ZDRAVSTVENA NEGA U PSIHIJATRIJI Dr Saa Atanaskovi neuropsihijatar

ZDRAVSTVENA NEGA U PSIHIJATRIJI Dr Saša Atanasković neuropsihijatar

ZDRAVSTVENA NEGA U PSIHIJATRIJI 1)Svaki čovek je vredan i dragocen, zaslužuje poštovanje 2)Cilj pojedinca: razvoj ličnosti i duhovnosti, zdravlje, autonomija i samoaktuelizacija 3)Svaki pojedinac ima potencijale i želje za promenom 4)Ljudi funkcionišu kao holistička bića (telesno, emocionalno, socijalno i duhovno) u relaciji sa samim sobom, okolinom: drugim ljudima 5)Svi ljudi imaju zajedničke osnovne potrebe 6)Svako ponašanje pojedinaca je posledica ličnih potreba i ciljeva

7) Ponašanje oblikuju saznanja- percepcije, mišljenja, doživljaji i akcije kao i reagovanja 8) Promene ličnosti zavise od nasleđa (genetika), uticaj okoline, prirode i stepena stresa i drugih izvora 9) Bolest je dinamički proces 10) Svi ljudi su ravnopravni, bez obzira na pol, rasu, veru, etničku ili kulturnu pripadnost 11) Duševeno zdravlje je kritična i obavezna komponenta zdravstvene nege 12) Pojedinac ima pravo da bude uključen u odlučivanju o načinu tretiranja njegovog telesnog i duševnog zdravlja 13) Međusobni odnosi utiču na promenu ponašanja i na razvoj ličnosti

ZDRAVSTVENA NEGA BOLEST ZDRAVLJE �Čovek je subjekat, koji prema sopstvenim resursima učestvuje u procesima čuvanja i unapređenja zdravlja ili lečenja, bez obzira kolike su te mogućnosti.

ZDRAVSTVENA NEGA POSAO SESTRE : �Planiranje, predviđanje, osmišljavanje svakodnevnog rada �Viši stepen znanja, potrebe za stalnim učenjem �Kreativni pristup poslu �Istraživačka delatnost �Kritička procena kvaliteta rada �Individualni rad sa čovekom, interdisciplinarni pristup

MODEL ZDRAVSTVENE NEGE 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) Bazira se na znanju Individualizovan- za svakog bolesnika Sprovodi se prema planu Zasniva se na psihofizičkim i socijalnim potrebama bolesnika Bolesnik je subjekat, sarađuje i porodica Jedna sestra obavlja sve poslove sa jednim bolesnikom Obezbeđuje kontinuitet kvaliteta nege Dokumentacija zdravstvene nege Omogućava uspešniju prevenciju komplikacija Individualna odgovornost Velike mogućnosti stručnog usavršavanja Uspeh u radu je vidljiv i merljiv

MODEL ZDRAVSTVENE NEGE �Potrebno je da sestra dobije podršku za: 1) Sticanje spoznaje o sebi 2) Sticanje znanja o psihijatrijskim pacijentima 3) Jasan zahtev za proširenje opsega delatnosti Greške: činjenja i nečinjenja Sposobnost empatije- spoznaja emotivnog stanja pacijenta

TEORIJSKE OSNOVE ZDRAVSTVENE NEGE �Specifično polje interesovanja �Specifični ciljevi �Specifiči metodi �Terminologija �Definisanost principa �Osposobljavanje specijalizovanog kadra Interdisciplinarna nauka: medicinska psihološka humanistička sociološka primenjena n.

PREDMET IZUČAVANJA ZDRAVSTVENE NEGE ČOVEK ZDRAVLJE OKOLINA ZDRAVSTVENA NEGA

PREDMET IZUČAVANJA ZDRAVSTVENE NEGE �ZDRAVLJE = samostalnost, nezavisnost �BOLEST = zavisnost. . . �OKOLINA: 1) fizički uslovi sredine 2) biološki uslovi sredine 3) hemijski uslovi sredine 4) socijalno- ekološki uslovi sredine

LJUDSKE POTREBE: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) (Henderson) Pomaganje pacijentu da diše Pomaganje pacijentu da jede i pije Pomaganje pacijentu da defecira (i urinira) Pomaganje pacijentu da održi optimalni položaj pri ležanju, sedenju, šetanju kao i promeni položaja Pomaganje pacijentu da se odmara i spava Pomaganje pacijentu pri odevanju i svlačenju Pomaganje pacijentu da održava telesnu temperaturu Pomaganje pacijentu da održava higijenu Pomaganje pacijentu da izbegne opasnost Pomaganje pacijntu da komunicira sa drugima

LJUDSKE POTREBE: 11) Pomaganje pacijentu u upražnjavanju religijskih obreda 12) Pomaganje pacijentu u radu 13) Pomaganje pacijentu u rekreativnim aktivnostima 14) Pomaganje pacijentu u učenju pacijent Sestra zdravstvena nega zdravlje sredina

�Zdravstvena nega je opšta i osnovna ljudska delatnost, proistekla iz primarne potrebe za pomoć, usled nedovoljnosti čoveka da živi sam i brine sam, i podrazumeva stručno određen odnos dva ljudska bića.

CILJEVI IZUČAVANJA ZDRAVSTVENE NEGE U vremenskom smislukada? 1. Primarna prevencija - sprečavanje bolesti - unapređenje zdravlja 2. Sekundarna prevencija 3. Tercijalna prevencija �U odnosu na tip pomoćiko? 1) Osposobljavanje subjekta za samonegu 2) Organizovanje nadzora nad nedovoljno osposobljenim subjektima nege 3) Sprovođenje profesionalne nege u svim situacijama kada je to neophodno

OSNOVNI POJMOVI U ZDRAVSTVENOJ NEZI v. Standard (odnosi se na) – medicinske usluge - zdravstvenu negu - medikaciju v. Kriterijum v. Normativ v. Sestrinska dijagnoza

OSNOVNI POJMOVI U ZDRAVSTVENOJ NEZI Lekarska Dg ü Identifikuje bolest ü Ostaje sve dok je bolest prisutna ü Često se rukovodi aktuelnim patofiziološkim promenama ü Tretira se unutar lekarske prakse Sestrinska Dg Ø Identifikuje ljudske reakcije Ø Može da se menja Ø Često se rukovodi bolesnikovim željama, potrebama i problemima Ø Moguće je tretirati unutar delokruga sestrinske prakse

PRINCIPI ZDRAVSTVENE NEGE �OPŠTI PRINCIPI: �Princip sistematičnosti i postupnosti svesne aktivnosti �Povezivanje teorije i prakse naučnost �Očiglednosti trajnost znanja

PRINCIPI U UŽEM SMISLU Princip realiteta Princip aktivne participacije Princip prioriteta zdravstvene nege u primarnoj zaštiti Princip obezbeđenja kontinuiteta zdravstvene nege Princip individualizacije i prilagođavanje potrebama Princip uvažavanja zdravlja kao najveće ljudske vrednosti 7) Princip uvažavanja ličnosti bolesnika- čoveka 8) Princip sveobuhvatnosti –princip dogovora sa narodom - princip integracije - princip koordinacije 1) 2) 3) 4) 5) 6)

METODE ZDRVSTVENE NEGE (Maslovljeva hijerarhija potreba) Samopotvrđivanje (samoostvarenje, kreativnost) Vlastita vrednost (vrednost koju nam drugi priznaju) Ljubav i pripadnost Bezbednost i zaštita, sigurnost Biološke potrebe (vazduh, voda, hrana, spavanje, polnost)

STRUKTURA PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE I FAZA: Utvrđivanje potreba - prvi kontakt - rukovanje - uloga bolesnika –simulacija - agravacija -disimulacija - prvi intervju -opservacija - mesto opservacije -komunikacija

TRI ELEMENTA U BOLESNOM DELU LIČNOSTI a) Stepen regresije b) Stepen dezorganizacije c) Stepen izmenjenog doživljaja realnosti

STRUKTURA PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE �II FAZA: Sestrinska dijagnoza �III FAZA: Planiranje zdravstvene nege uz definisanje ciljeva PLAN CILJEVI -aktivni -održavajući - dugoročni; - kratkoročni �IV FAZA: Sprovođenje nege dokumentacija, raport �V FAZA: Evaluacija

PRIJEMNA DOKUMENTACIJA ZDRAVSTVENE NEGE 1) OPŠTI PODACI: -pomagala koje pacijent ima sa sobom -lična higijena -navike 2) OCENA PSIHIČKOG STANJA 3)DIJAGNOZA ZA NEGU -saradnja -opservacija- telesni izgled -komunikacija -ponašanje -orijentacija u odnosu na: -govor- mišljenje -sadržaj -halucinacije -raspoloženje ( po izrazu, ponašanju, razgovoru) -strah

PLAN (ZDRAVSTVENE) PSIHIJATRIJSKE NEGE �PREZIME I IME DATUM STANJE POTREBE BR. CILJEVI POSTUPAK ZD. N. OCENA

SPECIFIČNOSTI PSIHIJATRIJSKE ZDRAVSTVENE NEGE 1) 2) 3) 4) POSEBNOST PSIHIJATRIJSKIH PACIJENTA POSEBNOST NAČINA LEČENJA POSEBAN ODNOS KOJI SE USPOSTAVLJA UČEŠĆE SESTARA U TIM ODNOSIMA

RAZLIKE �Telesni bolesnik (Ponašanje) - Uobičajeno - Razumljivo - Na nivou logike - Očuvane psihičke funkcije �Psihijatrijski bolesnik (ponašanje) -neuobičajeno, nerazumljivo -poremećene psihičke funkcije -odnos “zdravog” i “bolesnog” dela ličnosti

RAZLIKE �Telesni bolesnik (svest o bolesti) - Zna da je bolestan - Zna šta ga boli - Zna da to iskaže - Dijagnozu postavlja lekar �Psihijatrijski bolesnik (svest o bolesti) - paradoks: najteži psihijatrijski bolesnici sebe smatraju ZDRAVIM - Dijagnozu postavlja: lekar, socijalna sredina, sam pacijent

RAZLIKE �Telesni bolesnik (realitet bolesnika) - Govori istim jezikom kao sestra - Odnos prema realitetu je očekivan u uobičajen �Psihijatrijski bolesnik (realitet bolesnika) - Smatra se drugačijim nego ranije - Smatra se zdravim - Smatra druge ljude drugačijim nego ranije - Koristi sopstveni jezik

RAZLIKE �Telesni bolesnik (potrebe) -ume da ih prepozna i definiše �Psihijatrijski bolesnik (potrebe) - Ne oseća određene potrebe - Ne zna da ih zadovolji - Ima potrebe koje drugi nemaju

SOMATSKO ODLJ. PSIHIJATRIJSKO ODLJ. �PRIJEM: Planiran, dogovoren �PRIJEM: Uz ubeđivanje, nekada prisilan �OTPUST: “zbogom”, jednokratnost hospitalizacije �OTPUST: “doviđenja”, ponovljene hospitalizacije �KUĆNI RED: Red, mir, tišina, bolesnici u posteljama, vreme nije strogo struktuisano �KUĆNI RED: Poštovanje kućnog reda je terapija, bez ležanja u postelji, vreme struktuisano (okupaciona, radna terapija)

SOMATSKO ODLJ. PSIHIJATRIJSKO ODLJ. �TERAPIJA: Dnevne doze leka Ne postoje grupe �TERAPIJA: Pojedinačna doza leka Grupa kao terpapijsko sredstvo �VIZITA: Frontalna �VIZITA: frontalna, individualna �POSETE: Poželjne, manje kontrolisane �POSETE: Poželjne, uz kontrolu �KOMUNIKACIJA: Uobičajena očekivana �KOMUNIKACIJA: Specifična

LIČNOST PSIHIJATRIJSKE SESTRE �PRIVATNO PROFESIONALNO �SAMOSPOZNAJA: -kontrola nad situacijom -veća sloboda izbora -mogućnost prevencije nepovoljnog toka �Osobine psihijatrijske sestre: 1. “neposesivna toplota” 2. Sposobnost empatije 3. Autentičnost 4. Sticanje posebnog znanja

PROFESIONALNOST: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Odgovornost Ozbiljnost Poštovanje Zainteresovanost Strpljivost Izlaženje u susret Stalna kontrola i analiza postupaka i korekcija grešaka

Pametna Sposobna Mirna Uslužna Pažljiva Ljubazna Optimistična Iskrena Jasna Duhovita Uredna Uljudna Razgovorljiva UVEK TAČNA

SD Poremećaj komunikacije UZROCI Smetnje u verbalnoj komunikaciji (paranoidnost, autizam, mutizam) SIMPTOMI Nerazumevanje svog i tuđeg govora CILJEVI Da se laganim metodama postigne poboljšanje u verbalnoj komunikaciji, najpre na elementarnom nivou, a kasnije i u složenijim zahtevima AKTIVNOSTI SESTRE Procena oštećenja komunikacije Uključiti i potencirati neverbalnu komunikaciju Shvatiti logiku pacijenta u smislu odnosa sa drugima Pokušati uvesti realnu logiku u odnos Proširivati i unapređivati uspostavljene logičke modele

SD Socijalna izolacija UZROCI Lica sa posebnim potrebama, način života, emotivna problematika, derealizacija, krize, strah, antisocijalno ponašanje, odnos prema sebi (stidljivost, način životanarkomanija) SIMPTOMI Redukcija verbalne komunikacije, povlačenje, izbegavanje kontakta, nezainteresovanost CILJEVI Postupno osposobiti pacijenta za saradnju, najpre sa sestrom a potom i sa osobama na koje je upućen (iz sobe, sa grupe. . . ) AKTIVNOSTI SESTRE Procena pacijenta (izraz, psihomotorika, njegov doživljaj sebe i okoline, njegova osećanja, ponašanje) Ohrabriti i podstaći odnos sa drugima Pomoći u kontaktima sa drugima

SD Smanjena sposobnost staranja o sebi UZROCI Mentalna retardacija, telesna oštećenja Demencija SCH, depresija, paranoja SIMPTOMI Smetnje u ishrani Smetnje u fiziološkim funkcijama Smetnje u pokretljivosti Smetnje u održavanju lične higijene CILJEVI Aktivirati postojeće potencijalne pacijenta Osposobiti ga za samonegu AKTIVNOSTI SESTRE Odrediti uzroke smanjenih sposobnosti Odrediti sposobnosti pacijenta Obezbediti pomoć pri svakodnevnim aktivnostima Uključiti porodicu Hrabriti pacijenta

SD izmenjeni porodični odnosi zbog duševnog bolesnika u kući UZROCI Promena u porodici i u odnosima SIMPTOMI Narušene emotivne veze Narušena verbalna i neverbalna komunikacija unutar porodice i prema spoljnom okruženju Narušene uloge članova i osećaj sigurnosti CILJEVI Sagledati situaciju Pomoć članovima u prepoznavanju i sagledavanju promene Pomoć članovima u reorganizacijikako pojedinačno tako i porodično izmenjenim odnosima AKTIVNOSTI SESTRE Razgovori sa pacijentom i članovima porodice, pojedinačni i grupni Podrška pacijentu i članovima Objasniti bolest i lečenje Saveti na šta obratiti pažnju po izlasku sa bolničkog tretmana

SD Agresivnost UZROCI Struktura premorbidne ličnosti Sama bolest (TU, sumračno stanje, EPI, pijanstvo, upotreba psihoaktivnih supstanci, halucinacije, delirantna stanja. . ) Odnosi na odeljenju između pacijenata i odnosi sa osobljem SIMPTOMI Pokazatelji kontrolisane agresije (socijalna izolacija, napetost, preteći gestovi, povišena motorna aktivnost) Pokazatelji nekontrolisane agresije (verbalne pretnje, udaranje u predmete i bacanje istih, fizički napad na druge osobe) CILJEVI Smiriti agresivnost i pomoć u samokontroli AKTIVNOSTI SESTRE Preventivni rad na odeljenju u smislu održavanja organizacije i reda Procena pacijenta Informacije sa odeljenja i od drugih pacijenata Saradnja sa članovima porodice Aktivnosti na zaštiti drugih i sebe Neophodna je prostorna distanca Davati jasne i direktne naredbe Neophodno samopouzdanje Po poterbi fiksirati pacijenta

SD Strah i anksioznost UZROCI Strah od smrti, od traume, od ludila, od odvajanja, od promene. . SIMPTOMI Telesni (tahikardija, podrhtavanje, povraćanje, ubrzano disanje, glavobolja, mučnina, dijareje, motorni nemir, bledilo, suva usta, često mokrenje. . ) Psihički (uplašenost, bespomoćnost, odsutnost, gubitak koncentracije, neprijatnost, razdražljivost, izmenjen izgled lica, napetost. . ) CILJEVI Smanjiti anksioznost i uspostaviti samokontrolu AKTIVNOSTI SESTRE Pružati kontinuiranu podršku i negu Osmisliti fizičke aktivnosti Sagledati eventualne realne faktore koji su doveli do straha Naučiti pacijenta relaksacionim tehnikama Obezbediti mirnu atmosferu

SD Suicidalnost UZROCI Svi oblici depresije, halucinacije, osećanja obezvređenosti, nerešivi problemi, traume koje smanjuju funkcionalnost i utiču na fizički izgled, samooptuživanje, delirantna stanja, potvrda teških somatskih bolesti SIMPTOMI Koji ukazuju na navedena stanja Podaci o prethodnim pokušajima Socijalna izolacija, gubitak apetita Nesanica, rano jutarnje buđenje, pisanje oproštajnih pisama Negativni bilansi, odsustvo planova za budućnost Gubitak volje za životom, pad funkcionalnosti Disimulacija suicidalnosti CILJEVI Poboljšati komunikaciju, vraćanje svakodnevnim aktivnostima, planovi za dalje AKTIVNOSTI SESTRE Obezbediti celodnevnu pažnju i negu Procena ponašanja i sledstvene aktivnosti U kontaktima: strpljenje, razumevanje, podrška, ohrabrivanje Uključiti podršku šire okoline diskretno Imati mere u svim aktivnostima

SD Self koncept i smetnje u njemu UZROCI Telesna bolest, operacije, saobraćajni udesi, odrastanje, promene u značajnim ulogama, emotivna i/ili intelektualna redukcija, starenje, negiranje postojanja bolesti. . SIMPTOMI Nesigurnost, socijalno povlačanje, zaravnjen afekat, apatija, negiranje deficita, otpor prema pomagalima, stid, izmenjeno ponašanje CILJEVI Prihvatanje nove realnosti, sebe u njoj, aktivirati zdrave snage i potncijale pacijenta AKTIVNOSTI SESTRE Shavtiti premorbidno funkcionisanje pacijenta, shvatiti težinu izmene, subjektivno i objektivno sa pacijntovog gledišta, praviti plan aktivnosti za svaki slučaj posebno, planirati budućnost sa isticanjem preostalih mogućnosti za uspešan život

SD Paranoidnost UZROCI Povlačenje, izdvojenost, nepoverenje, proveravanje, ćutljivost, anksioznost SIMPTOMI Sumljičavost, povučenost, provere. . CILJEVI Poboljšanje komunikacije, pridobijanje poverenja, uključivanje u aktivnosti. . Podrška za spontane radnje i ideje AKTIVNOSTI SESTRE Razgovor, podrška, strpljenje, objašnjenje. . .

SD Tugovanje UZROCI Realni i nerealni SIMPTOMI Potenciranje gubitka ili negacija Promene ritma budnosti i spavanja Gubitak apetita Povlačenje, izolacija Suicidalnost, zapuštanje u izgledu Usporenost, plač. . CILJEVI Racionalisati tugu Uključivanje u dnevne aktivnosti Razgovor o budućnosti, planovi. . . AKTIVNOSTI SESTRE Podrška Hrabrenje Realistična procena sadašnjosti i budućnosti Razumevanje. . .

SD Duhovne smetnje UZROCI Smrt bliske osobe, odvajanje, prekid emotivne veze, promene na poslovnom planu, neuspeh u životu, samooptuživanje za ishod neke intervencije. . SIMPTOMI Socijana izolacija, pad funkcionalnosti, zapuštena spoljašnjost, smetnje nagonskih potreba, odsustvo motivacije i planova, u misaonom iskazu besperspektivnost. . . CILJEVI Poboljšati odnos sa pacijento, podstaći saradnju i davati zadatke vezane za navike, higijenu, svakodnevne aktivnosti AKTIVNOSTI SESTRE Opservacija Procena Aktivnosti, od strane sestre i postavljenje zadataka pacijentu Motivacija Podrška Stimulacija Hrabrenje. . .

SD Manično ponašanje UZROCI Bipolarni af poremećaj i manija, adolescentna kriza, reakcija na stres, predoziranje psihofarmacima, stanje intoksikacije SIMPTOMI Neusklađen odnos sa realitetom Nesposobnost samokontrole, izrazita govorljivost i motorne manifestacije, razdražljivost, namtljivo ponašanje, poremećaji spavanja i ishrane CILJEVI Da se svi apekti gore navedenog ponašanja približe realnim okvirima AKTIVNOSTI SESTRE Kontrolisati pacijenta i uz neprekidni dobronamerni nadzor omogućavati planiranim aktivnostima redukciju navedenog ponašanja i omogućiti stabilnost u bihejvioralnim odgovorima

SD Savladavanje- lična neefikasnost AKO POSTOJI Očuvana svesnost Očuvan odnos prema sebi Očuvan odnos prema realnosti Uvid u stanje UZROCI Fobije Opsesije Blaže depresije Anksioznost SIMPTOMI Mišljenje, govor, prisilne misli, prodor afekta, tuga, nesposobnost donošenja odluka- slabost volje CILJEVI Angažovati potencijale pacijenta na prevladavanje definisanih problema AKTIVNOSTI SESTRE Prepoznati uzroke, simptome i osmisliti individualni program za prevazilaženje neefikasnosti histerije početna demencija klimaks rasejanost umor neispavanost

SD Otpori u učenju kao alkoholičara UZROCI Antisocijalno ponagšanje, negativna motivacija, apstinencijalna kriza, afektvna reagovanja, kognitivne smetnje SIMPTOMI Nije disciplinovan, pada na ispitu, ometa druge, ne uči, zaboravlja, ismeva druge, vređa sestru. . CILJEVI Korekcija i poboljšanje ponašanja, pažnje, motivacije, saradnje, učenja. . AKTIVNOSTI SESTRE Jasni zahtevi i očekivanja Individualni razgovori Analiza motiva Preporuke za učenje preslišavanja

SD Otpori u lečenju kod alkoholičara UZROCI Poremećaji ličnosti Mehanizmi odbrane: projekcija minimizacija negacija racionalizacija SIMPTOMI Suprotstavljanje redu i radu terapijske zajednice (TZ) Ne prihvatanje alkoholizma Mehanizmi odbrane Negacija i minimiziranje problema Nepovoljan odnos prema osoblju i drugim pacijentima CILJEVI Da koriguje i popravi stav prema drugima Da prihvati rad na TZ Da prihvati svoju bolest i započne lečenje na grupnoj terapiji AKTIVNOSTI SESTRE Individualni razgovori Rad u grupi Analiza tekućeg rada i izrada planova za dalje

HVALA NA PAŽNJI !