PSIHIJATRIJA Dr Saa Atanaskovi OSEAJI I OPAANJE PREDUSLOVI

PSIHIJATRIJA Dr Saša Atanasković

OSEĆAJI I OPAŽANJE

PREDUSLOVI SAZNANJA 1. materijalni svet (informacija) 2. normalno funkcionisanje organa saznanja: a) čula b) mozak

ANATOMSKO-FIZIOLOŠKA OSNOVA OSEĆAJA I OPAŽANJA 1) Receptor 2) Sprovodni put 3) Elementarni čulni centar u mozgu

OSEĆAJ + ISKUSTVO = OPAŽANJE

USLOVI NORMALNOG OPAŽAJA: 1. Postojanje informacije 2. Anatomska i fiziološka ispravnost čulnog organa (receptor, sprovodnik, el centri) 3. Očuvano iskustvo 4. Normalno funkcionisanje psihočulnog centra 5. Normalno funkcionisanje mozga u celini

AGNOZIJE Nesposobnost prepoznavanja predmeta uz očuvano čulo i očuvane organe. Uzrok je oštećenje elementarnog psihočulnog centra.

ILUZIJE Pogrešno prepoznavanje predmeta. Javlja se u strahu, bolesnim stanjima toksične i infektivne psihoze.

HALUCINACIJE Opažanje bez postojanja predmeta. • Prave halucinacije: 1. Karakter telesnost (utisak opažanja realnog predmeta u SD) 2. Pozitivni sud realnosti (veruje da halucinantni predmet postoji) Pseudohalucinacije - nemaju ove karakteristike

OPTIČKE HALUCINACIJE Javljaju se obično pri poremećaju svesti

AKUSTIČKE HALUCINACIJE Češće tokom pribrane svesti 1. Čuju glas “kroz uvo” ( kod toksiinfektivnih psihoza) 2. Čuju glas “iz glave” ( češće kod sumanutih psihoza)

VESTIBULARNE HALUCINACIJE Ljuljanje Letenje Padanje

SENZITIVNE HALUCINACIJE Taktilne Algo Cenestetičke Kohabitalne Kinestetičke OLFAKTIVNE HALUCINACIJE GUSTATIVNE HALUCINACIJE

PAŽNJA

PAŽNJA Pažnja se vrši usmeravanjem psihičke energije na određenu informaciju koja je predmet interesovanja. USMERAVANJE USREDSREĐIVANJE

DVE OSOBINE PAŽNJE: TANACITE I VIGILNOST DVE VRSTE PAŽNJE: AKTIVNA I PASIVNA OSTEĆENJA PAŽNJE: HIPERTENACITET – HIPOVIGILNOST HIPOTENACITET- HIPERVIGILNOST

PAMĆENJE I UČENJE

upamćivanje zadržavanje reprodukcija

UČENJE USLOVLJAVANJEM MEHANIČKO UČENJE PO TIPU POKUŠAJA- POGREŠAKA

TEORIJA ENGRAMA I FAZA • Ultrakratkog pamćenja • < 1 minuta II FAZA • Nestabilnog pamćenja • < 20 minuta III FAZA • Stabilnog, biohemijskog pamćenja

EFIKASNO (REPRODUKTIVNO) UČENJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. • • • Smisaonost materijala koji se uči Vremenski pravilno raspoređeno učenje Učenje koje je motivisano Aktivno učenje (glasno preslišavanje, pisanje izvoda) Grupisanje podataka u određene perceptivne grupe Perceptivna diferencija- kombinovano učenje Prilagođavanje metoda učenja individualnoj dispoziciji: auditivno audiovizuelnomotorno….

PATOLOGIJA PAMĆENJA Kvantitativni poremećaj Kvalitativni poremećaj

KVANITITATIVNI POREMEĆAJ 1) Prolazna zaboravnost 2) Amnezija (retro i anterogradna) 3) Hipermnezija (pojačana sposobnost sećanja za određeni period) 4) Hipomnezija (oslabljeno sećanje za događaje iz prošlosti) 5) Kiprtomnezija (osoba misli da je nešto otkrila, a u stvari je zaboravila da je o tome već čitala ili nesto čula)

KVALITATIVNI POREMEĆAJ 1. Naknadno izvrnuto sećanje (pod utiskom afekta) 2. Patološka lažljivost 3. Obmana sećanja pod dejstvom sugestije (mala deca, olgofrenije) 4. Konfabulacije (izmišljanje sećanja, popunjavanje praznine iz perioda amnezije)

MIŠLJENJE

DEFINICIJA PSIHIČKA FUNKCIJA KOJA SE NADOGRAĐUJE NA ČULNO SAZNANJE I OMOGUĆAVA ČOVEKU DA SHVATI KAUZALITET U SVETU, DA SHVATI INTERAKCIJU I USLOVLJENOSTI SVIH PREDMETA I POJAVA. mišljenje pamćenje opažanje

POREMEĆAJI MIŠLJENJA Poremećaji po formi Poremećaji po sadržaju

POREMEĆAJI PO FORMI Patološka opširnost Bradipsihja (moždano oštećenje) Misaoni blok (sch) Logoreja (bipolarni, depresija, manija) Bujica ideja Perseveracija (nevoljno ponavljanje reči ili rečenica kod CVI i etil) 7. Verbigeracija (besmisleno ponavljanje jedne mislisch) 8. Inkoherentno mišljenje 9. Rasulo misli (pogrešno povezivanje asocija) 1. 2. 3. 4. 5. 6.

POREMĆAJI PO SADRŽAJU 1. Prisilni fenomen: obsesije, prisilne misli 2. Precenjene ideje “fiks ideje” ( poremećaji ličnosti ) 3. Sumanute ideje (zablude na bolesnoj osnovi)

MEHANIZMI NASTANKA SUMANUTOSTI I • INTERPRETATIVNI II • INTUITIVNI III • IMAGINATIVNI IV • HALUCINATORNI

SADRŽAJI SUMANUTOSTI Ekspanzivne Depresivne Sumanute ideje odnosa Sumanute ideje persekucije (proganjanja) Sumanute ideje ljubomore ( etil ) Erotomanija Religiozne sumanute ideje

INTELIGENCIJA

NAJVAŽNIJE OSOBINE INTELIGENTNIH LJUDI 1. Sposobnost pojmovnog, apstraktnog mišljenja 2. Kreativnost, stvaralačka sposobnost rešavanja novih zadataka 3. Sposobnost lakog memorisanja – učenja 4. Logičko rasuđivanje i shvatanje 5. Sposobnost uviđanja bitnog u stvarima i pojavama 6. Samokritičnost 7. Sposobnost da se sopstveno znanje primeni u praksi

INTELEKTUALNI DEFICIT DEMENCIJE LEČIVE NE NEČIVE

INTELEKTUALNI DEFICIT OLIGOFRENIJE DEBILNOST 50 - 70 IQ IMBECILNOST 20 - 50 IQ IDIOTIJA < 20 IQ

EMOCIJE

DEFINICIJE EMOCIJE SU SLOŽENI DOŽIVLJAJI, SPECIFIČNE REAKCIJE NA NEKU INFORMACIJU (LJUBAV, MRŽNJA, PONOS, STREPNJA) AFEKTI (u užem smislu) INTENZIVNO I KRATKOTRAJNA EMOCIONALNO DOZIVLJAVANJA PRAĆENA TELESNIM ISPOLJAVANJIMA RASPOLOŽENJE ( TIMIJA) RELATIVNO TRAJNO I RAVNOMERNO STANJE OSEĆANJA, REZULTAT STANJA UNUTRAŠNJIH ORGANA I KARAKTERA LIČNOSTI

UTICAJ EMOCIJA Ø SVEST ( suženje svesti) Ø PAŽNJA (rasejanost) Ø OPAŽANJE (čulne obmane) Ø PAMĆENJE ( falsifikovano sećanje) Ø MISLJENJE (remeti proces) Ø NAGONI (agresija, seksualni delikti) Ø VOLJA (apatija)

PATOLOGIJA EMOCIJA KVANITITATIVNI POREMEĆAJI KVALITATIVNI POREMEĆAJI

KVANTITATINI POREMEĆAJI EMOCIJA 1) Apatija 2) Euforija 3) Depresivno raspoloženje

KVALITATIVNI POREMEĆAJI EMOCIJA 1) Paratimija- ideoafektivna disocija 2) Paramimija emocionalno- mimička disocija 3) Defekt emocionalne rezonance

MOTIVI- NAGONI

DINAMIZMI KOJI POKREĆU ČOVEKA NA RAZLIČITE AKTIVNOSTI Zadovoljavanjem motiva postižu se dva efekta: 1. Subjektivno se otklanja napetost, razdraženje, neprijatnost 2. Objektivno se postiže uspešna biološka i socijalna adaptacija

VITALNI NAGON ODRZANJA VRSTE NAGON SAMOODRZANJA NAGON ZIVLJENJA NUTRICIONI NAGON SEKSUALNI NAGON RODITELJSKI NAGON

SOCIJALNI MOTIVI 1. • Afilijativni 2. • Motiv za položajem u društvu 3. • Motiv saznanja 4. • Motiv samopotvrđivanja 5. • Altruistički motiv 6. • Motiv za radom

PATOLOGIJA NAGONA Povišen nagon za životom Snižen životni nagon (do suicida)

NUTRICIONI NAGONI 1. 2. 3. 4. 5. 6. Anoreksija Averzije prema nekim namirnicama Polifagija, polidipsija Bulimija Vučija glad Nastranost u ishrani POREMEĆAJI SEKSUALNOG NAGONA • • Kvalitativni Kvantintativni

VOLJA

VOLJA Nevoljne radnje: 1. refleksne radnje 2. naučeni automatizmi (hod) 3. prateći sinkinetski pokreti 4. nevoljni mimički pokreti 5. nagonske radnje VOLJA JE ENERGIJA SVESNOG JA KOJA SE ULAŽE U REALIZACIJU SVESNE ŽELJE I ENERGIJA KOČI, ODLAŽE ILI ODBACUJE NEPRIHVATLJIVE ŽELJE

ŽELJA NAMERA PLAN AKCIJE ODLUKA VOLJNA RADNJA

GUBITAK SLOBODNE VOLJE a) Kod oštecenja svesti (delirijum, suženje svesti, sumračno stanje) b) Kod nepokretnih somatskih bolesnika SLABOST VOLJE Hipobulija Abulija

Sugestibilnost: nekritično prihvatanje tuđih stavova (histerija, oligofrenija, sch) Katatoni stupor: slabljenje voljnih uticaja na ponašanje

POREMEĆAJI SVESTI

OŠTEĆENJA BUDNOG STANJA 1. Somnolencija 2. Sopor 3. Koma POMUĆENJA SVESTI 1) 2) 3) 4) 5) Pometenost svesti Delirijum Amentni sindrom Sužena svest Sumračno stanje

DEZINTEGRACIJA SVESTI Disocija ličnosti (sch) Udvajanje ličnosti (disocijativne neuroze) Depersonalizacija Alopsihička derealizacija

PSIHOANALIZA

PSIHOANALIZA A. Metod proučavanja psihičkih procesa B. Tehnika lečenja C. Skup novih, određenih psiholoških saznanja Frojd je smatrao da se izrazavanjem slobodnih asocija omogućava oslobađanje potisnutih osećanja koja leže u osnovi psihičkih poremećaja. Slobodno asociranje i interpretacija tako dobijenih sadržaja i materijala, od strane terapeuta, Frojd je nazvao PSIHOANALIZOM

TORIJA O SKLOPU LIČNOSTI ID- nesvesne i prirodne snage duboko skrivene u svakoj ličnosti. Izvor psihičke energije (libido). Urođeni nagoni, seksualni, agresivnost, potisnute želje i osećanja. Princip ZADOVOLJSTVO – NEZADOVOLJSTVO EGO- nastaje iz dela ID-a u kontaktu sa stvarnošću. Poseduje odbrambene mehanizme SUPER EGO- nastaje delom iz ID-a i modifikacijom EGA tokom razvoja Sedište čovekove svesti, samoposmatranja, samokontrole, zabrane, moralnih normi, moralnih emocija, osecanja krivice

NASTANAK LIČNOSTI JESTE REZULTAT INTERAKCIJE BIOLOŠKIH, PSIHOLOŠKIH, DRUŠTVENIH DETERMINANTI. RAZVOJ SE SHVATA KAO PARALELNI PROCES PERSONALIZACIJE I SOCIJALIZACIJE U KOJEM OSOBA POSTIŽE VIŠESTRUKE I SUKCESIVNE IDENTIFIKACIJE SA ZNAČAJNIM OSOBAMA IZ OKOLINE, PRIHVATA ŽIVOTNE ULOGE I DRUŠTVENE ODNOSE I NA KRAJU SVE TE PROCESE KRISTALIŠE U NOVI KVALITET: OSEĆANJE SOPSTVENOG IDENITITETA

PSIHOLOŠKI PROCESI OD ZNAČAJA ZA RAZVOJ LIČNOSTI 1. Introjekcija 2. Identifikacija 3. Pomeranje 4. Sublimacija

ODBRAMBENI MEHANIZMI EGA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Racionalizacija Potiskivanje Poricanje Projekcija Reaktivna formacija Regresija Konverzija Maštanje Kompenzacija Bekstvo u bolest

STADIJUMI RAZVOJA 1. 2. 3. 4. 5. Oralni Analno- uretalni Falusni Latentni Genitalni I godina II-III godina III-V godina VI godina- puberteta pubertet

NORMALNOST

NORMALNOST Biološko određivanje normalnosti: a)Normalnost kao zdravlje b)Normalnost kao prosek Psihodinamsko određivanje normalnosti: a)Normalnost kao idealno zamišljena pojava b)Normalnost kao sposobnost optimalne integracije c)Normalnost kao sposobnost prilagođavanja

DRUŠTVENO I KULTUROLOŠKO STANOVIŠTE NORMALNOSTI U PSIHIJATRIJI 1. • Odnos prema sebi 2. • Samoaktueliziranost 3. • Sposobnost intergracije 4. • Odnos prema realitetu 5. • Skladan doživljaj sveta oko sebe 6. • Sposobnost prilagođavanja

KLASIFIKACIJA MENTALNIH POREMEĆAJA MKB 10 ICD 10

F 00 - F 09 Organski uzrokovani psih poremećaji F 10 - F 19 Mentalni poremećaji izazvani upotrebom psihoaktivnih supstanci F 20 - F 29 SCH i poremećaji sa sumanutoscu F 30 - F 39 Afektivni poremećaji F 40 - F 49 Neurotski i sa stresom povezani poremećaji F 50 - F 59 Sindromi poremećaja ponašanja i poremećaji udruženi sa fiziološkim disfunkcijama F 60 - F 69 Poremećaji ličnosti i ponašanja odraslih F 70 - F 79 Mentalna retardacija F 80 - F 89 Poremećaji psihičkog razvoja F 90 - F 99 Poremećaji ponašanja i emocija

NEUROTSKI SA STRSOM POVEZANI SOMATOFORMNI POREMEĆAJI Fobički poremećaji: A) Agorafobija B) Socijalna fobija C) Specificne fobije Panični poremećaj Opsti anksiozni poremećaj Opsesivno- kompulzivni poremećaj Disocijativni (konverzivni) poremećaj Somatoformni poremećaj Neurastenija Sindrom depersonalizacije i derealizacije

BIHEJVIORALNI SINDROMI UDRUŽENI SA FIZIOLOŠKIM POREMEĆAJIMA I SOMATSKIM FAKTORIMA Poremećaji ishrane Neorganski poermećaji spavanja Seksualne disfunkcije Mentalni poremećaji udruženi sa puerperijumom Zloupotreba supstanci koje ne izazivaju zavisnost

PSIHOSOMATSKE BOLESTI Psihički faktor Poremećaj funkcije Telesni znaci i simptomi Oštćenje tkiva

PSIHOSOMATSKE BOLESTI v. Arterijska hipertenzija v. Bronhijalna astma v. Gastroduodentalni ulkus v. Ulcerozni kolitis v. Trieotoksikoza v. Akutni infarkt miokarda Lečenje: u akutnoj fazi u nadleznosti određene specijalnosti, a u hroničnoj nadležnosti psihijatrije

POREMEĆAJI LIČNOSTI

POREMEĆAJI LIČNOSTI Crta ličnosti je stabilan obrazac po kojem ličnost funkcionise (tj. Percipira, misli, oseca, dela), a ispoljava se kroz individualno specifične odnose prema sebi i okolini. Poremećaji ličnosti su duboko ukorenjeni maladaptivni obrazci koji se manifestuju u širokom spektru odnosa prema sebi, okolini i dovode do poremećaja socioprofesionalnog funkcionisanja. Poremećaj se ispoljava u adolescenciji ili ranije, nastavlja se kroz odraslo doba i ima tendenciju ublažavanja.

POREMEĆAJ LIČNOSTI Paranoidni poremećaj ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Disocijativni poremećaj ličnosti Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti Histrionicni poremećaj ličnosti Anakasticni poremećaj ličnosti Anksiozni poremećaj Zavisni poremećaj ličnosti Drugi specifični poremećaj ličnosti

SHIZOFRENIJA

Epidemiologija: Muškarci 15 -24 godine Žene 25 - 34 godine Etiologija: (za sada) multifaktorijalna Uključuje poremećaje: mišljenja, opažanja, emocije, volje, nagona, psihomotorike, poremećaja dozivljavanja sopstvenog JA

a) b) c) d) e) Eho misli, oduzimanje ili ubacivanje misli Sumanute ideje Halucinatorni glasovi Katatono ponašanje, negativizam, mutizam, stupor Negativni simptomi: apatija, oskudan govor, tupost, socijalno povlačenje

TIPOVI SHIZOFRENIJE PARANOIDNI Relativno stalne sumanute ideje koje su često praćene halucinacijama a)Sumanute ideje proganjanja b)Preteci halucinatorni glasovi c)Halucinacije mirisa i/ ili ukusa Tok: epizodipčan ili hroničan Obično posle 30 god

TIPOVI SHIZOFRENIJE HEBEFRENI TIP a)Izražene afektivne promene b)Sumanute ideje i halucinacije nisu izražene -jasno diferencirane c)Često neprimereno smejanja i grimasiranje d)Disocirano mišljenje e)Gubitak volje Početak između 15 – 25. godine Prognoza nije dobra

TIPOVI SHIZOFRENIJE KATATONI TIP a)Psihomotorni poremećaji (hiperkinezi ili stupor) b)Zauzimanje neobičnih stavova tela

TIPOVI SHIZOFRENIJE SIMPLEKS TIP Shizofreni znaci su prisutni, ali nedovoljno izraženi a)Zaravnjen afekat b)Gubitak volje c)Zatvaranje u sebe

TIPOVI SHIZOFRENIJE SHIZOAFEKTIVNA PSIHOZA a)Izraženi su afektivni znaci, manicni ili depresivni b)Prisutne su sumanute ideje c)Prisutne su halucinacije d)Prisutni su poremećaji mišljenja

DIJAGNOSTICKI KRITERIJUMI PO MKB 10 1. Eho misli, nametanje ili oduzimanje misli 2. Halucinatorni glasovi, komentarisu pacijentovo ponašanje 3. Sumanute ideje 4. Neizmoduliran emocionalni odgovor 5. Prekid misaonog toka Trajanje pomenutih smetnji jedan ili vise meseci Lečenje: medikamentozno psihoterapija socioterapija

AFEKTIVNI POREMEĆAJI

AFEKTIVNI POREMEĆAJI UNIPOLARNA : • Isključivo depresivna • Prosečna starost na početku 42 god • Period najvećeg rizika • Polna struktura (Ž: M) 35 -45 god 2: 1

AFEKTIVNI POREMEĆAJI BIPOLARNA Smenjivanje depresivne i manične faze, samo manična Prosečna starost na početku 29 god Period najvećeg rizika 20 -30 god Polna struktura (Ž: M) 1: 1

SIMPTOMI Glavni: 1)Depresivno raspoloženje 2)Gubitak interesovanja i zadovoljstva 3)Povećana zamorljivost i manja aktivnost

SIMPTOMI Ostali a)Ostećenje koncentracije i pažnje b)Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje c)Osećanje krivice i bezvrednosti d)Sumoran i pesimistički pogleda na budućnost e)Ideja o samopovređivanju ili suicidu f) Poremećaj sna g)Snižen apetiti

KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZE Depresivno raspoloženje, potištenost, utučenost, očaj, tuga, anksioznost, zabrinutost, beznadežnost, bespomoćnost Gubitak životne energije, pad opšteg nivoa psihičke i telesne aktivnosti. Umor, tromost, nesposobnost za fizičke napore Somatovegetativni znaci i simptomi: bolovi, dizestezije, parastezije, promene srčanog ritma, opstipacija, suva usta, tesko disanje, pad libida, dismenoreja

KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZE • Gubitak apetita i telesne težine • Bioritmoloski znaci: poremećaj sna dnevna kolebanja raspoloženja • Depresivne sumanute ideje • Halucinacije su retke • Koncentracija je oslabljena • Moguće suicidalno ponašanje

KLINIČKA SLIKA MANIČNE FAZE Euforija Hiperaktivnost Energija gotovo neiscrpna, povišeni nagonski dinamizmi Samopouzdanje i samouvazavanje nekriticki povećano Misaoni tok ubrzan, logoreja Pažnja hipervigilna, tenacitet izrazito smanjen

TERAPIJA BIPOLARNE DEPRESIJE -Medikamentozna : antidepresivi litijum neuroleptici anksiolitici hipnotici specificna: EKT -Psihoterapija -Socioterapija

PARANOIDNA STANJA

PARANOIDNA STANJA Paranoja- para= mimo, pored nous= misljenje, razum Jedna ili skup sumanutih ideja, koje obično traju dugo ili doživotno. Dijagnoza se na može postaviti ako su prisutne slušne halucinacije ili shizofreni simptomi ili simptomi moždanog oboljenja. Sumanute ideje ili ideja traju najmanje tri meseca Javlja se obicno posle 30. godine života.

PARAFRENIJA Javlja se češće u V ili VI deceniji zivota, češće kod žena. U kliničkoj slici: sumanute ideje+ halucinacije

PARANOJA (vrlo redak poremećaj) Sumanute ideje paranoidnog karaktera Očuvana ličnost Odsustvo drugih psihopatoloskih fenomena Sumanute ideje mogu biti: Persecutorne Kverulatorne Patoloska ljubomora Erotomanske

INVOLUTIVNO PARANOIDNO STANJE Javlja se u kasnijim godinama života, paranoidne ideje se obično smenjuju sa depresivnim raspoloženjem. Svest i inteligencija su očuvani

AKUTNI MOŽDANI SINDROM (AMS)

AKUTNI MOŽDANI SINDROM Poremećaj kod koga postoji oštećenje: orijentacije, pamćenja, shvatanja, sposobnosti učenja, rasuđivanja. Nastaje kao rezultat delovanja poznatih faktora koji direktno ili indirektno ostećuju funkcije mozga.

AKUTNI MOŽDANI SINDROM *Poremećaji svesti: smonolencija, sopor, delirantni sindrom, sumračno stanje *Poremećaji pamćenja: Amnezija Alomnezija (iskrivljeno sećanje) Konfabulacija *Poremećaji afektiviteta (anksioznost, razdrazljivost, nemir…. ) *Poremećaji mišljenja Inkoherencija (nepovezanost misaonog toka)

AMS U ODNOSU NA ETIOLOGIJU -NEDOSTATAK KISEONIKA hipoksija anokisija ishemija -NEDOSTATAK GLIKOZE -NEDOSTATAK SPAVANJA -NEDOSTATAK CULNIH I SOCIJALNIH STIMULUSA (oko 72 h: čulne obmane, anksioznost, konfuzija)

AMS USLOVLJEN DEJSTVOM TOKSIČNIH MATERIJA NA MOZAK 1. 2. 3. 4. 5. Trovanje CO Trovanje cijanidima Trovanje etilalkoholom i narkoticima Trovanje metilalkoholom Trovanje organofosfatnim jedinjenjem

Ø AMS uslovljen akutnim infektivnim bolestima (Bakterijski meningitis, encefalitis) Ø AMS u toku epileptične bolesti Ø AMS uslovljen cirkulatornim poremećajima Ø AMS uslovljen intrakranijalnim neoplazmama Ø AMS uslovljen traumom glave i mozga Ø AMS uslovljen poremećajima metabolizma i endokrinim oboljenjima: Metaboličke encefalopatije: -hepatitička -uremička - akutna intermitentna porfirija endokrini poremećaji: tireotoksikoza generativne psihoze: postpartalna

AKUTNI MOŽDANI SINDROM Lečenje: prema uzroku Prognoza: restitutio ad integrum ili prelazi u hronični sindrom

HRONIČNI MOŽDANI SINDROM ( DEMENCIJA)

HRONIČNI MOŽDANI SINDROM HMS je stanje koja nastaje usled difuznog, trajnog ostecenja funkcija i struktura mozga, razlicite etiologije. Tok je spor i progresivan Nastaju poremecaji: PAMCENJA INTELEKTA MISLJENJA AFEKTIVITETA

Alchajmerova demencija Pikova demencija Vaskularna demencija Kod MP Kod Hantingtonove horee Kod progresivne paralize Hidrocefalicne demencije Demencije kod: neoplazmi kod mozdanih trauma kod alkoholizma kod epilepsije kod endokrinih poremecaja kod metabolickih i nutritivnih smetnji Demencije uslovljene lekovima i toksičnim mateijama

HRONIČNI MOŽDANI SINDROM Opšti principi u lečenju: 1. Saniranje propratnih somatskih komplikacija 2. Tretman psihički izmenjenog stanja

REAKTIVNA STANJA REAKCIJE NA TEŽAK STRES I POREMEĆAJI PRILAGOĐAVANJA

Reaktivna ili psihogena stanja su ona stanja psihičke poremećenosti koja se javljaju kao reakcija na određeni događaj, na iskustvo određene situacije. Patološka reakcija ukazuje na popuštanje adaptivnih potencijala ličnosti, može dovesti do sloma, a nekada ima odbrambeni karakter, čuva ličnost.

ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE 1. 2. 3. 4. 5. 6. Vremenska povezanost reaktivnog stanja sa događajem Akutni, nagli početak Vremenska ograničenost trajanja Dobra prognoza Atipična klinicka slika Tipičnost kliničkih sadržaja

KLASIFIKACIJA A. B. C. D. Akutna reakcija na stres ( do 48 h) Posttraumatski stresni poremećaj (do 6 meseci) Poremećaj prilagođavanja Akutni tranzijentni psihotični poremećaj (48 h- 14 dana) U kliničkoj slici: - približni odgovori - dezorijentacija - motorni konverzivni simptomi

AKUTNA REAKCIJA NA STRES Stres je normalana adaptibilna reakcija, signal opasnosti i pripreme za odbranu. Stadujumi stresa : 1) alarm 2) borba 3) iscrpljenje Stresna situacija remeti psihosocijalnu ravnotežu i osoba nije sposobna da uspostavi prethodno stanje u uobičajeno dugo vreme Prirodne katastrofe, nesreća, ratovi, napadi kriminalaca, silovanja, gubitak bliske osobe, gubitak dela tela….

AKUTNA REAKCIJA NA STRES Klinička slika: 1. Psihomotorna reakcija: nemir, besciljno tumaranje, destruktivnost, agresivnost, stuporozna ukočenost, apatija, inertnost 2. Svest: hipnoidna smetenost, zbunjenost, nesigurnost, dezorijentacija, perseveracija, teskoće u uspostavljanju verbalnog kontakta, panicni strah, bes, srdžba, relativna ili apsolutna amnezija Traje do 48 sati

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ Odloženi i/ ili produženi odgovor na događaj Ponovljeno preživljavanje traume u nametnutim sećanjima, snovima ili noćnim morama. Emocionalna utrnulost ili tupost. Vegetativna prenadraženost Nesanica, anksioznost, depresija

REAKCIJE PRILAGOĐAVANJA Krizne situacije: gubitak bliske osobe, hospitalizacija, emigracija, promene zivotne sredine, operativno ili traumatsko odstranjenje dela tela. ČOVEK JE BIĆE U RELACIJI U kliničkoj slici: anksioznost, depresija Traje do 6 meseci Lečenje: psihoterapijom i medikamentima

POREMEĆAJI U DETINJSTVU 1) Početak je bez izuzetka tokom detinjstva 2) Ostećenja ili zaostajanja u razvoju su često povezana sa biološkim sazrevanjem CNS-a 3) Stabilan tok, bez remisija i recidiva

POREMEĆAJI U DETINJSTVU I. Specifični razvojni poremećaji govora i jezika II. Specifični razvojni poremećaji školskih veština: čitanja, pisanja, računanja III. Dečiji autizam (dečaci: devojcice 4: 1) Kvalitativno ostećenje recipročnih socijalnih interakcija. Oskudni repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja, interesovanja i aktivnosti. Mogu postojati strahovi, fobije, poremećaji spavanja, ishrane, napadi besa, agresivnost.

POREMEĆAJI U DETINJSTVU IV. Hiperkinetički poremećaji V. Poremećaji ponašanja i emocija VI. Tikovi VII. Drugi poremećaji: neorganska enureza neorganska enkopreza poremećaji ishrane poremećaji spavanja mucanje

POREMEĆAJI U ADOLESCENCIJI 1. 2. 3. 4. 5. Kriza autoriteta Kriza identiteta Kriza seksualnosti Normativna kriza Hipohondrija

BOLESTI ZAVISNOSTI

BOLESTI ZAVISNOSTI A. B. C. D. E. AKUTNA INTOKSIKACIJA RIZICNA UPOTREBA STETNA UPOTREBA SINDROM ZAVISNOSTI APSITINENCIJALNI SINDROM

PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI 1. 2. 3. 4. DEPRESORI CNS-a STIMULANSI HALICINOGENI KANABIS

PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI DEPRESORI: § § § § Analgetici Hipnotici Sedativi Anksiolitici Lepkovi Smole Lakovi Neke boje STIMULANSI • Amfetamin • Kokain • Khat HALUCINOGENI LSD Psilocibin Meskalin Antiholinergici KANABIS • Marihuana • Hasis

ALKOHOLIZAM Depresor CNS-a, dejstvo je slično anesteticima. Alkoholičar je osoba koja je dugotrajnim prekomernim pijenjem postala zavisna od alkohola (psihički, fizički, ili na oba načina), kod koje su se zbog toga razvile zdavstvene, psihičke i fizičke smetnje kao i poteškoće u socijalnom funkcionisanju.

KRITERIJUMI ALKOHOLIZMA 1. 2. 3. 4. GUBITAK KONTROLE NEMOGUĆNOST APSTINENCIJE PAD TOLERANCIJE ALKOHOLNA AMNEZIJA

KRITERIJUMI ALKOHOLIZMA Ostećenja zahvataju sve organe Delirijum tremens Patolosko napito stanje Korsakovljeva bolest Vernikeova bolest Smetnje pamćenja, konfabulacija, smetenost Dezorijentacija, demencija

LEČENJE ALKOHOLIZMA Medikamentozno Psihoterapija Socioterapija

PSIHOLOŠKI TESTOVI

PSIHOLOŠKI TESTOVI 1. Testovi sposobnosti 2. Testovi ličnosti Testovi inteligencije “Inteligencija ja sposobnost snalaženja u novim i nepoznatim situacijama” WB skala (Veksler- Belvju) IQ= mentalni test: stvarni uzrast x 100

Manje od 25 26 - 50 51 - 65 66 - 80 81 - 90 91 - 110 - 130 Preko 140 IDIOTIJA IMBECILI DEBILI GRANICNI FIZIOLOŠKA TUPOST PROSEČNOST NADPROSEČNOST GENIJALCI

TESTOVI ZA PROCENU ORGANSKOG OŠTEĆENJA CNS-A Bentonov test upamćivanja slika Vekslerova skala pamćenja Lurijina neuropsihološka baterija

TESTOVI LIČNOSTI M. M. P. I. upitnik Projektivni testovi: Rošah TAT Test nedovršenih rečenica Crtež ljudske figure

TERAPIJA U PSIHIJATRIJI

TERAPIJA U PSIHIJATRIJI MEDIKAMENTOZNA PSIHOTERAPIJA SOCIOTERAPIJA

PSIHOTERAPIJA Lečenje psihičkih poremećaja psihološkim uticajima, pri čemu terapeut putem verbalne i emocionalne komunikacije pruža pomoć pacijentu. Klasifikacija: I Dubinsko psihološki metodi II Površinski metodi III Ostale terapije

SOCIOTERAPIJA Jeste oblik lečenja u kome se organizovanim socijalnim metodama i sredstvima utiče na čoveka, uz pomoć sociookolinskih i interpersonalnih činilaca sa ciljem da se reše njegovi “unutrašnji” problemi i interpersonalni odnosi. Socioterapija u bolnici: (terpaijske zajednice) 1) Okupaciona 2)Radna 3)Rekreativna • Socioterapija u vanbolničkim uslovima: 1. Porodica 2. Radna sredina 3. Klubovi

FARMAKOTERAPIJA ANKSIOLITICI HIPNOTICI ANTIPSIHOTICI ANTIDEPRESIVI STABILIZATORI RASPOLOŽENJA PSIHOSTIMULANSI LEKOVI ZA POJAČANJE SAZNANJA

ANKSIOLITICI Osim anksiolitickog imaju i sedativno, hipnotičko, antikonvulzivno, miorelaksantno dejstvo. Podela (prema dužini vremena poluraspada): - sa kratkim dejstvom - sa srednje dugim - sa dugim dejstvom HIPNOTICI Koji dejstvuju u inicijalnoj fazi sna Koji efekat daju tokom sna do buđenja

ANTIPSIHOTICI Smanjuju agresivnost, hiperaktivnost, ublažuju poremećaje mišljenja, redukuju halucinacije, sprečavaju recidive. Neželjena dejstva: Ø ekstrapiramidalna (ukočenost, tremor, distonija, ataksija, diskinezija) Ø Hipotenzija Ø Hiperprolaktinemija Ø Ginekomastija Ø Impotencija Klasifikacija: tipični i atipični

ANTIDEPRESIVI Triciklični Inhibitori MAO Inhibitori ponovnog preuzimanja 5 -HT Novi antidepresivi STABILIZATORI RASPOLOŽENJA 1. Litijum (soli) 2. Antikonvulzivi 3. Antipsihotici

PSIHOSTIMULANSI Kod hiperkinetskog sindroma sa ostećenjem pažnje ( kod dece starije od 6 godina, kod odraslih se ne primenjuje) Kod narkolepsije

REHABILITACIJA MENTALNO OBOLELIH RESOCIJALIZACIJA MENTALNO OBOLELIH

HVALA NA PAŽNJI !