Istorija starog Egipta periodizacija Periodizacija se bazira na

Istorija starog Egipta –periodizacija Periodizacija se bazira na dinastijma: • Predinastički period: prelaz iz preistorije u I dinastiju, malo posle 3000 p. n. e. (zidna slika iz Hijerakonpolisa, Ljudi, barke i životinje, oko 3200 p. n. e. ); • Staro Carstvo (od I dinastije, malo posle 3000 p. n. e. , do pada VI dinastije oko 2155 p. n. e. ) (Narmerova paleta, mastabe, stepenasta Zoserova piramida, piramide u Gizi); • Srednje Carstvo (pad centralizovane vlasti faraona, politički nemiri, smenjivanje brojnih dinastija: 2134 -1785 p. n. e. ) • Novo Carstvo (XVIII, XIX i XX dinastija, od 1580 p. n. e. do 1000 p. n. e. ).

Podsetimo se: egipatski stil kao što smo ga upoznali na Narmerovoj paleti • Površina je podeljena na horizontalne trake i svaka figura ima pod sobom nacrtanu liniju tla – govorimo o vertikalnoj perspektivi. • Faraon je predstaljen veći da bi se ukazalo na njegov značaj. Govorimo o perspektivi po važnosti, ili po značenju. • Ljudska figura se predstavlje iz profila, ali taj profil kombinuje i prikaz anfas (naizmenično frontalni stil) (glava i noge iz profila, torzo i oko anfas). Ovo pravilo se pogotovo primenjuje na predstavu faraona: govorimo o hijeratičnosti predstave faraona. • I u drugim predstavama vidimo da egipatski umetnik ne traži iluziju, već prikazuje iz onog ugla iz kog je prepoznavanje najlakše.

Površina je podeljena na horizontalne trake. Svaka figura ima pod sobom nacrtanu sopstvenu liniju tla. Nema pokušaja predstavljanja dubine prostora, ono što je dalje prikazano je iznad onoga što je bliže. Takav način predstavljanja se zove vertikalna perspektiva. Slika iz Unsuove grobnice, 1479 -1425 bc

Egipatski umetnik ne pokušava da stvori iluziju realnosti, predmeti su predstavljeni iz onog ugla iz koga se najlakše prepoznaju. Nebamunov vrt, 1400 p. n. e.

Faraon je veći od ostalih figura, to se zove perspektiva po važnosti ili po značenju. Na predstavu faraona se pogotovo primenjuje pravilo o naizmenično frontalnom (profil/anfas) predstavljanju : govorimo o hijeratičnosti predstave faraona. Ti assiste à une chasse à l’hippopotame, 2400 bc

Terminologija: stil, naizmenično frontalni stil, perspektiva, vertikalna perspektiva, perspektiva po važnosti, hijeratično 1. Stil: (od latinskog stilus, « šilo kojim se piše » , pisaljka), u likovnim umetnostima: način na koji je delo realizovana, skup formalnih karakteristika dela prema kojima delo situiramo po estetskom tipu (kao delo nekog autora, nastalo u nekom periodu. . . ). Naizmenično frontalni, hijeratični stil egipatske umetnosti. 2. Perspektiva: način na koji su predmeti i likovi predstavljeni na ravnoj površini slike. Vertikalna perspektiva, Perspektiva po važnosti/po značenju u egipatskoj umetnosti. 3. Hijeratično: (od latinskog hieraticus, grčkog hieratikos, “ono što se odnosi na svete stvari”) u umetnosti, način predstavljanja nametnut religijskim pravilima: hijeratičnost predstave faraona u egipatskoj umetnosti (ukočenost, nepromenljivost). . .

Egipatska umetnost i pogrebni rituali • Naše poznavanje egipatske civilizacije se zasniva skoro isključivo na proučavanju grobnica i njihovog sadržaja, pa ćemo se njima baviti i u našim predavanjima. Počećemo danas od grobnica Starog carstva. • U starom Egiptu pogrebni rituali, koje srećemo još od neolitskih zajednica, dobijaju sasvim drugačije značenje: dok je kult mrtvih/predaka u neolitu motivisan strahom, u Egiptu imućniji i moćniji egipćani spremaju sopstvene grobnice za života, da bi sebi (svome ka) obezbedili podjednako lagodan zagrobni život. . .

Egipatska umetnost: Umetnost Starog Carstva (od I dinastije, malo posle 3000 p. n. e. , do pada VI dinastije oko 2155 p. n. e. ) Grobnice Starog Carstva Mastabe Stepenasta Zoserova piramida Prve piramide ravnih stranica: Snefruove piramide Kompleks piramida kod Gize: Keopsova, Kefrenova i Mikerinosova

Mastaba, četvrtasta humka ozidana kamenom ili ciglom

I dinastija: mastaba • Mastabe se pojavljuju već od I dinastije, malo posle 3000 p. n. e. ; • Mastaba je četvrtasta humka ozidana kamenom ili ciglom, iznad grobnice ukopane duboko u zemlju. • Unutrašnjost mastabe se sastoji od dve prostorije: kapele za darove i tajne prostorije za ka-statuu pokojnika. Terminologija: mastaba, ka

Mastaba, nadzemni deo: ulaz, kapela za darove i serdab, tajna prostorija u kojoj se nalazi ka-statua pokojnika, koja se vidi kroz malu rupu u zidu (gore desno vidna jer bez pregradnog zida). Sakara, Zoserova ka-statua se vidi kroz rupu u zidu serdaba

Prva piramida: Stepenasta Zoserova piramida i ostaci Zoserove nekropole

Prva piramida: Stepenasta Zoserova piramida (III dinastija, oko 2600 p. n. e), arhitekta Imotep • Tokom vladavine III dinastije pojavljuju se prve piramide. • Prva je Zoserova, konstruisana nad klasičnom mastabom. Radi se ustvari o šest mastaba, naređanih jedne preko drugih. Dobijena piramida je stepenasta; • Imotep, arhitekta koji ju je koncipirao (istovremeno i prvi arhitekta čije je ime ostalo upamćeno u istoriji umetnosti!) je za njenu gradnju koristio kamene blokove a ne ciglu.

Zoserova stepenasta piramida, konstruisana nad klasičnom mastabom (kao šest jednih preko drugih naslaganih mastaba), arhitekta Imotep. La pyramide à degrés de Zoser, Saqqara, architecte Imhotep

Zoserova piramida je deo većeg kompleksa poznatog kao Zoserova nekropola (nekropola= « grad mrtvih » ), u kojoj takođe nalazimo i prvu kolonadu u istoriji umetnosti. Terminologie: la nécropole, la colonnade, la colonne engagée, le chapiteau

Stepenasta Zoserova piramida i ostaci Zoserove nekropole u kojoj se nalazi i prva kolonada istorije umetnosti (oko 2600 p. n. e. ). Stubovi nisu slobodni već se radi o polustubovima.

Stubovi kolonade u Zoserovoj nekropoli nisu slobodni već se radi o polustubovima u zidu. Egipatski stub ima karakterističan biljni oblik (stabljika ili veza stabljika papirusa, lotosa ili palme), dok im kapiteli imaju oblik cveta ili lišća. Polustubovi u zidu Zoserove nekropole, biljni oblik (stub-stabljika i kapitel-cvet papirusa) Biljni aspekt: stub kao snop vezanog pruća

Prvobitni stubovi su bili od debla drveća. Imotep konstruiše i prve kamene stubove, ali čuva njihov biljni izgled: egipatski stub ima karakterističan biljni oblik (stabljika ili veza stabljika papirusa, lotosa ili palme), dok im kapiteli imaju oblik cveta ili lišća. U zavisnosti od toga da li imaju oblik papirusa, palme ili lotosa, nazivamo ih papiriformnim, palmiformnim ili lotiformnim. . .

Palmiformni stub: kapitel u obliku palminog lišća

Papiriformni stubovi: stub u obliku snopa papirusa sa zatvorenim cvetom, polustubovi kao pojedinačna stabljika sa otvornim cvetom papirusa

Prva: Stepenasta Zoserova piramida, arhitekta Imotep Stepenasta Zoserova piramida i ostaci Zoserove nekropole

Romboidna Snefruova piramida: ravna stranica ali prelomljenog nagiba Snefruove piramide kod Darfura su prelaz od stepenaste piramide do piramida sa ravnim stranicama. . . Crvena Snefruova piramida: prva piramida ravnih stranica i nagiba

Vrhunac: tri velike piramide kod Gize: Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida • Vrhunac u izgradnji piramida je dosegnut tokom IV dinastije izgradnjom tri velike piramide kod Gize: Keopsove (oko 2570 p. n. e), Kefrenove (oko 2530 p. n. e) i Mikerinove (oko 2500 p. n. e). • Uz svaku se nalazi grobni hram dok ih rampe povezuju sa drugim hramom u dolini Nila. U blizini hrama uz Kefrenovu piramidu je u steni isklesana velika Sfinga: telo lava nosi Kefrenov portret. • Izgradnja ove tri piramide označava vrhunac kako ove tradicije, tako i moći faraona: ovakve poduhvate kasniji vladari neće pokušati da ponove. . .

Tri velike piramide kod Gize: Keopsove (oko 2570 p. n. e), Kefrenove (oko 2530 p. n. e) i Mikerinove (oko 2500 p. n. e), velika nekropola manjih piramida i mastaba. Sfinga uz hram uz Kefrenovu piramidu.

Velika Sfinga isklesana u steni u blizini hrama uz Kefrenovu piramidu: Kefrenov portret na telu lava

Izdvojite najbitnije: Grobnice Starog carstva • Naše poznavanje egipatske civilizacije se zasniva skoro isključivo na proučavanju grobnica i njihovog sadržaja; • Danas smo govorili o grobnicama Starog carstva: prvo mastabama, četvrtastim humkama ozidanim kamenom ili ciglom, koje se već od I dinastije (malo posle 3000 p. n. e. ) javljaju iznad grobnica ukopanih duboko u zemlju. • Tokom treće dinastije javljaju se prve piramide: Zoserova, kao šest mastaba (Arhitekta Imotep), potom Snefruove da bi vrhunac bio dosegnut trijadom velikih piramida kod Gize, za vreme IV dinastije: Keopsove (oko 2570 p. n. e), Kefrenove (oko 2530 p. n. e) i Mikerinove (oko 2500 p. n. e). Uz hram uz Kefrenovu piramidu u steni je isklesana velika Sfinga sa Kefrenovim likom.

Grobnice Starog Carstva: mastaba, stepenasta Zoserova piramida, Snefruova piramida ravnih strana ali prelomljenog nagiba…

Vrhunac (takođe vrhunac moći faraona): tri velike piramide kod Gize: Keopsove (oko 2570 p. n. e), Kefrenove (oko 2530 p. n. e) i Mikerinove (oko 2500 p. n. e), velika nekropola manjih piramida i mastaba. Sfinga uz hram uz Kefrenovu piramidu.

Velika Sfinga isklesana u steni u blizini hrama uz Kefrenovu piramidu: Kefrenov portret na telu lava (oko 2500 p. n. e. )

U okviru Zoserove nekropole se nalazi i prva kolonada istorije umetnosti (oko 2600 p. n. e. ). Polustubovi nisu slobodni i imaju karakterističan biljni oblik (ovde kapiteli u obliku cveta papirusa). Terminologija: nekropola, polustub, kolonada, kapitel

Egipatski stub ima karakterističan biljni oblik (stabljika ili veza stabljika papirusa, lotosa ili palme), dok im kapiteli imaju oblik cveta ili lišća. U zavisnosti od toga da li imaju oblik papirusa, palme ili lotosa, nazivamo ih papiriformnim, palmiformnim ili lotiformnim. . .