SISTEMSKA PORODICNA TERAPIJA PETAR NASTASIC o uzrocima poremeaja

SISTEMSKA PORODICNA TERAPIJA PETAR NASTASIC

………o uzrocima poremećaja. . l "Psihologijom XX veka dominirao je koncept reaktivnog organizma, ili još dramatičnije rečeno, model čoveka kao robota. Ova koncepcija bila je zajednička svim glavnim školama psihologije, zatim klasičnom i neobihejviorizmu, teorijama motivacije i teorijama učenja, zatim psihoanalizi, pa i kibernetici i njenom konceptu o mozgu kao kompjuteru" (L. v. Bertalanfy cit. po Gurman&Kniskernu , 1982).

………TO JE ZNAČILO. . . . l Ovakav (stari)pristup usmeravo je istrazivače I praktičare na traženje determinanti/faktora, koje delujući na čoveka, uslovljavaju pojavu određenih individualnih odlika, ili simptoma potom se traži i determinizam njihovog linearnog razrešenja.

UVODJENJE opšte teorije sistema u psihologiju i psihijatriju, ……. a pogotovo . , razmatranje porodice kao sistema l pružaju mogućnost za bolje spoznavanje i kompletnije razumevanje nastanka individualnih karakterisitka ličnosti, ali i simptoma kod pojedinaca.

Dakle, zahvaljujući primeni teorije sistema postalo je sasvim jasno da se l . . u porodici odvijaju izuzetno raznovrsni i složeni bioloski i psiholoski, po mnogo čemu životno dragoceni procesi kojima se obezbeđuju vitalne potrebe i funkcije za pojedinca.

Procesi u porodici se mogu oznaciti kao: l - Primarni procesi koje podrazumevaju obezbeđivanje uslova za nastanak i opstanak članova porodice pri čemu ove funkcije i procesi nisu samo pretežno takve. l biološke prirode, mada su - Sekundarni procesi obuhvataju obezbeđivanje uslova iz okruženja, kulture, tradicije, verovanja i td. i koje nemaju direktnu vezu sa opstankom, ali predstavljaju značajnu nadgradnju individue

Nas interesuju , sekundarni procesi. . Oni omogucuju: l Samostalno, - psiholoski nezavisno funkcionisanje licnosti i više nivoe psihičkih funkcija za adaptiranje ličnosti l Za razumevanje ovih procesa neophodna je l primena psihoanalize, . . ali i - razumevanje interakcije u porodici l l Kroz ove sekundarne procese I funkcije porodice razrešavaju se značajne biološke i emocionalne teme kao što su pitanja života, seksualnosti i smrti. što u konačnom ishodu itekako može biti od značaja za opstanak i reprodukovanje pojedinaca i porodice.

Porodica se definiše sa pozicija mnogih nauka Postoje definicije porodice sa stanovišta biologije, sociologije, psihologije, pravnih nauka l Pri definisanju porodice značajno je istaći i l postojanje evolutivnih promena tokom istorije civilizacije kroz sociokulturalne promene tokom milenijuma i vekova l l l kroz koje je i da bi dostigla njen današnji, savremeni oblik zastupljen u zapadnoj civilizaciji ili evropskoj civilizaciji, kojoj i mi pripadamo. PROMENE SE NEMINOVNO NASTAVLJAJU

……. . Ipak, l l Današnji oblik je brak ili porodica parova tj. sindijazmička porodica sa monogamim svojstvima. Dakle, porodicu sačinjavaju muž, žena i njihova rođena ili usvojena deca; to je tzv. nuklearna porodica

definicija porodice sa sistemskog gledišta …. polazi od shvatanja da je porodica kao primarna jedinica društva prva socijalna grupa u kojoj individua uspostavlja odnos sa drugim osobama, - da je to prva jedinica kroz koju se potom susreće i suočava sa širim društvenim okruženjem i drugim društvenim jedinicama/institucijama. - daje pečat svim aspektima života - akcenat je na interakcijama i - formiranju emocionalnih odnosa

………. . . u porodici se ne odvija jednostavna interakcija po sistemu dijadne razmene. . Porodica ima odlike (psiho)fiziološke tečnosti ili matriksa u kojoj se kao ćelije kupamo i plivamo, razmenjujući egzistencijalno važne informacije i energiju za dalji život.

………… l l l Novorođenčad ljudi, - pošto se radjaju kao sasvim bespomoćna bića i razvijaju se sporije i kompleksnije nego druge životinjske vrste, imaju porodicu koja osigurava i obezbeđuje njihove najranije bioloske i psiholoske potrebe, i ne samo to. - već takođe ljudi ostaju vezani sa tom porodicom na razne načine celog svog života.

……………. . l l Ustvari, jedinstvena čovekova sposobnost da relacije pamti i konceptualizuje, omogućava mu da "pripada" porodici čak i kada nema nikakav stvarni kontakt sa njom. I dugo nakon što se izgubi ili nestane cela porodica, može se nastaviti da se "bude sa njima"

……………. Stoga je, nemoguće razumeti pojedinca, ako ga izdvojimo iz porodice, l l . . niti je moguce razumeti porodicu ako njene članove izdvojimo iz razumevanja konteksta u kojem je nastajalo njihovo pojedinačno pamćenje prošlosti i sadašnjosti. . . . ili od njihovog socijalnog i kulturnog okruženja.

koren sistemskog mišljenja je - tzv. cirkularni ili recipročni model razumevanja i mišljenja Sistemsko mišljenje je preuzeto iz prirodnih nauka, matematike, teorije haosa, fizike i teorije sisema, ali i psihoanalize, antropologije i evolucone psihologije CIRKULARNI KAUZALIET: razmatra pojavu simptoma u povezanosti sa drugima koji uzrokuju recipročni odgovor

TEORIJA SISTEMA l (von Bertalanfy 1934. ) Primenom teorije sistema u psihijatriji i pre svega posledičnim razvojem porodične terapije l dobija se sve više saznanja o interakcijskim aspektima koji uslovljavaju pojavu simptoma u porodici. Uopšteno govoreći. . Simptomi se pojavljuju kao kompleksna refleksija stresa

Ali to ustvari znači da se. . . simptom razvija 1. - kada porodica zbog svojih poremecenih interakcija ne može da “dogovori” i reši ili prevazidje razvojne zadatke ili 2. - kad se pojavi nevoljna kriza koja ometa ili onemogucuje te interakcijske (horizontalne I vertikalne) procese

Interakcijska komponenta u pojavi simptoma bolesti…. . l l povezana je sa EMOCIONALNOM PRIRODOM međusobnih odnosa članova porodice, ali od značaja za nastanak i održavanje simptoma su i interakcije pojedinaca sa vanporodičnim grupama,

…. . snaga emocionalnosti u porodičnom sistemu je velika l …i porodica zbog toga formira i održava procese uravnoteženja individualnog sistema sa procesima u porodici i porodice sa socijalnim grupama (socio-emocionalni procesi)

I upravo zbog toga …. l Porodica – sistem predastavlja ono značajno jezgro ili matriks koji upravlja svojim promenljivim delovima, uzrocima i procesima značajnim za pojedinca. l Unutar tog matriksa formiraju se vitalni i ključni uslovi za odvijanje svih aspekata životnog toka. l U svim tim procesima učestvuje ceo sistem, sve vreme. !!!

Tako dolazimo do osnovnog koncepta sistemskog mišljenja CELINA _______________ Zapravo, prema stavovima teorije sistema traži se razumevanje celine, a ne samo analiziranje stanja pojedinca i njegovih/njenih osobina jer tek iz celine možemo i razumeti l l l kako su neke osobine nastale i kako se odvija dinamimka medju njima i kako se neke prenose na pojedine članove u sledećoj generaciji, a neke ne

******* Teorija Sistema razmatra porodicu kroz dve ravni ili na dva načina.

*** l 1) Porodica kao organizaciona celina ili sistem, koji u svom egzistiranju ima specifične razvojne ciljeve, i strategiju da te ciljeve ostvari kroz regulatorne i kontrolne mehanizme.

******* l 2) Porodica kao proces izmenljivih relacija među njenim članovima koje se odvajaju kroz cikluse sa predvidljivim promenama i stadijumima razvoja.

Najpre ćemo razmotriti 1. Porodica kao organizaciona celina ili porodica kao sistem

- SISTEM …. se definiše kao forma života "sastavljena od uzajamno zavisnih delova i procesa koji su u uzajamnoj interakciji « (von Bertalnafy ) l l primenu najpre u tehničkim naukama i u ekonomiji, a kasnije je opšta teorija sistema primenjena i u socijalnim naukama, pre svega u istraživanju veza i odnosa između individue i grupa tj. pojedinca i delova društava; dakle primenjena u proučavanju interakcijskih procesa

CELINA…. l se ne razmatra kao prost zbir svih njenih članova i njihovih osobina, l - već kao celovita organizaciona struktura, kao sistem sastavljen od delova koji su u interakciji, dakle, kao sistem međuzavisnih delova. l - Taj koncept celovitosti podrazumeva da promene u jednom delu sistema imaju odjeka i izazivaju promene u drugim l delovima sistema i da - nije moguća kontrola ili apsolutna moć jednog dela nad svim ostalim delovima

Porodica ima bazične potrebe da se adaptira, preživi i održi l l Ona ima samoregulativne kapacitete (biološke, religijske, političke, ekonomske), kao aktivan živi sistem. ALI. - zbog toga se sa druge strane stvaraju mogućnosti i za formiranje, adaptiranje i održavanje patoloških oblika funkcionisanja u porodici.

Na pr. : Kada se pojavi konflikt između potreba “sastavnih delova” i “ciljeva” sistema l "ponašanje sistema" nastoji da reguliše i kontroliše ponašanje sastavnih delova. Organizacioni ili sastavni delovi sistema su subsistemi l l koji se mogu sagledavati kao egzekutivni ili roditeljski sa odlikama suprasistema i subsistem dece. Međutim, sa pozicije članstva u porodici postoje i mnogi drugi subsistemi: ćerka - otac, majka - baka, sin - otac itd. Hijerarhija - i po drugim kriterijumima

KONCEPT KOMUNIKACIJA Don Jackson l smatra da se ljudska bića identifikuju pomoću komunikativnog ponašanja, a ne na osnovu nekih intrapsihičkih karakteristika. l Nemoguće je ne komunicirati.

Komponente humanih komunikacija 1. Pošiljalac 2. Primalac 3. Relacija 4. Kontekst 5. Poruka - digitalni, informativni sadrzaj - analoški, relacijski sadržaj 6. posrednik, sredina 7. prenošenje poruke 8. kodiranje i dekodiranje (uvek netačno) 9. feed. back, povratna sprega

**** l Ljudsko komuniciranje, (uključujući i procese našeg unutrasnjeg mišljenja), je najkompleksniji obrazac procesuiranja koji postoji

Svaka komunikacija implicira …. dva oblika komuniciranja: l l digitalni (sadržaj, informacija; da-ne, ispravnopogresno, ovde - nije ovde, ) one su dakle, binarne komunikacije, sa svojim da-ne kvalitetima, teže da budu linearne I logične sinapsa tj. ekscitacija : inihibicija

analoški (osećanje, pokret, izražajnost, ). l Zasnovane su na funkcionisanju tzv. humoralnog sistema (tel. tečnosti, enzimi, transmiteri) obuhvataju: l neverbalne manifestacije koje organizam proizvede l komunikacijske indikatore I da ih neiscrpno iskazuje u svakom kontekstu u bilo kojoj postojećoj interakciji To su: l l l pokreti, “govor” tela , gestikulaciju, facijalnu ekspesiju stav, raspoloženje, modulacije u glasu, sekvencionalnost, ritam I kadencu reči samih po sebi I

*********** l Ljudi često pokusavaju da analoski obrazac pretoče u digitalni- l Kako? tako da dok govore o relacijama I osećanjima, pokušavaju da iznesu logički sadržaj, -što je apsolutno teško, gotovo nemoguće l - emocionalna zavisnost, fuzija l l

Relacioni aspekt naziva se još i metakomunikacija l Neverbalni deo komunikacije više govori o relaciji ("kako se kaže a ne šta se kaže"). l Komunikacije se odvijaju po cirkularnom obrascu. A B; A B C A l

porodična interakcija se opisuje l « …. kao zatvoreni sistem informacija u kojem su one(INTERAKCIJE), - varijacija ponašanja u povratnoj sprezi (feed-back, petlja) da bi korigovale odgovore sistema" “prvi zakon ljudskog ponašanja” kada jedna osoba pokazuje promenu prema drugoj, druga će uticati na prvu da bi smanjila i modifikovala tu promenu. » Halley, 1976

Želeći da ukaže koliko je otpor promeni balansa u sistemu odnosa uporan, l - čak kada ti odnosi znače i pogoršanje zdravlja voljene osobe, l . . jer je ponekad porodični sistem čvrsto zatvoren, i interakcije tesko izmenljive Jackson je skovao izraz "porodična homeostaza" l ili morfostaza. l Dakle, trebalo bi da se dogovdi promena a ona se ne dogadja

***** Ovaj se mehanizam HOMEOSTAZE aktivira kad je porodica podvrgnuta unutrašnjim ili spoljnim zbivanjima, procesima ili silama uticaja , trebalo bi da se dogodi promena a ona se ne dogadja, tada da na scenu stupa ponašanje koje zaustavlja promenu i vraća porodicu u stanje prethodnog balansa

Zbog čega se ovo dogadja u porodici ? l l l 1. Neke porodice ne mogu da "osete" kada se unutrašnji procesi i atmosfera kreću prema neprihvatljivim odstupanjima od optimalnog obima. 2. Druge porodice "osećaju" da nešto nije u redu, ali pokreću neodgovarajuće ili neefikasne oblike ponašanja kao reakciju na dobijenu informaciju. 3. Neke porodice uspostavljaju preširok obim ograničenja za reagovanje na okolinska ili unutrašnja zbivanja pa reaguju lako i prerano.

Nasuprot silama homeostaze…. . . kao glavnom mehanizmu kontrole funkcionalnosti ili patološke stabilnosti sitema, l . . . postoji koncept ili sile morfogeneze tj. mehanizmi kontrolisanog razvoja.

Dakle, u sistemu treba da postoji. . l l l jedna interakcijska dinamička ravnoteža ili "nadmudrivanje" između morfostaze (homeostaze) i morfogeneze i Zbog toga se stalno odvija podešavanje ili težnja podudaranja regulatornih mehanizama i razvojnih potreba ili zadataka tj. postoji težnja ka ekvilibrijumu.

Koncept ekvifinalnosti proističe iz tog prvog zakona , a misli se na rezultate, ishode interakcija među članovima sistema. l l « Rezultati » (ishodi interaikcija) mogu da imaju različito poreklo, ali bez obzira gde i kako neki odnos započne, verovatno da će akcijom porodice, doći do istog rezultata, na primer, identifikovani pacijent optuži se da uzrokuje krizu u porodici bez obzira ko je i šta tu krizu precipitirao.

Zbog toga se smatra… …. da je razumevanje i "čitanje" interakcija i komunikacija značajnije nego sam primarni kauzalni faktor. l Interakcijski proces, dakle, determiniše ishode tj. rezultate sistema, mnogo više nego primarni, kauzalni faktor.

……………po D. Jacksonu-u "porodica je sistem u balansu i operiše unutar granica koje teže da ostanu konstantne" celina i delovi mogu biti pravilno objašnjeni samo u terminima relacija koje postoje među delovima"

Unutar porodičnog funkcionisanja ostvaruju se: l PRAVILA O RELACIJAMAsvaka porodica ili sistem ima ili eksplicitna ili jedva primetna pravila koja regulišu funkcije i upravljaju “ponašanjem porodice” l To se ostvaruje formiranjem nevidljivog spleta interakcija koji se operativno pretvaraju u transakcije, kojima se određuju relacije među članovima sistema i sistema sa drugim sistemima

******** l Ovim pravilima se određuju i one relacije koje se najčešće ponavljaju (kao sekvence) i tako utvrđuju l strukturu, granice i hijerarhiju u porodici. l l

Dominantne strukture su one na kojima su bazirane najčešće porodične operacije. Ove strukture poprimaju odlike l suprasistema (roditeljski ili subsistem odlučilaca i l drugi). l Subordinantne strukture su one koje se pojavljuju u manjoj frekvenciji i služe za manje značajne funkcije ili pravila.

koncept GRANICA l one predstavljaju "pravila ko učestvuje i kako" (Minuchin, 1974. , p. 53). l Ova pravila određuju ko je u, a ko je izvan operacije, a time se definišu i uloge, koje svako želi da ima prema drugom i prema spoljnjem svetu.

NA taj način se formira l l propustljivost ili obrnuto rigiditet granica porodice. To je ključno pitanje u procesima diferencijacije ličnosti l l l umreženost, dezangažovanost, bliskost, fuzija, distanca, separacija.

Klasifikacija porodica prema kvalitetu granica l izmešane porodice granice - propustljive imaju difuzne l distancirane porodice rigidne granice l zdrave porodice propustljive granice imaju jasne i

razumevanjem pravila u porodici se prepoznaju dakle, l Struktura moći: Ko ima moć? l Istorija porodice : Šta su porodične legende, mitovi i istorija koja je nasledjena od prethodnih generacija? l Koalicije Ko je povezan s kim?

. . zatim. . . . l Hijerarhija Ko kontroliše? Kakva je porodična hijerarhija? l Uloge l Granice Da li su granice izgubljene ili su rigidne? l Izmešanost/umreženost Da li su članovi porodice Ko je spasilac? Ko je rastrojen? Ko pravi nevolje? izdiferencirani ili su preterano bliski jedan s drugim?

********** Kultura: Šta predstavlja kulturni identitet porodice (religija, socio-ekonomski status, etnicitet) Komunikacije Kakav je komunikacioni obrazac? I pravila o metakomunikacijama? Životni ciklus: U kojoj se razvojonoj fazi nalazi porodica? (osamostaljivanje dece, prazno gnezdo, venčani bez dece i t. d) Porodične metafore: Šta je simbolična osnova interkcija izmedju članova porodice?

Funkcionalna porodica l l l I pored toga što se u spoljnoj sredini, kao i u unutrašnjosti porodice događaju neminovne promene i nepredvidive okolnosti i stresovi porodica koja je kao sistem u stanju da ostvaruje neophodne promene i istovremeno održava stanje zdrave funkcionalne ravnoteže

U zdravim/funkcionalnim porodiocama…. l postoji tendencija da i emocionalni odnosi budu kompatibilni tj. Usaglašeni , kontrolisani, i stabilizovani, preko korišćenja unutarporodične mreže interakcija

U poremecenim porodicama… l l izgleda da se sve ili većina interakcija i relacija pretvore u patološke s a v e z e: koalicije, alijanse, patološke trouglove!!!! Što onemogućuje usaglašenost, kontrolisanost i stabilnost relacija U konflikt između dve strane umešaće se i treća, koja će stati uz jednu od ove dve, ili će privući pažnju na sebe;

. . i suprotno u porodicma koje dobro funkcionisu… l udruživanja su mnogo blaža i mnogo manje vezujuća. l Zato je individui omogućeno da se udružuje u skladu sa neophodnim aktivnostima u datom trenutku ili fazi u kojoj su, a da potom napusti taj savez i formira drugi sa drugim članom porodice ili izvan porodice. l

Formulsanjem koncepta TROUGLA l prevaziđena je "urođena mana komunikacionog pristupa - tendencija ka dijadnom odnosu", (Lyn Hoffman, 1981. , ). l Kroz teorijsko naglašavanje postojanja cirkularnih sistema u interpersonalnim odnosima ističe se činjenica da je dijada nestabilan sistem. l Zašto?

………. . l l l Zbog prisustva stalne "kružne" dinamičke interakcije ili "borbe" za dominaciju u relaciji, u svakoj dijadi postoji istovremeno potreba za bliskošću i "alergija" (anksioznost) na bliskost, da se u njoj ne izgubi individualnost tj. "strah od emocionalne sufokacije". Ovo je takođe u skladu i sa navedenim Hejlijevim "prvim zakonom ljudskog ponašanja".

………………. 2. Porodica kao proces

u skladu sa opštom teorijom sistema l , samo grupa, a porodica je primarna prirodna grupa, može obnavljati sebe, tako što u jednom trenutku neki deo grupe ili individua može odvojiti sebe i početi ponovo sistemski proces formiranja porodice l Ovaj kontinuirani reproduktivni proces kada se odvija u porodici l kasnije pročišćen i dopunjen (Rogers 1964. , Hill, Rogers 1964. , Duvall 1971. i Pincus&Dare 1978. , Dare 1979. ) i konceptualizovan je kao porodični (Duvall i Hill 1948. ); životni ciklus

……. . l l l l 1) Početna porodica; 2) Porodica sa sasvim malim detetom; 3) Porodica sa predškolskim detetom; 4) Porodica sa školskim detetom; 5) Porodica sa adolescentom; 6) Rasturanje porodice (odlazak dece od roditelja); 7. Postroditeljska porodica tj. nakon odlaska dece iz porodice; 8) Ostarela porodica. diskusija i razmatranje rasta ne treba da sklizne neposredno na porodični životni ciklus jer je to štetno pojednostavljivanje odgovora.

Zbog toga l ako želimo da izbegnemo pojednostavljivanje i bolje razumemo životni ciklus porodice neophodno je da se podsetimo principa morfostaza i morfogeneza. . . i da objasnimo principe l l Promena i rast Sistemska maturacija Graditeljski pritisci Razvojni zadaci

l l U svakoj porodici u svakom trenutku kao da postoji jedna stalna interakcijska igra, jedno stalno interakcijsko "nadmudrivanje" između porodične želje da se održi stabilnost i zajedništvo (homoestaza, morfostaza) i želje da se porodica menja pred zahtevima pojedinih članova i njihove indivuacije (morfogeneza).

Porodica kao živi sistem ima potrebu da se adaptira, preživi i održi l l Ona ima samoregulativne kapacitete (biološke, religijske, političke, ekonomske), - kao aktivan živi sistem. Porodične interakcije se odvijaju « …. kao zatvoreni sistem informacija u kojem su one(INTERAKCIJE), - varijacija ponašanja u povratnoj sprezi (feed-back) da bi korigovale odgovore sistema" – Prvi zakon ljudskog ponašanja l Dovodi do toga da porodica ispunjava svoju težnju “ostati isti” što se ponekad manfestuje kao otpor promeni l

Želeći da pokaže l koliko je ponekad snažan otpor promenama odnosa u porodici čak kada ti odnosi znače i pogoršanje zdravlja voljene osobe, l . . jer je sagledao koliko je ponekad porodični sistem čvrsto zatvoren, i interakcije tesko izmenljive Jackson je skovao izraz l "porodična homeostaza" ili morfostaza. što ustvari označava jedan proces adaptacije i kontrolisanja sastavnih delova sistema da bi sistem ostao isti

Nasuprot homeostazi kao glavnom mehanizmu kontrole funkcionalnosti ili patološke stabilnosti sitema, koncept ili sila morfogeneze l . . . postoji l tj. mehanizam kontrolisanog razvoja.

Zdrava porodica. . . . l l . . je ona kod koje se razvila odgovarajuća ravnoteža između morfogeneze i morfostaze odnosno konkretnije izmedju autonomije i fuzije. Ključ funkcionalnosti je u koherentnom podudaranju, ili podešavanju regulatornih mehanizama koji stabilizuju i održavaju sistem, sa jedne strane i razvojnih potreba, odnosno promena, razvoja ili autonomije sa druge strane.

Steinglass i saradnici (1987. ) sistemska maturacija, l tj. sazrevanje sistema, što se ogleda u pojavi prepoznatljivih ili normativnih oblika promena, koji se odvijaju na predvidljiv način i koji proističu iz jedinstvenog svojstva porodice kao sistema. l Uočava se rast porodične zajednice, l već kompleksnije!!! ZaŠto? ali ne samo kao jednostavan proces koji povezuje porodični rast samo sa rastom, razvojem i promenama pojedinaca zbog njihovog razvoja u okviru porodice,

…kontinuitet……………. . l l l Da li je ispravno reći da porodica raste? Kada porodica počinje, a kada se završava, kada je njen kraj? Termini rođenje i smrt imaju malo smisla kao odrednice početka ili kraja kada se primene na porodicu i njen start, konačnost i raspad.

Kontinuitet i kompleksnost su l vidljivi u činjenici da su pojedinci istovremeno i deca u svojoj porodici porekla i "osnivači" svojih sopstvenih porodica u kojoj su roditelji. l Porodični rast je cirkularan tj. porodica je višegeneracijski sistem, a l brak je samo tipična, konvencionalna, i artificijelna startna tačka, dakle tačka dogovornog razdvajanja dveju generacija.

Treba objasniti jos dva sistemska koncepta koji su neophodni za razumevanje životnog ciklusa porodice PROMENA i RAST

PROMENA l je termin kojim se opisuje bilo koja izmena u organizaciji sistema porodice. l To je svaki odgovor ili reakcija sistema, koja samo povremeno i samo privremeno prekida porodičnu homeostazu odnosno ekvilibrijum.

Promene tokom životnog ciklusa PREDVIDLJIVE i NEPREDVIDLJIVE l Očekivane- označavaju se kao nedostatak iznenadjenja, više nego kao neki socijalni ili porodični “nalog” l Tipični očekivani dogadjaji- brak, rodjenje, dece, polazak u školu , odlazak dece l l itd. Smrt- nedeterminisana, ali očekivana Razvod. Nepredvidljiva, ali u jednom trenutku očekivana

NEPREDVIDLJIVE I NEOČEKIVANE l l l Ozbiljne bolesti, teške nesreće, neobični propusti ili trijumfi u školskoj ili profesionalnoj karijeri pljačka, nasilje, ubistvo Značaj dimenzije predvidljivost, očekivanost – stepen pripreme koji je moguć, povećava spremnost da se izbori s promenom l Nepredvidljive i neočekivane- mogućnost pripreme minimalna, i doživljaj neopravdanosti i nepravednosti maksimalan

Neterapijske porodice pokazuju tokom vremena porodične promene koje idu u pravcu: l l l povećanja afektivnog intenziteta, povećanja slobode prekidanja veza, veći sponatanitet u interakcijama, više razgovora sa okruženjem pružanje više informacija bez postavljenog zahteva Mc Corkle (1979)

Promene tokom terapije kod tzv. simptomatskih porodica l l mogu predstavljati određene izmene u porodicnoj organizaciji, (gubitak simptoma ili slič. ) ali su ograničenog trajanja. …ako patološka homeostaza ne biva prekinuta, - pa je ta postignuta promena samo "rešenje koje postaje problem" (Weakland "igra bez kraja").

Dakle, … l l Nezavisno od uzroka ili izvora nastanka, ova vrsta promena pokreće samo određene, specifične reakcije, pogađajući neke strukture ili pravila u porodici, međutim sa druge strane podstiče i ponovnu stabilizaciju porodične unutrašnje sadrzaje i mehanizme.

******** Tako postaje jasno da ovakvo rešenje, nije ništa drugo nego kompromis između porodičnog pritiska da porodica ostane ista i potrebe za promenom i naziva se: promena prvog reda. Ova vrsta promena može da se vidi i kod funkconalnih porodica kao usporavanje ili privremeni zastoj u odvijanju životnog ciklusa porodice

Oscilacija l se karakteriše ciklusima destabilizacija restabilizacija što može da dovede do promena koje su inicirane razvojnim okolnostima porodičnog života.

******* l ALI, - kada se dešavaju oscilacije oko ekvilibrijuma čije su frekvencije i magnitude takve da dovode do fundamentalne reorganizacije sistema može se govoriti o rastu.

Sistemski teoretičari mlađe generacije, uvode i temin "promena drugog reda, (Ashby, L. Hoffman, 1988. ) l l pri čemu se podrazumeva ona promena, koja je nastala bilo kojom "velikom promenom zakona", . . onih zakona koji upravljaju jednim ili upravljaju sa više ključnih odnosa u porodici. Pojava ove vrste promene, takođe, je značajna u prekidu simptomatskih krugova u porodici, ali i za ključne promene u životnom ciklusu porodice

RAST (Steinglass et all. 1987. ). l Termin rast predviđen je i za predvidljiv tip promene. l To je obrazac promena koja ima prepoznatljiv okvir, karakterističan sekvencijalni raspored i očekivan vremenski tok. takve kompleksne promene mogu imati predvidljive (bihejvioralne i organizacione) karakteristike, l l jer su porodice kao živi sistemi pod određenim "graditeljskim razvojnim pritiskom"

“graditeljski pritisci” l l l Jedan od najfundametalnijih je razvojni pritisak (ili potreba) "grow or die" ("rasti ili umri"), koji je podstaknut biološkom prinudom. Članstvo porodice mora se povremeno povećavati, dopuniti novim članovima, jer neki članovi nestaju - umiru. Ovo je neminovno jer će inače "porodica uvenuti i nestati iz sećanja“ Drugi graditeljski pritisci proističu iz ovog fundamentalog

Imajuci sve ovo u vidu, --l l Porodični razvoj treba shvatiti kao proces podeljen u cikluse sistemske ekspanzije, prošarane periodima sistemske konsolidacije. Dakle, radi se o ciklusu sekvenci, sa periodima - visokih sistemskih oscilacija (faza ekspanzije) i - periodima malih sistemskih oscilacija (faza konsolidacije). - sa ostvarivajem očekivanih i predvidljivih promena

Na taj način formuliše se model porodične životne istorije koji prati porodični rast i razvoj kroz dva tipa promena: l 1) Promene porodice pod dejstvom sistemskih svojstava porodice (sekvencijalnost; ekspanzija – konsolidacija; graditeljski razvojni pritisci, krize, zastoji) l 2) Promene pod dejstvom individualnih osobina članova porodične grupe, koje prati i model Duvall-a i Hill-a.

******* l l l l 1) Početna porodica; 2) Porodica sa sasvim malim detetom; 3) Porodica sa predškolskim detetom; 4) Porodica sa školskim detetom; 5) Porodica sa adolescentom; 6) Rasturanje porodice (odlazak dece od roditelja); 7. Postroditeljska porodica tj. nakon odlaska dece iz porodice; 8) Ostarela porodica.

razvojni zadaci su vezani l za promene u porodici, kao celovitom sistemu, i ovi razvojni zadaci porodice smatraju se mnogo univerzalnijim i mogu se pratiti kao životni ciklusi za sve porodice l za promene pojedinca u njemu kao posebne celine. ovi razvojni zadaci mnogo su specifičniji, uži i daleko su od univerzalnih te veoma variraju i od pojedinca do pojedinca i od porodice do porodice. Zbog toga se promene u porodičnom sistemu vezane za pojedinca tj. promene, nastale kao reakcija na potrebe pojedinca kao člana porodice nazivaju reaktivne promene.

Promene u porodici, kao celovitom sistemu svaka porodica, ima svoje jedinstvene karakteristike, ali. . . Razvoj svih porodica okarakterisan je kroz postojanje tri grupe fundamentalnih i univerzalnih razvojnih zadataka: 1) Sve porodice moraju definisati svoje spoljne i unutarnje granice 2) Sve porodice moraju da odaberu ograničen broj glavnih razvojnih tema (ciljeva, podciljeva) 3) Sve porodice moraju da razviju skup zajedničkih pravila, vrednosnih normi i gledišta ne samo o svetu u kojem žive već i o tome kakva su oni vrsta porodice

1) Sve porodice moraju definisati svoje spoljne i unutarnje granice l l l Svaka porodica mora razgraničiti svoje prirodne granice, a isto tako odlučiti kakva će struktura porodice biti konstruisana. Teško pitanje je i pitanje članstva: koji su ljudi članovi porodice a koji nisu. Definisanost spoljnih granica uključuje, takođe, i diferenciranje nuklearne od proširene porodice i povlačenje spoljne granice proširene porodice prema nuklearnoj. Definisanje unutrašnjih granica uključuje nove i izgubljene članove tog jezgra kao što su: deca, supružnici, deda i baka i izmene odnosa između porodičnih subsistema, jer se osobine karaktera kao i uzrast članova porodice menjaju.

2) Sve porodice moraju da odaberu ograničen broj glavnih razvojnih tema (ciljeva, podciljeva) “za sta se borimo” l l Ove teme su prioritetna područja i vrednosti prema kojima se porodica okreće. Nijedna porodica ne može potpuno obuhvatiti celokupan opseg razvojnih ciljeva i mogućnosti koje su za nju značajne. Mora se izvršiti proces selekcija tih tema. Za uzvrat, ove razvojne teme postaju "organizatori" ponašanja unutar porodice. Nisu samo spoljašnje i unutrašnje relacije oblikovane ovim glavnim životnim ciljevima i mogućnostima već oblikovane i porodične odluke o podeli značajnih porodičnih resursa: novac, vreme, prostor itd. Nijedna porodica ne razvija konituirano tokom decenija iste teme. Upravo suprotno, većina porodica se kreće od jedne teme do druge od jednog cilja prema drugom, onako kako se oni kreću kroz njihove životne istorije.

3) Sve porodice moraju da razviju skup zajedničkih pravila, vrednosnih normi i gledišta ne samo o svetu u kojem žive već i o tome kakva su oni vrsta porodice Ovo bi se moglo nazvati porodičnim identitetom. Porodični identitet se može definisati kao duboka regulatorna struktura u porodičnom sistemu, ali on, isto tako, može da bude i razvojna komponenta. Porodični identitet nije konstantno ugrađen u porodični rast već on ima posebnu ulogu u vreme razvojnih prelaza sa jedne generacije na drugu.

Porodične relacije takođe prolaze kroz jedan proces l proces "starenja", analogno biološkom procesu. Faze u tom relacijskom procesu "starenja" su: l 1) Rana faza privlačenja, vezivanja, pričvršćivanja; l 2) Srednja faza stabilizacije, kontrole i moći; l 3) Kasna faza - gubitaka. Kroz neprekidni protok ovih faza sagledavaju se emocionalni odnosi tj. emocionalni sistem porodice.

Analogne biološke faze pojedinca su l l l 1) rapidni rast, 2) odrasla zrelost, 3) senescencija.

starenja relacija I bioloskog starenja pojedinca Postoji razlika izmedju l relacije se preklapaju pa nemaju svoj prirodni kraj. l Naime, mnoge osobe su, u isto vreme tokom svog života članovi dve delimično preklopljene porodice. To je onaj faktor koji uvodi jedinstvenu dinamiku u događanja porodičnog razvoja, pa je, "starenje" relacija, samo uslovno i metaforično. l Zbog toga se faze sistemske maturacije ne opisuju i ne shvataju samo biološkim terminima sazrevanja ili - "starenja", već i socijalnim, psihološkim, i emocionalnim pojmovima o odnosima među članovima porodice.

******** l l l Na taj način rana faza nije samo faza privlačenja, već je to i faza u kojoj se utvrđuju jedinstveni porodični identitet. Srednja faza nije samo faza stabilizacije odnosa i kontrole to je i faza međusobnih i ličnih obaveza i emocionalne razmene. Na kraju, kasna faza je faza razjašnjenja identiteta i njegove transmisije, ali isto tako i faza glavnih, krupnih gubitaka i novih emocionalnih vezivanja.

Porodicna terapija nastaje 50 -ih godina XX veka kao poseban terapijski pravac Šta je ustvari sistemska porodična terapija? (SPT)

****** l l Porodicna terapija je psihoterapijska specijalnost ili… tretmanski modalitet Ali kako u svom najjednostavnijem tako i u svom najkompleksnijem vidu sistemska porodicna terapija predstavlja “novi pogled na svet”, novo glediste u psihologiji I psihijatriji

…Naime, … l l l fokus se sa intrapsihickog i individualnog pomera na interpersponalno i interakcijsko SPT se bavi pojedincem i njegovim odnosima sa drugima u kontekstu (porodicnom i sirem socijalnom) u kome zivi individualni simptom se , bez obzira na individualno znacenje, vidi kao manifestacija disfunkcionalnog sistema ili kao direktno povezan sa njim

……… l l l porodica kao zivi sistem postaje jedinica izuČavanja, dijagnostike i terapije (i u terapiji individue) Porodica je jedinica tretmana = KLIJENT terapijske intervencije se zasnivaju na strategijama za promenu celokupnog porodicnog sistema, - cime se veruje da ce nestati i individualni simptom

Koreni porodicne terapije l Frojd- prekursor 1) “licnost” se razvija po fazama 2) uticaj clanova porodice na pojedinca tokom rane faze zivota duboko se uplice u njen/njegov razvoj l Ali, -smatrao je da je direktan rad sa pojedincem efikasniji , - uz minimalan kontakt sa porodicom

Kod Frojda…. l l l Aktuelna porodica se razmatra kao pozadina pacijentovih ideacija , a te ideacije su stvarni terapijski materijal Porodicni problemi se razmatraju kroz analizu transfera Frojd nije uključivao porodicu u TH ali je cesto bio frustriran kada je spoznavao moć porodice nad pacijentom i njene moći da sabotira tretman

Nathan Ackerman- “deda porodicne terapije” l “mali Hans” – l N. A- koristio je Frojdove psihoanaliticke koncepte za formiranje skole porodicne terapije l l Alfred Adler – socijalni aspekti u PA Harry Stack Sullivan - “interpersonalne relacije u razvoju licnosti” l l l Antroplozi – Lynch, Parsons, Bales Mead, Malinowsky, Benedict

Istorijski kontekst nastanka SPT l potreba za usmeravanjem na porodicu i za njenom rekonstrukcijom i jacanjem, kao reakcija na ratna razaranja i gubitke i nesigurne posleratne godine

Kontekst prakse l l l neekonomicnost i neefikasnost individualne psihoterapije (posebno dominantnih psihodinamskih orijentacija), narocito u tretmanu teskih mentalnih poremecaja razvoj grupnih terapija koje su ukazale na moc relacije i komunikacije potreba institucija socijalne zastite za savetodavnim i psihoterapijskim tretmanom njihovih korisnika i ukazivanje na znacaj ukljucivanja porodica u tretman dece i mladih i bracnih i porodicnih problema

OSNOVNI KONCEPTI PORODICNE TERAPIJE l PORODICA KAO ZIVI OTVORENI SISTEM koja je deo sirih socijalnih SUPRASISTEMA i sastavljana je od SUBSISTEMA koji su u stalnoj uzajamnoj interakciji. l PORODICA KAO CELINA koja nije prosta zajednica njenih delova, vec novi kvalitet. Posmatranjem izolovanog dela ne mogu se indukovati karakteristike odnosa izmedju delova, a sam deo se u potpunosti moze razumeti samo kao funkcija sistema.

ORGANIZACIJA PORODICE “porodica kao sistem”…… l l je dinamicka kategorija koja podrazumeva stabilan, ali promenljiv nacin povezanosti njenih delova. Porodica ima bazične potrebe da se adaptira, preživi i održi Ona ima samoregulativne kapacitete (biološke, religijske, političke, ekonomske), - kao aktivan zivi sistem. ALI. -time se sa druge strane stvaraju mogućnosti i za formiranje, adaptiranje i održavanje patoloških oblika funkcionisanja u porodici.

STRUKTURA PORODICE l l odredjena je njenom organizacijom i ona podrazumeva SASTAV PORODICE (njeni clanovi sa svojim karakteristikama), l l l HIJERARHIJSKO USTROJSTVO, SKLOP POZICIJA I ULOGA, PRAVILA I OBRAZACA FUNKCIONISANJA.

…… l l l CIRKULARNA UZROČNOST odnosi se na obostranost odnosa u porodici, njihovu medjuzavisnost, medjusobnu uslovljenost i uzajamni uticaj. GRANICE su na nivou porodice nacin ogranicavanja prostorne, vremenske i emocionalne teritorije odnosa u porodici, (“PRAVILA O TOME KO UCESTVUJE A KO NE UCESTVUJE”) Granice stite diferenciranost sistema i subsistema i omogucavaju im nesmetano funkcionisanje, ali uz stalni kontakt i razmenu. One su u zdravim porodicama SEMIPERMEABILNE.

HOMEOSTAZA……………… l RAVNOTEZA, PRILAGODJAVANJE, PROMENA I RAZVOJ – porodicni sistem kao i ostali zivi otvoreni sistemi ima bazicnu potrebu i potencijal da se l odrzi, opstane, prilagodjava, ali i da raste, menja se i razvija. To postize dinamickom homeostazom pomocu negativnih i pozitivnih feedback mehanizama. vazne osobenosti su i ekvifinalnost, ekvipotencijalnost, zivotni ciklusi i transgeneracijski prenos.

KOMUNIKACIJA l l omogucuje koordinisano i integrativno delovanje porodicnog sistema i njom se artikulisu i odvijaju interakcioni odnosi i transakcioni obrasci izmedju delova. Ukljucuje sve simbole koji se koriste u slanju i prihvatanju poruka i odvija se na nivou verbalne komunikacije (sadrzinske) i neverbalne (metakomunikacije).

IDENTIFIKOVANI PACIJENT l l je onaj clan porodice koji nosi simptom, deo je disfunkcionalnog sistema ciji je najistaknutiji predstavnik i koga manifestuje. ZDRAVE SNAGE PORODICE verovanje u potencijale, pozitivnu motivaciju i dobre namere porodicnog sistema (ideje zajednicke sa idejama humanisticke psihologije- Maslow, Rodgers…)

Savremena porodica je promenljiva institucija. . …podleže stalnim promenama tj. transformaciji i preispitivanju mitova l Ono što mi podrazumevamo pod porodicom ili porodicnim životom je pod velikim uticajem društvene ideologije i kulturalnog konteksta u kojima živimo u odredjenom istorijskom trenutku.

**** l Porodice ne razvijaju svoja pravila, verovanja i rituale u vakuumu već u odredjenoj kulturi koja se kroz porodične vrednosti, porodične skriptove i porodicni identitet infiltrira i u personalni identitet svakog pojedinca.

Individualni simptomi l …. . vide se kao odraz stresa proizislog iz prosirenog porodicnog sistema (ili drugih socijalnih sistema), l Dakle, ne samo kao odraz intrapsihickih karakteristika I problema nekog pojedinca, clana porodice

…………… U cemu je razlika izmedju porodicne terapije i drugih individualno terapijskih modaliteta?

U individualnoj terapiji … razmatraju se tzv. transfer i kontratrasfer– odnos izmedju terapeuta i pacijenta, (sto predstavlja posredan put razumevanja pojedinca sa problemom) Zanemaruju se aktuelni interakcijski procesi izmedju članova porodice i izmedju pacijenta i socijalnog okruzenja

U individualnoj terapiji ……. akcenat je l l l na uvidu, fantazmima , istoriji I Nasuprot tome, ……

U porodicnoj terapiji fokus je. …. . na interakcijskim i komunikacijskim procesima, l l na balansu/disbalansu snaga I na procesima uticaja, (feed-back, petlje) na strukturama za razresenje konflikta na uspostavljanju funkcionisanja porodice kao sistema u sadasnjosti

Cilj porodicne terapije nije samo l jednostavno ostvarivanje promena kod pojedinog clana porodice, sto bi znacilo gubitak simptoma Bolje reci, cilj je ostvarivanje promene u strukturi porodice i u sekvencama ponasanja/odnosa medju clanovima porodice

………. . l U grupnoj terapiji se nalaze neki elementi koje nalazimo u porodicnoj tertapiji U oba tretmanska modaliteta l terapeut se susrece sa citavom grupom (celom porodicom) istovremeno i fokusira se na interakcijske obrasce

Takodje, u oba modaliteta l fokus je na razvijanju i sprovodjenju grupnih normi naglasak je na akcijama i donosenju odluka l Razlika je l l l sto clanovi grupe nisu rodjaci nemaju istoriju emocionalnog ulaganja kao clanovi porodice sto se grupa formira od stranaca koji se nadmecu za vreme koje ce im grupa posvetiti i za usmerenje na sebe kao pojedinca,

Intervencije u porodičnoj terapiji l Eksternalizacija konverzacije, pokrenuti klijente da medjusobno komuniciraju i čuju sebe i druge l Pomoći klijentima da premeste problem izvan sebe “Kad je taj problem počeo” “Kada je preovladao u vašem životu l Mapiranje uticaja : Pomoći porodici da istraži medjusobne uticaje efekte i ishode i pojasniti da je svako “vlasnik” problema, da svako oseća problem, ali ga često vidi drugačije Razmotriti izuzetke u razumevanju problema l postaviti svima isto pitanje o ishodu: “Šta će se dogoditi ako se problem ne reši/reši? ”

***************** Učiniti da svi imaju podjednake mogućnosti tj. dati svima istu šansu u rešavanju problema. l Pomoći članovima porodice da vizuelizuju vreme u budućnosti kada problemviše neće imati uticaja na njih l Obnavljanje, restauriranje: pomoći porodici da promeni svoju priču o tome ko su oni, i šta im se dogadja na mestu gde su upravo u ovom trenutku l Problem je problem: tj. Problem nije osoba/pojedinac ili porodica, već problem je problem

********** l Promene u jednom delu sistema će uticati na sve ostale koji su u medjusobnoj povezanosti sa sistemom Celishodno je uključiti sve članove porodice u terapijski sistem Doneti odluku koji članovi porodice su oni sa kojim ćete raditi l l Svaka terapija je porodična terapija l Porodice se često zaglave u utabane trtagove ili repetitivne šablone koji ograničavaju njenu slobodu ili moguće opcije l Simptomi su često ustvari iskoristljivi i funkcionalni jer pomažu porodici da održi ekvilibrijum

******* l Pridružiti se porodici da bi efikasno delovali na nastanak promena unutar nje l Treba biti vrlo pažljiv da se ne zauzme strana nekog od članova porodice i ostati fer i objektivan l Održati kontrolu nad seansom, pri čemu proces treba da se odvija tako da se članovi porodice uključe, posebno deca l pomoći porodici da reframira problem da stavi problem u novi okvir, tako da fokus ne bude samo na jednom članu porodice l Pri izvodjenju porodične terapije nužna je supervizija jer je to definitivno vrlo kompleksan proces

1940 -1950 sch. & delikv. porodice l 1960 -1970 l l RANI ISTRAZIVACI U SAD - G. Bateson grupa (J. Halley, J. Weakland, Don Jackson) u Kaliforniji - Lidz-ova grupa u J. Hopkins boln (Yale) - M. Bowen-ov grupa Meninger Klinika - Wyne-ova grupa u Washingtonu - S. Minuchin l Rani istrazivaci u Velikoj Britaniji l R. Laing J. B Hall l l

STRUKTURALNA TERAPIJA Salvador Minuchin, l l Porodični problemi proističu iz maladaptivnih granica i subsistema koji su kreirani untar pravila i rituala koji upravljaju interaskcijama celokupnoig porodiočnog sistema INTERVENCIJE: pridruživanje, mapiranje porodice, hipoteziranje, ponovno odigravanja, reframing, debalansiranje

Strateška terapija J. Haley C. Madnes l l l Simptomi disfunkcije proističu iz namere očuvanja homepstze u porodičnoj hijerahiji pošto ona prolazi kroz faze u porodičnom životnom ciklusu INTREVENCIJE: direktive, paradoksalni nalozi, pozicioniranje, metaforički zadaci, uzdržavanje (going slow)

Milanska grupa M. S. Palazzoli, l osmišljavaju terapijsku tehniku za razbijanje nevidljivih sistemskih obrazaca kontrole i obrazaca porodičnih igara, kojima se testiraju pogrešna porodična verovanja i prepravljaju porodične lingvističke pretpostavke l intervencije: hipotetiranje, cirkularna pitanja, neutralnost, kotraparadoks

Intergneracijska porodična terapija Bowen, B. Mc Goldrick, l l Članovi porodice teže da dostignu balans spoljašnje i unutrašnje diferencijacje selfa, traženje uzroka anksioznosti, zatim utrougljavanja i emocionalnog cuttof-a Porodice su pod uticajem emocionalnog procesa nuklearne porodice, sibling pozicije, multigeneracijske transmisije porodičnih obrazaca INTERVENCIJE detrijangulacije, neanksiozne prezentacije, konstrukcija genograma, coaching

****** PROBLEMI I OBLASTI DISFUNKCONALNOSTI U KOJIMA SE KORISTI SISTEMSKA PORODICNA TERAPIJA

Disfunkcionalni parovi i bračna terapija l l l Stresni i konfliktni brak Sex, brak i seksualna terapija Bračno neverstvo Razdvajanje i razvod Problemi komuniciranja pri razvodu i uticaj na decu Rad sa porodicom koja se suočava s razvodom Razvod i post-razvodni period Jedno-roditeljska porodica Usvojenje Kohabitirajući parovi Serijski brakovi

****** l l l Porodično i partnersko nasilje Unutar-porodično zlostavljanje dece Unutar-porodično seksualno zlostavljanje dece Porodični terapija sa porodicama sa akutnom ili hroničnom psihijatrijskom bolešću Porodica i hronična telesna bolest Adolescenti kao IP