BIOSFERA Ucenica Helena Mladenovi 1 2 3 Tropske

BIOSFERA Ucenica: Helena Mladenović 1

2

3

Tropske kisne sume Tropska kisna suma ili dzungla je najstarija biljna zajednica na planeti. Prostire se u zoni vlazne tropske klime. One zauzimaju velika prostranstva severno i juzno od ekvatora-Amazonski basen. Prilagodjenost tropske kisne sume manifestuje se u vecito zelenom tipu sume sa visokim drvecem i brojnim lijanama. Bio raznolikost je velika tako se na 3 km 2 moze naci i do 400 biljnih vrsta. Zivotinski svet tropskih kisnih suma je veoma bogat. U njima se nalaze vise od polovine svih svetskih zivih zajednica. 4

Tropske kisne sume 5

Tropske kisne sume 6

Amazonija Najveca tropska kisna suma na Zemlji je Amazonija , u slivu reke amazon njena povrsina je 6. ooo km 2 Oko 13. 700 biljnih vrsta Amazonije , sto cini 80% ukupne amazonske flore, ne javlja se vise nigde na svetu. U prasumi ima vise spratova drveca povezanih linijima. U supljinama drveca zive mnogobrojne vrste insekata, zaba i ostalih zivotinja. Raznovrsnost biljnih vrsta je izuzetna. Jedna od zivotinja koje zive u tropskim kisnim sumama jesu zmije. Anakonda je jedna od najvecih zmija na svetu. Prosecna duzina Zekene Anakonde iznosi 5, 5 m, a tezina i vise od 200 kg. Anakonda se hrani ribama jelenima i drugim krupnim zivotinjama. 7

Amazonija 8

Savane su travnate zajednice tropskog podneblja, sa retkim drvecem i grmljem koje se nalaze izmedju tropskih kisnih suma i pustinja. Unekim je drvece retko. Drvece snazno utice na zivotinje u savane , jer im pruza raznovrsnu ishranu: drvo, lisce, cvet i seme. Sisari koji brste cesto unistavaju drvece pre nego sto se razvije. U savanama najcesca zivotinja je slon. Slonovi su biljojedi, jedni su od njvecih kopnenih sisara i imaju najbolje pamcenje. Najtezi slon na svetu je bio tezak 11. 000 kg. Jedno od drveca u savanama je baobab on je karakteristican po svom sirokom i visokim stablu. Postojao je primerak obima 47 m i precnika 15, 9 m. On moze doziveti starost i do nekoliko hiljada godina. 9

Savane 10

Savane 11

Šume umerenog pojasa Sume umerenog pojasa biljna zajednica sumskog drveca koja utice jedno na drugo, kao i sredinu u kojoj se nalazi. Osnovni delovi sume kao i ekosistema su zemljiste, vazduh i zivotinska zajednica. U njima mnogo raznovrsnih biljaka, zivotinja, gljiva i mikro organizama. Sume zauzimaju 75% bruto primarne produktivnosti Zemljine biosfere i sadrze 80% bio mase nase planete. Sume formiraju razne eko zone: boerealne sume, tropske sume i sume umerene zone. Sume su oduvek sluzile za ogrev, gradnju i sumski plodovi za ishranu. Ljudi ugrozavaju prirodu neplanskim secenjem sume. Sume pruzaju ekosistemske usluge ljudima i sluze kao atrakcije. Americki Crni Medvedi zive u sumama umerenog pojasa dobri su penaci zbog svojih kandzi. Hrani se vocem i lesnicima, a na zemlji love mladuncice jelena i ribu iz reka. 12

Šume umerenog pojasa 13

Pustinje Pustinja je podrucije koja usled velike oskudacije vlage ima slabo razvijenu vegetaciju. Pustinje su poznate po veoma malo zivog sveta u njima, ali zapravo pruzaju utociste mnogim zivim bicima, koja obicno ostanu sakrivena tokom dana. Pustinjska kornjaca zivi u pustinji Mohava u SAD i Meksiku, gde se hrani kaktusom. Kamila je jedna od retkih pustinjskih zivotinja koja je aktivna danju. Grbe im sluze za skladistenje loja koji odrzava ove zivotinje kada ostanu bez hran. Trecinu zemljinog kopna cine pustinje. Kaktusi su ceste biljke u pustinjama. Imaju manje listove ili ih uopste nemaju. Dobro su prilagodjene tako da nedodje do velikog gubitka vode. Pustinjsko tlo je vecinom sastavljeno od peska, od kojih nastaju pescane dine. Pustinje sadrze vredna lezista minerala. Postosu veoma suva podrucija idelna su mesta za ocuvanje fosila i ljuskih umotvorina. Postoje razliciti oblici pustinja. Hladne pustinje koje mogu biti pokrivene snegom, u vecini su nepolarne pustinje koja su vruca podrucija zbog malih kolicina vode. Pustinje se svrstavaju po svom geografskom polozaju: • Pustinje pasatnih vetrova • Pustinje umerenog pojasa • Pustinje kisne sene • Priobalne pustinje • Monsunske pustinje • Polarna pustinja 14

Pustinje 15

Pustinje 16

Sredozemna ili Mediteranska vegetacija Sredozemnu ili mediteransku vegetaciju karakterisu suva leta i blage kisovite zime. One sdrze zbunasti i sumski eko sistem. Rasprostranjen na svim kontinenima izuzev antartika. Sredozemna vegetacija se razvrstava u makije, lovor i cempres. U sumama mediterana najvise ima zimzelenih hrastova, eukaliptusa u Mediteranu su cetinarske vrste kao sto su Alepski bor i cempres. 17

Sredozemna ili Mediteranska vegetacija 18

Stepe su travnate ravnice unutar umerenog pojasa. U Severnoj Americi zovu se prerije, a u Juznoj pampasi. Stepe odlikuje toplo i susno leto a zime su hladne i vetrovite. Stepe su pretvorene u oranice sa zitaricama. Drvece nice samo uz vodu a to su vrba i topola. Od zivotinja zive: skakavci, mravi, orlovi, sup, stepski zec, vuk i lisica. . . A nekada u prepijama su ziveli bizoni. Jedna od zivotinja koja je najvise naseljena u stepskoj oblasti je vuk. On zivi od 8 do 9 godina, krecu se od 8 do 16 km na sat, ako trce mogu prevaliti i do 16 km na sat. 19

Stepe 20

Stepe 21

Tundre Tundra je zona bez drveca, sa siromasnim biljnim pokrivacem. Zahvata najsevernije delove Evroazije i Severne Amerike. Zime su duge i surove, tlo je uglavnom smrznuto. Leto traje dva meseca. Vegetaciju cini krzljavo grmlje i trava, mahovina i lisajevi. Od zivotinja su nastanjene irvasi, polarna lisica, snezna sova, polarni zec i komarci. Tundra znaci ledina bez drveca. Veci deo tundre nema suncevu svetlost po vise meseci. To utice na zivot u tundri. Osim tame tu je i hladnoca. Irvasi su zivotinje koje zive u tundri, to je vrsta jelena koja naseljava oblasti tundre severne Evroazije, S. Amerike i Grenlanda. Tezina im varira od 60 do 300 kg. Njhovo meso se koristi za ishranu. 22

Tundre 23

Polarne pustinje su zona na Grenlandu i ostrvima Severnog ledenog okeana, na Antartiku. Sneg i led se zadrzavaju skoro cele godine. Tu zive polarni medved, morzevi, pigvini i albatrosi. U njoj padavine budu manje od 250 mm i srednjom temperaturom od 10 stepeni celziusa. Vecinom su ravnice sa sljunkovitom podlogom. U pustinjama su istaknute snezne dine gde su padavine obilnije. Beli medvedi zive na Arktiku. Najveci su kopneni mesojedi na svetu. Muzjaci su teski od 450 kg do 1000 kg, dok su zenke duplo manje. Hrani se fokama, mladim morzevima i kitovima, i ako je spreman da pojede sve sto moze da ubije. 24

Polarne pustinje 25

Vertikalna zonalnost Na pojavu biljnih i zivotinjskih zona, uticu abiotski faktori: • Klima • Reljef • Zemljiste • Covek Biljna I zivotinjska zonalnost se na planinama javlja usled, promene nadmorske visine, jer na svakih 100 m temperatura opada za 0, 6 C 0. Primer: u podnozju Alpa nalaze se listopadne sume iznad listopadnih cetinarskih, posle cetinarskih planinski pasnjaci, a navrhu planina veciti sneg I led. 26

Vertikalna zonalnost 27

Zastita I unapredjenje biljnog I zivotinjskog sveta Zastita je znacajna za ukupan razvoj covecanstva. To obuhvata pravilno koriscenje prirodnih resursa: • Rudnog bogastva, • Sume, • Vode, • Vazduha • Zemljista. Svojim sirenjem covek ugrozava staniste mnogih biljnih I zivotinjskih vrsta. Jedan od problema zastite zivotne sredine su: deponije, erozije I izlivanje reka. Oko sto biljnih I zivotinjskih vrsta svakodnevno nestaje sa Zemlje. Tigru, nosorogu, aziskom I sneznom leopardu preti opasnost da zauvek nestanu zbog unistenja njihovih stanista. Da bi se zastitile biljke I zivotinje uvedene su zastite prirodnih stanista. 28

Zastita I unapredjenje biljnog I zivotinjskog sveta 29