele vlasti stvoren Ustavom SAD 1878. godine • Zasniva se na ideji najpotpunije podele vlasti • Zakonodavnu vlast vrši parlament (najčešće dva doma) • Upravnu vlast vrši predsednik, koji se bira na neposrednim izborima • Predsednik postavlja sve niže organe koji su njemu odgovorni. Ne odgovara nikome za svoj rad, ali ne može uticati ni na donošenje zakona (osim suspenzivnog veta).

Parlamentarni sistem • Razvio se u Engleskoj, postao najrazvijeniji sistem u buržoaskim državama • Odlika –znatan uticaj parlamenta (zakonodavne vlasti) na druge dve vrste vlasti. • Postoji vlada kao poseban organ-ministri vrše efektivnu upravu nad pojedinim granama uprave, a odgovorni su za svoj rad parlamentu – Parlament ima značajan uticaj na upravu-pretnja izglasavanja nepoverenja vladi-usmeravanje politike vlade – Vlada ima pravo zakonodavne inicijative i pravo da predloži šefu države da raspusti parlament

Konventski (skupštinski) sistem • Prvi put primenjen u toku Francuske revolucije • Glavni predstavnik ovog sitema je Švajcarska • U nadležnosti parlamenta su i zakonodavna i upravna vlast • Svoju upravnu vlast parlament vrši preko posebnog organa-Saveznog saveta koji mu je u potpunosti podređen

Mešoviti sistem • Kombinacija parlamentarnog i predsedničkog sistema. • Predsednik ima široka ovlašćenja, postoji i vlada odgovorna parlamentu. • Predsednik se bira neposredno, može da utiče na konstituisanje i rad vlade. • Vlada je odgovorna i parlamentu i predsedniku republike.