Raunarske mree Uvod q Udaljavanja terminala od raunara

Računarske mreže

Uvod q Udaljavanja terminala od računara uslovila su potrebu prenosa podataka od terminala do računara i obrnuto. q Ovaj prenos vrši se korišćenjem telekomunikacionih mreža.

Uvod q Računarska mreža je: qskup dva ili više kompjutera koji su međusobno povezani fizičkom vezom (kablom), qkoja omogućuje prenos informacija između računara. q Potpuno je nebitno gde se, pri tome, nalaze ti računari.

Uvod q Problem povezivanja računarskih sistema (i terminala) sa linijama za prenos podataka javlja se zbog razlike u tehničkim parametrima i načinu rada. q Kako će veza biti ostvarena zavisi od nekoliko faktora: qrastojanje između dva računara qhardverska oprema qoperativni sistem i programi koje koristite

Prednosti računarskih mreža q Umrežavanje: qpovećava efikasnost i qsmanjuje troškove. q Ove dve stvari računarske mreže se postižu na tri osnovna načina: qzajedničkim korišćenjem informacija (podataka), qzajedničkim korišćenjem hardvera i softvera i qcentralizovanom administracijom i podrškom.

Zajedničko korišćenje informacija (podataka) q Prema rezultatima istraživanja, elektronska pošta je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korišćenja Interneta. q Mnoge organizacije su značajno ulagale u mreže zbog isplativosti elektronske pošte i programa planiranja. Zakazivanje sastanaka korišćenjem Microsoft Outlooka

Zajedničko korišćenje informacija (podataka) • Kada postoji zajedničko korišćenje podataka: – smanjuje se korišćenje papira, – povećava efikasnost, a – skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim korisnicima kojima je potrebna.

Zajedničko korišćenje hardvera i softvera q Ukoliko je štampač neophodan većem broju korisnika koji su u mreži, svi mogu da koriste zajednički mrežni štampač. Zajedničko korišćenje štampača u mrežnom okruženju

Centralizovanje administracije i podrške q Kada su računari umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku. q Za jednu organizaciju je daleko efikasnije: qkada tehničko osoblje održava jedan operativni sistem i qkada su svi računari identično podešeni prema konkretnim potrebama te organizacije.

Podela računarskih mreža • Zavisno od veličine prostora koga pokriva mreža, postoje: • LAN lokalne mreže (Local Area Network ), koje pokrivaju područje ograničeno na jedno preduzeće ili ustanovu, sa dužinom kablova do par kilometara, • MAN gradske računarske mreže (Metropolitan Area Network ), na području grada ili velike kompanije

Podela računarskih mreža • WAN globalne računarske mreže (Wide Area Network ), koje pokrivaju velika geografska područja, na prostoru nekoliko država, pa čak i celog sveta • Internet – globalna svetska računarska mreža

Globalne računarske mreže • Globalne mreže pokrivaju cele regije, države, kontinente, a ima ih i koje se protežu na celu Zemljinu kuglu. • Brzina prenosa kod ovih mreža je manja nego kod lokalnih. • Kao prenosni medijum koriste se iznajmljene telefonske ili digitalne linije, mikrotalasne radiorelejne veze, satelitske veze.

Globalne računarske mreže • Globalne mreže mogu biti: • javne - svi zainteresovani mogu koristiti njihove usluge; • komercijalne - korisniku su dostupne one usluge na koje se pretplati.

Globalne računarske mreže • privatne - nalaze se u vlasništvu jedne firme ili međunarodne organizacije i izuzetno su obezbeđene od svakog pristupa sa strane, • Na primer SITA povezuje avio-kompanije i aerodrome širom sveta, SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) povezuje velike svetske banke u mrežu za platni promet,

Vrste mreža Mreže se dele u dve kategorije: qmreže ravnopravnih računara ( peer-to-peer networks) i qmreže zasnovane na serverima (server based networks) q Mreže zasnovane na serverima sreću se u srednjim i velikim organizacijama.

Mreže Ravnopravnih Računara q Mreže ravnopravnih računara su: qjednostavnije i jeftinije, qprimenjuju se u malim i kućnim kancelarijama, iu qmalim radnim grupama.

Mreže Ravnopravnih Računara q Ne postoje jednonamenski serveri, među računarima ne postoji hijerarhija. q Pošto su svi računari u ovakvoj mreži ravnopravni, sreće se i naziv “mreža računara jednakih nadležnosti". q Svaki računar je istovremeno i server i klijent.

Tipologija računarskih mreža • Fizički izgled veza između čvorova određuje vrstu topologije. • Prema prostornom rasporedu komunikacione infrastrukture, razlikuju se mreže sa sledećom osnovnom topologijom:

Tipologija računarskih mreža • Zvezda (Star Topology) – kod koje su računari povezani na: • prenosnim putevima koji se • stiču na komunikacionom uređaju koji • predstavlja centar zvezde

Topologija zvezde q Topologija zvezde koristi centralni uređaj za povezivanje, koji se zove razvodnik (hub). q Topologija zvezde koristi kabl sa upredenim paricama. q Većina Ethernet lokalnih mreža i mnoge lokalne mreže koje koriste ostale protokole imaju zvezdastu topologiju.

Topologija zvezde q Svaki računar je na razvodnik povezan zasebnim kablom, kao što je prikazano na slici.

Topologija zvezde q Pošto je svakom računaru dodeljen po jedan priključak razvodnika, topologija zvezde je otpornija na kvarove od topologije magistrale - prekid jednog kabla ne utiče na ostatak mreže. q S mrežom nije povezan samo onaj računar čiji je kabl (ka razvodniku) prekinut.

Topologija zvezde Čvor Glavni čvor Čvor

Podela računarskih mreža • Prsten (Ring Topology) – kod koga su računari povezani na: • komunikacioni put koji • formira zatvoreni prsten

Topologija prstena q Topologija prstena liči na topologiju magistrale po tome što je svaki računar povezan sa susednim. q Međutim, umesto da postoje dva kraja sa završecima, krajevi su spojeni i čine prsten.

Topologija prstena Čvor

Podela računarskih mreža • Magistrala (Linear Bus Topology), kod koje su računari vezani u: qrednu vezu na prenosni put koji qpredstavlja jednu liniju

Topologiju magistrale q Kada u mreži primenite topologiju magistrale, računari i ostali uređaji povezani su u jednu liniju, svako sa svojim susedima. q Da bi svi signali koje generiše sistem stigli na svoje odredište, prenose se magistralom u oba smera ka svim ostalim sistemima.

Topologiju magistrale q Topologija magistrale uvek ima dva otvorena kraja, kao što je prikazano na slici.

Topologiju magistrale q Topologija magistrale postoji u dva oblika: tanki i debeli Ethernet. q Mreže s debelim Ethernetom koriste jedan dugačak koaksijalni kabl. q Umreženi računari su povezani na taj kabl pomoću manjih, pojedinačnih kratkih kablova, koji se zovu interfejs priključnih jedinica (Attachment Unit Interface, AUI).

Topologiju magistrale q Mreže s tankim Ethernetom koriste tanje koaksijalne kablove, isečene na parčad različitih dužina. q Svako parče kabla povezuje računar sa susednim računarom. q Topologija magistrale ima jednu ozbiljnu manu. q Kvar na bilo kojem delu kabla, neispravan završetak kabla ili neispravan konektor, može da izazove pad čitave mreže.

Topologija magistrale Čvor