Organizacija i menjanje stavova Teorije ravnotee Ljudi tee

Organizacija i menjanje stavova Teorije ravnoteže

Ljudi teže da postignu saglasnost između. . . n Uverenja, vrednovanja i stavova n Stavova i ponašanja n Između različitih stavova

Teorije konzistentnosti Konzistentnost = saglasnost, doslednost, logička povezanost, sledstvenost, neprotivrečnost Organizovanjem stavova, uverenja i ponašanja u konzistentne strukture – naglašava se i pretpostavlja čovekovu racionalnost: Konzistentno ponašanje = racionalno Težnja da se postigne konzistentnost može biti racionalna ali sredstva da se to postigne često – nisu racionalna.

Zašto? Proces davanja smisla velikom broju informacija sa kojima se čovek susreće omogućava stvaranje predstava o svetu kao uređenom i predvidivom, a to znači - podložnim kontroli

Tri osnovna teorijska pristupa: teorija konzistentnosti n Hajder (Heider, 1946): Teorija ravnoteže ili balansa n Osgud i Tanenbaum (Osgood i Tannenbaum, 1955): Teorija podudarnosti ili kongruentnosti n Festinger (Festinger, 1957) Teorija nesklada ili disonance Zajednička postavka: mišljenje, uverenja, stavovi i ponašanje pojedinca teže da se organizuju na smislen i racionalan način.

Teorija ravnoteže (balansa) Hajder, 1958 Ljudi teže kognitivnoj ravnoteži ili stabilnosti: n Između onoga što misle o raznim objektima n Između stava o objektima i stava o osobama koje su u vezi sa tim objektima n Između stava o objektima i osobama s jedne i sopstvenog ponašanja, s druge strane

Proučavanje privlačnosti i odbojnosti među ljudima Popularne “teorije” o interpersonalnoj privlačnosti iskazane kroz poslovice: n “Svaka ptica svome jatu leti” n “Bliskost rađa prezir” n “Krv nije voda” n “Ljubav je lepa samo dok se čeka” n “Suprotnosti se privlače” n “Poznavati ga znači voleti ga” n “Sam biraš prijatelje; sudbina ti bira rođake” n “Daleko od očiju, daleko od srca”

Elementi teorije ravnoteže Subjektivna okolina neke osobe (način na koji se svet opaža) može se opisati na dva načina Ona je sastavljena od: n entiteta (ljudi, ideja, događaja) n odnosa među entitetima

Možemo razlikovati. . . Tri vrste entiteta: n osobu (P) čijom se subjektivnom sredinom bavimo; n drugu osobu (o, q, r, s, t); n neki objekat (x, y, z), koji može biti i treća osoba. Dva tipa odnosa: n sentimentalni odnosi koji se tiču dopadanja - dopadanje i nedopadanje, voleti-ne voleti; n odnosi jedinstva (unit) koji se tiču pripadanja (ima veze sa. . . , nema veze sa. . . )

Neravnoteža Ravnoteža P P + + X O + - + X O +

Stanje ravnoteže Kada su sva tri odnosa pozitivna ili ako su dva odnosa pozitivna a jedan negativan

Kako su organizovani odnosi između ova tri entiteta sa aspekta kognitivne strukture osobe P ? n Tipične tvrdnje: p+Lo (osoba p voli osobu o) i p-Lo (osoba p ne voli osobu o) (slaže se - ne slaže se , odobravati, dopadati se i sl. ) n n p+Ux (osoba p pripada objektu x ) U = unit jedinstvo(Geštalt princip opažanja; neke osobe i objekti prirodno idu zajedno i formiraju UNIT)

Neki primeri uravnoteženih i neuravnoteženih odnosa 1. p. Ux, p-Lx Pera je napisao knjigu kojom nije zadovoljan 2. p. Uo, p. Lo Pera i Mira su muž i žena i Pera voli Miru 3. p. Lo, o. Lp Pera voli Žiku i Žika voli Peru 4. p. Ls, s-Lp Mira voli Nenu, ali Nena ne voli Miru 5. p-Lo, o-Lp Pera i Laza ne vole jedan drugog

Koji od ovih odnosa jeste ili nije u ravnoteži? p. Ux, p. Lo, o. Lx Pera je napisao knjigu; njegovom prijatelju Žiki se dopada knjiga n p. Lo, o. Lx, p-Lx Pera voli Žiku; Žika voli Beograd; Pera ne voli Beograd n p-Lo, o-Lx, p. Lx Pera ne voli Nenu; Nena ne voli DS; Pera voli DS n p. Lo, p-Lq, q. Uo Pera voli Miru ali ne voli Nenu; Nena i Mira su sestre n

Cilj Hajderove teorije: n Da posluži za objašnjenje procesa socijalne percepcije (opažanja drugih osoba) n Pogodno objašnjenje promene stavova n Široka primena u objašnjavanju socijalnog i političkog ponašanja

Postizanje ili uspostavljanje ravnoteže (primer) n Promena u vrednovanju objekta (“Seks i nije tako bitan”) n Odbacivanje drugoga (“Onaj ko ne voli seks ne vredi kao čovek”) n Ubeđivanje (“Veruj mi, seks je neophodan za zdravlje”) n Pogrešno opažanje drugog (“On u stvari voli seks, samo neće da prizna”) n Odricanje važnosti (“Možda se ne slažemo u seksu, ali se volimo”) n “Podela” drugoga (“On je stvarno divan momak, ako izuzmemo to što je uvrnut kada je seks u pitanju, a to je posledica trauma iz detinjstva. Jedan deo njega ne voli seks, ali to nije najbitiniji deo. Pošto je u osnovu OK i ja ga volim, zažmuriću na jedno oko”) .

Analiza odnosa Pere, njegove žene Živke i njegovih starih drugara n Milan je bio moj najbolji prijatelj, ali Živka kaže da je on infantilan. Briši Milana. n Miki je bio moj blizak prijatelj, ali Živka kaže da je on slabić. Briši Mikija. n Mladen je bio stari drugar, ali Živka kaže da je on gej. Briši Mladena. n Sada mi nije ostao ni jedan od prijatelja koje sam poznavao pre nego što sam se oženio sa Živkom. n Živka kaže da ne brinem. Ona je moj prijatelj. =

Brut i Cezar -analiza po principu teorije ravnoteže n Kako bi teoretičar balansa objasnio promenu u stavu Bruta, koji je voleo Cezara, ali je kasnije postao član grupe zaverenika i saučesnik u njegovom ubistvu? (Prema Šekspirovoj drami “Julije Cezar”)

Brutov stav prema Cezaru zasnivao se na: n Cezarovoj dubokoj ljubavi prema Brutu n Cezarovoj ljubavi prema Rimu (koji je Brut takođe voleo) n Cezarovoj identifikaciji sa Rimom (sa kojim se i Brut identifikovao) n Marko Antonije je voleo Cezara, a Brut je poštovao Antonija n Cezar je pokazivao snagu, moć, pravičnost i mudrost – osobine koje je Brut poštovao.

Zaplet n Ulazi Kasijus. On je bio određen da sa nekoliko zaverenika ubije Cezara. n Kasijus je očajnički želeo da se i Brut pridruži zaveri. n Njegova strategija uključivala je pažljivu procenu stavova Bruta: Koje stvari Brut voli? Koje ljude voli i mrzi? Zašto voli Cezara?

Onda Kasijus počinje sistematski da unosi neravnotežu među Brutove stavove prema Cezaru:

Način na koji je Kasijus dovodio Brutove stavove u “kognitivnu neravnotežu” n Kasijus je izrazio poštovanje prema Brutu, a prezir prema Cezaru n Tvrdio je da Cezar nije toliko jak; Cezara je oslabila epilepsija i mogao se udaviti u Tibru da ga on, Kasijus, nije spasao n Kasijus je aludirao na Cezarov kukavičluk u Španskom ratu da bi se suprostavio Brutovoj predstavi o njemu kao žestokom borcu n Kasijus je ukazao na to da je Cezar postao nepravičan i tiranin n Kasijus je izneo stanovište da Cezar ne može voleti Rim zbog toga što je očigledno da ga upravo uništava Brut je promenio stav prema Cezaru Epilog znate!

Kritike teorije ravnoteže n Kada je X treća osoba ova teorija nailazi na teškoće n Ne dozvoljava se stepenovanje (jačine stava); odnosi između entiteta ili pozitivni ili negativni n Okvir pojedinčevog prosuđivanja stvari i pojava iz okoline uvek na relaciji “crno-belo” ili po “sve-ili-ništa” principu; u životu nije tako n Pretpostavlja da kod ljudi postoji težnja da dve pojave prema kojima zauzimaju stav procenjuju kao iste, što je pojednostavljenje stvarnosti (ljudi zapažaju i neke finije razlike) n Teorija se bavi odnosima između (maximum) tri entiteta, dok u stvarnom životu najčešće postoje multiple relacije Sve u svemu: teorija pojednostavljuje stvarnost, mada je u nekim domenima uspešna u predviđanju promene naših stavova

Teorija podudarnosti (kongruentnosti) Osgud-Tanenbaum (1967) n Bavi se problemima predviđanja promene direkcije pojedinčevog stava, pod uticajem persuazivnih (ubeđivačkih) poruka ili komunikacije.

Teorija uzima u obzir tri varijable: n Prvobitan stav pojedinca prema izvoru poruke Prvobitan stav pojedinca prema onom objektu (pojmu) koji izvor procenjuje; (=prihvatanje-neprihvatanje; dobar-loš) n Prirodu evaluativne tvrdnje o objektu koja je sadržana u poruci koju izvor emituje =(asocijativna, tj. izvor odobrava objekat; ili disasocijativna, tj. izvor ne odobrava objekat) P= osoba S=izvor poruke O= sama poruka n

Teorija se ne bavi promenama u opažanju sadržaja poruke, već promenama u vrednovanju bilo objekta stava, bilo izvora poruke n Usklađenost Nekom tvrdnjom se povezuju dva objekta prema kojima se ima pozitivan stav a i tvrdnja koja ih povezuje je pozitivna n Neusklađenost Nekom tvrdnjom se povezuju dva objekta koja se oba pozitivno vrednuju a tvrdnja koja ih povezuje je negativna Nekom tvrdnjom se povezuju dva objekta od kojih se jedan pozitivno a drugi negativno vrednuje, a tvrdnja koja ih povezuje je pozitivna

Stanje usklađenosti: relacije +++ ili ++ - ili +-+ Usklađenost n n n Petar rado sluša B 92 (+) Petar je član DS (+) Studio B 92 je jutros u pozitivnom svetlu govorio o Borisu Tadiću, predsedniku DS (+) Neusklađenost n n n Miloš redovno čita Politiku (+) Miloš je član društva za zaštitu životinja (+) Politika je objavila niz članaka o potrebi istrebljenja pasa lutalica sa beogradskih ulica (-) Peđa najčešće gleda RTS Dnevnik (+) Peđi se nesviđa politika SAD prema Iraku (-) U RTS Dnevniku je objavljen komentar u kojem se afirmiše sadašnji stav američke vlade prema Iraku (+)

P + Neusklađenost +1 +2 -1 +3 S P OO S + Usklađenost O

Proučavanje persuazivne komunikacije - šta čini persuazivnu komunikaciju efikasnom ili neefikasnom - u pogledu uticaja na promenu stava Pitanje: “Ko-šta-kaže-kome-sa kakvim efektom? ” Istraživanja su obuhvatala: n karakteristike izvora (ekspert, dostojan poverenja, status, itd); n strukturu poruke (redosled argumenata, jednostrani ili n karakteristike primaoca tj. publike (sugestiibilnost, dvostrani, tip apela, itd. ; inteligencija, samopuzdanje, itd).

Dijagram koji pokazuje kakav psihološki efekat imaju različiti tipovi persuazivne komunikacije (efekat koji utiče na promenu stava) (prema Janis & Hovland (1959)

Promene stavova uslovljene Janis & Hovland (1959) n A. Faktorima IZVORA utiču na PAŽNJU n B. Faktorima PORUKE utiču na RAZUMLJIVOST n C. Faktorima PUBLIKE utiče na PRIHVAĆENOST

Četiri postupka ili strategije stvaranja otpornosti prema ubeđivanju, tj. prema menjanju stavova (Tanenbaum) Primer: Pristalica DOS veruje da je S. M. ratni zločinac i mi hoćemo da poljuljamo to njegovo uverenje 1. Strategije usmerene na razbijanje veze između izvora napada i objekta stava 2. Strategije usmerene na iznošenje podataka o samoj pojavi ili objektu

a. Poricanje veze sa izvorom napada (demanti) Napad: “DOS kaže da S. M. nije ratni zločinac” Postupak odbrane: Poriče se samo tačnost činjenice da je izvor preneo poruku: “DOS demantuje da je to saopštio” Ishod: Nije uticala na otpornost stava; prosto demantovanje da je neko nešto rekao – nema efekta, ali ako se pri tom i iznese svoje tačno mišljenje i to pozitivno- odbrana efikasnija i otpornost povećana

b. Obezvređivanje izvora napada Napad: “DOS kaže da S. M. nije ratni zločinac” Postupak odbrane: Kritikuje se i obezvređuje sam izvor poruke: “DOS je pun korumpiranih ljudi i lažova” Ishod: Efikasno samo ako je odbrana sprovedena pre napada (imunizacija) ali ne i kada je sprovedena posle napada

c. Pobijanje sadržaja napada (argumenata) n Napad: “DOS kaže da S. M. nije ratni zločinac” n Postupak odbrane: Nastoji se da se oslabe argumenti sadržani u napadu, da se dovede u sumnju njihova vrednost i verodostojnost (pozivanjem na drugi kompetentan izvor): “Međunarodna zajednica smatra da je S. M. ratni zločinac” n Ishod: Najefikasnija strategija (kada se argumenti iznose i pre i posle napada)

d. Pojačavanje stava prema objektu (imunizacija) n Napad: “DOS kaže da S. M. nije ratni zločinac” n Postupak odbrane: Pokušaj da se početni stavovi učine što jačim, da se pojača uverenost (uticaj na promenu biće tim manji što je stav jači): Prezentacija dokumenata n Ishod: Pojačavanje stava metodom imunizacije dovelo je do veće otpornosti ka njegovom menjanju

Teorija kognitivne disonance (nesklada) (Festinger, 1957) Proširenje teorijskih uopštavanja o socijalnom poređenju: njihova mišljenja ispravna upoređujući ih sa mišljenjima drugih osoba (onih koji su im slični)”

Postavka konzistentnosti n Postoji potreba da naša znanja o nečemu (tj. kognitivni elementi stava) ne budu u neskladu i da naša mišljenja i stavovi budu usklađeni i međusobno, a ne samo sa mišljenjima drugih ljudi.

Definicija disonance : n “Negativno motivaciono stanje koje se javlja kad god osoba ima dve kognicije (ideje, uverenja, stavovi) koji su psihološki nekonzistentne” n Kognitivni elementi su u neskladu: ako posmatrajući svaki posebno - iz jednog proizlazi suprotno od onoga što sledi iz drugog

Primeri n Pozitivan stav prema demokratiji – u neskladu sa pozitivnim stavom prema fašizmu n Ako je neko marljiv na jednom poslu ne može biti lenj na drugom n Ako imamo pozitivan stav prema obrazovanju uopšte nećemo svoju decu ostaviti bez škole

Festingerov primer Dva kognitivna elementa: “Ja volim da pušim” - “Pušenje izaziva rak” = Stanje kognitivne disonance (osim ako nije sklon samoubistvu!)

Tri načina da se smanji disonanca (da postigne konsonancu): n 1. Menjanje vlastitog ponašanja Prestaje da puši

2. Menjanje pojedinih kognitivnih elemenata n Odbacuje naučne nalaze prema kojima postoji veza između pušenja i raka n Ne obraća pažnju na nesklad n “Način na koji ja pušim. . ne izaziva rak”

3. Dodavanje novih kognitivnih elemenata (koji su u skladu sa onima na kojima počiva naš stav) n “Pušenje možda izaziva rak, ali meni povećava koncentraciju” n “Svi smo mi smrtni, ali ću bar uživati u životu dok mogu”

Tri oblasti primene teorije kognitivne disonance na socijalno ponašanje: n proces donošenja odluka n pokoravanje iznuđeno prinudom (prisilna poslušnost) n ulaganje napora da se postigne neki cilj

Donošenje odluka Onaj ko je doneo neku odluku vrši izbor između više mogućnosti = Iskustvo “post-izborne” disonance Svaki izbor sadrži nesklad: izabrana mogućnost ima negativne, a neizabrana i pozitivne aspekte n Zato traži i nalazi one informacije koje potvrđuju njegov izbor i smanjuju nesklad

Primer: Kupujemo auto! n Karakteristike Cena Komfor Benzin Delovi Servisiranje Izgled Pouzdanost Jugo relativno jeftin + tvrd, bučan neekonomičan ima ih, jeftini + retko, jeftino + osrednji osrednja - Pežo skup mek, tih + ekonomičan + nema ih, skupi često, skupo lep + dobra + n Ukupno (+) 3 (+) 4 n n n n

Kako umanjujemo kognitivnu disonancu? n Podupiranjem izabrane alternative dodatnim, mada ne i racionalnim argumentima n Selektivnim traganjem za informacijama koje naš izbor čine privlačnijim, a odbačenu alternativu manje privlačnom n = Više pristrasnosti i predrasuda u ocenjivanju POSLE a ne PRE izbora

Posle donošenja odluke – pojedinac ima posebnu potrebu da smanji disonancu: n n n . . . time što će potražiti dodatne razloge » za « svoj izbor (da on bude još privlačniji). . . time što će druge ubeđivati da urade isto što i on. . . tako što će čitati članke koji govore da je Pežo (odbačena alterantiva) u stvari loš auto

Disonanca i prisilna poslušnost n Osoba od koje tražimo da uradi nešto ne želi, po definiciji, ima konflikt: Da li da se pokori zahtevu ili ne? Ako odluči da posluša – ponovo se suočava sa disonancom Što je veći konflikt koji oseća pre odluke - veća će biti disonanca posle odluke.

Varanje na ispitu Disonanca kao funkcija veličine nagrade i prinude Visoka disonanca Nepristajanje Pristanak Neposlušnost Niska disonanca Mala Poslušnost Prelomna tačka Iznos nagrade ili kazne Velika

Zamerke teoriji: n Nejasna u nekim elementima (u eksperimentima se nije nikada merila disonanca nego se pretpostavlja da ona postoji) n Nije jasna motivaciona priroda težnje za usklađenošću (da li je urođena ili stečena kulturnim nasleđem) n Nije jasno koji momenti doprinose pojačavanju motivacione snage doživljenog nesklada među kognitivnim elementima, a koji slabljenju (zavisi od važnosti saznajnih elemenata za pojedinca, kao i od veličine nesklada) n Ne dovodi svaki nesklad do napetosti n Da li stanje bez tenzije (sklad) uvek pruža ljudima zadovoljstvo?