Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin

1. USITNJAVANJE MATERIJALA Operacija sitnjenja je zbog velikog utroška energije vrlo skupa, da bi pojeftinila sitnjenje se vrši postupno, u nekoliko faza. Posle svake faze sitnjenja, vrši se klasifikacija: nedovoljno isitnjeni materijal izlaže se daljem sitnjenju, krupniji se vraća u fazu sitnjenja kroz koju je prethodno prošao, sasvim sitne frakcije se ne izlažu narednom koraku sitnjenja, nego se ovaj preskače itd.

Odnos karakteristične dimenzije komada pre i posle sitnjenja naziva se stepen redukcije ili stepen smanjenja: gde su: D i d - karakteristične dimenzije komada pre i posle smanjenja.

Zavisno od stepena redukcije sitnjenje delimo na 5 grupa: Naziv sitnjenja Prečnik komada pre sitnjenja (mm) Prečnik komada posle sitnjenja (mm) Stepen redukcije Krupno drobljenje 1500 -3000 300 -100 2 -6 Srednje drobljenje 300 -100 50 -10 5 -10 Fino drobljenje 50 -10 10 -2 10 -50 Mlevenje 10 -2 2 -75 10 -3 100 Fino mlevenje 2 -75 10 -3 - 1 10 -4 - Podela sitnjenja preme stepenu redukcije

Kickov (Kik) zakon sitnjenja definiše: rad potreban za sitnjenje proporcionalan je logaritmu stepena smanjenja gde je: A - potreban rad, K - konstanta koja zavisi od vrste materijala, n - stepen redukcije ili stepen smanjenja

Ritingerov (Ritinger) zakon definiše da je rad potreban za sitnjenje proporcionalan veličini novoformiranih površina pri sitnjenju gde su: S 1 i S 2 specifične površine (m 2/kg) materijala pre i posle sitnjenja, K 1 konstanta za dati materijal. Kako je S=(Ks/ ) (D 2/d 3), gde je Ks faktor oblika površine, rad se može izraziti i izrazom:

Uopštena jednačina koja obuhvata oba zakona u diferencijalnom obliku glasi: Ova jednačina se svodi na: n=1 Kikov zakon n=2 Ritingerov zakon

Bondov (Bondov) zakon sitnjenja tvrdi da je rad potreban za sitnjenje obrnuto proporcionalan kvadratnom korenu prečnika čestica sitneži, upravno proporcionalan dužini nastale prskotine, i upravno proporcionalan kvadratnom korenu iz nastale nove površine.

Pregled mašina kojima se danas najčešće sitni materijal: 1) Grubo drobljenje: čeljusne drobilice • konusne drobilice • 2) • • • Srednje drobljenje i fino drobljenje: drobilice sa valjcima žrvnjevi zvonaste drobilice dezintegratori čekićari

3) Mlevenje: - mlinovi sa mlinskim kamenjem - mlinovi sa valjcima - centrifugalni mlinovi - mlinovi sa kuglama - mlinovi čekićari sa unutrašnjom klasifikacijom - mlinovi sa strujnom energijom fluida 4) Koloidni mlinovi: - smicajni - vibracioni - tarioni - Kavitacioni 5) Mašine za sečenje (s noževima)

Šematski prikaz sistema za sitnjenje čvrstog materijala

Mašine za sitnjenje - drobilice za grubo sitnjenje Čeljusne drobilice Čeljusna drobilica tipa "Blacke" 1. Nepokretni deo 2. Pokretna čeljust 3. Unutrašnje površine čeljusti 4. Osovina 5. Masivni zamajac 5. ’ Ekscentar 6. Vratilo 7. Klizač 8. Prenosna polugua 9. Raspona ploča 10. Raspona ploča 11. Papuča 12. Drobilica 13. Šipka 14. Opruga 15. Zavrtanj 16. Osovina 17. Materijal

Snaga čeljusne drobilice se može odrediti iz jednačine: gde su: A - dužina pokretne čeljusti, m; B - širina pokretne čeljusti, m; c - koeficijent proporcionalnosti. Šema rada čeljusne drobilice

Konusne drobilice (nutacione drobilice) 1. Pokretni konus za drobljenje 2. Nepokretni levkasti omotač 3. Vratilo 4. Obrtni valjak 5. Tanjirasti zupčanik 6. Tanjirasti zupčanik 7. Razdeona ploča 8. Prstenasti sabirnik drobilice 9. Izlaz materijala iz drobilicce 10. Zglobna površina 11. Opruga 12. Zavrtanj za podešavanje Symons drobilica

konusna drobilica CLAUDIUS Peters Mühle

- drobilice za srednje i fino drobljenje Drobilica sa valjcima 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Drobilica sa valjcima Valjak Zamac Valjak Pokretno ležište Niz podmetača Poluga Opruga

Sile delovanja na materijal gde su: D - prečnik valjka, S - rastojanje između valjaka, d - prečnik materijala, N - normalna sila, (sila koja drobi materijal), T - tangencijalna sila, (sila koja je posledica tranja između materijala i valjka), - prihvatni ugao. Vertikalne komponente sila su određene kao: Nv=N sin Tv=T cos Za uslov Nv=Tv, biće: Karakteristične dimezije valjka su određene odnosom: . Broj obrtaja iznosi: n=80 -300 min-1 Snaga: 3 -60 k. W Kapacitet: 18 -100 t/h Rastojanje između valjaka: 4 -18 mm.

Žrvnjevi 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Žrvanj sa nepokretnom pločom Pogonsko vratilo Vertikalno vratilo Horizontalna osovina valjka Prstenasta pločia od tvrdog čelika Valjak

Čekićasti mlinovi 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Mlin čekićar Horizontalno vratilo Ploče Čelične pločice Horizontalne osovine Oklop Tvrde čelične ploče Pokretni deo sa zupcima u obliku noževa 8. Zavrtanj 9. Rešetka 10. Poluga sa tegom 11. Levak

Dezintegratori 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Dezintregator Masivni disk Nepokretna ploča Vratilo Udarni elementi– palice Levak Oklop Levkasti otvor Zavrtanj

Dezintegrator - Computech Systems

Mašine za mlevenje Mlinovi sa mlinskim kamenom To su veoma stare mašine za mlevenje. Sastoje se iz dva kružna kamena prečnika 1 -1. 5 m, pri čemu jedan vrši obrtno kretanje a drugi je fiksiran. U zavisnosti koji se kamen pokreće mlinovi se dele sa donjim i gornjim pogonom. Materijal se u mlin ubacuje centralno između kamenova i kada dođe do obrtnog kamena, biva, usled centrifugalne sile, potiskivan ka periferiji uvlačen u sve uži zazor između kamenova i tako sečen i istiran, da bi na kraju ispao kao fino mleven kroz otvor na oklopu mlina. Površine kamenova su izbrazdane pri čemu oštre ivice seku materijal i istiru ga. Ovaj tip mlinova ima upotrebu u mlevenju manjih količina biljnih zrna, kao i biljnih delova u industriji boja itd.

Centrifugalni mlinovi Centrifugalni mlin tip "Rymond" 1. Vretenasto vratilo 2. Osovina 3. Osovina 4. Teški valjak 5. Teški valjak 6. Čelični konični prsten 7. Mešalica 8. Otvor za vazduh 9. Levak 10. Hranilica 11. konični zidovi oklopa mlina

Mlinovi sa kuglama Postoji nekoliko tipova ovakvih mlinova: a) dobošni stepenasti mlinovi sa kuglama; b) dobošni mlinovi sa kuglama i šipkama; c) cevni mlinovi sa kuglama. 1. Cilindrična površina 2. Ploče 3. Oklop mlina a) Dobošni stepenasti mlin sa kuglama

Dobošasti mlin sa kuglama Mlin sa centriranim pražnjenjem Mlin sa rešetkom 1. Doboš 2. Ploče od tvrdog manganovog čelika 3. Unutrašnja osovina 4. Unutrašnja osovina 5. Podupirač 6. Podupirač 7. Rešetka 8. Zupčanik 9. Elektromotor 10. Mali zupčanik 11. Pužasta hranilica 12. Napojni oluk N/k. W n/min 900 -2700 900 -2400 15 -388 7. 6 -18 16 -35 35 -18 Stepen Kapacitet redukcije t/h Karakteristični podaci za mlinove sa kuglama 60 60 2 -76 0. 65 -28

b) Kretanje kugli u mlinu sa kuglama i šipkama Šema sila koje deluju na česticu Centrifugalna sila ako se zanemare sile trenja iznosi: gde je: - ugaona brzina, G - težina čestice. Radijalna sila komponente težine: P = G sin Da bi čestica ostala na zidu potreban je uslov Fc P. Nakon razmatranja ove jednakosti uz par algebarskih operacija dolazi se do kritičnog broja obrtaja:

Mašine za superfino mlevenje Mašine sa rotirajućim diskovima A. B. C. D. E. F. Mlin sa rotirajućim diskovima Nosač Ploče za mlevenje Matertijal za mlevenje Izlaz materijala za mlevenje Ulaz materijala za mlevenje

Koloidni mlinovi 1. Vratilo 2. Kružna ploča – disk 3. Udarne ploče 4. Oklop 5. Palice 6. Dovodna cev 7. Odvodna cev Smicajni koloidni mlin sa palicama - Plauzonov (Oder-Bergerov) mlin

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Koloidni mlin sa koničnim rotorom Konični rotor Konični stator Zazor Mikrozavrtanj Kaišnik Otvor Cev

2. PROSEJAVANJE MATERIJALA Sita za prosejavanje izrađuju se u dva tipa: • sita sa mrežom od metalne žice, sa otvorima kvadratnog oblika, • sita sa izbušenom pločom sa otvorima kvadratnog ili kružnog oblika. Sita sa žičanom mrežom mogu se izrađivati na dva načina: • prosto pletenje - pletenje u kojem svaka poprečna žica ide naizmenično iznad i ispod uzdužne žice; • retko pletenje (četvoronitni preplitaj) - mreža u kojoj svaka poprečna žica ide naizmenično iznad dve i ispod dve uzdužne žice.

Tipovi sita za prosejavanje materijala

Kombinacije sita pri prosejavanju A. Prosejavanje gde se dobijaju najselektivnije frakcije. Prvo sito je najgrublje, a zatim dolaze sita sa manjim otvorima. B. Prosejavanje pogodno pri konstrukciji rotacionih sita, gde se najfinije sito nalazi prvo i preko njega prelaze sve ostale grube frakcije. Mana je ta da se često oštećuje i zagušuje. C. U ovom sistemu prosejavanja kao primer je dobošasto sito koje pri procesu prosejavanja rotira. Ovo sito se sastoji iz tri (ili više) koaksijalno postavljena sita od kojih je centralno najgrublje a krajnje periferno najfinije. U ovom slučaju najfinije sito je zaštićeno od raznih oštećenja.

Mašine za prosejavanje Ravna rešeta i rešetke Upotreba rešetki je u slučajevima najgrubljih odvajanja komada materijala koji se prosejava. Rešetke predstavljaju paralelno poređane kose šipke, koje se nalaze na određenom rastojanju jedna od druge. Materijal koji se prosejava nabacuje se na rešetke, klizajući naniže. Materijal manjih dimenzija od rastojanja između šipki propada, dok veći komadi ostaju iznad rešetke. Da ne bi došlo do zaglavljivanja materijala prilikom prosejavanja, presek šipke se pravi da bude trapezast ili trougaon. Okca rešeta su uglavnom velika, a izrađene su od jake pletene izukrštane žice. Rešeta su svoju upotrebu našla uglavnom za razdvajanje manjih količina materijala. Obično su koso postavljena a na njihov gornji kraj se ubacuje materijal.

Terex Befama : : Mašine za prosejavanje - gr

Dobošna rešeta i dobošna gruba sita Dobošna rešeta

Oscilatorska sita 1. 2. 3. 4. Oscilaciona sita Metalni ili drveni ram Pokretne vešalice Šipka ekscentar

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Sistem sita "Rotex" Sanduk Trouglaste pregrade Otvor za materijal Odvod Horizontalni ekscentar Zamajac Klizno ležište

ROTEX sejanje

Vibraciona sita 1. 2. 3. 4. 5. Sito Okvir Šipka Metalna ploča elektromagnet

STEPEN KORISNOSTI SITA Ocenjivanje prosejavanja se određuje preko stepena korisnosti sita s, a dato je izrazom: gde je: Gpf - masa prosejane frakcije, Gu - ukupna masa materijala koji se prosejava, gčf % - sadržaj čiste frakcije u polaznom materijalu.

Vrednosti stepena korisnosti sita s kreću se u granicama 60 -75%, a može dostići i skoro 90%. Veličinu ovoga koeficijenta određuju sledeće karakteristike: a) oblik otvora sita i čestica; kuglaste čestice najbolje je prosejavati kroz kružne otvore dok se izdužene čestice sporije prosejavaju. b) sa smanjenim otvorima sita i sa smanjenim česticama, smanjuje se brzina prosejavanja; c) sa porastom vlažnosti otežava se prosejavanje; d) debljina sloja materijala iznad sita je značajna, jer ukoliko je sloj tanji utoliko je prosejavanje bolje; e) na prosejavanje utiču i brzina kretanja čestica i karakter kretanja; ako je brzina manja, put materijala je duži i bolji je stepen korisnosti sita, dužina puta se povećava translatornim oscilacijama sita, brzina prosevnog kretanja povećanjem nagiba. f) pojava naelektrisanja usled trenja ima znatan uticaj na prosejavanje.

3. OPREMA KOD MEHANIČKIH I HIDRO OPERACIJA TRANSPORTA Vrste opreme kod mehaničkih operacija transporta U procesnoj industriji transport čvrstog materijala se ostvaruje uređajima koji se prema načinu rada dele u tri grupe: • transportni uređaji neprekidnog transporta; • transportni uređaji prekidnog transporta (dizalice); • transporteri podnog i vazdušnog transporta.

Transportni uređaji neprekidnog transporta Uređaji sa vučnim elementom: • Trakasti transporteri, • Redleri, • Elevatori, • Konvejeri. Uređaji bez vučnog elementa: • Zavojni transporteri, • Vibracioni i inercioni transporteri, • Valjkasti transporteri, • Pneumatski transporteri, • Hidraulični transport, • Gravitacioni transporteri.

Trakasti transporteri 1. Pogonski bubanj 2. Zatezni bubanj 3. Traka 4. Valjak 5. Valjak 6. Valjak za upravljanje 7. Elektromotor 8. Reduktor 9. Levak 10. Levak 11. Grebač trake Trakasti transporter

Klasifikacija trakastih transportera: a) po obliku trake: ravna ili olučasta; b) po tipu trake: sa gumiranom, metalnom i armiranom trakom (sa žičanom mrežom, metalnim šipkama ili drvenim letvama); c) po vrsti pogona: pogon na jedan ili oba bubnja, sa jednim bubnjem i priteznim valjkom, sa jednim bubnjem i priteznom trakom; d) po načinu sipanja materijala na transportnu traku: sa sipanjem materijala na krajnjem bubnju i na rasponu između dva bubnja; e) po načinu skidanja materijala sa transportne trake: sa plužnim skidačima materijala, sa specijalnim kolicima za skidanje materijala.

Konstruktivne šeme trakastih transportera a) Normalni horizontalni trakasti transporter b) Transportna traka podeljena na dva dela, jedan deo je horizontalan a drugi je kos, c) Specijalnoi tip trakastog transportera ugrađenog na jednom krutom ramu sa točkovima.

Vrsta materijala Ugalj orašast, antracit Koks drobljeni i prosejani Ugalj sortirani, drobljeni kamen, sortirani koks Ruda u krupnim komadima Zrno (pšenica, kukuruz itd) Cement Sitan sortirani ugalj Ugao nagiba u stepenima Vrsta materijala Ugao nagiba u stepenima 17 Vlažna šljaka kamenog uglja 22 17 Suvi pesak 24 18 Drobljena ruda 25 18 Vlažan pesak 27 20 Ugljena prašina 28 20 Komadni teret 20 20 -22 Briketi 12 Dozvoljeni najveći nagib glatke trake olučastog oblika

Proračun trakastog transportera Da bi se trakasti transporter proračunao, potrebni su sledeći parametri: • potreban kapacitet transporta, Q (t/h); • nasipna gustina materijala, m (t/m 3); • najveće dimenzije komada, dmax (mm); • karakteristike samog transportera - rastojanje između centara doboša, dužine horizontalnih delova trake, ugao nagiba itd.

Kapacitet trakastog transportera pri transportu rasipnih materijala dat je sledećom formulom: Q = 3600 A v t/h (3 -1) gde su: A - površina poprečnog preseka nasutog materijala u m 2; v - brzina kretanja trake u m/s. Prilikom proračuna može se aproksimirati, da se materijal na ravnoj traci kreće u obliku trougla, pri čemu je širina sloja, radi sprečavanja prosipanja materijala: b = 0. 8 B m (3 -2) gde je : B - širina trake u (m). Najveća visina materijala na traci se definiše kao: gde je: - ugao osnove trougla. Površina preseka materijala na traci je, za ovaj najjednostavniji slučaj:

Vrsta materijala Ugao sopstvenog pada pri kretanju u stepenima Kapacitet ravne trake (t/h) Kapacitet olučaste trake (t/h) Ugalj, koks i dr. 30 Q=155 B 2 v Q=310 B 2 v Ruda, šljunak i dr. 35 Q=180 B 2 v Q=338 B 2 v Zrno 25 Q=128 B 2 v Q=284 B 2 v Kapaciteti trakastih transportera

Potrebna širina trake računa se jednačinom: Za transport komadastog materijala, kapacitet se računa po formuli: gde je: G - masa pojedinačnog komada koji se transportuje; L - rastojanje između dva uzastopna komada materijala.

Obično je brzina transportera između 1 2 m/s, dok je kod nekih transportera brzina i 5 m/s, pri širini trake 1600 2000 mm. Treba napomenuti da se brzina traka ispod 0. 75 m/s ne preporučuju, izuzev u specijalnim slučajevima kada se transporterom prenose komadni materijali. Gornju granicu brzine trake ograničava nekoliko faktora: • krtost materijala, što je važno pri sipanju i skidanju materijala sa trake; • porast dinamičkih opterećenja na ležajevima oslonaca nosećih valjaka, kao i usled statičke neuravnoteženosti valjaka; • povećanje habanja na mestima gde materijal pada na traku, kao i na mestima gde se traka čisti. Vrsta materijala Brzina trake (m/s) pri različitoj širini trake u mm 400 500 650 800 -1000 1200 -1600 Nerasipni (ugalj) i rasipni 1. 0/1. 5 (pesak) sitnozrnasti materijal Rasipni sitno i srednje komadasti materijal (šljunak, 1. 0/1. 25 pepeo) Rasipni krupnokomadasti 1. 0/1. 5 materijal (kamen, ruda) Prašinasti materijal 0. 8/1. 0 1. 5/2. 0 1. 75/2. 5 2. 0/3. 0 2. 25/3. 0 1. 25/1. 5/2. 0 1. 75/2. 5 2. 0/2. 5 1. 5/1. 75 0. 8/1. 0 1. 25/1. 75 1. 15/1. 75 0. 8/1. 0 Prosečne i maksimalne brzine trake pri transportu

Snaga utrošena na prenošenje materijala data je sledećom relacijom: gde je: k - koeficijent u funkciji dužine transportera L, tabela 3 -4; c - koeficijent u funkciji širine trake; kod transportera kod kojih su valjci oslonjeni u kugličnim ležajevima c se uzima iz tabele 3 -5; Q - kapacitet transporta u t/h; v - brzina transportera u m/s; L 1 - horizontalna dužina transportera u m; L 2 - vertikalna dužina transportera u m. L < 15 m k 1. 25 16 - 30 m 30 - 45 m 1. 10 1. 05 > 45 m 1. 00 Koeficijent k u funkciji L Širina trake, mm Koeficijent c 500 650 800 1000 1200 0. 018 0. 023 0. 028 0. 038 0. 048 Koeficijent c

8. KONTAKTNI UREĐAJI ZA PRENOS MASE SISTEMA GAS (PARA)-TEČNOST Uređaj koji treba da ostvari što bolji prenos mase za sistem gastečnost mora biti definisan i hidrodinamički i u pogledu prenosa mase, što je i međusobno tesno povezano. Najprirodnije je razmatranje kontaktnih uređaja sistema gastečnost prema načinu kontakta faza. U tom slučaju uočavaju se tri osnovna tipa: I. uređaji u kojima se ostvaruje "slobodna kontaktna površina" između faza, II. uređaji sa barbotažnim kontaktom gasnih mehurova kroz tečnost, III. uređaji sa rasprašivanjem tečnosti, u vidu kapi u kontinualnoj gasnoj fazi.

Uređaji gas-tečnost sa slobodnom površinom kontakta Osnovni predstavnici su: • kolone sa slivnim površinama, • kaskadni apsorberi, • kolone sa punjenjem. Kolone sa slivnim površinama Kolona sa slivnim površinama

1. Punjenje; 2. Rešetka; 3. Raspodeljivač tečnosti; 4. Konusni redistributor Kolona sa punjenjem

Punjenje Raschigovi prstenovi, mm Keramički: 10 x 1. 5 15 x 2 25 x 3 35 x 4 50 x 5 Čelični: 10 x 0. 5 15 x 0. 5 25 x 0. 8 50 x 1 a m 2/m 3 de m Broj komada Masa u m 3 kg/m 3 400 330 200 140 90 0. 74 0. 785 0. 006 0. 009 0. 015 0. 022 0. 035 700. 000 220. 000 50. 000 18. 000 6. 000 700 690 530 530 500 350 220 110 0. 88 0. 92 0. 95 0. 007 0. 012 0. 017 0. 035 770. 000 240. 000 55. 000 7. 000 960 640 430 Karakteristike nasutih punjenja

a) Raschigovi prstenovi; b) Lessingovi prstenovi; c) Berlova sedla; d) Intalox sedla; e) Tellerette; f) Pallovi prstenovi Punjenja

Uređaji gas-tečnost sa barbotažom mehurova Glavni tipovi uređaja u ovoj grupi bili bi: § barbotažna kolona, § kolone sa podovima, § aerator sa mešanjem. Barbotažna kolona predstavlja uređaj kod kojeg se gas kroz porozno dno uvodi u kolonu, u kojoj se nalazi tečnost koja protiče suprotnosmerno ili istosmerno sa gasom. Barbotažna kolona

Kolone sa podovima a) Zvonasti; b) Sitasti; c) Ventilski. Podovi sa slivnikom Kod kolone sa podovima postoje dva principijelna rešenja, s obzirom na tok tečnog fluida. U prvom slučaju prikazana je šematski kolona sa slivnikom, gde tečnost horizontalno protiče preko poda od dovodnog do odovodnog slivnika, ostvarujući unakrsan tok sa gasom koji prolazi kroz pod odozdo naviše.

a) turbogrid; b) talasasti; c) Kittel-trays Podovi bez slivnika U drugom slučaju, gas i tečnost suprotnostrujno protiču kroz iste otvore na podu.

Aerator sa mešanjem

Uređaji gas-tečnost sa raspršivanjem kapi Kontakt gas-tečnost otvaruje se raspršivanjem kapi u kolonama ili komorama u kojima protiče gas. Raspršavanje tečnosti se obično ostvaruje na tri načina: § pomoću hidrauličkih mlaznica, § kinetičkom energijom samog gasa, § mehanižkim raspršavanjem. Prema načinu raspršavanja tečnosti mogli bi se razvrstati i glavni tipovi ovakvih uređaja. U prvoj grupi bi bile prazne komore ili tornjevi sa mlaznicama koje raspršavaju tečnost suprotnosmerno, unakrsno ili istosmerno sa gasnim tokom. Komora sa raspršavanjem

U drugoj grupi gas velikom brzinom smiče tečnost koju zatim raspršava u sitno dispergovane kapi. Postoje dva glavna tipa ovakvih uređaja: Venturi skruber i Dojl skruber. Kod Venturi skrubera gas velikom brzinom prolazi kroz "grlo" skrubera raspršavajući tečnost i ova smeša se kroz difuzor tangencijalno uvodi u komoru gde se kapi, kao u ciklonu, odvoje od gasa. Glavni deo prenosa mase izmeću gasa i tečnosti odigrava se u grlu difuzora. 1. difuzor 2. komora Venturi skruber

U Dojlovom skruberu gas se uvodi kroz cev koja je neznatno uronjena u tečnost i po preseku smanjena, tako da se dobija velika izlazna, udarna brzina gasa (35 -55 m/s) koja u komori rasprši tečnost. U daljem delu gas se odvoji od kapi sistemom pregrada. Ovaj sistem takozvanog samo-pokretnog raspršavanja, u današnje vreme sve više se koristi u raznim tipovima uređaja. Dojlov skruber