Uvod u raunarske mree Raa ta su raunarske

Uvod u računarske mreže Raša

Šta su računarske mreže? • Računarska mreža je sistem koji se sastoji od skupa hardverskih uređaja međusobno povezanih komunikacionom opremom, snabdevenih odgovarajućim komunikacionim softverom, kojim se ostvaruje kontrola sistema tako da je omogućen prenos podataka između povezanih uređaja.

Čemu služi mreža? • • Komunikacija Deljenje podataka i informacija Deljenje softvera Deljenje hardvera

Prednost umrežavaja • • • Komunikacija Lako deljenje resursa Brzina obrade informacija Pouzdanost Ušteda

Uloga računara u mreži • P 2 P ( peer-to-peer ) – mreža ravnopravnih računara • Klijent – Server – sistem koji pruža svoje resurse – Klijent – sistem koji inicira kontakt sa serverom – Proxy server – posrednik u komunikacji klijenta sa drugim serverima

Podela računarsih mreža

Podela prema površini koju pokriva mreža

Podela prema površini koju pokriva mreža • • • PAN LAN CAN MAN WAN

Podela prema površini koju pokriva mreža • PAN – Lične mreže – raspona svega nekoliko metara ( Bluetooth, bežićni miš, štampač. . . ) • LAN – Lokalne mreže – mala udaljenost • CAN – Mreže raspona kampusa – ograničen geografski prostor • MAN - mreže raspola metropole – veći geografski prostor • WAN – Mreže širokog raspona – ogromni geografski prostor

Povezivanje računara • Dva računara u mreži se povezuju komunikacionim kanalom • Tologija mreže – način na koji su povezani i način kako razmenjuju podatke ( fizička i logička topologija ) • Deljenje komunikaconog kanala - broadcast

Podela po topologiji mreže

Zvezdasta topologija • U topologiji zvezde postoji centralni cvor na koji su povezani svi drugi cvorovi. • Prednost je sto je lako dodati nove cvorove u mrezu, kao i to sto iskljucivanje iz mreze nekog cvora zbog kvara ne utice na rad ostalih cvorova. • Nedostatak je sto u slucaju kvara na centralnom cvoru citava mreza ne funkcionise. A B E D C

Prstenasta topologija • U topologiji prstena svaki cvor je povezan sa dva susedna cvora tako da veze cine kruznu konfiguraciju. • Prednost je sto su putevi poruka odredjeni konfiguracijom mreze. • Nedostaci su tesko dodavanje novih cvorova, kvar na nekom cvoru, aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek V dovodi do prekida rada cele mreze. A D S

Topologija magistrale • Kod topologije magistrale svi cvorovi su vezani pojedinacno na magistralu preko koje se uspostavlja komunikacija medju njima i mreza prestaje sa radom jedino u slucaju da dodje do prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale. • Prednost je sto je lako dodavati ili uklanjati cvorove iz nje, kao i to sto ako bilo koji cvor na mrezi prestane sa radom to nema uticaja na ostale cvorove. • Terminator- Zaustavlja protok. A D V S E

Hibridna topologija • Hibridna topologija je nespecificna i njen oblik moze da varira od jedne konfiguracije do druge. Kod ove topologije postoje dodatne veze medju nekim cvorovima koje su obicno determinisane ekonomskim razlozima.

Podela po topologiji mreže

Podela po logičkoj organizaciji • Token ring • Ethernet

Token ring • Računari su povezani u Prsten po principu svaki računar ima prethodnog i sledećeg. Podaci se šalju prvom do sebe ali samo u jednom smeru. Podatke će prihvatiti računar ćija je adresa navedena uz podatke. • Neodstaci TOKEN RING organizacije su: – Prekidom Prstena /TOKEN RING/ onemogućen je rad TOKEN RING-a. – Teško je dodavanje novog računara u TOKEN RING .

Ethernet • Termin gde jedan uređaj šalje paket mrežnom segmentu, prisiljavajući sve ostale uređaje u tom segmentu da obrate pažnju na paket. Istovremeno, drugi uređaj pokušava izvršiti prenos što dovodi do kolizije, nakon čega oba uređaja moraju da izvrše ponovni prenos, jedan po jedan. • Nije preterano efikasan.

Prema odnosu čvorova • Klijent-server mreže • Ravnopravne mreže

Mrežni slojevi i protokoli • Računarske mreže koriste slojevitost i jasno definisane protokole komunikacije. • Npr. Posta, drzavni sastanci….

Protokol • Protokol definiše format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili više komunicirajućih entiteta(npr. na istom sloju), kao i akcije koje se preduzimaju nakon slanja ili prijema poruke ili nekog drugog događaja.

Racunarske mreze- slojevi • TCP/IP model mrezni sloj 4 sloja • ISO/OSI model mrezni sloj 7 slojeva

TCP/IP MODEL • Ima četiri osnovna sloja: – Aplikativni sloj – Transportni sloj – Mrežni sloj – Vezni sloj

TCP/IP MODEL Aplikativni sloj • Komunikacija aplikacija koje koriste mrežne usluge(email, game serveri…) • Protokoli: – Preuzimanje Web dokumenata HTTP i HTTPS – Primanje email pošte IMAP i POP 3 – Slanje emaila – SMTP – Prenos datoteka - FTP

TCP/IP MODEL Transportni sloj • Poruka zapisana u odgovarajucem aplikativnom protokolu prosledjuje se transportnom sloju koji vrsi pripremu za njeno dalje slanje koriscenjem nizih slojeva. • TCP protokol • UDP Protokol • Osnovni princip rada je da se poruka deli na manje pakete i svaki paket se salje primaocu – komutiranje paketa

TCP protokol • • Paketi se nazivaju segmenti. Koristi se za prenos web-strana, daztoteka, email Pouzdaniji je Za svaki paket stize potvrda prijema(nema gubljenja paketa iako stiuzu razlicito) • SEQ – pomeraj podatka • ACK- broj primljenih podataka

UDP protokol • Paketi se nazivaju datagrami • Koriste ga najvise aplikacije koje funkcionisu u realnom vremenu • Manje pouzdan • Znatno brži

Transportni sloj - Portovi • Uređaji se identifikuju na osnovu adresa ali to nije dovoljno jer mora da se zna koja aplikacija zahteva resurs. • Port je 16 bitni broj(65 536 portova) koji otvara „prolaz“ do aplikacije (identifikuje palikaciju) • HTTP 80, HTTPS 443, FTP 21 ili 20, SMTP 25, IMAP i POP 3 110 i 143

Mrežni sloj • Adresiranje i rutiranje • IP protokol • Kada se TCP segment prosledi sa transportnog sloja njemu se dodaje novo zaglavlje koje sadrži adresu primaoca i pošiljaoca • Osnovu komunikacije na ovom sloj danas predstavlja IP protokol • Tri vrste adrese: – DNS adrese – IP adrese – MAC adrese

IP adresiranje • • • Svaki računar na mreži mora da ima: IPv 4 adresa Mrezna maska Podrazumevajuci izlaz i lokalne mreže IP datagram – paket na mrežnom sloju

IP adresiranje • • • IP adresa – Dinamička i Statička DHCP protokol – Dinamička dodela adresa Gejtvej – ruter koji ima izlaz u „svet“ Privatne IP adrese: 10. 0. 0. 1. . 192. 168. 1. 1. . NAT- prevodjenj mrežnih adresa- ruter prosledjuje poruke do lokalnih masina

IP adresiranje • Rutiranje je prosledjivanje podatakja do željene adrsee na osnovu tabele rutiranja koja se nalazi u samom ruteru tj u memoriji.

DNS serveri • Adrese iz simboličkog oblika u brojčani pretvaraju DNS serveri (engl. domain nameserver). • Autoritativni serveri

Vezni sloj • Paket se prenosi od jednog rutera do drugog – tj. od rutera u lokalnoj mreži do izlaznog ruter(gejtveja). Ovo rešava vezni sloj. • Podaci se čuvaju u okvirima(IP datagram se obmotava okvirom) • Sprečava se izmena podataka – • Kodovi za otkrivanje grešaka • Protokol PPP(Point. To. Ponit) – podaci se kriptuju pre slanja • Ethernet I Wi. Fi

Vezni sloj • Na ovom sloju se koriste MAC adrese • 48 bitni broj sa 6 dvocifrenih heksadekadnih brojeva npr. : 2 c: d 4: 44: a 8: be: 3 b • U okvir se dodaju dve MAC adrese( primaoca i pošiljaoca) pored IP adresa. • ARP – protokol za razrešavanje adresa( uređaj na osnovu IP adrese potražuju MAC adresu)

OSI Model • OSI referentni model ili referentni model za otvoreno povezivanje sistema (Open Systems Interconnection Basic Reference Model) je najkorišćeniji apstraktni opis arhitekture mreže. Opisuje interakciju uređaja (hardvera), programa, servisa (softvera) i protokola pri mrežnim komunikacijama.

Mrežni slojevi i protokoli

Šta čini računarsku mrežu? računari komunikacioni softver komunikacioni medijum komunikacioni hardver

Mrežni hardver • • Mrežni adapteri Hab Mostovi Svičevi Ruteri „Gateway“ Modemi Komunikacioni medijum

Mrežni hardver • Mrežni adapteri ili mrežne kartice su ugrađeni u računare. • Modem je uređaj koji konvertuje digitalni signal iz računara u analogni i obratno ( ADSL i kablovski modemi ). • Hab se koristi u lokalnim mrežama i poruke koje dobije hab bez analize i obrade prolsedjuje svim prikljucenim uredjajima.

Mrežni hardver • Mostovi su slični habovima, ali se koriste za povezivanje dva ili više nezavisna uređaja ili mreže. Most šalje poruke samo uređajima u mreži u kojoj se nalazi primalac. • Svičevi su slični habovima ali mogu da povežu dve ili više nezavisne mreže i poruke prosledjuju samo primaocu ili mreži gde se nalazi primalac.

Mrežni hardver • Ruteri su namenjeni za povezivanje raznorodnih mreža i povezivanju mreža sa internetom. Funkcionišu na mrežnom sloju. • Uređaj kojima se mreža povezuje sa drugom različitom mrežom naziva se „gejtvej“.

Komunikacioni medijum • služi za fizičko povezivanje računara • karakteristike: brzina prenosa podataka (bps – bit po sekundi) i daljina prenosa podataka • Mogu se klasifikovati kao kablovski (bounded) ili bežični (unbounded)

Komunikacioni medijum • Kablovski medijumi: – telefonska linija – koaksijalni (antenski) kabal – UTP (mrežni) kabal – optički kabal

Komunikacioni medijum • Bežični medijumi: – satelitske veze – bežične veze (IR-infra red, Bluetooth, Wi. Fi , WLAN, Wi. MAX ( gradske mreže ), satelitske mreže, mobilne mreže itd… )

Bežične mreže • Bluetooth je bežična tehnologija koja se koristi za komunikaciju na malim razdaljinama. Brzina do 3 Mbps. • Bežične lokalne mreže ( WLAN, Wi. Fi ) koriste radio-talase za komunikaciju. Pristup mreži se vrši preko pristupnih tačaka ( access point ) a oblast prostora gde je mreža dostipa je „vruća tačka“ ( hot spot ). Velike brzine, danas do 600 Mbps.

Komunikacioni softver • Programi koji omogućuju upotrebu komunikacionih uredjaja i upravljanje njima. * Postoje dve vrste komunikacionih softvera : - Sistemski - bez koga komunikacioni uredjaji ne mogu da rade ; - Aplikativni - omogućuju razne aspekte upotrebe računarske mreže.

Komunikacioni softver • Vrste: – Pretraživači – E-mail klijenti – Programi za komunikaciju – Programi za razmenu dokumenata – Sigurnosni programi. . .

ADSL

Zaštita mreže • • Trojanci Napad do uskraćivanja usluga DNS prevara Brisanje web stranice Tehnika krađe ličnih informacija Virusi, crvi Spam Phishing. . .