ISPITIVANJE I MERENJE STAVOVA Skale stavova kao istraivake

ISPITIVANJE I MERENJE STAVOVA Skale stavova kao istraživačke tehnike u razvojnoj psihologiji

ISPITIVANJE I MERENJE STAVOVA Stavovi su naučene kognitivne, afektivne i bihevioralne dispozicije da se pozitivno ili negativino odgovori na određene objekte, situacije, institucije, pojmove ili osobe. Naučeni su, odnosno stečeni – odriče im se nasledni karakter

ISPITIVANJE I MERENJE STAVOVA Imaju tri osnovne komponente 1. Kognitivna (uverenja, znanja, shvatanja i mišljenja o objektu stava) 2. Afektivna (osećanja i raspoloženja prema objektu stava) 3. Delatna, konativna ili voljna (ponašanje i akcije usmerene prema objektu stava; tendencije ponašanja prema objektu stava) Uzimajući u obzir tri komponente svakog stava, stav se definiše kao suma svega što jedna osoba oseća, misli i sklona je da učini u odnosu na neki objekat.

Tvrdnje koje se odnose na kognitivnu komponentu stava prema školi U školi uvek naučim nešto novo. Sve što učim u školi mogu da naučim i kod kuće. Volim da učim u školi da bih bio pametniji. U školi ne naučim ništa što već nisam znao. Više bih naučio kada bih ostao kod kuće nego što gubim vreme u školi. Važno je ići u školu jer ću biti bolji čovek.

Tvrdnje koje se odnose na afektivnu komponentu stava prema školi Kada ne idem u školu zbog prehlade, škola mi jako nedostaje. Volim da učim. Najsrećniji sam kada se oglasi zvono za kraj časa. Baš me briga ako budem upućen da ponavljam razred.

Tvrdnje koje se odnose na delatnu ili voljnu komponentu stava prema školi Izbegavam školske obaveze kad god to mogu. Veoma mi je teško da nosim školsku torbu. Vodim računa da mi sveske i udžbenici budu uredni. Nikada ne pričam na času.

Prema čemu sve možemo imati stavove? Svaki iskustveni objekat koji je značajan za pojedinca može biti OBJEKAT STAVA, a ukoliko je istovremeno značajan za druge ljude, govorimo o SOCIJALNOM STAVU. Ljudi imaju stavove prema: društvenim zbivanjima, društvenim institucijama, organizacijama, idejama, ciljevima, grupama, proizvodima ljudske akcije, drugim osobama, sebi samima itd.

Skale stavova -Skala stavova je poludirektna tehnika merenja stavova bazirana na upitniku, koja se sastoji od niza pozitivnih ili negativnih tvrdnji (stavki, ajtema ili iskaza) o objektu stava. -Različiti su kriterijumi na osnovu kojih se vrši podela skala stavova, ali je najpoznatija podela na osnovu imena autora: 1. Bogardusova skala socijalne distance 2. Gutmanova kumulativna skala 3. Terstonova skala 4. Likertova skala

Skale stavova Likertovog tipa -kod ovih skala ispitanik treba da za svaku tvrdnju označi u kom stepenu se sa njom slaže, odnosno ne slaže -najjednostavnija je za konstrukciju i primerena je ispitivanju u školskim uslovima -skala se sastoji od manjeg broja tvrdnji, obično ne više od 20 (u konačnom obliku skale) tvrdnji, uz koje je data lista ponuđenih odgovora, obično u vidu petostepene skale slaganja, odnosno neslaganja

Analiza i definicija “stavskog objekta” -U definisanju objekta stava istraživač ima dve alternative: 1. da imenuje objekat stava terminom za koji pretpostavlja da mu većina potencijalnih ispitanika pridaje ono značenje koje i sam istraživač ima u vidu, a zatim da formuliše što veći broj evaluativnih iskaza o tom objektu; 2. da prvo analizira objekat stava, utvrdi njegove bitne elemente, odluči koji će od tih elemenata uključiti u ispitivanje i zatim svaki od tih elemenata reprezentuje izvesnim brojem evaluativnih iskaza.

Formulacija iskaza o objektu stava -Evaluativni iskazi o objektu stava uključuju tri elementa: 1. naziv objekta prema kojem se ispituje stav 2. naziv objekta za koji se pretpostavlja ili zna da je u ciljnoj populaciji jasno i uniformno polarizovan na afektivno-vrednosnom kontinuumu 3. specifikaciju relacije za koju se tvrdi da postoji ili ne postoji između ta dva objekta (afirmativni ili negativni iskaz) primeri: Uključivanje dece sa poteškoćama u razvoju preduslov je opšteg društvenog napretka. Inkluzija može dobro da funkcioniše samo u državama sa visokim standardom. Deca tipičnog razvoja koja su u odeljenju sa detetom sa smetnjama, biće tolerantnija i lakše će kasnije u životu prihvatati različitost.

Pravila za formulisanje iskaza o objektu stava 1. Svaka tvrdnja treba da sadrži vrednosni sud o objektu stava; 2. Svaka tvrdnja treba da je relevantna za varijablu koja je predmet ispitivanja (u svakoj tvrdnji kao glavni pojam pominjemo objekat stava); 3. Tvrdnje treba da pokriju ceo stavski kontinuum (ne samo ekstremne, nego i umerene tvrdnje); 4. Tvrdnje treba da su jednostavne i razumljive;

Pravila za formulisanje iskaza o objektu stava 5. Tvrdnje treba da budu iskazane u sadašnjem vremenu; 6. Treba izbegavati tvrdnje koje se odnose samo na ograničen broj ispitanika (npr. Ukoliko ispitujemo stav prema sportu takva tvrdnja bi bila “Redovno prisustvujem sportskim dešavanjima”); 7. Tvrdnje treba da su DISKUTABILNE (izbegavati činjenice jer su one stvar poznavanja, a ne stava).

Pitanje negativno formulisanih tvrdnji - Naročito treba izbegavati dvostruke negacije (npr. “Ne mogu da kažem da ne volim da ne idem na predavanja”). - Negativne ajteme treba formulisati “autentično”

Korišćena literatura -Fajgelj, S. (2004). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. -Havelka, N. , Kuzmanović, B. i Popadić, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. -Milas, G. (2009). Istraživačke metode u psihologiji i drugim društvenim znanostima. Jastrebarsko: Naklada Slap.