Strukture stavova Sindromi stavova i bazini socijalni stavovi

Strukture stavova Sindromi stavova i bazični socijalni stavovi

Problem p Da li se mnoštvo socijalnih stavova, tj. njihova pojavna raznolikost, može svesti na manji broj dimenzija? p U kojim terminima se te dimenzije mogu interpretirati?

Ferguson (Ferguson, 1939) Primenio je 10 skala za merenje stavova: prema ratu, religioznosti, patriotizmu, smrtnoj kazni, cenzuri, evoluciji, kontroli rađanja i komunizmu Tri faktora koji se nalaze u osnovi svih ispitivanih stavova: p religioznost (pozitivan stav prema postojanju Boga, negativan stav prema evoluciji i kontroli rađanja. . . ); p humanitarnost (negativan stav prema smrtnoj kazni i ratu, zalaganje za blag odnos prema kriminalcima. . . ); p nacionalizam – (negativan stav prema komunizmu, prema kontroli privredne aktivnosti, pozitivan odnos prema patriotizmu. . . )

Drugi istraživači Karlson (Carlson, 1934) p radikalizam-konzervativizam p religioznost; Terston (Thurston, 1928) p radikalizam-konzervativizam p nacionalizam-internacionalizam i sl.

Gilford (Guilford, 1959) Osnovne dimenzije socijalnih stavova (» dimenzije « = mogu biti u različitom stepenu razvijene) p p p Liberalizam-konzervativizam (prihvatanje evolucije, kontrole rađanja, razvoda braka, naklonost prema komunizmu, prihvatanje novina i promena, sklonost ka kritici datog poretka, i sl. ) Religioznost-nereligioznost Humanitarizam-nehumanitarizam smrtnoj kazni, tretmanu kriminalaca, ratu) Nacionalizam-internacionalizam Evolucionizam-revolucionarnost (odnos prema (način i tempo kojim treba sprovoditi socijalne, ekonomske i političke promene).

Sindromima stavova možemo opisati svako društvo p Socijalna organizacija zavisi od toga da li kod članova zajednice pretežu više ili manje izražene pojedine dimenzije; p Ali, i razvijenost ovih dimenzija zavisi od uslova u kojima ljudi žive

Pantić (1977, 1979, 1989) Četiri osnovna sindroma stavova i vrednosnih orijentacija (ideoloških faktora): Dva faktora pretežno psihološke prirode: p tolerantnost nasuprot netolerantnosti (» okuplja « dispozicije kao što su anomija, anksioznost, konformizam, ambicioznost, rigidnost, nehumanitarizam); p asketski aktivizam nasuprot pasivnom hedonizmu (težnja za vođstvom, nematerijalna orijentacija, ambicioznost i sl. ) Dva čisto ideološka faktora: p samoupravljanje nasuprot tradicionalizmu (ne/samoupravna orijentacija, orijentacija na društvenu/privatnu svojinu, modernizam-tradicionalizam, kolektivizam); p etatizam nasuprot liberalizmu (ne/egalitarizam, orijentacija na privatnu/društvenu svojinu, ne/religioznost, ne/materijalna orijentacija, individualizam).

Ove analize: p ne uspevaju da daju proverenu i potpunu sliku sindroma socijalnih i političkih stavova p ali, potvrđuju postojanje povezanosti stavova i njihovo javljanje u sindromima Dimenzije ili sindromi stavova koje ova istraživanja otkrivaju bliska su ili se podudaraju sa pojmom vrednosti, a često imaju i karakteristike još generalnijih struktura – ideoloških orijentacija.

Ajzenkovo shvatanje strukture društvene svesti Konzervativizam

Struktura stavova (primer) Ideologije Stavovi Mnenja Mišljenja Konzervativizam Etnocentrizam Srbi narod najstariji Koštunica bi trebalo da bira samo Srbe za ministre Strogost u vaspitanju dece Batina je iz raja izašla Kafiće treba zatvarati u 20 časova Religioznost Veronauku treba uvesti u škole Država treba da finansira izgradnju hrama Svetog Save

Pojam i definicija vrednosti

Pojam i definicija vrednosti p U svim razmatranjima socijalno-psiholoških determinanti (dispozicija) socijalnog ponašanja ljudi polazi se od pretpostavke da postoje neke opšte osobine društava, sistema i ljudi, koje regulišu njihove međusobne odnose – p to su svojevrsni referentni okviri i kriterijumi društveno prilagođenog, što znači i poželjnog, ponašanja”

Socijalne vrednosti Opšte zamisli ili u glavama ljudi duboko usađene pretpostavke o tome šta je to što bi trebalo da bude i na koji način bi to trebalo da bude postignuto Ø Koji društveni ciljevi su poželjni? Ø Na koji način ih valja ostvarivati?

Pantić , 1977. Definicija vrednosti p “Vrednosti su relativno stabilne, opšte i hijerarhijski organizovane karakteristike pojedinca (dispozicije) i grupe (elementi društvene svesti), formirane međusobnim delovanjem istorijskih, aktuelno-socijalnih i individualnih činilaca, koje zbog tako pripisane poželjnosti usmeravaju ponašanje svojih nosilaca ka određenim ciljevima”.

Značaj i osnovne karakteristike socijalnih vrednosti p Relativna stabilnost, opštost i centralnost u odnosu na druge dispozicije ponašanja p Karakteristike pojedinca (osobine) i grupe (elementi društvene svesti) = istovremeno su i subjektivne i objektivne p Nastaju delovanjem istorijskih, aktuelno-socijalnih i individualnih faktora p Poseduju elemenat » poželjnosti « - šta bi trebalo da bude, koje društvene i lični ciljeve je poželjno ostvariti ili im težiti p Usmeravaju ponašanje p Značajne za razumevanje različitih socijalnih fenomena, uključujući i izborno ponašanje ljudi

Zajedničko stavovima i vrednostima: p odnose se na definisanje onoga što je očekivano i šta je poželjno p mogu se smatrati motivacionoopažajnim stanjima koja usmeravaju naše ponašanje i aktivnosti

Razlike između stavova i vrednosti: p Stavova je više : Rokič: “odrasla osoba ima desetine hiljada uverenja, stotinak stavova i samo desetak vrednosti” p Između stavova i vrednosti postoji hijerarhijski odnos u organizaciji p Kulture se razlikuju po određenim vrednostima, ali ne i po stavovima p Veća stabilnost vrednosti – zato što predstavljaju vodeće principe u okviru neke kulture

Razlike između stavova i vrednosti: p Vrednosti dugoročno usmeravaju ponašanje ka nekim ciljevima, a ne ka nekim drugim – relacione su prirode p Vrednosti su manje podložne uticaju i promenama situacije p Vrednosti centralniji pojam, a stavovi dinamičniji p Ista vrednost može da vodi različitim stavovima

Neki skup vrednosti ima motivacionu snagu: p Spremnost pojedinca ili grupe da se ponaša na određen način tako što usmerava selekciju onoga što se opaža, tj. kategorizaciju, interpretaciju iskustva u skladu sa očekivanjima

Nekoliko pristupa proučavanju vrednosti: p Vrednosti kao viši nivo stava p Vrednosti kao izraz potreba (u okviru tzv. humanističke psihologije p Pod vrednostima se, ponekad, podrazumevaju osnovna područja interesovanja ili životnih stilova p Vrednosti kao preferencije (poželjnost nekog objekta, situacije, ponašanja; pojmovi ispravnog i neispravnog, dobrog i lošeg, poželjnog i nepoželjnog )

Maslov (Maslow, 1959) Više vrednosti koje smatra izrazom potreba za rastom, razvojem, samoaktualizacijom Niže vrednosti – koje su izraz nekog nedostatka ili nezadovoljenja elementarnijih potreba (na pr. fizioloških).

Maslov (hijerarhija potreba) p Potreba za samoaktualizacijom p (Estetske potrebe) p Potrebe za poštovanjem, statusom, prihvatanjem od strane drugih p Za ljubavlju i pripadanjem(socijalne potrebe) p Za sigurnošću (zaštita, stabilnost) p Fiziološke potrebe (biološko održanje, voda, hrana, seks)

Inglehart, 1977, 1990 p Materijalističke – postmaterijalističke vrednosti

Inglehart, 1977, 1990 Ako biste morali da izaberete, šta od ovde navedenog smatrate najvažnijim? A šta bi bilo sledeće najvažnije? p Održavanje reda u državi Obezbedjivanje ljudima većeg uticaja prilikom donošenja važnih vladinih odluka Borba protiv rasta cena p Zaštita slobode govora p p

Baterija vrednosnih prioriteta p A šta bi bilo sledeće najvažnije? p Stabilna ekonomija Napredak ka humanijem društvu Napredak ka društvu u kojem ideje vrede više od novca p p p Borba protiv kriminala

Olport-Vernon-Lindzi Konstruisali su skalu za merenje vrednosti koja se zasniva na (Šprangerovoj) tipologiji vrednosti – Šest osnovnih vrednosti (odnosno idealnih tipova ljudi): p p p teorijske (istina) ekonomske (korist) estetske (lepota) socijalne (altruizam) političke (vlast) religijske (božansko)

Rokič (Rokeach, 1960) p Svaki pojedinac, u procesu socijalizacije, stiče određen skup uverenja o vidovima ponašanja i bazičnim ciljevima koje smatra lično i društveno poželjnim p Pošto su vrednosti karakteristika određenog društva, a pojedinci su socijalizovani i prilagođeni društvu, ljudi se međusobno ne razlikuju po tome da li poseduju ili ne određene vrednosti, već, pre svega, na osnovu toga kako su one organizovane u vrednosne sisteme – tj. određenu hijerarhiju vrednosti p Razlikuju se prema tome kako se opaža i doživljava njihova važnost (koji su vrednosni prioriteti)

Vrednosti po Rokiču p Vrednosti predstavljaju internalizovane (usvojene) zamisli o poželjnom p Poželjnost - u odnosu na globalna društvena opredeljenja (društvene ciljeve)

Vrste vrednosti (Rokič) p Instrumentalne (označavaju poželjnost određenih oblika ponašanja, odnosno načina na koji se nešto može nešto postići) p Terminalne (označavaju poželjnost određenih ciljeva)

Primeri: p Primer instrumentalnih vrednosti: altruizam, ambicioznost, bezbrižnost, hrabrost, intelektualnost, iskrenost, kreativnost, nezavisnost, odgovornost, otvorenost za novo, praštanje, pristojnost p Primer terminalnih vrednosti: aktivan život, jednakost, lepota, mudrost, nacionalna sigurnost, osećanje postignuća, prijateljstvo, samopoštovanje, sigurnost porodice, sloboda, svet bez sukoba, udoban život, unutrašnja harmonija, zrela ljubav, život posle smrti.

MERENJE STAVOVA Primer: Konzervativizam Lista karakteristika koje se očekuju od ekstremnog konzervativca: p p p p Religijski fundamentalizam Desničarska politička orijentacija Insistiranje na striktnom poštovanju pravila i na kažnjavanju Netolerantnost prema manjinskim grupama Preferiranje konvencionalne umetnosti, odevanja i insitucija Anti- hedonističko stanovište Sujeverje i otpor prema naučnom pozitivizmu

Ideologije p Usklađena uverenja i opredeljenja o opštim pitanjima života, društva i sveta p Sistemi vrednosti i stavova o opštim, društveno važnim, pitanjima p Ne samo zbir vrednosti i stavova, već njihova čvrsta povezanost i objedinjenost (“forenzičnost”)

Karakteristike ideologija (Shils i Johnson, 1968) p Zatvorenost uverenja i otpornost na menjanje p Insistiranje na neprikosnovenosti i potpunom pridržavanju p Sveobuhvatnost uverenja i široko primenjivanje (obuhvataju i predstavljaju orijentir za odnose prema mnogim društvenim pitanjima) p Orijentacija na akciju (mobilizacijski efekat: zahtev za realizacijom uverenja

p Koherentni sistemi shvatanja i ubeđenja p Praćene snažnim afektima (osećanjima) p Moćno motivaciono delovanje

Psihološki izvori i funkcije p Potreba za snalaženjem u složenom svetu pojava i događaja (koje se mogu različito objašnjavati) p Nastojanje da se objasne i osmisle pojave oko nas p Spremnost na delovanje – izraz potrebe za delovanjem i angažovanjem

Socijalni izvori ideologija p Ne nastaju spontano i odjednom – imaju svoje začetnike p Predstavljaju racionalizaciju interesa i pogleda na svet određenih društvenih grupa

Osnovne vrste ideologija p Političke ideologije p Religijsko-crkvene ideologije

Teorije o kraju ideologije (hladnoratovske) Aron (1957), Bell (1960), Lipset (1960), Shills (1955) Ideologija = posebno strukturiran pogled na svet “Formalizovan skup uverenja koji služi u svrhu analize, evaluacije i mobilizacije društvenih odnosa” «Kraj ideologije» - smisao forenzičkih ideologija u modernom vremenu iscrpen; umesto globalnih teorija – pragmatička stanovišta koja se usmeravaju na ograničene i pojedinačne reforme

Dve osnovne pretpostavke: p Postoji sličnost u kognitivnom stilu komunizma i fašizma koji se može nazvati «ideološkim» p Dominantan kognitivni stil zapadnih demokratija nije ideološki niti ima izgleda da to bude u doglednoj budućnosti

Da li se ovo «proročanstvo» ostvarilo? Dve karakteristike «forenzičkih ideologija» : p Uverenja da složeni svetski događaji imaju relativno jednostavna objašnjenja p Naglasak na međuzavinosti i strogoj determinisanosti društvenih događaja (potreba da se očuva logička koherentnost eksplanatornog okvira)

Prevedeno na socijalnopsihološke pojmove “Forenzičke ideologije” zadovoljavaju: p Potrebu za (što jednostavnijim) objašnjenjem složenih događaja (Atribuciona teorija) p Potrebu za kognitivnom koherentnošću (Teorija disonance) Ove potrebe se tumače kao univerzalne karakteristike ličnosti ali i kao socijalno uslovljene društvene norme

Teorije zavere -posebna vrsta societalnih atribucija. Pripisivanje uzročnosti društvenim događajima i pojavama na globalnom planu

Osnovna postavka: Sva zla ovog sveta mogu se pripisati mahinacijama male grupe (ili kategorije) zaverenika p Bin Laden p Sadam p Zemunski klan

Šta je zajedničko svim “teorijama zavere”? p Kulturalno ili subkulturalno raširena uverenja p Odnose se na dramatične društvene događaje p Sadrže osnovne pretpostavke o prirodi i uzrocima ovih događaja p Karakteriše ih «fundamentalna greška atribucije» (verovanje u personalnu determinaciju) p Osnova su opravdavanja (zagovaranja) proganjanja određenih kategorija ljudi

Prototip “teorija proganjanja” “Lov na veštice” Masovno raširen fenomen koji se može primeniti na mnoge socijalne situacije u kojima se uzroci stresnih socijalnih događaja (opšte nesreće) traže i pronalaze (pripisuju) u karakteristikama, namerama ili ponašanju društvenih marginalaca i «autsajdera» p Pravilo: “Zlo” se prvo izmisli a onda se ljudi koji su “odgovorni” za to traže i nalaze među manjinskim ili marginalnim grupama – autsajderima

Fuko (1928) Fenomen «žrtvenog jarca» Primeri p Neron – optužio Hrišćane da su zapalili Rim p Veštice, jeretici, leprozni, Jevreji

Psihološka funkcija Pojava sujevernih uverenja o uzrocima zastrašujućih događaja proističe iz potrebe da se izbegne osećanje bespomoćnosti u suočavanju sa prirodnim ili društvenim katastrofama

Socijalne posledice p Ishod = Ciljno i tolerisano nasilje usmereno na određene grupe ljudi (koje se razlikuju po karakteristikama kao što su rasa, religija, ili tek način života) Puka pripadnost grupi je dovoljno opravdanje za teror

Fenomen «žrtvenog jarca» p Međuzamenljivost p Jednak tretman p Vide se kao udruženi u zaveri p Dijabolička uzročnost Njihov progon zasnivao se na uverenju da su svi i svuda udruženi u zaverenički klan formiran u cilju uništenja i ovladavanja ostatkom čovečanstva.

“Teorija zavere” kao prototip forenzičke ideologije p Događaji ne mogu imati multiple uzroke = redukuje se složenost; p Zagonetni (katastrofični) događaji mogu se objasniti nekim nevidljivim mahinacijama = redukuje se disonantno opažanje i uspostavlja koherentnost

Funkcija “teorija zavere” p Teorije zavere stvaraju osećanje kontrole nad događajima: Društvena kriza se pripisuje uzrocima koji su podložni kontroli - aktivnostima male grupe veoma (socijalno) upadljivih ljudi