TELEKOMUNIKACIONE I RAUNARSKE MREE Pojam telekomunikacione mree n

TELEKOMUNIKACIONE I RAČUNARSKE MREŽE

Pojam telekomunikacione mreže n Telekomunikaciona mreža je skup telekomunikacionih sredstava koja omogućavaju prenos poruka između korisnika saglasno njihovim zahtevima. korisnik n korisnik Telekomunikaciona sredstva – uređaji (oprema) za obradu, emitovanje, prenos i prijem signala, kao i odgovarajući softver, koji se koriste u telekomunikacijama. Hardverska oprema - vrši obradu signala za potrebe emitovanja, prenosa i prijema signala, komutaciju, rutiranje, signalizaciju, sinhronizaciju, memorisanje, prosledjivanje, konverziju protokola, multipleksiranje / demultipleksiranje, prilagodjavanje signala na različite medijume prenosa, nadzor i upravljanje mrežom, tarifiranje i dr. ¨ Telekomunikacioni softver (mrežni operativni sistem) – skup programa koji koriste serveri i ostala mrežna oprema za nadgledanje i ¨

Pojam telekomunikacione mreže n Povezivanje korisnika ostvaruje se različitim telekomunikacionim sistemima prenosa, koriščenjem svih tehnološki raspoloživih medijuma (bakarni kablovi, optička vlakna, bežični sistemi za prenos) korisnik n n korisnik Korisnik je fizičko ili pravno lice koje koristi ili želi da koristi telekomunikacione servise po osnovu zaključenog pretplatničkog ugovora ili na drugi predviđeni način. Telekomunikacione mreže predstavljaju osnovne entitete u savremenim telekomunikacijama.

Svrha telekomunikacione mreže? n n n Osnovna svrha telekomunikacionih mreža je povezivanje korisnika u cilju njihove međusobne komunikacije (razmene informacija). Princip da se svi korisnici telekomunikacionih servisa međusobno povezuju direktnim vodovima “svaki-sasvakim” bio bi potpuno nerazuman i apsurdan (imajući u vidu da je broj potencijalnih korisnika izuzetno veliki). Ovakav princip, hipotetički moguć, bio bi enormno skup, jer bi za međusobno povezivanje N čvorova trebalo instalirati ukupno N*(N-1)/2 komunikacionih Telekomunikaciona mreža predstavlja skup međusobno povezanih korisničkih uređaja.

Broj spojnih puteva - linkova (L) Mrežno čvorište: komutator, ruter, multiplekser,

Princip formiranja mreže n n Telekomunikaciona mreža se sastoji od određenog broja čvorova (N) na koje se priključuju korisnici iz lokalnog okruženja, preko svojih pretplatničkih vodova. Međusobno povezivanje čvorova ostvaruje se posebnim vodovima sistemima prenosa. Uspostavljanje veze između korisnika iz lokalnog okruženja obavlja se preko lokalnog čvora mreže. Osnovni postupak za uspostavljanje veze je n Komutacija je postupak kojim se na zahtev korisnika njegov pretplatnički vod povezuje sa pretplatničkim vodom drugog korisnika u lokalnom ili u udaljenom čvoru mreže (u zavisnosti od lokacije korisnika sa kojim se želi uspostaviti

Princip formiranja mreže n n n Telekomunikaciona mreža mora biti projektovana i izgrađena tako da troškovi građenja i održavanja budu što manji, uz obezbeđenje potrebnog kvaliteta i pouzdanosti mreže! Kvalitet mreže veoma mnogo utiče na kvalitet i pouzdanost telekomunikacionog sistema. Savremene telekomunikacione mreže su po pravilu rekonfigurabilne, odnosno njihova arhitektura i karakteristike mogu se prilagođavati uslovima saobraćaja, zahtevanom kvalitetu servisa itd.

Princip formiranja mreže Ukupna cena mreže Troškovi spojnih vodova (sistema prenosa) Cena mreže Sa povećanjem veličine područja i/ili broja korisnika koje opslužuje jedna centrala, povećavaju se troškovi pretplatničkih vodova za povezivanje korisnika sa centralom. Tada je sa ekonomskog aspekta povoljnije podeliti datu oblast (mrežu) na veći broj manjih područja (podmreža) koje opslužuju manje centrale. Troškovi centrala Troškovi pretplatničkih vodova Broj čvorova mreže Optimalni broj centrala/čvorova

Medijumi za prenos Evolucija tehnologija prenosa i multipleksiranja tehnologije prenosa io Rad Bakarna Bak arne 1935 tehnologija paric e Koaksijalni kablovi Koaksiijalni kablovi sa sa Sistemi preno m m modulacijio frekvencijsko Frekvencijsko multipleksiranje, FDM 1900 Satelitski Kodni radio prenos Fiksne i mobilne multipleks zemaljske radio veze CDM Optička vlakna SDH PDH WDM Potpuno optičke WDM mreže (all optical) multipleks po talasnim dužinama, WDM Vremensko multipleksiranje, TDM 1970 1980 1990 2000 God.

Komponente telekomunikacione mreže qčvorovi mreže (telefonske centrale, multiplekseri, habovi, ruteri i dr. ) qspojni putevi (sistemi prenosa – povezuju čvorove mreže), qmreža za pristup (obezbeđuje pristup terminala čvorovima mreže), qkrajnji sistem (terminali-obezbeđuju pristup korisnika tk mreži), qsistem za nadzor i upravljanje.

Struktura TK mreže n Struktura TK mreže: Jezgro mreže (core network) ¨ Mreža za pristup (access network) ¨ Telecommunication network ITU-T model telekomunikacionog sistema kao globalne informacione infrastrukture GII (Global Information Infrastructure).

Jezgro mreže (core network) n n n čine okosnica mreže (backbone network) i regionalne (metro) mreže. Okosnicom mreže ostvaruje se povezivanje gradova i naselja, a regionalnom mrežom se poveziju prigradska naselja i manji gradovi u metropolisu sa centrom Kroz jezgro mreže se ostvaruje veoma veliki protok saobraćaja i prenos informacija na velika rastojanja (nacionalna, regionalna i metro područja) Struktura jezgra mreže Transportna mreža (transport network) transimisoni linkovi (sistemi prenosa) velikih kapaciteta koji povezuju komutacione čvorove mreže ¨ Komutaciona i signalizaciona mreža (switching and signaling network intelligence) – skup uređaja koji omogućava uspostavljanje veze između pojedinih korisnika na njihov zahtev ¨

Mreže za pristup (access network) ¨ deo mreže između jezgra (core) mreže i krajnjeg korisnika ¨ Mrežu za pristup čine: n n oprema za pristup: na strani korisnika (NT-mrežni završetak) i na strani mreže (AN-pristupni čvor) pristupni spojni put – služi da poveže opremu za pristup na oba kraja veze ¨ pokriva relativno kraća rastojanja (do nekoliko km last mile) i opslužuje saobraćaj znatno manjeg intenziteta. NT – mrežni završetak (Network Termination) ¨ visoka cena mreže za pristup (50 -70% od ukupnih CPE – korisnička oprema (Customer Premises Equipment) troškova. AN mreže) – Access Node (čvor za pristup) CPE Access Network NT CPE Core Network AN Referentna struktura mreže za pristup

Topologije telekomunikacionih mreža n Fizička topologija mreže (struktura mreže) = način međusobnog povezivanja čvorova mreže

Karakteristike pojedinih topologija n Kod petljaste (potpuno povezane) (mesh) mreže svaki čvor povezan je direktno sa svim ostalim čvorovima. Mesh mreže su generalno skupe i nepraktične za realizaciju. Jasno je da ovakav način povezivanja nije najefikasniji i da on svakako zavisi od načina prenosa signala, intenziteta saobraćaja u mreži i dr. n Ušteda se postiže u prstenastoj (ring) mreži, koja u stvari predstavlja redukovanu petljastu mrežu. Broj spojnih puteva je smanjen, ali je zato povećan broj kanala po spojnom putu, kako bi se preneo isti saobraćaj među čvorovima kao u

Karakteristike pojedinih topologija n n Izostavljanjem jednog spojnog puta prstenaste mreže dobija se bus topologija (magistrala). Smanjivanje broja spojnih puteva čini mrežu manje pouzdanom. Npr. kod magistrale prekid jednog spojnog puta dovodi do potpunog prekida saobraćaja između dve oblasti. Zato se magistrala koristi samo na kraćim rastojanjima. Kod zvezdaste (star) topologije čvorovi nižeg ranga povezani su u čvor višeg ranga koje se naziva tandem čvor. Osnovni nedostatak ove topologije je nemogućnost direktnog povezivanja korisnika, jer se ono ostvaruje isključivo preko centralnog (tandem)čvora. Takođe, pouzdanost mreže zavisi značajno od pouzdanosti

Karakteristike pojedinih topologija n Topologija u obliku stabla. Osnovna karakteristika ove topologije je da postoji samo jedan mogući put između bilo kog para čvorova, odnosno svaki čvor je povezan sa jednim i samo jednim čvorem višeg hijerarhijskog nivoa. n Mreža u obliku zvezde je specijalan slučaj mreže sa topologijom stabla u kojoj postoje samo dva hijerarhijska nivoa.

Podela telekomunikacionih mreža Različiti kriterijumi podele: n prema vlasništvu ¨ ¨ n prema veličini oblasti (područja) pokrivanja ¨ ¨ n lokalne (LAN, Local Area Network) gradske (MAN, Metropolital Area Network) regionalne i nacionalne (WAN, Wide Area Network) globalne mreže (GAN; Global Area Network) prema načinu distribucije informacija ¨ ¨ n javne privatne difuzne (broadcast) i komutirane prema vrsti servisa ¨ ¨ telefonske mreže za prenos podataka (data networks) radiodifuzne i kablovske TV mreže - za prenos video/audio signala mreže sa integrisanim servisima

Podela TK mreža prema vlasništvu ¨ Javna telekomunikaciona mreža je telekomunikaciona mreža koja se koristi za pružanje javnih telekomunikacionih usluga; dostupne svim korisnicima jedne države, pod istim uslovima n n javne komutirane telefonske mreže (PSTN, Public Switched Telephone Networks) – opšte razvijene mreže, postoje u svim zemljama sveta, namenjene, pre svega, prenosu signala govora. Podržavaju male protoke javne komutirane mreže za prenos podataka (PSDN, Public Switched Data Network) – projektovan su za prenos digitalnih podataka. Postoje u mnogim zemljama, a razvile su se iz WAN mreža. Podržavaju veće protoke. ¨ Privatna telekomunikaciona mreža je telekomunikaciona mreža koju za svoje potrebe gradi, održava i eksploatiše fizičko ili pravno lice, a preko koje se ne pružaju javne telekomunikacione usluge. Privatne mreže su dostupne samo ograničenoj grupi korisnika/ organizacija. Međutim,

Podela TK mreža prema oblasti pokrivanja n Lokalne mreže (LAN, local area networks)- pokrivaju male teritorije (područja): ¨ n Gradske mreže (MAN, metro area networks) – područje grada/šireg gradskog područja ( do nekoliko 10 -tina km pa čak i do nekoliko 100 -tina km u slučaju razuđene geografske oblasti, protoci su reda nekoliko desetina Gbit/s. U ovim mrežama se vrši agregacija saobraćaja iz više mreža za pristup. ¨ n Primeri LAN mreža: univerzitetski kampusi, poslovne korporacije, zgrade, prostorije. Primeri: međusobno povezivanje više LAN-ova na nivou jednog grada, Mreža za široka područja (WAN –wide area networks) to su daleko dometne mreže za komunikacije na razdaljinama od nekoliko stotina km ili više. To su tradicionalne mreže za transport koje imaju protoke od nekoliko stotina Gbit/s. Često obuhvataju različite

Podela TK mreža prema načinu distribucije informacija n Difuzne (broadcast) Osnovna karakteristika ovih mreža je korišćenje zajedničkog medijuma za prenos za povezivanje svih čvorova mreže ¨ Jedan kanal dele svi komunikacioni uređaji ¨ Topologije difuznih mreža: magistrala (bus), prsten ¨ Primeri: lokalne računarske mreže i radiodifuzne mreže. ¨ n Komutirane mreže (switched networks) Veze između korisnika se uspostavljaju bilateralno ili multilateralno, po njihovoj želji i na njihovu komandu; poruku koju emituje jedan korisnik primiće samo korisnik (ili grupa korisnika) kome je ova poruka namenjena. ¨ Topologije: mesh, zvezda, stablo ¨ Primer: telefonska mreža, ISDN ¨

Komutacija kola n n n Uspostavlja se nezavisna fizička veza između izvora i odredišta kroz komunikacione čvorove mreže, koja neprekidno traje u toku čitavog vremena komunikacije, nezavisno od toga da li se vrši prenos signala ili ne. Raspoloživi resursi veze su isključivo rezervisani samo za korisnike koji učestvuju u komunikaciji 3 faze poziva: uspostavljanje veze, prenos informacija i raskidanje veze. U toku faze uspostavljanja veze, dodeljuje se dvosmerni (full duplex) kanal, koji se koristi u fazi prenosa informacije. Prilikom raskidanja veze, kanal se oslobađa. Brzina komunikacije je fiksna i zavisi od uspostavljene veze. Vreme prenosa je konstantno, za razliku od paketske komutacije Primer: fiksna telefonska mreža (PSTN), mobilna tf mreža (GSM)

Komutacija paketa n Kod ovog načina komutacije i prenosa, poruke se na mestu generisanja dele u manje jedinice podataka (pakete) koji se zatim šalju do odredišta (poruka se prenosi u delovima).

Formiranje paketa n PAYLOAD – korisni deo paketa n OVERHEAD (zaglavlje) – nosi razne kontrolne informacije (adresa pošiljaoca, adresa primaoca, broj segmenta poruke, kod za pronalaženje greške, . . . ) n Paketi mogu biti fiksnih ili varijabilnih dužina (od 16 do 1024 bajta).

Komutacija paketa n n Primenjuje se princip skladištenja (memorisanja) i prosleđivanja paketa u čvorovima mreže (store&forward). Osnovna karakteristika paketske komutacije je to što linija veze nije zuzeta sve vreme tokom prenosa poruke (kanal je zauzet samo tokom vremena dok se vrši prenos paketa). Ukoliko je u datom trenutku kanal zauzet, paket čeka u baferu dok se linija veze ne oslobodi, što inherentno ima za posledicu kašnjenje pri prenosu (problem pri prenosu govora ili videa). Osnovna prednost komutacije paketa ogleda se u činjenici da korisnici mogu međusobno da razmenjuju poruke različitim brzinama, odnosno ne zahteva se ista brzina za slanje i prijem poruka. Primeri mreža sa komutacijom paketa: Internet, lokalne računarske mreže

Tehnologije paketske komutacije n X. 25 n Frame Relay n ATM – Asynchronous Transfer Mode n IP – Internet Protocol n MPLS – Multi. Protocol Label Switching

Poređenje mreža sa komutacijom kola i komutacijom paketa

Podela mreža prema tipu servisa n n Telefonske mreže - mreže za prenos govora: ¨ Fiksne (PSTN) ¨ Mobilne (PLMN: GSM, 3 G-UMTS) Mreže za prenos podataka ¨ Lokalne računarske mreže(LAN) ¨ Računarske metro mreže - za gradska područja (MAN) ¨ Mreže za šira područja (WAN) – regionalne, nacionalne i globalne Difuzne TV mreže – mreže za difuziju video i audio signala: ¨ Radiodifuzne ¨ Kablovske (Ca. TV) Integrisane mreže - mreže sa integrisanim servisima (govor, podaci, slika) ¨ uskopojasne ISDN-digitalne mreže sa integrisanim

Organizacija nacionalne fiksne telefonske mreže Telefonski pretplatnici su povezani direktno na lokalne centrale Tranzitne centrale samo prosleđuju (tranzitiraju) saobraćaj ka drugim čvorovima.

TELEFONSKE MREŽE n Digitalne tf mreže - (Digitalna telefonska linija standardizovana 1980 -tih) Pojam digitalna telefonija podrazumeva korišćenje digitalne tehnologije u prenosu i komutaciji govornih signala kroz mrežu. Prelazak sa analogne na digitalnu tehnologiju

Digitalizacija telefonske mreže Prednosti n Bolji kvalitet signala, n Ekonomičniji prenos (smanjenje cene po kanalu) n Integracija sistema prenosa i komutacije (izbegava se višestruka A/D/A konverzija signala) n Jedino se kod digitalnih sistema mogu primeniti moderne, efikasne i izuzetno bezbedne metode šifrovanja, što je od neprocenjive važnosti za privatnost komunikacija. n Konačno, digitalna mreža je “generička”, ona prenosi binarne simbole (0 i 1), bez obzira šta oni predstavljaju. To je preduslov za multimedijalni prenos (govor, slika, podaci. . . ). n Paketski način prenosa govora (IP telefonija) – značajno pojeftinjuje telefonski servis u poređenju sa tradicionalnom telefonijom sa komutacijom kola

Šta je računarska mreža? n n Računarska mreža je sistem koji se sastoji od skupa računarskih hardverskih komponenti, međusobno povezanih komunikacionom opremom preko komunikacionih kanala, i snabdeven odgovarajućim softverom kojim se ostvaruje kontrola funkcionisanja sistema tako da je omogućen prenos različitih tipova podataka. Razlozi za umrežavanje: ¨ ¨ n Povećanje efikasnosti iskorišćenja računara Smanjenje trošova Ciljevi umrežavanja: ¨ ¨ Deljenje informacija (sharing) Deljenje hardvera Deljenje softvera Bolja administracija i upravljanje resursima

Podela računarskih mreža n Po svojoj veličini i funkcijama koje obavljaju, računarske mreže se mogu podeliti na sledeće osnovne grupe: n LAN - Local Area Network – Lokalne mreže Skup računara i perifernih uređaja povezanih na jednoj lokaciji (prostorno ograničena) ¨ Prostorija (~ 10 m), zgrada (~ 100 m), blok zgrada (~1 Km) ¨ n MAN - Metropolitan Area Network – Gradske mreže ¨ n Grad (~10 Km) WAN - Wide Area Network – Regionalne mreže Mreža šireg područja, Skup lokalnih mreža na različitim mestima, povezanih međusobno raznim WAN tehnologijama ¨ Država (~ 100 Km), Kontinent (~ 1000 Km), ¨ ¨ n Globalna računarska mreža - INTERNET ¨ Planeta (~ 10000 Km)

Odnos između LAN, MAN i WAN mreža

Lokalne računarske mreže (LAN) PC PC PC Workgroup Database and Software Network Server PC PC Shared Fax n Shared Printer Gateway to other networks LAN predstavlja kombinaciju hardvera, softvera i komunikacionih kanala koji povezuju dva ili više računara unutar odredjenog (ograničenog) područja. Hardverski uredjaji u mreži se ponekad nazivaju i čvorovima.

LAN konfiguracije n Peer-2 -Peer (mreže ravnopravnih računara): međusobno direktno povezivanje do nekoliko računara (<10). Svaki računar može biti istovremeno ili klijent ili server, zavisno od zahteva. Jeftinije su i jednostavne za implementaciju, primenjuju se u manjim okruženjima. n Client/Server (mreže zasnovane na serverima): Serveri dele svoje resurse na više klijenata

Komponente LAN mreže Ripiteri - obnavlja signal sa ulaza i prosleđuje ga ka izlazu. n Mostovi - povezuju mreže istog tipa, npr. Ethernet sa Ethernet ili prstenastu sa žetonom (Token Ring) sa prstenastom sa žetonom. n Mrežni prolaz - povezuje dve mreže različitog tipa. n Ruteri - rade slično mrežnim prolazima i mogu da povežu mreže različitog ili mreže istog tipa. n Komutatori- podatke sa ulaza prosleđuju na željeni izlaz. Ključna operacija mostova, mrežnih prolaza i rutera je filtriranje saobraćaja. Oni ne propuštaju onaj saobraćaj koji nije namenjen njihovoj mreži. n

Topologije LAN mreža n n Zvezd a Prsten n Magistral a

Medijumi za prenos u LAN mrežama n Kablovi koji se koriste u jednoj mreži zavise od više parametara, uključujući: ¨ binarni protok, ¨ pouzdanost kabla, ¨ maksimalnu dužinu između čvorova, ¨ zaštitu od električnih smetnji, ¨ podužno slabljenje, ¨ tolerancije u otežanim uslovima rada, ¨ cenu i opštu raspoloživost kabla, ¨ lako povezivanje i održavanje, itd. n Glavni tipovi kablova koji se koriste u mrežama su upredene parice, koaksijalni kablovi i optička vlakna.

Računarske mreže za šira područja (WAN) n n n WAN mreža (engl. Wide Area Networks), za razliku od LAN mreže, pokriva velike geografske oblasti (od gradskih zona do globalnih), WAN nemaju geografskih ograničenja, ali su protoci u njima manji od onih koji se sreću u LAN. WAN omogućavaju povezivanje prostorno udaljenih LAN-ova

WAN tehnologije n Najznačajnije tehnike koje se koriste za prenos podataka kroz WAN mreže su: ¨ komutacija paketa (eng. packet switching) ¨ štafetni prenos okvira (eng. frame relay) ¨ Asinhroni način prenosa (eng. Asinchronous Transfer Mode, ATM) n Skup tehnika koje se koriste za renos podataka u lokalu, od provajdera do krajnjeg korisnika, odnosno u gradskom saobraćaju (MAN): ¨ ISDN ¨ DSL: n ADSL n SDSL ¨ Kablovski modemi

INTERNET n Mreža svih mreža n Jedina globalna mreža za prenos podataka n Najpopularnija mreža danas n Multimedijalna mreža n Jedina mreža dostupna svima koja nudi sve telekomunikacione servise

INTERNET Internet je globalni elektronski komunikacioni sistem međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, namenjen razmeni svih vrsta informacija u skladu sa Internet standardima. Ova mreža je javno dostupna i obezbeđuje različite servise, Pored velikog broja fizičkih uređaja koji ga čine, internet je određen i brojnim međunarodnim ugovorima i odgovarajućim skupom pravila (protokola) kojim se uređuje prenos podataka. Protokoli komunikacije su kreirani na taj način da je moguće povezati praktično bilo koju mrežu ISP Ova osobina Backbone ISP je i omogućila računara sa internetom. protokola brzo širenje interneta. Internet, ili mreža svih mreža, predstavlja najveću (globalnu) mrežu na svetu koja povezuje milione drugih, manjih, lokalnih i globalnih mreža.

IP ADRESE n n Adresa hosta ili nekog drugog uređaja na Internetu IANA –Internet Assigned Numbers Authority IPv 4 je počeo da se primenjuje od 1983. Svaki računar vezan na mrežu ima svoj IP broj kome se može dodeliti i ime kako bi ga korisnici lakše prepoznali. Primer: 160. 99. 21. 234 Web. Server n U jednoj mreži, dva računara ne smeju imati isto ime, odnosno, adresu, jer bi došlo do konflikta u raspodeli paketa

IP ADRESE n n n n TCP/IP za konstruisanje IP adresa koristi četiri 8 -bitna broja iz opsega 0 -255 odvojena tačkama 0. 0 do 255. 4. 294. 967. 296 različitih adresa U TCP/IP protokolu, o tome vodi računa sistem imena domena (Domain Name System - DNS). DNS se nalazi na posebnom računaru (DNS server) na kome se nalazi tabela sa simboličkim i korespondirajućim cifarskim adresama TCP/IP za konstruisanje simboličkih adresa koristi dve ili više reči odvojene tačkama (npr. www. sf. bg. ac. rs). U svakoj simboličkoj adresi nalazi se ime računara i domen unutar kojeg se računar nalazi (obično, domen određuje lokalnu mrežu u kojoj raćunar radi).

IP ADRESE IPv 6 n Primena IPv 6 protokola je počela 1999. n IPv 6 adrese su 128 -bitni brojevi n Uobičajeno se pišu kao heksadecimalni stringovi n Primer 1080: 0: 8: 800: 200 C: 417 A n IPv 6 je preuzeo dobra rešenja od IPv 4 i dodao je veliki broj poboljšanja. n Osnovna promena je u zaglavlju (neka polja su promenjena a neka u potpunosti sklonjena iz zaglavlja)

Poređenje n IPv 4 može da adresira približno 4. 2 milijarde internet adresa (tačno 2^32 = 4, 294, 967, 296). Ako ovaj broj adresa na IPv 4 smatramo brojem A, onda IPv 6 može da adresira A*A*A*A to jest A ^ 4 adresa (4. 2 milijarde na četvrti stepen) n Novi sistem adresiranja je neophodan ne samo zbog proširenja kapaciteta već i zbog ostvarenja vizije o spajanju Interneta i mobilnih komunikacija.

Poređenje n n n U IPv 4 postoje mehanizmi za podrzavanje Qo. S korišćenjem To. S (Type of Service) polja u zaglavlju paketa. IPv 6 je specijalno dizajniran da podrži kvalitet servisa. Specijalna polja Traffic class i Flow label koriste se za identifikaciju saobraćaja i upravljanje paketima i serijama paketa između izvora i odredišta. Postoje dva koncepta za podršku kvaliteta servisa: integrisani (Int. Serv) i diferencirani (Diff. Serv) servisi.

IP paketski prenos govora (Vo. IP –voice over Internet Protocol)

Voice over Internet Protocol (Vo. IP) Prenos govora preko mreža sa Intrenet protokolom Nastanak ’ 95 godine (Vocal. Tec)

Osnovne karakteristike Vo. IP § Koristi računarsku infrastrukturu § Potrebna je dodatna oprema i programska (softverska) podrška Povezuje javnu telefonsku mrežu (PSTN) i Internet Manji troškovi telefoniranja (međumesni i međunarodni razgovori) Teži se da kvalitet usluga bude kao kod klasične telefonije H. 323 standard- standard za multimedijalne komunikacije u lokalnim računarskim mrežama (LAN). § §

Poređenje IP i klasične telefonije v v v Koristi javnu telefonsku mrežu PSTN Komutacija kola Veza se uspostavlja unapred Kanal je stalno zauzet tokom trajanja veze Zahteva fiksnih 64 kb/s v Koristi računarsku mrežu v Komutacija paketa Veza se ne uspostavlja unapred Paketi se šalju samo kad se priča Manja širina propusnog opsega v v v

Prednosti i ograničenja Vo. IP Prednosti: • Smanjenje troškova • Integracija prenosa govora, videa i podataka Ograničenja (Qo. S): n propusni opseg n n n gubitak paketa kašnjenje paketa varijacija kašnjenja (jitter)

Arhitektura IP telefonije n Internet mreža sa svim pripadajućim elementima n PSTN sa svojim prenosnim putevima i komutacionim centrima Terminalni uređaji (PC, klasični telefoni, IP telefoni. . . ) Gateway uređaji n n Vo. IP načini povezivanja: PC – PC PC – telefon - telefon

Digitalna mreža integrisanih servisa ISDN(Integrated Service Data Network) n ISDN podrzava veliki broj razlicitih servisa vezanih kako za govornu komunikaciju (telefonski servis), tako i za niz negovornih komunikacija (prenos podataka, mirne slike, video signala). n Postoje dva osnovna tipa pristupa ISDN mreži: Bazni pristup (2 B+D) - sastoji se od dva B kanala od po 64 Kbps, i od jednog D kanala od 16 Kbps (koji služi za sinhronizaciju). ¨ Primarni pristup (30 B+D) - ova vrsta pristupa ima višestruke B kanale (30 u Evropi i 24 u SAD i Japanu) : n Brzina prenosa po B kanalu, koji se koristi za prenos govora ili podataka iznosi 64 kb/s n Brzina prenosa po D kanalu, koji se koristi za signalizaciju iznosi 64 kb/s n Ukupna brzina prenosa na 30 B+D interfejsu je 2, 048 Mb/s ( E 1) n U buducnosti, evolucija ISDN ka digitalnoj mreži veoma velikih ¨

Širokopojasni pristup u tf mrežama x. DSL- digitalne pretplatničke linije

x. DSL digitalne pretplatničke linije x. DSL je potpuno digitalna modemska tehnologija (za razliku od analognih voiceband modema) koja omogućava da se po postojećim bakarnim vodovima obezbedi širokopojasni prenos podataka (preko 2 Mb/s) i tako eliminiše “usko grlo” u poslednjem km mreže do krajneg korisnika (mreže za pristup). Druga, široko rasprostranjena tehnologija su kablovski modemi, koji se koriste za širokopojasni pristup u Ca. TV sistemima.

x. DSL tehnologije n Često se nazivaju tehnologijama poslednjih kilometara (last-mile) jer se koriste samo za veze krajnjih centrala i pretplatnika (rezidencijalnih ili biznis). n DSL nije fizička linija, već modem odnosno par modema koji formiraju digitalnu pretplatničku liniju. n x. DSL su slične ISDN samo u smislu da obe tehnologije rade na postojećim bakarnim telefonskim linijama i da je za obe potrebno da budu na malom rastojanju od centrale (tipično do 6 km). n Međutim, x. DSL nudi mnogo veće protoke: do 32 Mb/s za vezu od centrale ka pretplatniku (downstream), i od 32 Kb/s do preko 1 Mb/s za vezu

Razlozi za DSL n n Analogni prenos prouzrokuje usko grlo u prenosu podataka po bakarnim kablovima zbog A/D i D/A konverzije Maksimalna brzina prenosa podataka korišćenjem običniih modema je 56 Kb/s, odnosno 128 Kb/s sa ISDN. DSL je tehnologija u kojoj nije potrebno digitalne podatke konvertovati u analogne i obrnuto. Podaci se prenose do kućnih računara direktno u digitalnom obliku, što omogućava da se mnogo širi opseg upotrebi. Takođe, moguće je raspoloživi spektar podeliti tako da se deo propusnog opsega koristi za analogni prenos pa se ista linija može koristiti istovremeno i za telefon i za računar.

Šta ima uticaj na binarni protok? n n n Maksimalni domet za DSL bez ripitera je oko 6 km Kako opada rastojanje od centrale do korisnika raste moguća brzina prenosa podataka. Bitan faktor za domet je i vrsta kabla kojim je pretplatnik povezan na lokalnu centralu. Dometi veći od 6 km se mogu lako prevazići u slučaju da je lokalna Tf kompanija dovela optički kabl do neke tačke (FTTx) u regionu koji pokriva.

Tipovi DSL-a n HDSL (High bit rate DSL) - simetrična n ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) - asimetrična n VDSL (Very high data rate DSL) asimetrična n druge x. DSL varijante (rate adaptive DSL, single line DSL. . . ).

Brzine prenosa podataka preko ADSL-a Dužina lokalne petlje (max 5 km) korisnik Centrala

VDSL brzine Dužina lokalne petlje [m] 300 n Downstream protok [Mb/s] 75 Upstream protok [Mb/s] 10 800 50 5 1200 15 2 VDSL 2 omogućava brzine do 300 Mb/s u downstream-u i do 100 Mb/s u upstream-u.

Mobilne telefonske mreže n predstavljaju telekomunikacionu mrežu u kojoj korisnici imaju mogućnost uspostavljanja veza i kada se nalaze u stanju kretanja. n 1940 -tih: Mobilni telefonski servis Policija & hitna pomoć ¨ Jednom baznom stanicom velike snage obezbeđeno pokrivanje svih mobilnih korisnika na području grada ¨ vrlo ograničen broj korisnika može biti podržan ¨ n Celularne mobilne telefonske mreže 1 G – analogna celularna telefonija (sredinom 1980 -tih) ¨ 2 G – digitalna telefonija, SMS, prenos podataka brzinama do nekoliko kb/s (1991) ¨ 3 G – audio, video, MMS, servisi podataka sa brzinama prenosa do 2 Mb/s ¨ 4 G. . . (IP bazirana mreža) ¨

Celularna struktura mobilne telefonske mreže §Celularna (više-ćelijska) struktura mobilnih mreža, podrazumeva deljenje teritorije koju mreža pokriva na izvestan broj manjih delova, tzv. ćelija (cells). §U svakoj ćeliji postoji radiouređaj, bazna stanica (Base Station) koja komunicira sa mobilnim korisnicima koji se u datom trenutku nalaze na teritoriji te ćelije. § Zona pokrivanja jedne ćelije može biti od nekoliko stotina metara pa sve do 15 km (u zavisnosti od veličine saobraćaja, konfiguracije

Organizacija nacionalne mobilne telefonske mreže n Pod nacionalnom mobilnom telefonskom mrežom se podrazumevaju mobilne telefonske mreže svih operatora na teritoriji jedne zemlje. n Mobilna telefonska mreža svakog operatora mora da poseduje mogućnost uspostavljanja veza sa fiksnim i sa drugim mobilnim telefonskim mrežama koje pripadaju ne samo domaćim već i inostranim operatorima. Pored toga, ona mora da poseduje mogućnost obezbeđivanja roaminga (korišćenje mobilne telefonske mreže od strane pretplatnika mobilnih telefonskih mreža drugih operatora pri čemu se prelazak obavlja automatski).

Mreže za difuziju audio i TV signala (broadcast networks) n Simpleksni način rada, za razliku od telefonskih i računarskih mreža n Organizacija broadcast mreže

Ca. TV - kablovska TV mreža