Raunarske mree Ra a Raunarske mree Raunarsku mreu

Računarske mreže Ra Ša

Računarske mreže ► Računarsku mrežu obrazuju računari povezani radi računarske komunikacije. Ra Ša

Računarsku mrežu čine: ► računari, ► komunikacioni medijum, ► komunikacioni hardver i ► komunikacioni softver. Ra Ša

Komunikacioni medijum ► služi za fizičko povezivanje računara, ► karakteristike: brzina prenosa podataka (bps – bit po sekundi) i daljina prenosa podataka, ► Mogu se klasifikovati kao kablovski (bounded) ili bežični (unbounded) Ra Ša

Vrste komunikacionih medijuma: ► Kablovski medijumi: § telefonska linija, § koaksijalni (antenski) kabel, § UTP (mrežni) kabel, § optički kabel, Ra Ša

Vrste komunikacionih medijuma: ► Bežični medijumi: § satelitske veze, § bežične veze (IR-infra red, Bluetooth, Wireless) i sl. Ra Ša

Komunikacioni hardver ► delovi računara za povezivanje u mrežu ► najbitnija karakteristika – brzina prenosa podataka (bps – bit po sekundi) Ra Ša

Komunikacioni hardver - modemi ► služe za povezivanje na internet (globalnu mrežu) Ra Ša

Vrste modema Standardni – koristi običnu telefonsku liniju za prenos podataka, brzina do 56 k (bps) ► ISDN– koristi posebnu digitalizovanu telefonsku liniju (ISDN – Integrated service of digital network) za prenos podataka, brzina 64 k ili 128 k ► Cable – koristi TV kablovski distributivni sistem (KDS) za prenos podataka, brzina zavisi od paketa, od 1 Mbps do 16 Mbps ► ADSL – koristi posebni frekvencijski opseg na postojećim telefonskim linijama za prenos podataka, različita brzina download-a i upload-a (primer: 1024 k download i 128 k upload, 1024/128 k) ► Ra Ša

Mrežne kartice ► za povezivanje u lokalne mreže Vrste: ü Ethernet I – brzina 10 Mbps ü Ethernet II – brzina 100 Mbps ü Giga ethernet – brzina 1 Gbps Ra Ša

Adapteri za bežično umrežavanje IR (infra red) – koristi infra-crvene zrake za povezivanje, mora postojati vidljivost između računara (adaptera), samo na malim rastojanjima (do 10 m) ► Bluetooth – za povezivanje računara na manjim razdaljinama (do 100 m), brzina zavisi od udaljenosti i klase uređaja, do 3 Mbps ► WLAN – bežična lokalna računarska mreža (wireless LAN), postoje različiti standardi (Wi-Fi, Wi. MAX itd. ) od kojih zavisi brzina prenosa podataka (za Wi-Fi brzina ide do 36 Mbps), postoje bazne stanice koje emituju signal i antene ili AP uređaji za prijem signala ► Ra Ša

Komunikacioni softver ► kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži. Ra Ša

Vrste komunikacionog softvera ► Browseri - programi za pregledanje internet stranica § Internet Explorer, § Mozilla Firefox, § Opera, § Chrome, Ra Ša § Safari itd.

Vrste komunikacionog softvera ► E-mail klijenti – programi za razmenu elektronske pošte § Outlook Express, § MS Outlook, § Mozilla Thunderbird, § The Bat, § Incredi Mail itd. Ra Ša

Vrste komunikacionog softvera ► Programi za chat-ovanje (ICQ, Mirc, Google Talk, Yahoo Messenger, MSN Messenger, Skype. . . ), ► Programi za razmenu dokumenata (DC++, Apex. DC, Bear. Shere, e-Mule, Lime. Wire, bit. Torrent. . . ), i sl. Ra Ša

Vrste komunikacionog softvera ► Sigurnosni programi: § antivirusi (Avast, AVG, Kasperski, NOD 32, . . . ), § firewall (Zone Alarm, Black Ice. . . ), § antispy (Malwarebytes, Ad-aware, Spy. Bot, Spy Cather. . . ) Ra Ša

Brzina prenosa podataka ► Brzina prenosa digitalnih podataka meri se brojem bitova prenesenih u jednoj sekundi ili Skraćeno bps. Ra Ša

Brzina prenosa podataka ►U razmeni podataka učestvuju najmanje dva učesnika: § onaj koji želi da preda poruku (predajnik), § onaj koji treba da primi poruku (prijamnik). ► Razmena podataka između predajnika i prijemnika moguda je samo ako između njih postoji “veza” kojom poruke mogu putovati. “Veza” se naziva prenosni kanal. Ra Ša

Prenos podataka ► Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih (engl. Legacy) uređaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je da, kao obično čvorište, sve što stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova) prosledi svima (samopojačano i očišćeno od šumova, tj. regenerisano). Ra Ša

Prenos podataka ► NIC (engl. network interface card) - se ugrađuje u računar i konektorom na zadnjoj strani računara povezuje s mrežom Ra Ša

Prenos podataka ► SWITCH - je uređaj koji upravlja protok podataka između delova lokalne mreže (LAN). Za razliku od hub-a, switch deli mrežni promet i šalje ga na određena odredišta, dok hub šalje podatke na sve uređaje koji su u mreži. Ra Ša

Prenos podataka ► Gateway je uređaj koji se nalazi u čvoru računarske mreže, služi za komuniciranje sa nekom drugom mrežom koja koristi drugačiji protokol. ► Zadatke gateway-a može izvršavati i računar. Drugi naziv za gateway je i prevodilac protokola. Ra Ša

Prenos podataka ► Router je poseban uređaj koji određuje sledeću mrežnu adresu na koju se šalje paket podataka, za razliku od gatewaya ne može se povezivati na različite protokole. Ra Ša

Prenos podataka Ra Ša

PROTOKOL ► Internetom se razmenjuje mnogo podataka. ► Razmena je moguda ako postoji dogovor o: obliku podataka (formatu podataka, ) koji se prenose između čvorova mreže, ► načinu označavanja čvorova mreže (adresiranju čvorova). ► ► Takav Ra Ša se dogovor naziva protokol.

Internet Protokol ► TCP/IP protokol je skup protokola za razmenu podataka internetom. (engl. transmission control protocol / internet protocol). ► Trenutna verzija ovog protokola omogudava dodelu približno 4 milijarde adresa čvorovima mreže, dok nova verzija predviđa dodelu do 3. 4 10 38 adresa. Ra Ša

Internet protokol ► Saglasno TCP/IP protokolu svaki se podatakdeli na manje delove, pakete. Svaki od paketa putuje najpogodnijim putemdo odredišta. Na odredištu se paketi sastavljaju u izvorni podatak. Ra Ša

IP ADRESA ► IP adresa - Da bi paketi stigli gde su upudeni, čvorovi mreže moraju biti jednoznačno određeni. Stoga se svakom čvoru mreže dodjeljuje jedinstvena IP adresa je 32 bitni binarni broj. Ra Ša

IP Adresa ► IP adresa (32 -bitni oblik) se može podeliti načetiri osmobitna binarna broja, a potom svaki od njih pretvoriti u dekadni broj. Zamena binarnog broja dekadnim olakšava čoveku rukovanje IP adresama, ali se i taj oblik IP adrese teško pamti. ►� Ra Ša

Simboličke adrese ► Da bi se adrese čvorova lakše pamtile, uvode se simboličke (slovne) adrese. Te su adrese ljudima razumljive i lakše za pamćenje. ► Umesto brojčane IP adrese lakše je upamtiti simboličku adresu npr. : www. facebook. com Ra Ša

DNS ► Sistem interneta razume samo brojčane adrese u binarnom obliku. ► Simboličke adrese postoje kako bi ljudima olakšale pamdenje i zapisivanje adresa. ► Pre početka bilo kakve komunikacije potrebno je simboličke adrese pretvoriti u brojčane. Ra Ša

DNS ► Ra Ša Adrese iz simboličkog oblika u brojčani pretvaraju DNS serveri (engl. domain nameserver).

DNS Ra Ša