ELEMENTI PRAVA Elementi prava Znaenje rei izraz pravoizveden

ELEMENTI PRAVA

Elementi prava Značenje reči: izraz “pravo”izveden je iz latinskog izraza directum (droit, diritto, derecho, right, Recht) a. Fizičke predstave (pravac, prav: put, linija, ugao) b. običajno-moralne predstave (ispravan, pravičan saglasan) ELEMENTI PRAVA su činioci ili svojstva koja u ustanovljavanju pravnog fenomena učestvuju ravnopravno, ali ne jednako i na isti način: Metapravni Normativni Materijalni Vrednosni Sistemski

Metapravni (materijalni izvor prava) Izražava poreklo pozitivnog prava – zametak prava; nešto iz čega pravo neprekidno proističe Izraz “izvor” ima metaforički karakter i sporan je zato što je višeznačan: a) Prirodni i društveni procesi koji uslovljavaju nastanak pravnih normi b) Subjekti tvorci - državni i društveni c) Akti u kojima su norme iskazane – opšti po karakteru (formalni izvori prava) Raznorodna značenje Bobio: tvrdnja “Moram da vratim dug jer je to pravedno” je nešto drugo od tvrdnje “Moram da vratim dug jer je tako propisano”

Metapravni (materijalni izvor prava) Materijalni izvor prava je izvan pozitivnog prava postojeće okolnost iz koje pozitivno pravno kratkotrajnim dodirom postaje i koja trajno ostaje tačka vezivanja Okolnost se bliže određuje kao mogućnost da se (nešto) bude ili ne bude, u potpunosti ili delimično Mogućnost prava je stanje nezrelog prava koje delatnošću može (ali nije nužno) da postane pozitivno pravo oblikom i određenom sadržinom Materijalni izvor prava obuhvata splet potreba, mogućnosti i vrednosno opredeljenih ciljeva i interesa, koji su međusobno povezani i uslovljeni: a. stepenom civilizacijskog razvoja (apstraktno) b. specifičnim statusom konkretnog društva Kao najznačajnije kreativne snage prava u teoriji prava se navode: pravda, moral, prirodni razum, univerzalni ljudski um, ljudska prava, pravna svest naroda, individualno pravno osećanje, društvena solidarnost, klasni sukob. . .

Vrednosni element Pravo se može razumeti samo u okviru ponašanja koje se povezuje sa vrednošću Smisao prava je da bude pravedno: jednako postupanje sa jednakim (ljudima, odnosima i stvarima), a nejednako sa nejednakim srazmerno ustanovljenoj nejednakosti, pravo formalno uspostavlja opštim pravnim normama Po svojoj formi pravo je red - propisivanjem prava i obaveza brojna ponašanja pravnih subjekata po normama se povezuju i usklađuju u poredak Red omogućava ostvarivanje drugih vrednosti, kao što su sigurnost (unapred se zna šta je pravom propisano i kakvo se ponašanje pravom zahteva) i izvesnost (relativna) da će se u pravnim odnosima predviđena prava ostvariti i obaveze izvršiti

Vrednosni element Relativan društveni mir uspostavlja se tako što pravo reguliše odnose u kojima postoje sukobi (interesa) i tako sprečava stihijsku upotrebu nasilja za njihovo rešavanje Iako na prvi pogled prinudnost prava poništava slobodu, pravo omogućava onu meru individualne slobode koja je u društvu moguća; ograničavajući slobodu svakog, sloboda postaje moguća za sve; pravo je ars libertatis (Čavoški) Vrednosti se međusobno prepliću, sukobljavaju i dopunjuju omogućavajući jedna drugu Važnost pojedinih vrednosti za pravo je relativna: ipak, osnovne vrednosti za pravo sa pozitivističkog stanovišta su red i mir, a sa jusnaturalističkog sloboda, pravda i dostojanstvo ličnosti

Normativni element (pravne norme i pravni akti) Društvene norme i prirodne i društvene zakonitosti Društvene norme su pravila o ponašanju ljudi u društvu, koja su upućena na svet i volju, koja se zato mogu prekršiti a prekršajno ponašanje sankcionisati (kazniti) Prirodni i društveni zakoni su postojana i neizmenljiva pravilnost zbivanja u prirodi i društvu, koja, bez obzira na to da li je saznata i formulisana, deluje nezavisno od svesti i volje, ne može se prekršiti i nije sankcionisana (tržišni zakon ponude i potražnje, Arhimedov zakon. . . ) Društvene norme se dele na tehničke norme i društvene norme u užem smislu Društvene norme u užem smislu se mogu razvrstavati prema različitim kriterijumima; jedan od njih je “ko i kako norme stvara i ko i kako primenjuje sankciju za njihov prekršaj” a. norme neorganizovanog društva: moda, pristojnost, takt, običaj i moral (za pravo su najznačajnije običaj i moral – pacta sunt servanda, npr. , je po poreklu moralno a po dejstvu običajno pravilo)

b. norme društvenih organizacija (međunarodne, političke partije, privredna preduzeća, sportska društva. . . ) Društvene organizacije samostalno, ali u skladu s ustavom i zakonom, donose norme kojima uređuju sopstveni status, organizaciju, delatnost, prava i dužnosti svojih “članova”, prekršaje, sankcije

Pravna norma Pravna norma je obavezno pravilo (imperativ, zapovest, naredba, nalog) o ponašanju (držanju, delanju, aktivnosti) u društvu garantovano državnim autoritetom U pravnoj teoriji postoje mišljenja da pojmovna obeležja pravne norme nisu imperativnost i prinudnost, jer postoje brojne, čak temeljne norme koje to nisu: norme o nadležnosti, ovlašćenju, subjektivnim pravima, pravima čoveka. . . , običajnopravne norme I. Pravna norma kao zapovest Pravna norma je intelektualna, logičko-jezička tvorevina ovlašćenog subjekta kojom se izražava određena zapovest – “treba” Zapovest, naredba, nalog (imperatum) u pravnoj normi može biti i jezički formulisana zapovednim načinom, ali to nije uvek slučaj, pa jezički izraz ne bi smeo da zavede na pogrešan zaključak Iskazi kao što su: “lepo se provedi”, “vrati dug”, “pripazi sestru”, npr. , mogu u sebi sadržavati molbu, želju, savet, prekor ili zahtev, a izraz, kao što je “stanari poštuju kućni red”, može po svojoj prirodi biti zapovest za neko činjenje ili nečinjenje

Pravna norma Svojstvo pravne zapovesti (naredbe pod pretnjom sankcije, odn. prinude) ima samo onaj zahtev koji upućuje priznati autoritet i koji je vrednosnosistemski utemeljen Pravna norma je “depsihologizovana zapovest”, propis – “treba” a ne nalog volje – “hoću” Pravne norme nastoje da izazovu jednoobrazno ponašanje u istovrsnim situacijama i najčešće izražavaju ono što je normalno, uobičajeno, opšteprihvaćeno, ali ne bezizuzetno (inače bi norma bila besmislena) Razmak između onoga što “jeste” i što “treba” da bude jeste logika postojanja prava

Pravna norma Pravna norma je heteronomno pravilo (zapovest) – obavezna je i kada se subjekt sa njom (njenim ciljem) ne saglašava Prigovor da sve norme nisu zapovesti odnosi se i na tzv. norme čije su dispozicije deskriptivne (indikativne) i eksplikativne (deklarativne) Ovaj prigovor se može otkloniti ako se u obzir uzme preskriptivna i nepreskriptivna upotreba jezika, ali i uloga ovih normi u pravnom poretku koja se utvrđuje njihovim značenjem u sistemskoj povezanosti

Pravna norma II. Pravna norma kao prinudna naredba Pravna norma je upućena slobodnoj volji i razumu zbog čega može i da se ne posluša Razlozi neposlušnosti: individualni i društveni; ovi drugi su i važniji ili pretežniji (sukob interesa) Zbog toga, a u cilju ostvarenja društvene funkcije prava, pravna norma je snabdevena sankcijom Pravna norma se još određuje kao sankcionisano pravilo, naredba pod pretnjom ili iznudljiva zapovest Delotvornost posredstvom sankcije se postiže: (već) pretnjom primene sankcije, efektivnim iznuđivanjem poslušnosti ili kažnjavanjem za neposlušnost

Pravna norma Osporavanje prinude kao bitnog svojstva norme: I. Sve pravne norme nisu snabdevene sankcijom a. leges imperfectae (nesavršeni zakoni; zakoni i po formi i po sadržini ali koji nisu snabdeveni sankcijom); npr. pravila ustavnog prava koja se odnose na ustavotvorni organ; logička i praktična nemogućnost da ustavotvorac odgovara za prekršaj normi koje se na njega odnose b. Pravni propisi mogu sadržavati i nesankcionisane norme iz različitih razloga: b. a. Priroda normi (indikativne i eksplikativne dispozicije) npr. “Zajednica ostrvljana se zove Terra salvus” b. b. Neke norme se štite posredstvom sankcije kojom je snabdevena neka druga norma npr. “Život i zdravlje stanovnika su zaštićeni”; “Nasilnici koji fizički napadnu svoje bližnje, kazniće se trostrukom smenom rada u trajanju od sedam dana na izgradnji kolibe”

Pravna norma b. c. Pravna politika izostavlja sankciju ili previđajući da to treba da se učini ili odlučujući da to ne učini npr. “Zabranjeno je glasno hrkanje. Ko glasno hrče, kazniće se” (pravnopolitički razlozi su uslovili odustajanje od sankcije jer se i dalje na ostrvu, uprkos zabrani, čulo hrkanje i zatvorenih u Beloj kolibi, odn. zbog toga što se sankcija pokazala nedelotvornom) c. neustavni zakoni (i drugi propisi) Kontrolu vrše različiti organi (ustavni sud, vrhovni sud, ustavni savet, parlament, gornji dom) Odluke se smatraju konačnim, obaveznim i izvršnim Problemi: Odluke mogu ostati nedelotvorne, neizvršene jer organ koji ih je doneo ne raspolaže prinudom Ne postoji drugostepena ustavnosudska kontrola (osim u Rumuniji i Portugalu) Izvršavanje odluka zavisi od autoriteta ovih organa, a autoritet od legitimnosti rasuđivanja

Pravna norma d. norme (univerzalnog međunarodnog prava i komunitarnog prava (Evropske Unije) nisu snabdevene sankcijom u klasičnom smislu Ipak, međunarodna zajednica efikasno primenjuje neke vrste sankcija – ekonomske, političke kulturne - koje primoravaju vlade da poštuju međ. pravo Oružane snage UN se formiraju (prema Povelji UN) na zahtev Saveta bezbednosti u cilju sprečavanja ratnih sukoba i obezbeđivanja mira Evropska Unija ima veoma razvijeno pravo i složenu organizaciju, koja obuhvata i Sud pravde i Sud za ljudska prava, nadležne za rešavanje sporova različitih vrsta, čime obezbeđuju poštovanje ustanovljenog prava Međunarodno i evropsko pravo se izvršavaju, efikasna su, delotvorna, iako predstavljaju sisteme prava koji ne predviđaju upotrebu fizičke sile niti nadležni organi takvu silu poseduju

Pravna norma II. Iako propisane (opštim pravnim aktom), sankcije ostaju neizrečene u konkretnom slučaju i/ili neprimenjene Ova pojava nije učestala, tipična, normalana, ali se u pravu dešava, može se i mora očekivati zbog specifičnog zahteva “treba” (koje se razlikuje od prirodne nužnosti ”mora”) Pravo, ipak, ne računa sa sankcijom i prisilom ni isključivo, ni pretežno, ni primarno; njegova svrha se bolje ili potpunije ostvaruje dobrovoljnom primenom (Ostin: “poslušnost iz navike”), i to prvenstveno dispozicije, mada se i izrečena sankcija može dobrovoljno izvršiti