RAUNARSKE MREE Uvod U odnosu na medijum koji

RAČUNARSKE MREŽE

Uvod U odnosu na medijum koji se koristi za prenos podataka računarske mreže mogu biti: žične (kablirane) mreže bežične mreže Po vremenskoj postojanosti računarske mreže mogu biti: • fiksne • privremene 2

Postoji fizički kanal (kabl) za prenos podataka koji je otporan je na spoljne uticaje i greške. • Kod kabliranja računarskih mreža pored postavljanja novih moguće je i iskorišćenje već postojećih infrastruktura (telefonija, kablovska televizija, i sl. ) • Situacije u kojima nije moguće povezivanje kablovima koristi se bežični prenos podataka

Telefonska mreža • Telefonska mreža (Public Switched Telephone Network. PSTN)-najpoznatija kablovska vrsta mreže • Mreža je projektovana sa osnovnim ciljem uspešnog prenosa govora. • Telefonska mreža nudi više načina prenosa informacija od izvorišta ka odredištu 4

Telefonska mreža Za prenos podataka, potrebno je na oba kraja veze postaviti modeme, uređaje koji vrše modulaciju i demodulaciju digitalnog signala. Pri D/A i A/D konverziji javlja se šum Modem od 56 kbit/s pri najboljim uslovima može postići brzinu između 45 i 50 kbit/s 5

VELIČINA MREŽE Računarske mreže se razvrstavaju u osnovne grupe, zavisno od funkcije: • Lične mreže (engl. Personal Area Network (PAN)) • lokalna mreža (engl. Local Area Network, LAN) - prostorno ograničena • mreža gradskog područja (engl. Metropolitan Area Network, MAN - prečnika od 5 do 50 km). • regionalna računarska mreža (engl. Wide Area Network, WAN)nema geografskih ograničenja. • Globalna mreža Internet (engl. Global Network)

VRSTE MREŽA Mreže se po arhitekturi dele u dve kategorije: q mreže ravnopravnih računara ( peer-to-peer network) i q mreže zasnovane na serverima (server based networks

Mreže zasnovane na serverima sreću se u srednjim i velikim organizacijama. Server je računar čija je jedina uloga opsluživanje ostalih članova mreže i ne koristi se kao klijent ili radna stanica Vrste servera: Server za datoteke i štampanje Server za aplikacije Komunikacioni server FTP server Specijalizovani serveri (DNS, DHCP, . . . ) 8

Klijent-server mreže • Klijent-server arhitektura Jedan elemenat sposoban je za izvršavanje zadataka koji su van mogućnosti ostalih članova mreže Kod ove arhitekture klijenti od servera dobijaju podatke koje zatim koriste u lokalnom procesu obrade. Server se u vidu klijenta može obratiti drugim serverima u mreži za određeni resurs ili distribuiranu obradu. 9

Klijent-server mreže 10

Iterativna obrada zahteva Server osluškuje na dodeljenom portu čekajući na zahtev klijenta Nakon prihvatanja zahteva klijenta zahtevi ostalih klijenata se odbacuju ili čekaju u ulaznom baferu sve dok se prihvaćeni zahtev ne obradi i rezultati njegove obrade pošalju natrag klijentu Mana iterativne obrade zahteva je u tome što takav pristup može znatno uticati na performanse u smislu broja obrađenih zahteva po jedinici vremena Prednost iterativne obrade jeste eliminisanje problema konkurentnog pristupa internim resursima 11

Mreže Ravnopravnih Računara-P 2 P 12

Konkurentna obrada zahteva Mogućnosti obrade više zahteva paralelno. Nudi bolje performanse kada server obrađuje veliki broj zahteva od strane više klijenata. Potreban kompleksniji serverski softver. 13

Mreže Ravnopravnih Računara-P 2 P Mreže ravnopravnih računara su jednostavnije i jeftinije, primećuju se u malim i kućnim kancelarijama, i u malim radnim grupama. Ne postoje jednonamenski serveri, među računarima ne postoji hijerarhija. Pošto su svi računari u ovakvoj mreži ravnopravni, sreće se i naziv “mreža računara jednakih nadležnosti". Svaki računar je istovremeno i server i klijent.

Mreže Ravnopravnih Računara-P 2 P Predstavlja vid distrubuiranog računarstva Primene su: Razmena fajlova Komunikacija Softver za zabavu

Mreže Ravnopravnih Računara-P 2 P Centralizovana arhitektura-Predstavlja mešavinu P 2 P i klijent-server arhitektura Centralni server evidentira peer članova mreže Loše osobine: Prekid rada Decentralizovana arhitektura - nema centralni registar članova već se otkrivanje ostalih članova vrši preko internog protokola (najčešće u vidu broadcast zahteva). Hibridna arhitektura – strukturirana kao deo centralizovane P 2 P arhitekture Server ima i dodatne operacije sem evidentiranja članova (kada se mreža sastoji od velikog broja peer čvorova )

INTERNET MEDIJI (KABLOVI) Attachment Unit Intrface (AUI) AUI kabl je višežilni oklopljeni kabl koji se koristi za povezivanje mrežnih uređaja. Ovaj kabl ne bi trebalo koristiti za druge svrhe. Postoje dve varijante: • standard • office AUI kabl je napravljen od četiri odvojena i izolovana para žice, obmotana košuljicom kabla.

Attachment Unit Intrface (AUI) Standard kabl je dužine do 50 m. Ova varijanta se koristi u zonama gde udaljenost između dva uređaja manja od 50 m. Office Koristi se u situacijama kada je veći broj uređaja smešten na malom prostoru i kada je upotreba standardnog kabla nepraktična.

Unshielded twisted pair (UTP) UTP kabl je napravljen od 2, 4 ili 25 pari žica. Žice su bakarne, jednožilne ili višežilne i mogu biti sa ili bez oklopa. Ove mreže najčešće koriste električne impulse kao noseći signal podataka. Mana ovakvih impulsa je slabljenje u skladu sa rastojanjem i podložnost uticaju elektromanetnog zračenja. Ovi nedostaci zahtevaju pojačavanje signala i zaštitne slojeve kablova

Koaksijalni kabl Koaksijani kabl je kabl od dva ili više različitih materijala sa zajedničkom centralnom osom. Iako srećemo dosta različitih kablova koji izgledaju kao koaksijalni, postoje samo dva tipa kablova koji su koaksijalni debeli i tanki koaksijalni kabl. Koaksijani kabl (debeli)

Optički kablovi su mediji visokih perfonmansi konstruisani od stakla ili plastike koji koriste svetlosne bljeskove kao metod transmisije. Kako se ne koristi električna struja u prenosu, otporni su na spoljna elektromagnetna polja. Mali nivo gubitaka signala i otpornost na spoljne uticaje čine ove kablove veoma pogodnim za prenos na veliku daljinu. Maksimalna dužina je oko 2 km.

Optički kablovi Kabl se sastoji od čvrstog provodnog jezgra, najčešće staklenog, oko koga je obmotan sloj polupropusnog materijala koji reflektuje signale.

Paketske tehnologije Kapacitet linije se deli između više korisnika, a multipleksiranjem se obezbeđuje efikasnost korišćenja linije. Obezbeđuje se kontrola protoka podataka u skladu sa unapred dogovorenim parametrima. Obezbeđuje se multipleksiranje različitih saobraćaja na istim komunikacionim linkovima tipova

Paketske tehnologije X. 25 je ipak starija tehnologija, brzine 64 kb/s. Frame relay - radi na principu uspostavljanja direktne veze, a paketi se isporučuju po strogom redosledu. Nema upravljanje tokom podataka i ne postoji kontrola grešaka Najvažnija primena je u povezivanju LAN mreža koje su lokacijski udaljene 24

Asynchronous Transfer Mode (ATM) je mrežni standard za prenos podataka na velikim brzinama. odnosno obezbeđuju prenos multimedijalnih poruka. Ne koriste komunikacioni kanal u vidu kablova za prenos podataka , već koriste se radio talase ili svetlosne signale U odnosu na udaljenost dele se na: Bežične mreže kratkog dometa: Bluetooth Bežične mreže srednjeg dometa: IEEE 802. 1 Bežične mreže velikog dometa: Satelitske mreže Mobilna telefonija 25

MREŽNI UREĐAJI U ovo su uključene: § § § stanice transiveri habovi svičevi modemi

Stanice (stations) Stanice su adresabilni čvorovi u mreži, sposobni da transmituju, primaju ili ponavljaju informacije. Radne stanice, serveri i mrežni printeri su neki od primera.

Transiver (transceivers) Transiver (TRANSmitter/re. CEIVER = primopredajnik) je uređaj koji povezuje radne stanice, servere i ostalu opremu sa kablirajućim medijem, koji se koristi za mrežne komunikacije. Transiver je zadužen da osluškuje magistralu i da utvrdi da li je ona zauzeta od strane drugog uređaja.

Hab (hub) Habovi su uređaji koji služe za replikaciju i propagaciju (širenje) signala kroz mrežu. Fizički posmatran, hab je kutija sa većim brojem priključaka za konektore. Kao mrežni uređaj, nije adresibilan (ne može dobiti svoju adresu).

Hab (hub) Dobra strana je lako povezivanje uređaja i brz prenos signala. Loša strana je što se ulazni signal deli na onoliko delova koliko ima priključnih korisnika.

Svič (switch) Za razliku od haba, svič je složeniji i “inteligentniji“ uređaj. Može da se programira ili adresira. Svič ne vrši propagaciju preko svih portova, kao što to radi hab, nego signale šalje samo na one portove koji su određeni za prijem.

TOPOLOGIJE MREŽA Pojam “topologija" odnosi se na način povezivanja računara i ostalih uređaja u mreži. Vrsta kabla koju koristite u mreži određuje njenu topologiju. Pri realizaciji mreže korisnik nemože upotrebiti određenu vrstu kabla za bilo koju topologiju.

TOPOLOGIJE MREŽA Tri osnovne topologije lokalnih mreža jesu: o magistrala, o zvezda i o prsten. Ne treba zaboraviti i sve više zastupljenu bežičnu topologiju koja predstavlja budućnost mrežnog sistema.

TOPOLOGIJA MAGISTRALE Kada u mreži primenite topologiju magistrale, računari i ostali uređaji povezani su u jednu liniju, svako sa svojim susedima. Da bi svi signali koje generiše sistem stigli na svoje odredište, prenose se magistralom u oba smera ka svim ostalim sistemima.

TOPOLOGIJA MAGISTRALE Topologija magistrale uvek ima dva otvorena kraja, kao što je prikazano na slici.

TOPOLOGIJA MAGISTRALE Topologija magistrale postoji u dva oblika: tanki i debeli Ethernet. Mreže s debelim Ethernetom koriste jedan dugačak koaksijalni kabl. Umreženi računari su povezani na taj kabl pomoću manjih, pojedinačnih kratkih kablova, koji se zovu interfejs priključnih jedinica (Attachment Unit Interface, AUI).

TOPOLOGIJA MAGISTRALE Mreže s tankim Ethernetom koriste tanje koaksijalne kablove, isečene na parčad različitih dužina. Svako parče kabla povezuje računar sa susednim računarom. Topologija magistrale ima jednu ozbiljnu manu. Kvar na bilo kojem delu kabla, neispravan završetak kabla ili neispravan konektor, može da izazove pad čitave mreže.

TOPOLOGIJA ZVEZDE Topologija zvezde koristi centralni uređaj za povezivanje, koji se zove razvodnik (hub). Topologija zvezde koristi kabl sa upredenim paricama. Većina Ethernet lokalnih mreža i mnoge lokalne mreže koje koriste ostale protokole imaju zvezdastu topologiju.

TOPOLOGIJA ZVEZDE Svaki računar je na razvodnik povezan zasebnim kablom, kao što je prikazano na slici. Pošto je svakom računaru dodeljen po jedan priključak razvodnika, topologija zvezde je otpornija na kvarove od topologije magistrale - prekid jednog kabla ne utiče na ostatak mreže. S mrežom nije povezan samo onaj računar čiji je kabl (ka razvodniku) prekinut.

TOPOLOGIJA PRSTENA Topologija prstena liči na topologiju magistrale po tome što je svaki računar povezan sa susednim. Međutim, umesto da postoje dva kraja sa završecima, krajevi su spojeni i čine prsten.

BEŽIČNA TOPOLOGIJA Iako se reč topologija obično odnosi na raspored kablova u mreži, to nije jedino značenje. Bežične mreže kao medijum koriste etar, odnosno informacije se prenose radio-talasima ili svetlosnim talasima. Postoje dve osnovne bežične topologije: v v infrastrukturna topologija i ad hoc topologija.

BEŽIČNA TOPOLOGIJA Infrastrukturna mreža se sastoji od računara opremljenih bežičnim primopredajnicima (zovu se pristupne tačke mreže), koji su sami povezani na mrežu standardnim kablovima. U ovoj topologiji, računari ne komuniciraju međusobno, već posredstvom kablovske mreže, preko bežičnih primopredajnika.

BEŽIČNA TOPOLOGIJA Ad hoc topologija se sastoji od grupe računara opremljenih bežičnim mrežnim karticama koji su sposobni da komuniciraju međusobno. Mana obe bežične topologije jeste to što računari moraju ostati unutar dometa bežične topologije. Ova topologija najviše odgovara malim kancelarijskim mrežama gde se ne isplati ili gde nije moguće polagati kablove.

BEŽIČNA TOPOLOGIJA Access Point (AP) je uređaje čija osnovna uloga redirekcija radio signala. AP uređaje, takođe možemo upotrebit i za povezivanje bežičnih mreža sa ostalim žicanim mrežama, jer su opremljeni standardnim mrežnim konektorima.