6 PRAVILA FINANSIRANJA 1 VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA 2

6. PRAVILA FINANSIRANJA 1. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA 2. HORIZONTALNA PRVILA FINANSIRANJA 3. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA 4. PRAVILO FINANSIJSKE POLUGE

1. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA • Osnov nastanka i razvoja pravila finansiranja temelji se na teoriji finansiranja (Tradicionalna, M-M, Kompromisa, Savremena). • Teorijom finansiranja se utvrđuje struktura kapitala i odnosi između pojedinih dijelova uloženog kapitala. • Globalno posmatrano pravila finansiranja se mogu podijeliti na: (1) vertikalna pravila finansiranja i (2) horizontalna pravila finansiranja. • Pravila finansiranja teže da se u preduzeću ostvare i zadrže: rentabilnost, likvidnost, sigurnost, nezavisnost i elastičnost finansiranja. • Pravila finansiranja imaju veliki značaj u postavljanju i sprovođenju finansijske politike preduzeća, jer se njima upravlja principima: likvidnosti, rentabilnosti, sigurnosti, nezavisnosti i elastičnosti finansiranja preduzeća (N. V. )

Oblici finansiranja preduzeća Investiciono finansiranje Finansiranje obrtnog kapitala Spontani izvori Trgovački kredit Akumulirani rashodi Eksterni izvori Bankarski kredit Nebankarski krediti Emisija akcija Emisija obveznica Faktoring Forfeting Komerciljalni papiri Bank. krediti Liznig opreme 3

1. 1. ODNOS SOPSTVENOG I POZAJMLJENOG KAPITALA • Sopstveni kapital obuhvata sve vrste imovine preduzeća, dok pozajmljeni kapital obuhvata sve vrste obaveza. • Analizom odnosa između sopstvenog i pozajmljenog kapitala stavlja se težište na pasivu preduzeća (izvore) i daje se odgovor o stepenu obezbjeđenosti principa: (1) rentabilnosti, (2) sigurnosti, (3) nezavisnosti i (4) elastičnosti. • 1. Princip rentabilnosti izražava se odnosom između poslovnog (bruto) dobitka i ukupnog kapitala preduzeća. • Na ovaj način se definiše stopa prinosa na ukupan kapital preduzeća. ? ? ? • Stopa prinosa na sopstveni kapital dobije se iz odnosa neto dobitka i sopstvenog kapitala preduzeća. ? ? ?

VERTIKALNA PRAVILA Odnos vlastitog i tuđeg kapitala

• Postoji međusobna uslovljenost između: stope rentabilnosti sopstvenog kapitala, cijene pozajmljenog kapitala i stope rentabilnosti na ukupni kapital. • Preduzeće će koristiti pozajmljeni kapital, uz rast stope rentabilnosti sopstvenog kapitala, sve dok cijena tuđeg kapitala (prosječna k. st. ) bude niža od stope prinosa na ukupni kapital (pravilo finansijske poluge)? ? ? • Preduzeće će nabavljati tuđi kapital po nižoj kamatnoj stopi, nego što je stopa prinosa na ukupni kapital, jer ostvaruje visoku stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala (ulaganja u HOV). ? ? ? • Pomjeranje strukture kapitala ka pozajmljenom kapitalu povećava finansijski rizik ostvarenja bruto dobitka, jer se rashodi finansiranja (negativna kamata) povećavaju u korist pozajmljenog kapitala (dovedeno u pitanje načelo elastič. )? ? ? • Različiti su interesi menadžera i akcionara, kada je u pitanju odnos rentabilnosti i struktura kapitala.

• Akcionari teže maksimiranju prinosa na sopstveni kapital, ali u više preduzeća, kako bi taj prinos bio na najvišem nivou uz privlačenje tuđeg kapitala i po osnovu njega ostvarivanje dobiti. ? ? ? • Dok menadžmnet teži suprotno, odnosno maksimiranju neto dobitka u apsolutnom iznosu uz jačanje kapitala preduzeća nastalog akumuliranjem neto dobitka i povećanje rezervnog kapitala (zbog većeg učešća u raspodjeli -menadžerska nagrada, likvidnosti i sigurnosti preduzeća). ? ? • 2. Princip sigurnosti se odnosi na povjerioce preduzeća i relanu mogućnost naplate njihovih potraživanja. • Princip sigurnosti nije ugrožen ukoliko preduzeće posluje s dobitkom. • Ukoliko preduzeće posluje s gubitkom, stepen sigurnosti naplate potraživanja zavisi od strukture kapitala preduzeća, jer se rizik naplate povećava u korist pozajmljenog kapitala.

• Ukoliko preduzeće ima gubitak na nivou sopstvenog kapitala, povjerioci su zaštićeni i svoja potraživanja mogu naplatiti iz pozajmljenog kapitala. • Ukoliko gubitak prelazi nivo sopstvenog kapitala, povjerioci nisu u cjelosti zaštićeni, jer naplaćuju manje potraživanja za iznos izgubljenog pozajmljenog kapitala. ? ? ? • Sigurnost povjerilaca je veća, ukoliko je veći iznos sopstvenog kapitala preduzeća, dok svako odstupanje od principa sigurnosti ima za posljedicu proglašenja dužnika kreditno nesposobnim!!! • 3. Princip nezavisnosti odnosi se na autonomiju dužnika i njihov odnos prema povjeriocima. • Ukoliko sopstveni kapital nije dovoljan za pokriće potraživanja povjerilaca, tada se povjerioci opredjeljuju za različite vidove obezbjeđenja potraživanja (hipoteka, zaloga, cedirana potraživanja i sl. ).

• Na ovaj način se indirektno utiče na vođenje poslovne i finansijske politike dužnika, kao i njegovu autonomiju. • Obezbjeđenje potraživanja uglavnom prelazi dva puta visinu njegovog iznosa, a nekada je taj odnos 2, 5: 1 ili 3: 1. ? ? • 4. Princip elastičnosti se odnosi na mogućnost pribavljanja kapitala i vraćanja pozajmljenog kapitala. • Finansijska elastičnost opada ukoliko se struktura kapitala pomjera ka pozajmljenom kapitalu, kako prilikom njegovog pribavljanja, tako i prilikom njegovog vraćanja. • Finansijska elastičnost opada pribavljanjem tuđeg kapitala, jer preduzeće prihvata sve ponuđene uslove pribavljanja, zbog poremećenih uslova u strukturi kapitala. • Povrat pozajmljenog kapitala dovodi do opadanja finansijske elastičnosti zbog nemogućnosti održavanja ročne strukture povrata pozajmljenog kapitala (optimalni rokovi povrata). ? ? ?

• BITNO: • Princip rentabilnosti teži pomjeranju strukture kapitala ka pozajmljenom kapitalu. • S druge strane, principi sigurnosti, nezavisnosti i elastičnosti teže pomjeranju strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu. • Prema tradicionalnom pravilu finansiranja odnos sopstvenog i tuđeg kapitala treba da bude 1: 1 (50%: 50%). • Zastupljena su mišljenja u finansijskoj literaturi da taj odnos treba da je 2: 1, ili 3: 1 u korist sopstvenog kapitala. • Savremena teorija finansiranja smatra da se struktura kapitala ne može odrediti kvantitativno, nego da ona zavisi od: (1) organskog sastava sredstava, (2) tekuće stope inflacije, (3) rentabilnosti i (4) likvidnosti preduzeća.

• Organski sastav sredstava predstavlja odnos između osnovnih i obrtnih sredstava. • Ukoliko je organski sastav više pomjeren ka osnovnim sredstvima, tada struktura kapitala treba da je pomjerena ka sopstvenom kapitalu. ? ? ? • Ukoliko je u ovakvom preduzeću prisutan visok nivo tuđeg kapitala, tada je visok ukupan rizik (poslovni i finansijski), jer preduzeće ima izražene visoke fiksne troškove po osnovu amortizacije i finansijske rashode (visoka ulaganja u osnovna sredstva, visoki iznosi kamata)? ? ? • Svaki manji poremećaj na tržištu može dovesti preduzeće u zonu gubitka, pa stoga preduzeća sa visokim organskim sastavom kapitala trebaju jačati sopstveni kapital, a što je direktno u funkciji jačanja sigurnosti povjerilaca. !!! • Visoka stopa inflacije pomjera strukturu ukupnog kapitala ka sopstvenom kapitalu. • U uslovima negativnih kamatnih stopa (niža od stope inflacije), povjerioci izbjegavaju da pozajmljuju kapital i ulažu ga u realnu imovinu i jačaju sopstveni kapital.

• U uslovima pozitivnih kamatnih stopa (više od stope inflacije) javlja se potencijalno visok finansijski rizik, jer je dovedena u opasnost cjelokupnost naplate potraživanja od dužnika (zbog visoke kamate). ? ? ? • Ovakva situacija dovodi do pojave rizika ostvarenja bruto dobitka (visoki finansijski rashodi) i mogućeg gubitka. • Stoga povjerioci nastoje da što manje pozajmljuju kapital i da jačaju sopstveni kapital. • BITNO: • Za organski sastav kapitala i visoku stopu inflacije je karakteristično da preduzeće teži pomjeranju strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu. • Za visoku stopu rentabilnosti i kontinuelne likvidnosti preduzeća, karakteristično je pomjeranje strukture kapitala ka pozajmljenom kapitalu.

1. 2. ODNOS REZERVNOG I SOPSTVENOG KAPITALA • U stručnoj literaturi i praksi često se sreće proporcija odnosa između rezervnog i sopstvenog kapitala preduzeća. • Grupa autora smatra da je preduzeće stabilnije ukoliko ima više od 25% rezervnog kapitala u odnosu na sopstveni kapital. (RK > 25%) • Druga grupa autora smatra da rezervni kapital treba da iznosi 25% od ukupnog kapitala. ( RK=25%) • Kvantitativno određivanje odnosa između sopstvenog i rezervnog kapitala nije prihvaćeno u praksi, zbog postojanja ‘’mlađih’’ i ‘’starijih’’ preduzeća. • Starija preduzeća imaju rezervni kapital koji se godinama akumulira i u slučaju likvidacije mogu izmiriti svoje obaveze iz likvidacione mase. ? ? ? • To nije slučaj kod mlađih preduzeća.

• • • Rezervni kapital u preduzeću može biti u obliku: 1. Zakonskih rezervi, 2. Statutarnih rezervi, 3. Revaloraizacionih rezervi. Preduzeće treba da je motivisano da ostvari što veći neto dobitak, jer se time povećavaju sopstveni kapital i rezerve preduzeća (neraspoređeni dio neto dobitka). ? ? ? U raspodjeli neto dobitka prisutni su različiti interesi involviranih aktera (vlasnika, menadžera). U preduzeću se često nerealno iskazuje neto dobitak i primjenjuje princip latentnih rezervi potcjenjivanjem aktive i precjenjivanjem pasive. Latentne rezerve u strukturi aktive se mogu pojaviti u obliku: (1) osnovnih sredstava, (2) zaliha materijala, (3) sitnog inventara, (4) nedovršene proizvodnje, (5) gotovih proizvoda, (6) domaćih i deviznih potraživanja i HOV.

• Latentne rezerve kod osnovnih sredstava nastaju kada je amortizacioni period kraći od vijeka trajanja OS. • Latentne rezerve kod zaliha materijala nastaju kada se iste bilansiraju po nabavnim cijenama nižim od posljednje nabavne cijene. • Latentne rezerve kod sitnog inventara nastaju kada se isti otpisuje u većem iznosu od stvarno potrebnog iznosa otpisivanja. • Latentne rezerve kod gotovih proizvoda i poluproizvoda nastaju kada se isti obračunavaju po punoj cijeni koštanja, a ne po cijeni koja se obračunava na osnovu varijabilnih troškova. • Latentne rezerve kod deviznih potraživanja nastaju kada se potraživanja bilansiraju po nižem kursu od stvarno važećeg. • Latentne rezerve kod dugoročnih rezervisanja nastaju kada je izvršeno veće rezervisanje od stvarno potrebnog za pokriće budućih troškova garantnog perioda (pasiva). • Potrebno je utvrditi da li preduzeće ima latentne rezerve kako bi se utvrdila stvarna vrijednost neto dobitka!!!!

2. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA • Horizontalna pravila finansiranja obuhvataju: 1. Zlatna pravila finansiranja 2. Ostala pravila finansiranja • Zlatna pravila finansiranja se odnose na: (1) zlatna bankarska pravila i (2) zlatna bilansna pravila finansiranja. • Ostala pravila finansiranja se odnose na: (1) pravilo finansiranja 2: 1(curent racio), (2) pravilo finansiranja 1: 1 (acid test), (3) pravilo o odnosu gotovine i kratkoročnih obaveza.

2. 1. ZLATNO BANKARSKO PRAVILO • Zlatno bankarsko pravilo finansiranja temelji se na odnosu paralelnosti između mobilizacije kratkoročnih sredstava i raspoloživosti kratkoročnih izvora. • Paralelnost polazi od dvostruke jednakosti sredstava i izvora, kako po vrijednosti, tako i po njihovoj ročnosti. • Pridržavanjem ovog pravila banka održava stoprocentnu likvidnost. • Primjeri iz prakse su pokazali da banke mogu biti visoko likvidne, a da se ne pridržavaju zlatnog bankarskog pravila. • To postižu stalnim pribavljanjem depozita po viđenju i kreditima od Cenralne banke i drugih poslovnih banaka. ? ? ? • Banke vode računa o tome da se depoziti po viđenju koje koriste za pokriće kredita stalno obnavljaju i da ne padaju ispod nivoa plasiranih kratkoročnih kredita. ? ? ?

• Banke potreban nivo depozita po viđenju održavaju na način što povezuju međusobno svoje komitente i plaćanja između njih vrše na način da prebacuju sredstva sa računa dužnika na račun povjerioca, a da pri tome ne umanjuju depozite po viđenju. ? ? ? • Kod oročenih depozita, banke se vode ‘’zakonom velikih brojeva’’ koji pretpostavlja da sve štediše neće odjednom povući svoje oročene depozite i time ugroziti likvidnost banke (Dugoročni krediti). ? ? ? • Dosadašnja bankarska praksa je pokazala da su neke banke ušle u zonu nelikvidnosti i nestale sa finansijskog tržišta zbog nepridržavanja zlatnog bankarskog pravila finansiranja i panike deponenata pri povlačenju svojih uloga od strane velikih štediša. • Bankarska panika 1907. godine u SAD i dovela do formiranja FED 1913. godine. ? ? ?

2. 2. ZLATNA BILANSNA PRAVILA • Pojavljuju se u teoriji i praksi poslije zlatnog bankarskog pravila i temelji se na tome: da izvori finansiranja po roku raspoloživosti i po obimu treba da su jednaki uloženim (vezanim) sredstvima. • Za sredstva u aktivi bilansa stanja je karakteristično da se stalno kreću iz jednog u drugi oblik i da se tako mijenja njihova ročna struktura. • Primjer: novčana sredstva uložena u osnovna sredstva su dugoročno vezana sve dok se putem amortizacije ne stave u funkciju nedovršene proizvodnje, čime je taj dio osnovnih sredstava vezan na kratak rok. • Proizvodnjom gotovih proizvoda, njihovom prodajom i potraživanjima od kupaca, dio osnovnih sredstava je sa još izražajnijim kratkim rokom. • Dugoročno uložena (vezana) sredstva često zavise od kratke ročnosti !!!!

Zlatno bilansno pravilo finansiranja

• Veoma teško je kontrolisati da svaki izvor finansiranja po obimu i roku raspoloživosti odgovara obimu i roku vezivanja sredstava. • Iz tih razloga su u bilansu stanja sredstva i izvori podijeljeni u dvije grupe: (1) grupa dugoročno vezanih sredstava i dugoročnih izvora finansiranja i (2) grupa kratkoročno vezanih sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja. • Zlatna bilansna pravila finansiranja obuhvataju samo dugoročno uložena (vezana) sredstva (aktiva) i dugoročne izvore sredstava (pasiva). (DFR - finansijska stabilnost). • Međutim, ista ne zenemaruju kratkoročno vezana sredstva i kratkoročne izvore finansiranja, jer u slučaju postojanja dugoročne finansijske ravnoteže postoji i kratkoročna finansijska ravnoteža. ? ? • Zlatna bilansna pravila se mogu posmatrati u: (1) užem i (2) širem smislu.

2. 2. 1. Zlatno bilansno pravilo u užem smislu • Zlatno bilansno pravilo u užem smislu prvobitno je obuhvatalo samo osnovna sredstva pod dugoročno vezanim sredstvima. • Savremeni uslovi privređivanja su proširili definiciju dugoročno vezanih sredstva koja obuhvataju : (1) osnovna s. (2) dugoročne finansijske plasmane, (3) date dugoročne robne kredite, (4) trajne i dugoročne uloge u druga preduzeća, (5) kupljene akcije drugih preduzeća i (6) gubitak iskazan u aktivi. • Prema tome, zlatno bilansno pravilo u užem smislu, osim osnovnih sredstava, obuhvata i navedene oblike kao dugoročno vezana sredstva preduzeća.

• Zlatno bilansno pravilo u užem smislu obuhvata sopstvene i tuđe dugoročne izvore finansiranja čiji je rok dospijeća duži od jedne godine dana. ? ? ? • Dugoročni izvori finansiranja obuhvataju: (1) sopstveni kapital i (2) dugoročna rezervisanja, (3) dugoročne obaveze sa rokom dospijeća preko godine dana.

ZLATNO BILANSNO PRAVILO U UŽEM SMISLU

• Soptveni kapital obuhvata: 1. Akcijski kapital (nominirani kapital), ? ? 2. Trajne uloge trećih lica (udjeli –D. O. O. ), ? ? 3. Kapital inokosnog vlanika ( društva lica), ? ? 4. Akumulirani neto dobitak, ? ? ? 5. Rezervni kapital (statutarne i zakonske rezerve), 6. Revalorizacione rezerve. • Dugoročni izvori sredstava obuhvataju: 1. Dugoročna rezervisanja, ? ? 2. Obaveze po prodatim obveznicama. ? ? ? 3. Obaveze po uzetim dugoročnim finansijskim i robnim kreditima, ? ? • Postoji razlika između sopstvenog kapitala, dugoročnih rezervisanja i tuđeg kapitala po pitanju ročnosti. !!!

• Sopstveni kapital je trajno raspoloživ, dugoročna rezervisanja su raspoloživa do njihovog iskorišćenja, a dugoročne obaveze do njihovog dospijeća za plaćanje. 2. 2. 2. Zlatno bilansno pravilo u širem smislu • Zlatno bilansno pravilo u širem smislu poistovjećuje pasivu sa zlatnim bilansnim pravilom u užem smislu, dok pravi razliku na strani aktive, kod dugoročno vezanih sredstava • Zlatno bilansno pravilo u širem smislu osim osnovnih sr. (OS) i dugoročno vezanih sredstava (DVS) uključuje i trajno obrtna sredstva u dugoročno vezana sredstva. • Trajno obrtna sredstva se definišu kao minimalne ili gvozdene zalihe koje obuhvataju: zalihe materijala, sitnog inventara i poluproizvoda čiji nivo ne smije spasti ispod minimuma.

ZLATNO BILANSNO PRAVILO U ŠIREM SMISLU

• Minimalne zalihe se finansiraju iz dugoročnih izvora i iz sopstvenog kapitala ? ? ? i nikada se ne smanjuju osim u slučajevima smanjenja obima proizvodnje. • Zalihe koje prelaze nivo minimalnih ili gvozdenih zaliha (sezonske zalihe) i kratkoročni finasijski plasmani se finansiraju iz kratkoročnih izvora, a da se pri tome ne ugrozi likvidnost preduzeća. • Ostala kratkoročna obrtna sredstva: HOV, potraživanja od kupaca, gotovina, ostala promptna potraživanja, mogu se finansirati iz autonomnih izvora (obaveze prema dobavljačima, obaveze prem radnicima, obaveze za poreze i doprinose), ? ? a da se pri tome ne ugrozi likvidnost preduzeća.

3. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA • Ostala pravila finansiranja se odnose na: • Pravilo finansiranja 2: 1 (curent ratio), • Pravilo finansiranja 1: 1 (acid test), • Pravilo odnosa gotovine i kratkoročnih obaveza. 1. Pravilo finansiranja 2: 1 polazi od zahtjeva da odnos između obrtnih sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja mora biti 2: 1. • To podrazumijeva, da svaka KM kratkoročnih izvora finansiranja mora biti pokrivena sa 2 KM obrtnih sredstava. Odnosno, da su obrtna sredstva dva puta veća od izvora finansiranja (kratkoročnih obaveza).

PRAVILO FINANSIRANJA 2: 1

• U široj literaturi se ovo pravilo finansiranja se često naziva koeficijentom opšte likvidnosti. ? ? ? • Primjena ovog pravila finansiranja podrazumijeva da preduzeće 1/2 obrtnih sredstava finansira iz dugoročnih izvora, a drugu polovinu iz kratkoročnih izvora finansiranja. • Nedostatak: zanemaruje se struktura izvora finansiranja, te se na taj način ne obezbjeđuje paralelnost između vezanih sredstava i raspoloživih izvora finansiranja. Zbog toga nije u široj praktičnoj upotrebi. 2. Pravilo finansiranja 1: 1 (acid test), polazi od činjenice da je zbir: novčanih sredstava, HOV i kratkoročnih potraživanja jednak zbiru kratkoročnih izvora finansiranja. • Primjena ovog pravila podrazumijeva da svaka KM kratkoročnih obaveza bude pokrivena 1 KM kratkoročnih sredstava u obliku: novčanih sredstava, HOV i krtakoročnih potraživanja.

PRAVILO FINANSIRANJA 1: 1

• Pravilo 1: 1 u literaturi je poznato: kao koeficijent prvog stepena likvidnosti (rigorozni racio likvidnosti)? ? ? • Ukoliko se pod trajno obrtnim sredstvima podrazumijevaju ukupne zalihe, tada je ovo pravilo finansiranja komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom finansiranja u širem smislu. • Dakle, ukoliko se ukupne zalihe preduzeća finansiraju iz dugoročnih izvora, tada je zbir gotovine, HOV i kratkoročnih potraživanja jednak kratkoročnim obavezama (1: 1). 3. Pravilo odnosa između novčanih sredstava i kratkoročnih obaveza ukazuje na postojanje minimalnog iznosa gotovine u odnosu na kratkoročne obaveze u cilju obezbjeđenja likvidnosti preduzeća. • Stručna literatura ističe dva prijedloga odnosa novčanih sredstava i kratkoročnih obaveza:

ODNOS NOVČANIH SREDSTAVA I TEKUĆIH OBAVEZA

• Prvi prijedlog je 20% novčanih sredstava od iznosa kratkoročnih obaveza. • Drugi prijedlog je 12% novčanih sredstava od iznosa kratkoročnih obaveza. • Nedosljednosti u primjeni ovih prijedloga u praksi se ogledaju u sljedećem: • Primjenom prvog prijedloga, preduzeće bi bilo u obavezi da drži svakog dana 20% gotovine u odnosu na kratkoročne obaveze, što znači da bi se iste izmirile u prosjeku 5 -to dnevno. • Primjenom drugog prijedloga sa 12% gotovine u odnosu na kratkoročne obaveze, značilo bi da preduzeće svoje obaveze izmiruje u prosjeku od 8, 3 dana.

• Primjenom ova dva prijedloga kratkoročni krediti bi se izmirivali za 5 ili 8, 3 dana što predstavlja nedopustivo malu ročnost za kratkoročne izvore, ? ? ? a bila bi ugrožena i rentabilnost preduzeća. ? ? • S obzirom da k/o dospijevaju u roku od 30 do 45 dana odnos gotovine i kratkoročnih obaveza bi trebao biti 3, 3% (30 dana) i 2, 2% (45 dana). !!!!

4. PRAVILO FINANSIJSKE POLUGE • Pravilo finansijske poluge polazi od stava, da je isplativo koristiti tuđe izvore finansiranja (kredite) u poslovanju preduzeća sve dok je stopa prinosa na ukupan kapital veća od prosječne (ponderisane) kamatne stope po kojoj se plaćaju kamate na uzete kredite, dok se te dvije stope ne izjednače. • Ovo pravilo se temelji na činjenici da vlasnike preduzeća ne interesuje rentabilnost ukupnog kapitala, nego rentabilnost sopstvenog kapitala. ? ? • Rentabilnost ukupnog kapitala preduzeća se mjeri odnosom poslovnog dobitka i ukupnog uloženog kapitala. Pr. (10. 000/ 200. 000= 0, 05 x 100 = 5%, na uloženih 100 KM poslovni dobitak je 5 KM) • Rentabilnost sopstvenog kapitala mjeri se odnosom neto dobitka (finansijski rezultat umanjen za kamate i poreze) i sopstvenog kapitala. Pr. ( 5. 000/100. 000= 0, 05 x 100= 5%)

• Struktura kapitala predstavlja ukupan kapital preduzeća koji obuhvata i sopstveni i pozajmljeni kapital. • Grafički prikazano, linije koje predstavljaju stope prinosa na sopstveni kapital i stope prinosa na pozajmljeni kapital sijeku se u jednoj tački koja se naziva tačkom indiferencije. • Tačka indiferencije predstavlja prelomnu tačku finansiranja preduzeća u kojoj se izjednačavaju stope prinosa na poslovna sredstva sa prosječnom kamatnom stopom. • Ispod tačke indiferencije, veću rentabilnost sopstvenog kapitala imaju strukture kapitala sa manjim učešćem tuđeg kapitala. • Iznad tačke indiferencije, veću rentabilnost sopstvenog kapitala imaju strukture kapitala sa većim učešćem tuđeg kapitala (niža kamatna stopa od stope prinosa ukupnog k. ).

Pravilo finansijske poluge i rentabilnost vlastitog kapitala

GRAFIČKI PRIKAZ TAČKE INDIFERENCIJE Stopa prinosa na sopstvena sredstva C T. I. B A 3 6 Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva 40

• Prinos na sopstvena sredstva iznad tačke indiferencije je veći sa većim učešćem pozajmljenog kapitala. • Jeftiniji pozajmljeni kapital uložen u poslovni proces donosi veći prinos, a taj prinos po podmirenju pozajmljenog kapitala (kamate) ostaje u preduzeću i uvećava sopstveni kapital. ? ? • Ispod tačke indiferencije preduzeće više plaća po osnovu kamate na pozajmljena sredstva, nego što je prinos (zarada) od ulaganja. • Ispod ove tačke preduzeće je u zoni gubitka sa izraženim negativnim stopama prinosa i na sopstveni i na tuđi kapital (visoki fiksni troškovi). • Primjera radi, ako je stopa rentabilnosti poslovanja veća od kamatne stope, tada je rentabilnost vlastitog kapitala veća kod finansijskih struktura s većom upotrebom finansijske poluge (veće učešće pozajmljenog kapitala u strukturi ukupnog kapitala – nasuprot profitabilnijeg ulaganja vlastitog kapitala)? ? ?

• Ukoliko je rentabilnost poslovanja preduzeća manja od kamatne stope, tada je rentabilnost vlastitog kapitala veća kod finansijskih struktura s manjom upotrebom finansijske poluge (manje učešće tuđeg kapitala u strukturi ukupnog kapitala- zbog smanjenih finansijskih rashoda). ? ? • Rentabilnost poslovanja preduzeća se mjeri odnosom poslovnog dobitka i ukupnog uloženog kapitala. !!! • Rentabilnost sopstvenog kapitala mjeri se odnosom neto dobitka (finansijski rezultat umanjen za kamate i poreze) i sopstvenog kapitala. !!! • Upotreba finansijske poluge ima svoja ograničenja, jer su povjerioci često osjetljivi na odnos tuđeg i sopstvenog kapitala u finansijskoj strukturi kapitala. • Povećanjem tuđeg kapitala u finansijskoj strukturi povećava se i rizik poslovanja, čime se ugrožavaju interesi povjerilaca koji daju kredit. (Ugrožen princip sigurnosti)? ?

• Stoga povjerioci često traže veću kamatnu stopu sa povećanjem učešća tuđeg kapitala u strukturi ukupnog kapitala preduzeća. • Primjera radi, kredit od 2 mil. KM nosi kamatu od 5%, dok kredit od 6 mil. KM ne nosi kamatu od 6%, nego 10%. • U literaturi je poznat termin: optimalne finansijske poluge koji je izražen u uslovima kada je prisutan optimalni odnos između tuđeg i sopstvenog kapitala u strukturi kapitala preduzeća uz ostvarenje rentabilnosti sopstvenog kapitala na najvišem nivou. • Optimalna finansijska poluga je primjenjiva do određenog nivoa rasta rentabilnosti sopstvenog kapitala, kada progresivan rast kamatne stope (izazvan rastom ukupnog zaduženja) poništava pozitivno djelovanje finansijske poluge. • To znači, da preduzeće može ostvariti rast rentanilnosti sopstvenog kapitala do određene mjere zaduženja. !!!!

Optimalna finansijska poluga Stopa rentabil nosti vlastit. kapit. (%) 40 B 30 Optimalna finansijska poluga B (40: 30) C 20 A 10 0 10 20 30 40 50 (% učešće tuđeg kapitala u ukupnom kapitalu)

• Evidento je da postoji stalna tendencija porasta dužničkog finansiranja. • Posmatrajući bilanse proizvodnih preduzeća u SAD može se vidjeti da stepen zaduženosti preduzeća iznosi 57%, dok je učešće dugoročnih obaveza u dugoročnom finansiranju 42%. • Odnos duga prema ukupnim sredstvima kod najrazvijenijih tržišnih privreda kretao se u granicama između 47% i 80%. • • SAD 57%, Francuska 63%, Njemačka 62%, Italija 63%, Japan 80%, Švedska 65%, Velika Britanija 47%. • Privreda Japana kao jedne od najrazvijenijih zemalja svijeta ima najveće učešće dužničkog finansiranja. !!! • Zaduženost privrede Japana u odnosu na BDP iznosi 243% i na prvom mjestu je u svijetu!!!!

JAVNI DUG U ODNOSU NA BDP

HVALA NA PAŽNJI!