Raunarske mree Pojam raunarska mree Raunarska mrea je

Računarske mreže

Pojam računarska mreže • Računarska mreža je skup međusobno povezanih računara i drugih digitalnih uređaja (štampači, skeneri, IP-kamere, TV, telefona, industrijske mašine, kućni uređaji, uređaji i aparati koji se koriste u nauci i zdravstvu. . . ). • Cilj povezivanja računara i digitalnih uređaja u mrežu je da se ostvari njihova komunikacija, razmena podataka i deljenje resursa (zajedničkih baza podataka, aplikacija i servisa). • Sa digitalizacijom uređaja i mašina, računarska mreža sve više postaje integrisana digitalna mreža u kojoj glavnu ulogu imaju računari.

Pojam računarska mreže Za povezivanje računara i digitalnih uređaja u mrežu koriste se kablovi, radio veza i mrežni uređaji. Kablovi: - UTP (mrežni) kabal, koristi se na rastojanju do 100 m - FTP i STP kabal, koristi se najčešće na rastojanju do 200 m, neke bolje i skuplje kategorije kablova mogu se koristiti i na većim rastojanjima (400 – 500 m) - Optički kabal. Koriste se različite kategorije optičkih kablova koje omogućuju prenos podataka na malom rastojanju (nekoliko desetina metara), srednje rastojanje (nekoliko stotina metara) i veliko rastojanje (nekoliko desetina kilometara).

Pojam računarska mreže UTP kabal sa RJ 45 konektorom Prenosilac informacija je struja STP kabal

Pojam računarska mreže Optički kabal sa optičkim vlaknima Prenosilac informacija je laserska svetlost

Pojam računarska mreže Radio veza: - Bluetooth veza je vrsta radio veze koja se koristi za povezivanje na malom rastojanju (10 -20 m) - Wi-Fi je vrsta radio veze koja se koristi za povezivanje na malom rastojanju (10 -50 m) i srednjem rastojanju (do nekoliko stotina metara)

Pojam računarska mreže Mrežni uređaji: - Omogućavaju povezivane u mrežu - Mrežna kartica. Svaki računar i uređaj koji se povezuje u mrežu mora imati mrežnu karticu - Switch je uređaj koji omogućava povezivanje računara i uređaja u lokalnu mrežu, na malom rastojanju (do nekoliko stotina metara) - Ruter je uređaj koji omogućava međusobno povezivanje računarskih mreža. Usmerava prenos podataka od jedne mreže ka drugoj mreži. - Wi-Fi ruter je uređaj koji omogućava povezivanje računara i uređaja u lokalnu mrežu bežičnim putem, radio vezom.

Mrežne kartice imaju ulogu fizičke veze izmedu kablova i računara. Omgućavaju prenos signala. Oni se instaliraju u slotove na matičnoj ploči ili su integrisane u računar i uređaj. Koaksijalni adapter UTP adapter Optički adapter

Switch je uređaj koji upravlja protok podataka između delova lokalne mreže (LAN). Komutator (Switch) Princip rada switch-a

Ruter ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu. ROUTER

Adapteri za bežične mreže U nekim sredinama primena kablova nije moguća. U tom slučaju računari se međusobno povezuju bežičnim putem i tada se u računarima instaliraju adapteri za bežične mreže. Wireless router Wireless kartica

Internet

− Internet je globalna računarska mreža, skup svetskih računarskih mreža koje za svoje korisnike obezbedjuju niz servisa pomoću standardnih protokola. − To je mreža svih mreža koja se sastoji od miliona privatnih, javnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža, od lokalnog do globalnog obima koji su povezani preko širokog spektara elektronskih, bežičnih i optičkih mrežnih tehnologija.

istorija ARPANET • 1969. god. Prva mreža računara ARPANET se sastoji od 4 računara: • UCLA (University of California Los Angeles) • SRI (Stanford Research Institute) • UCSB (University of California Santa Barbara) • UTAH (University of Utah Salt Lake City)

istorija ARPANET • 1971. god. ARPANET proširen (15 računara):

Istorijat • 1971. god. definisan e-mail – elektronska pošta. • 1973. god. definisan FTP– razmena datoteka • 1975. god. definisane diskusione grupe • 1982. god. osnovan prva evropska mreža – EUnet (u početku spajala Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku Britaniju). • 1990. god. – ARPANET prestaje da postoji. – osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova www (World Wide Web). – ukupan broj servera na mreži 313. 000.

istorija Internet • 1991. god. Stvoren je www (world wide web), startovan prvi www server (info. cern. ch). • 1992. god. broj servera na mreži prelazi 1. 000, • 1993. god. broj servera na mreži: 2, 056, 000. • 1998. god. osnovan Google • 2004. god. osnovan Facebook • 2005. god. osnovan Youtube

Funkcionisanje Interneta Internet, u svojoj osnovi, funkcioniše nalik na poštanski sistem. Svaki uređaj na Internetu ima svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga jedinstveno definiše. Svi podaci koji se razmenjuju putem Interneta putuju između računara uz pomoć tog istog Internet Protocol-a, koji funkcioniše tako što podatke deli u pakete, koji sadrže adrese pošiljaoca i primaoca, kako bi uspešno pronašli svoj put i stigli tamo gde treba. IP adresa je upravo to što pomaže tom Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata i isporuči vam tekst, sliku ili video.

”Put” kojim taj poštar mora da prođe, krcat je "raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju poštara gde treba dalje da ide da bi stigao do svog odredišta. Ta mreža rutera, sa računarima i drugim mrežnim uređajima na krajevima saobraćajne mreže, zapravo čini Internet.

Paket je osnovna jedinica mrežne i Internet komunikacije. Delovi paketa podatka IP APr APo TPo Podatak Is. Po • • IP - identifikator paketa – za razlikovanje paketa APr - adresa primaoca APo -adresa pošiljaoca TPo - definisanje tipa podataka – da li je ASCII karakter ili binarni sadržaj • polje podataka • provera ispravnosti podataka – na mestu prijema se izračuna broj koji je upisan 20

Adresiranje na Internetu • Računari se identifikuju na osnovu IP adrese: a. b. c. d a, b, c, d su brojevi u rasponu od 0 do 255 Primer: 147. 91. 173. 1 • Podela IP adresa: – javne (jedinstvene na Internetu, vidljive sa svake adrese na Internetu), – privatne (unutar privatnih mreža; primer: 192. 168. 0. 1) – specijalne namene (broadcast).

Adresiranje na Internetu • Simbolička adresa: ime_računara. domen Primeri: www. univerzitetnis. edu. rs www. whitehouse. gov

Internet domeni • • Tip institucije: – – – edu (akademske ustanove) com (komercijalna ustanova) org (nekomercijalne organizacije) mil (vojne organizacije) gov (vladine organizacije) itd. Nacionalni: – – – rs i срб (Srbija) ru (Rusija) uk (Velika Britanija) de (Nemačka) itd. Primer: www. ibm. org www. google. rs www. sony. com

Servisi na Internetu • Servisi su usluge na Internetu. • Vrste internet servisa: – www (World Wide Web) – multimedijalni dokumenti na Internetu, – Elektronska pošta (email, e-mail, Email, . . . ), – Prenos datoteka (FTP – File Transfer Protocol), – Telnet – rad na udaljenom računaru, – Chat, voice chat, video telefonija, – Diskusione grupe, – Računarstvo u oblaku, – Učenje na daljinu, – Radio / TV, – Itd.

Web • Web (www) je servis koji omogućava pristup multimedijalnim informacijama u obliku sajtova (tekstovi, slike, grafike, videa. . . ) • Sajtovi su smešteni na serverima (HOSTING). • Sajtovi se kreiraju upotrebom HTML jezika (Hyper Text Markup Language). • Web Browser-i: – spajaju se na Web servere i zahtevaju resurse (html datoteke, slike, muziku, itd. ) – trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, Google Chrome itd. • Web Serveri: – čekaju klijente i opslužuju njihove zahteve – trenutno aktuelni: Apache, Internet Information Services (IIS), itd.

World Wide Web – Web servis • Protokol za komunikaciju između klijenata i servera je HTTP protokol (Hyper. Text Transfer Protocol). Serveri: Opslužuju složene programe ili veliki broj korisnika. Sadrže specijalizovan hardver koji je optimizovan za upotrebu i skladištenje sajtova, baza podataka, dokumenata, slika, videa. . .

Internet prezentacija – (Veb Sajt, Web site) • Skup uređenih podataka na određenu temu (tekst, grafika, fotografije, video i zvuk). Sadržaj može biti interaktivan (korisnik može uticati na redosled pregledanja sadržaja).

E-mail • E-mail servis omogućava primanje/slanje elektronske pošte. • Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko sanduče prima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sandučeta i prikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac ne mora da se identifikuje).

Email adresa: username@adresa_računara Primer: mara@ptt. rs gimnazijakursumlija@gmail. com Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, Microsoft Outlook Express, Gmail, Hotmail itd.

Chat, telefonija • Chat – mogućnost komunikacije pisanim porukama u realnom vremenu • Voice chat – razgovor preko interneta • Video telefonija – razgovor uz upotrebu kamere preko interneta. Programi: – Whats. App – Skype, Viber, . . .

• Diskucione grupe (forumi) – koriste posebne programe za primanje, čitanje i slanje poruka o nekoj temi, nezavisno od vremena (of-line). • IRC (Internet Relay Chat) – „Četovanje“ – istovremena komunikacija i razmena poruka na ekranu u realnom vremenu (on-line).

Učenju na daljinu (Distance Learning, e-Learning) omogućavanje pristupa materijalima za učenje, skriptama, multimedijalnim prezentacijama i ostalim obrazovnim resursima preko Interneta, uz kontinuirano testiranje, proveru znanja na svim nivoima, elektronsku komunikaciju sa profesorima i drugim polaznicima kursa.

Računarstvo u oblaku (Cloud computing) predstavlja isporuku računarskih usluga, resursa i skladišnih kapaciteta preko mreže, najčešće Interneta. Korisnici pristupaju aplikacijama u oblaka preko veb pregledača, ili desktop aplikacije na mobilnom telefonu, dok se softver i korisnički podaci nalaze na servirama na udaljenoj lokaciji.

Šta se to nalazi u oblaku? • serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija • diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih • sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa… • interfejs prema klijentu Neki servisi koji rade na principu oblaka • Gmail, Yahoo, Hotmail • Google Documents i drugi slični Google proizvodi • Amazon • Microsoft Azure • Drop. Box i drugi. . .

Pristup Internetu ADSL i DSL (kablovski) Potreban ADSL modem Brzina pristupa nekoliko desetina Mb/s Bežični pristup (Wireless) Potrebna Wireless kartica Brzina pristupa nekoliko desetina Mb/s Satelitski pristup Potrebni satelitska antena i receiver Max brzina pristupa 16 Mb/s Mobilna telefonija Potrebna 4 G mreža