STRATEGIJSKI MENADMENT DEO IV FORMULISANJE STRATEGIJE GLAVA 23

STRATEGIJSKI MENADŽMENT DEO IV: FORMULISANJE STRATEGIJE GLAVA 23: FINANSIRANJE RASTA ms Veljko M. Mijušković

Teme analize u okviru glave n n n Stopa održivog rasta Odnos između stvarne stope rasta i stope održivog rasta Prikupljanje sredstava

FINANSIRANJE RASTA (UVOD): Proizvodna, investiciona i finansijska strategija n Menadžeri donose odluke u vezi sa: n proizvodnjom (operacijama), n investicijama i Proizvodnja n finansijama Osnovne menadžerske odluke Finansiranje Investiranje

FINANSIRANJE RASTA (UVOD): n n n Finansijska strategija odnosi se na: n finansiranje tekućih aktivnosti n finansiranje rasta i n finansiranje prestrukturiranja Kontroverza: finansiranje rasta n Pitanje: rast je nešto treba maksimirati ? ? ? n Suština nije rast već vrednost n Rast može dovesti do likvidacije Stopa održivog rasta: maksimalna stopa pri kojoj ukupan prihod raste bez prenapregnutog korišćenja finansijskih resursa (bez udara na likvidnost)

STOPA ODRŽIVOG RASTA n n Finansijski aspekti životnog ciklusa proizvoda Rast i finansiranje Računanje stope održivog rasta Značaj stope održivog rasta

STOPA ODRŽIVOG RASTA: Finansijski aspekti životnog ciklusa proizvoda (kako se preduzeće finansira) 1. 2. 3. 4. “Uvođenje”: n Gubitak (visoki troškovi IR, marketinga, proizvodnje) – sopstveni izvori finansiranja “Rast” n Rentabilno poslovanje – eksterni izvori (sopstveni izvori i dug) “Zrelost” n višak gotovine se reinvestira – sopstveni interni izvori “Opadanje” n Granična rentabilnost n Nedostatak gotovine za reinvestiranje

STOPA ODRŽIVOG RASTA: Rast i finansiranje n n n Rast svih oblika aktive je obično preduslov rasta ukupnog prihoda Rast aktive finansira se iz: n Zadržanog dobitka n Novih kredita n Emisije Ho. V (akcije i obveznice) Finansiranje rasta iz emisije Ho. V otvara problem gubitka upravljačke kontrole (razvodnjavanje vlasništva)

STOPA ODRŽIVOG RASTA: Računanje stope održivog rasta Promenljive koje se koriste u jednačini: n n n n P = profitna stopa (ili margina) D = ciljano učešće dividendi u profitu L = ciljani odnos između kreditnog i sopstvenog kapitala (ciljani finansijski leveridž) T = odnos između ukupne aktive i ukupnog prihoda S = godišnji ukupni prihod ΔS = rast ukupnog prihoda tokom godine Pretpostavka: nema emisije akcija; rast aktive finansira se iz dva izvora: zadržanog profita i kredita

STOPA ODRŽIVOG RASTA: Računanje stope održivog rasta Obaveze i akcijski kapital Aktiva Novi krediti P(S+ΔS)(1 -D)L Dodatni zadržani profit P(S+ΔS)(1 -D) ΔST

STOPA ODRŽIVOG RASTA: Računanje stope održivog rasta Zadržani profit = profit – dividende = profitna stopa x prodaja – divid. stopa x profitna stopa x prodaja = P(S + ΔS)(1 -D) Cilj: održati ciljani odnos između kreditnog i sopstvenog kapitala Novo zaduženje = zadržani profit x ciljani finansijski leveridž = P(S + ΔS)(1 -D)L

STOPA ODRŽIVOG RASTA: Računanje stope održivog rasta Upotrebljena gotovina = izvori gotovine (rast aktive= rast pasive) Rast aktive = zadržani profit + novi krediti ΔST = P(S + ΔS)(1 -D) + P(S + ΔS)(1 -D)L n Sređivanjem formule gore, dolazimo do jednačine za izračunavanje stope održivog rasta: ΔS/S = g* = P (1 -D)(1 + L)/(T - P (1 -D)(1+L))

ODNOS STVARNE STOPE RASTA I STOPE ODRŽIVOG RASTA n n Usklađivanje dve stope rasta kada je stvarna stopa rasta iznad stope održivog rasta u: n Kratkom roku n Dugom roku Usklađivanje dve stope rasta kada je stvarna stopa rasta ispod stope održivog rasta

ODNOS STVARNE STOPE RASTA I STOPE ODRŽIVOG RASTA Usklađivanje stvarne stope rasta sa stopom održivog rasta u kratkom roku n Problem je operativnog karaktera n Rešenje: dodatno zaduživanje (kratkoročni krediti, emisija obveznica) n Obično se dešava na prelazu u fazu zrelosti n n Visok NNT u zrelosti će se upotrebiti za vraćanje uzetih kredita

n n n Usklađivanje stvarne stope rasta sa stopom održivog rasta u dugom roku Problem je strategijskog karaktera Rešenje: 1. Emisija novih akcija 2. Rast finansijskog leveridža 3. Promena u politici raspodele 4. Prilagođavanje proizvodnje

Emisija novih akcija 1. Akcije: prioritetne (bez prava upravljanja) i obične (sa pravom upravljanja) n Rast akcijskog kapitala dovodi do rasta kreditnog potencijala, pa obično paralelno raste i dug (održava se finansijski leveridž), cena kapitala je povoljna jer kreditori vide da postoji poverenje investitora koji najviše rizikuju n Ovu strategiju mogu da koriste samo akcionarska društva (ili korporacije) n n “otvorene” (ili javne) – diskontinuelno trgovanje akcijama na berzi “kotirane” (ili listovane) korporacije – kontinuelno trgovanje na berzi aukcija “zatvorene” (ili privatne) korporacije – akcije se retko promeću, a kada se to dešava prodaju se na “tržištu iza šaltera” (OTC) - biding

n n Sredstva prikupljena emisijom akcija na trećem mestu!!! (kada je reč o finansiranju rasta) 1. Amortizacija i akumulacija 2. Kreditni izvori (krediti i obveznice) 3. Emitovane akcije Ograničenja za primenu strategije emisije novih akcija: n Skup poduhvat (troškovi emisije 5 -10% od vrednosti emisije) n Prinos po akciji (EPS) može da pošalje pogrešne sigale investitorima (u kratkom roku pad ovog pokazatelja) n Sindrom negostoljubivosti tržišta (investitori tumače novu emisiju kao signal precenjenosti akcija) n Neizvesnost transakcije (period između objavljivanja i prodaje 60 -90 dana)

2. Rast finansijskog leveridža n Rast učešća kreditnog kapitala u odnosu na sopstveni kapital n Trošak kredita je kamata (fiksna obaveza) n n n U fazi rasta: stopa prinosa iznad kamatne stope; korišćenje kredita vodi rastu prinosa na sopstveni kapital U fazi zrelosti ili opadanja: troškovi kamata dovode pada profitabilnosti Prednost zaduživanja: kamata se tretira kao trošak poslovanja, pa smanjuje poresku osnovicu Ograničenje za korišćenje ove strategije: kreditna sposobnost Iznad toga troškovi finansiranja (kamata) postaju nepovoljni za preduzeće.

Promene u politici raspodele 3. Politika raspodele: raspodela neto profita na akumulaciju (zadržani dobitak) i dividende n Cilj: rast akumulacije Načini: n n 1. 2. 3. Smanjenje dividendi Odlaganje isplate dividendi (ograničeno obično na 3 godine) Isplata dividendi u akcijama Na politiku raspodele utiču: n n n Investicione mogućnosti (ukoliko su male treba deliti dividende) Poreski aspekti (prinos na akcijski kapital se oporezuje)

4. Prilagođavanje proizvodnje n Diversifikovano preduzeće: smanjenje stepena diversifikacije n Prodaja delova preduzeća i jačanje poslovnog jezgra; eliminacija nerentabilnog rasta Nediversifikovano (monoproduktno) preduzeće n n Eliminacija nerentabilnih kupaca Eliminacija proizvoda sa sporim obrtom Posledica: koristi se manja aktiva za isti ukupan prihod, smanjuje se nivo obrtnog kapitala

n n Preduzeća koja imaju stopu rasta ispod stope održivog rasta imaju problem nedovoljne kapitalizacije (nedovoljno profitabilne upotrebe kapitala) Rešenje: n Slobodnu gotovinu vratiti akcionarima kroz dividende i otkup akcija n Akumulacija gotovine (? ) n Diversifikacija eksternim metodom (spajanje i pripajanje)

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA n n n Struktura kapitala Izvori sredstava Prikupljanje sredstava i privredna konjunktura Uslovi korišćenja pojedinih izvora sredstava Kumulanta potrebnog kapitala

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA: Struktura kapitala n n Prikupljanje sredstava je “marketing problem”: privlačenje investitora i kreditora na osnovu promovisanja: n Zarađivačke snage n Likvidnosti Prikupljanje sredstava usmereno na postizanje željene: n Strukture kapitala (dugoročni izvori – sopstveni kapital i dugoročni dug) n Strukture finansiranja (sve pozicije i kratkoročne i dugoročne)

Izvori sredstava: 1. 2. 3. Uplaćeni kapital n Sopstveni izvori n Nominalna vrednost akcija – osnivačka glavnica n + “naknadno uplaćeni kapital” (ažio) Krediti n Tuđi (pozajmljeni) izvor n Ugovor između kreditora i debitora: nominalni iznos duga, kamata, dospeće, plan otplate anuiteta Stvorena sredstva n Akumulacija (neraspodeljeni profit)

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA: Izvori sredstava Uplaćeni kapital i stvorena sredstva (sopstvena sredstva) čine 1/2 do 2/3 ukupnih sredstava n Razlika između ukupnih finansijskih potreba i sopstvenih sredstava = kapitalni deficit n Eksterni izvori finansiranja pokrivaju kapitalni deficit: n 1. 2. 3. Pozajmljivanje Prodaja (emitovanje) Ho. V 1. Dužničke Ho. V (obveznice) 2. Vlasničke Ho. V: obične i prioritetne akcije 3. Postoje i izvedene Ho. V: opcije i fjučersi (retko se koriste za finansiranje) “spontano finansiranje” (dobavljači, kupci, zaposleni, država)

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA: Uslovi korišćenja pojedinih izvora sredstava n n n Emisija novog kola akcija posle značajnijeg rasta cene akcija (rast cene akcija govori o rastu investicionih mogućnosti) Korišćenje kredita zavisi od stepena postojeće zaduženosti Zaduženost se meri: n Ukupne obaveze/ukupna aktiva n Dugoročne obaveze/ (dugoročne obaveze + sopstveni kapital)

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA: Kumulanta potrebnog kapitala “Kumulanta potrebnog kapitala” – za finansiranje investicija u zemljište, objekte, mašine, opremu, zalihe n Poređenjem sredstava iz dugoročnih izvora sa kumulantom potrebnog kapitala utvrđuje se da li je preduzeće u kratkom roku neto kreditor ili neto debitor n Dva pristupa u optimizaciji dugoročnih izvora: n n n Dugoročna aktiva finansira se iz dugoročnih izvora Dugoročna aktiva i neto obrtna sredstva finansiraju se iz dugoročnih izvora

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA: Kumulanta potrebnog kapitala 10. 11. 2020. Vukašin Kuč 27