Pravila konkurencije Dravna pomo Zatita potroaa PRAVILA KONKURENCIJE

Pravila konkurencije Državna pomoć Zaštita potrošača

PRAVILA KONKURENCIJE • Zakon o konkurenciji (Sl. glasnik Bi. H, 48/05, 76/07, 80/09) uređuje pravila, mere i posutpke zaštite tržišne konkurencije, nadležnosti i način rada Konkurencijskog veća na zaštiti i promociji tržišne konkurencije u Bi. H. • POJAM – proces i mehanizam međusobne utakmice tržišnih subjekata u cilju ostvarivanja povoljnijih uslova poslovanja, prodaje roba, realizacije dobiti, proširenja tržišta i dr. • POVREDA konkurencije su akti ili radnje učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije: – Restriktivni sporazumi i dominantni položaj

Restriktivni sporazumi • Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na relevantnom tržištu • Mogu biti ugovori, odredbe ugovora, usaglašene prakse kao i odluke o oblicima udruživanja na tržištu kojima se naročito: – Direktno ili indirektno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; – Ograničava i kontroliše proizvodnja, tržiše, tehnički razvoj ili ulaganje; – Primenjuju različiti uslovi za identične transakcije s drugim privrednim subjektima dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju – Uslovljava zaključenje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje po prirodi i običajima u trgovini nisu u vezi sa predmetom sporazuma – Dele tržiša ili izvori snabdevanja

Dominantan položaj • • Dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage, može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače. Pretpostavlja se da privredni subjekt ima dominatni položaj na tržištu roba ili usluga ako na relevantnom tržištu ima udeo veći od 40% Pretpostavlja se da više privrednih subjekata ima dominatni položaj na tržištu roba ili usluga ako na relevantnom tržištu dva ili tri privredna subjekta imaju zajedničko tržišno učešće veće od 60% Pretpostavlja se da više privrednih subjekata ima dominatni položaj na tržištu roba ili usluga ako na relevantnom tržištu četiri ili pet privrednih subjekata imaju zajedničko tržišno učešće veće od 80%

Zloupotreba dominantnog položaja • Zloupotrebom dominantnog položaja naročito se smatra: – Direktno ili indirektno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; – Ograničava i kontroliše proizvodnja, tržiše, tehnički razvoj ili ulaganje; – Primenjuju različiti uslovi za identične transakcije s drugim privrednim subjektima dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju – Uslovljava zaključenje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje po prirodi i običajima u trgovini nisu u vezi sa predmetom sporazuma • Bitan je sled: određivanje relevantnog tržišta – utvrđivanje dominantnog položaja – utvrđivanje zloupotrebe tog položaja

PRAVILA KONKURENCIJE • Određivanje relevantnog tržišta – jeste tržište određenih proizvoda i/ili usluga na određenom geografskom području • Relevantno tržište proizvoda predstavlja skup robe, odn. usluga koje korisnici smatraju zamenljivim u pogledu njihovih bitnih karakteristika, kvaliteta, uobičajene namene, načina upotrebe, uslova prodaje i cena. • Relevantno geografsko tržište obuhvata celu ili značajan deo teritorije Bi. H na kojoj učesnici na tržištu deluju u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda i/ili usluga pod ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuju od uslova konkurencije na susednim geografskim tržištima • Komisija relevantno tržište određuje na osnovu slobodne impresije o proceni mogućnosti supstitucije tražnje i ponude

PRAVILA KONKURENCIJE • Koncentracija učesnika na tržištu nastaje – u slučaju statusnih promena, – sticanja kontrole nad drugim učesnikom na tržištu, (kupovinom većine deonica, udela. . ili sticanjem većine prava glasa, ili na dr. način) – zajedničkog ulaganja na dugoročnoj osnovi dva ili više nezavisnih privrednih subjekata koji deluju kao nezavisan privredni subjekt

PRAVILA KONKURENCIJE • Ne smatra se koncentracijom ako: – Banka ili druga FO ili ADO u toku svog poslovanja privremeno stekne akcije ili udele, radi dalje prodaje, pod uslovom da ih stavi na prodaju najkasnije u roku od 12 meseci od dana sticanja i da ih ne koristi radi uticaja na poslovne odluke učesnika – Zajedničko ulaganje ima za cilj koordinaciju tržišnih aktivnosti između dva ili više učesnika koji zadržavaju svoju pravnu nezavisnost, pri čemu će ovako zajedničko ulaganje biti ocenjivano u skladu sa zakonom – Stečajni ili likvidacioni upravnik stekne kontrolu nad učesnikom na tržištu u smislu zakona o stečaju i likvidaciji

PRAVILA KONKURENCIJE • Nаmјеrаvаnu kоncеntrаciјu privrеdnih subјеkаtа, učеsnici kоncеntrаciје su оbаvеzni priјаviti, i tо kаdа su ispunjеni slјеdеći uslоvi: а) dа ukupni gоdišnji prihоd svih učеsnikа kоncеntrаciје оstvаrеn prоdајоm rоbа i /ili uslugа nа svјеtskоm tržištu iznоsi 100. 000 KМ pо zаvršnоm rаčunu u gоdini kоја је prеthоdilа kоncеntrаciјi; i b) dа ukupni gоdišnji prihоd svаkоg оd nајmаnjе dvа privrеdnа subјеktа učеsnikа kоncеntrаciје оstvаrеn prоdајоm rоbа i /ili uslugа nа tržištu Bоsnе i Hеrcеgоvinе iznоsi nајmаnjе 8. 000 KМ pо zаvršnоm rаčunu u gоdini kоја је prеthоdilа kоncеntrаciјi, ili аkо је njihоvо zајеdničkо učеšćе nа rеlеvаntnоm tržištu vеćе оd 40%.

PRAVILA KONKURENCIJE • Konkurencijski savjet (Ured u Federaciji i RS) – Nadležnost – (6 članova) i predsednik – Postupak ispitivanja povrede konkurencije • Novčane kazne za teže povrede zakona: – Plaćanje novčanog iznosa do 10% od godišnjeg prihoda: • Ako zloupotrebi dominantan položaj na relevantnom tržištu • Zaključi ili izvrši restriktvni sporazum • Učestvuje u provođenju zabranjene koncentracije privrednih subjekata • Ne postupi po odlukama Konkurencijskog savjeta • Sprovede koncentraciju suprotno obavezi prekida, odnsono za koju nije izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije

PRAVILA KONKURENCIJE • Novčane kazne za ostale povrede zakona • Kоnkurеnciјski sаvјеt mоžе izrеći privrеdnim subјеktimа nоvčаnе kаznе kоје nе prеlаzе 1% оd ukupnоg prihоdа u prеthоdnој gоdini pоslоvаnjа, аkо: • Ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi ili omogući pristup podacima, onemogući ulazak u prostorije ili na drugi način spreči uviđaj, odnosno dostavi ili saopšti netačne, nepotpune ili lažne podatke • Ne postupi po rešenju ili zaključku Konkurencijskog savjeta ili po nalogu nadležnog suda • Ne podnese prijavu koncentracije u zakonskom roku

Državna pomoć-pravna regulativa • Zаkоn о sistеmu držаvnе pоmоći u Bоsni i Hеrcеgоvini ("Službеni glаsnik Bi. H", brој 10/12) • Urеdbа о nаčinu vоđеnjа i mеtоdоlоgiјi pоpisа prоgrаmа držаvnе pоmоći u Rеpublici Srpskој ("Službеni glаsnik RS", 45/12) • Urеdbа о nаčinu i pоstupku priјаvlјivаnjа držаvnе pоmоći u Rеpublici Srpskој ("Službеni glаsnik RS", 105/13, ) • Urеdbа о nаmјеni, kritеriјumimа i uslоvimа zа dоdјеlu držаvnе pоmоći u Rеpublici Srpskој ("Službеni glаsnik RS", 105/13, )

Pojam i vrste državne pomoći • Pojam: svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjenje javnog prihoda kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu stavljajući u povoljniji položaj određene privredne subjekte, proizvodnju ili trgovinu određenih proizvoda, ili pružanje određenih usluga • Vrste – Subvencije, nepovratna pomoć, izuzeća, umanjenja poreza ili izuzeća od poreza, otpisivanje dugovanja ili preuzimanje dugovanja, dodeljivanje zajmova, kredita s preferencijalnim kamatnim stopama i druge vrste pomoći kojima se privredni subjekti dovode u povoljniji položaj u pogledu tržišne konkurencije u odnosu na ostale subjekte na tržištu

Subjekti državne pomoći • Davaoci državne pomoći: – Bi. H – Federacija Bi. H – Republika Srpska – Brčko Distrikt Bi. H – Kantonalne, gradske i opštinske uprave – Svako pravno lice koje dodeljuje ili upravlja državnom pomoći 14

Dozvoljena državna pomoć • Zakon se ne primenjuje na: – Državnu pomoć za poljoprivredu i ribarstvo – Državnu pomoć nacionalnoj sigurnosti ili vojnoj industriji – Javnu potrošnju za infrastrukturu • Dozvoljena državna pomoć: – Ako ima socijalni karakter – Naknada materijalne štete prouzrokovane prirodnim nepogodama ili drugim vanrednim okolnostima – Finansijska podrška pravnim i fizičkim licima koji obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa, – Ako je male vrednosti ( usklađena sa pravilima EU de minimis) 15

Državna pomoć u Bi. H • Vijeće za državnu pomoć Bi. H: – Odobravanje programa/shema državne pomoći i pojedinačne državne pomoći – Odlučuje o povratu nazakonito dodeljene državne pomoći – Uspostavljanje i upravljanje popisom državne pomoći – Pokreće istrage i vrši naknade procene dodeljene državne pomoći – Izrađuje godišnji izveštaj

DRŽAVNA POMOĆ • Prijavljivanje državne pomoći – Šema državne pomoći: akt kojim se unapred neodređenim korisnicima dodeljuju pojedinačne državne pomoći i akt na osnovu koga se državna pomoć, koja nije vezana za poseban projekat, dodeljuje jednom ili više korisnika državne pomoći – Pojedinačna državna pomoć podrazumeva svaku državnu pomoć dodeljenu bilo kom korisniku izvan utvrđenih programa državne pomoći

Zaštita potrošača-pojam i prava potrošača • Zakon o zaštiti potrošača (sl. Glasnik RS, 6/12) • POJAM: fizičko lice koje kupuje, poručuje, stiče ili koristi proizvode ili usluge za svoje potrebe i za potrebe svog domaćinstva ili kome je upućena ponuda za robu ili uslugu, • Prava potrošača – Zadovoljavanje osnovnih potreba, – bezbednost, – obaveštenost, – izbor između više roba ili usluga, – na učešće u postupku donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača, – pravnu zaštitu od nepoštene poslovne prakse, na edukaciju, zdravu i održivu životnu sredinu

Obaveze subjekata poslovnog prava • Obaveze subjekata poslovnog prava: – Obaveza obavljanja trgovačke delatnosti u skladu sa dobrim poslovnim običajima – Dužnost isticanja cene – Dužnost izdavanja računa – Dužnost obaveštavanja, deklarisanja proizvoda – Dužnost poštenog poslovanja – Ograničavanje upotrebe pojedinih komunikacija na daljinu – Rešavanje reklamacija, odgovornost i garancija za proizvod ili uslugu – Pristup potrošača uslugama od opšteg ekonomskog interesa

Zaštita potrošača u RS • subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u Republici su: a) Vlada Republike Srpske, b) Ministarstvo, v) drugi republički organi uprave u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom koji uređuje stvarnu nadležnost organa uprave, g) agencije, fondovi i regulatorna tijela u okviru svoje nadležnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju njihove nadležnosti, d) organi jedinica lokalne samouprave, đ) Privredna komora Republike Srpske i Zanatsko-preduzetnička komora Republike Srpske, e) udruženja za zaštitu potrošača, ž) obrazovne institucije i mediji, z) Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske i drugi nadležni inspekcijski organi, i) Ombudsman u osiguranju i j) Ombudsman za bankarski sistem. 20

Sudska i vansudska zaštita • Zaštita prava potrošača – Vansudska • ostvaruje se pred nadležnim inspekcijskim organima i • organima za arbitražno rješavanje sporova - Arbitražnom odboru za potrošačke sporove koji se osniva pri Privrednoj komori RS i Arbitražnom odboru za potrošačke sporove koji se osniva pri Zanatsko-preduzetničkoj komori RS – Sudska (ostvaruje se pred nadležnim sudom)