Mehanizmi odbrane Ega Petar Nastasic U spoljanjem okruenju

Mehanizmi odbrane Ega Petar Nastasic

U spoljašnjem okruženju. . . ljudski organizam biološklim reakcijama formira odbranu protiv opasnosti koje se pojavljuju i koje direktno prete da ugroze fizički identitet osobe n osećanje straha zbog opasnosti izaziva određenu fiziološku reakciju u organizmu, osoba je obazrivija, njeni mišiči postaju napeti, a čula izoštrena, pa osoba u celini postaje spremnija da se suoči sa potencijalnim izvorom opasnosti

U unutrašnjem, psihičkom svetu. . n n . . . koji je sazdan od misli, emocija, ideja nije moguće jednostavno se skloniti od izvora tih unutrašnjih opasnosti, i biti siguran da se neće uskoro ponovo pojaviti nečije misli i osećanja mogu postati realna opasnost gotovo na isti način kao što divlja životinja ili prirodna nepogoda predstavljaju opasnost u spoljašnjem svetu.

Od rođenja pa tokom detinjstva i adolescencije i tokom perioda odraslosti i starenja svaka osoba stvara sliku o sebi n n sve ono što znamo o sebi, sve čega se sećamo, ili što smo o sebi saznali iz reakcija drugih ljudi, svi oni događaji koji govore o našim osobinama, sistemima vrednosti, svaka uspomena na nešto je dovelo do promene u nama Ego, Self ,

Ova struktura n n predstavlja osnovu našeg svakodnevnog funkcionisanja, filter kroz koji se prelamaju emocije i informacije koje dobijamo iz spoljašnjeg sveta. Ukoliko se na neki način stvori osećanje ugroženosti ove strukture, onda nastaje problem.

podsećanje n Zadatak Ega je da zadovolji impulse Ida ne povredjujuci moralne principe Superega, - ostajuci pritom u okvirima realiteta – odn. realnosti situacije n To je posao koji uopšte nije lak…. .

Naime, -----n Neko novo osećanje ili neka nova misao može da ugrožava delove postojeće strukture Ega, jer je nemoguće da ta misao (zbog nekih razloga koje zna Ego) egzistira u sklopu njega.

Kao što u fizičkom svetu pretnja narušavanja fizičkog integriteta predstavlja osnovu straha, n Tako u unutrašnjem svetu n pretnja narušavanja strukture Ega i psihičkog osećanja jedinstvenosti i kontinuiteta selfa postaje osnova za aktiviranje prirodnih psiholoških mehanizama odbrane. n n

Tada, je neophodno uložiti napor da se postojeća struktura promeni i prilagodi n n n ukoliko se ne uloži veći napor da se ta struktura Ega u izvesnoj meri izmeni, prilagodi, adaptira da bi se mogla prihvatiti ta nova činjenica, ili ta nova misao kao sastvani deo ličnosti i Da se tako dopuni i promeni sopstvena slika o sebi tim novim i do tada nepoznatim aspektima

onda, n To novo osećanje ili ta nova misao jednostavno moraju biti odstranjeni iz svesnog dela ličnosti. n Medjutim, oni nastavljaju da postoje, jer su se jednom pojavili u unurašnjem svetu, ali su na neki način manje ili više izolovani od strukture Ega i slike i svesti o sebi n n da se ne bi opasano narušila ili izmenila slika o sebi

Pojam nesvesnog , primarno je bio odredjen je na bazi saznanja o potiskivanju kao mehanizmu odbrane Ega n n n Sadržaji (misli, osećanja, želje. . . ) koji su ostali neprihvaćeni od strane svesnog dela ličnosti i neintegrisani u sliku o sebi postepeno grade strukturu koja postoji u svakoj ličnosti. To je nesvesni deo ličnosti, koji, - iako je van domašaja svesnog promišljanja i prihvatanja njenih uticaja, - u velikoj meri deluje na ponašanje, na izbore, i na postupke, i na svesno razmišljanje

Podsećanje. . . n Frojd je smatrao da svi psihički problemi savremenog čoveka proizilaze iz njegovog nesvesnog dela ličnosti, koji je sačinjen prvenstveno od neprihvaćenih ličnih seklsualnih težnji, želja i impulsa

Dakle, po Frojdu, . . šta čini nesvesni deo ličnosti? n n Ideje, želje, sećanja i podsticaji uglavnom seksualne i agresivne prirode koji iz nekih razloga nisu prihvatljivi za Ego i zbog toga bivaju potisnuti Medjutim, oni ostaju u sećanju van svesnog nivoa i dalje su aktivni i pod odredjenim okolnostima mogu ponovo da se pojave u svesti sa istom onom energijom i neprihvatanjem

Po Frojdu ……………. …. . potiskivanje predominantni mehanizam odbrane i …. . n. . ono je glavni instrument dostupan Egu da odbrani sebe od konflikta sa okruzenjem i od konfliktinih impulsa iz Ida. n Kljucna tendencija analize je je da otkrije i razume sadrzaj potisnutog materijala

Savremeni psihoanalitičari idu mnogo dalje. . n Oni osim potisnutih sadržaja nalaze brojne, raznovrsne i često veoma drugačije sadržaje (ne samo seksualnog i agresivnog sadržaja) koji su iz različitih razloga bili neprihvaćeni od strane osobe i samim tim sklonjeni „po strani“ svesnog razmišljanja i svesti o sebi.

, iskristalisalo se saznanje Na taj način n da mehanizmi odbrane, kao procesi koje n koristi svesni deo ličnosti (najčešće Ego) kako bi odstranili neprijatne sadržaje, predstavljaju prirodni način rasterećenja psihe čoveka, koje po pravilu nije patološko niti nepoželjno n Kao što priprema organizma u fizičkom svetu ima za cilj odbranu od opanosti iz okruženja, tako ovi mehanizmi služe odbrani integriteta ličnosti i učuvanju psihičke ravnoteže.

******* n n Postoji priličan broj mehanizama koji ljudi koriste. Neke, naravno, koriste češće i više, neke ređe i manje. Takođe, svaki čovek ima svoje “favorite” – mehanizme koje koristi najčešće. Pod uticajem ovih uhodanih mehanizama, postepeno se formiraju izvesne obrasci mišljenja i osećanja koji se automatski uključuju i ponavljaju u svakoj situaciji koja kod osobe izaziva neprijatnost, ili koja se doživljava kao potencijalno opasna po održanje slike i svesti o sebi.

osnovne funkcije mehanizama odbrane su: n Da što je moguće više smanje anksioznost, osećanja zabrinutosti, straha, neprijatnosti n Da zaštite ličnost od naglog preplavljivanja emocijama i neprijatnim sadržajima n Da omoguće i podrže zadržavanje neprijatnih sadržaja van svesti

Psihološki mehanizmi odbrane omogućuju ekonomično funkcionisanje osobe Kako? n n Kada se delovanjem mehanizama odbrane iskoristi deo energije da se odstrane ili potisnu određeni sadržaji, . . . ipak, - ostaje nekad veća nekad maanja količina energije za funkcionisanje u svakodnevnom životu i eventualno, kasniju proradu potisnutog materijala.

zajedničko za sve mehanizme odbrane je n pored toga što su korisni za čoveka, oni u određenim situacijama n mogu predstavljati ne samo smetnju, već i nešto deluje unazađujući čovekovu mogućnost adaptacije na okruženje

Preterano korišćenje psihoških mehanizama odbrane. . n naročito kada su u pitanju uhodani obrasci koji se stalno ponavljaju vode dosledno istim oblicima ponašanja i stvaraju postepeno izrazitu stereotipnost u načinu suočavanja sa različitom situacijama i rigidnost u načinu na koji osoba promišlja i prihvata svet oko sebe. emocionalnog reagovanja, n n

podsećanje, Hartman mehanizme odbrane razmatra kroz dinamiku procesa ad a p t a c i j e što obuhvata reciprocne relacije izmedju pojedinca i njegovog okruženja, čime se samo stvara doživljaj konflikta Ali, ishod uspesne adaptacije je “medjusobno podešavanje” pojedinca i okruženja

…. . n Na taj nacin, konflikt se ne shvata niti kao uzrok niti kao posledica, već kao normalan i nužan deo uslova u kojima ljudi žive.

pošto Hartman smatra, …. …. . da su konflikti deo ljudskog zivota u procesu razvoja, n - proističe… da - Ego razvija odredjene funkcije, koje cesto postaju suprotstavljene i konfliktne u odnosu na agresivne i libidinalne impulse Ida

*****jos jednom…… n n Ego, - razvijajuci se polako i postepeno biva ukljucen u medijaciju izmedju upornih teznji/naleta Id-a i realiteta spoljnog sveta; …. .

slikovito rečeno…. . - Id je “djavo na našem ramenu” - Superego je “andjeo na našem ramenu” n MEDJUTIM, Ego ne moze da se izjasni da li je neki od njih prejak, pa oboma daje iste šanse, osluškuju se njihove snage i stavovi i tako se donose odluke n To donosenje odluka je posao Ega koji treba da razmotri sve aspekte zdrave ravnoteže

………. . da bi razumeli razvoj mehanizama odbrane vratimo se sada na pocetak……

Po Hartmann-ovom modelu Ego psihologije sastojci Ega i Ida su prisutni na rodjenju u vidu jednog nediferenciranog matriksa i n Normativni konflikti sa okruzenjem u n ranoj fazi razvoja razdvajaju Ego od Ida.

Dakle, …. bebu očekuje doživljavanje izvesnog stepena frustracije kada njena/njegova majka ne obezbedi potpuno i brzo zadovoljenje. ……time se dobijaju impulsi za diferencranje sebe

Hartman, (1958) naglasava unutar Ega nalaze urodjeni kapaciteti …. za …. . za percepciju, paznju, pamcenje, koncentraciju, motornu koordinaciju, govor da se

Pod normalnim/povoljnim uslovima – uz tzv. “očekivano okruŽenje” ovi se kapaciteti autonomne Ego funkcije , koje su slobodne od libidinalnih i agresivnih impulsa; - Što je više “neočekivanih”/nepovoljnih uslova sve je manje autonomnih Ego funkcija slobodnih od “unutrasnjih” (libidinalnih i agresivnih) impulsa

Dakle, …nezreli Ego je donekle diferenciran I razdvojen od Ida kroz postojane svojih autonomnih funkcija, n Mdjt. Ego ostaje u interakciji i sa spoljnim svetom, . . a isto tako on reaguje i na unutrasnje impulse

…… n n Ove autonomne Ego funkcije često postaju suprotstavljene u odnosu na unutrasnje(agresivne i libidinalne) impulse, . . . tako ove autonomne Ego funkcije obezbedjuju, pre svega, autonomno funkcionisanje pojedinca

……………. Dakle, n Kad mladi Ego, dozivi neprijatne n To pokrece prve oblike mehanizama odbrane pri cemu Ego koristi do tada razvijene senzacije, nelagode I anksioznost kao signal da je nekakva nevolja može biti moguca u bliskoj buducnosti autonomne Ego funkcije, koje jos uvek nemaju znacajne kapacitete

Uskoro se pojavljuju , - Inicijalni mehanizmi odbrane su n n n Spliting, (razdvoj) projekcija idealizacija razvijaju se u ranom detinjstvu I obuhvataju odbranu granice izmedju Ega i spoljnog sveta

one se smatraju primitivnim i samim time nedovoljnim i teško održivim odbranama n . . jer-anksioznost nastala u procesu (ne)uskladjivanja u Egu se i dalje pojavljuje kao pretnja primitivnoj prirodi nezrelog Ega dozivljaja i misljenja n Kao posledica projekcije kljucna anksioznost postaje paranoidna. - a preokupacija je strah i borba za opstanak selfa. n - paranoidno shizofrena pozicija

Tokom procesa dalje diferencijacije licnosti. . . …. . Id, Ego i Super. Ego nastavljaju da se medjusobno razdvajaju, n U sled toga Unutar Ega primitivni regulatorni i odbrambeni mehanizmi i pozicije se povlace i zamenjuju se ili dopunjuju mnogo efikasnijim.

Depresivna pozicija • • reprezentuje jedan vazan razvojni napredak u kojem se zapocinje sa prepoznavanjem celog objekta i primitivni ambivalentni impulsi sada pocinju da se usmeravaju prema celovitom primarnom objektu. (nema idealizacije) Ovaj napredak nastaje zbog povecanja kapaciteta EGA da integrise dozivljaj, sto vodi ka pomeranju primarne zainteresovanosti

……………. . • • od narcisticke preokupacije za opstanak selfa – prema interesovanju za objekat od kojeg osoba zavisi - ljubav

Jedan deo snaga Ega…. . ……koji se stvarao putem postepenog diferenciranja početnog matrixa i koji je sluzio da zadovolji zelje Ida, takodje sluzi i sada da zadovolji zelje n ali se sada se to zadovoljenje odvija odloženo - ne odmah i ne neobuzdano kao što je to bilo nekada tj u skladu sa primitivnim procesima

Dalji razvoj autonomnih Ego funkcija u kontekstu normativnog rasta mozga I tela … dopustaju Egu koji se razvija i raste da pamti dozivljaj frustracije n da bi pomogao da se odloži zadovoljenje i predvidi buducnost

…ali pamti se i postignuto zadovoljenje dopustajuci Egu da se zadovolji i da se angažuje na odlaganju zadovoljenja.

………. !!!! n Ovi procesi stvaraju unutrasnji svet reprezentacije objekta i taj unutrasnji svet olaksava uvežbavanje i usavršavanje buduceg odlaganja zadovoljenja.

Spitz n 1. Reakcija smehom 3 mes. n 2. Anksioznost u prisustvu stranca… 8 meseci n 3. Semanticka komunikacija 1 g.

Organizacioni principi u razvoju Ega n Ukazuju da dete u tom uzrastu moze da specifikuje afektivne veze prema bliskim osobama i razlikuje ih od veze sa strancima

Dalji razvoj i diferencija tela I mozga dovode do daljeg. . n …. . razvoja i sazrevanja strukture Ega i Superega čime se potrebe za spoljašnjim ispunjenjnem smanjuju, n TJ. : smanjuje se oslanjanje na spoljasnjost radi ispunjenja potreba autonomija se povecava. n

……… n n Zbog toga sto su razvijene i sazrele psihicke strukture i tako osposobile pojedinca da bude manje zavisan od okruzenja sada te formacije I stvorene strukture sluze za još kompletniju i bolju adaptaciju

…nastajanje Superega n Superego je konstrukt koji nastaje kao ishod adaptacije na socijalno okruzenje. n (dakle, dok razvoj Ega zavisi od sazrevanja tela i mozga, da bi obezbedio motornu i kognitivnu kontrolu, n razvoj Superega je socijalno uslovljen i abstraktan

U formiranju superega Hartman, mnogo vise naglasava procese - identifikacije i - idealizacije. n (mada, nije sasvim odbacio kastracionu anksioznost kao kljucnu u razvoju Superega)

……Dakle, n malo dete se najpre identifikuje sa svojim roditeljima kao idealizovanim figurama koje obezbedjuju zastitu i zadovoljstvo n potom on/ona otkriva da se zahtevi roditelja odn. spoljnog sveta za „zajednicko podesavanje”/usaglašavanje i adaptacija mnogo bolje obebezbedjuju kroz uzdržavanje od poriva Ida

……. n Tako se kroz uoblicavanje moralnih standarda roditelja i ove funkcije n identifikacija i idelizacija podešavanje, uzdržavanje, prihvatanje moralnih standarda roditelja n konstituiše uloga Superega n n n

Dakle, sada…. n Ego i Superego mogu da skrecu libidinalnu energiju od cisto seksualnih ciljeva prema sublimaciji i drugim mehanizmima.

Zapravo, Tamo gde primitivni libido cilja I traži samo erotska i druga zadovoljstva, n sazrevajuci Ego trazi naklonost/ljubav, zabavu i posvećenost.

Na slican nacin, agresija se transformiše i preusmerava . od želje za destrukcijom drugih ka internalizovanju, da bi služila Egu za ostvarenje njegovih funkcija n ego ukroćuje agresiju i koristi je za kompetitivnost i druge adaptivnije manifestacije Snagu agresije koristi i Super. Ego za uzdrzavanje od destruktivnih teznji Id impulsa;

Modifikacija urodjene agresivnosti …… …. odvija se kroz…: n - Premeštanje, - agresija se preusmerava na prihvatljivije objekte kao sto su kriminalci, rivalski fudbalski tim n - Sublimacija, - Agresija se potpuno razdvaja od ociglednog objekta i okrece prema prihvatljivijem cilju; moze biti iscrpljena na cepanje drva ili tresenje tepiha, prevoz djubreta n - Fuzionisanje sa libidom – zdrave relacije odraslih ukljucuju i medjusobnu privlacnost i odvojenost i idealnu predominaciju libidinalnog, Zadovoljavajuci sex moze ukljucivati neku vrstu zadirkivanja; rivalstva

………. Koji sve psihološki MEHANIZMI ODBRANE postoje. . . . ?

********* n n Ponekad izgleda da je spisak načina na koji se ljudi suočavaju sa svojim teškoćama veliki upravo onoliko koliko je mnogo vrsta problema sa kojima se sreću. Svako daje neki svoj lični pečat obrascima koji se formiraju, i ponekad izgleda neuhvatljiv odgovor na pitanje šta sve zapravo stoji iza nečijih osećanja i postupaka.

Mehanizmi odbrane su. . …nesvesne psiholoske strategije koje se ukljucuju u psiholosko funkcionisanje pojedinca da bi se licnost izborila sa realitetom i da bi se zadrzala povoljna predstava o sebi n Zdrave osobe normalno koriste razlicite mehanizme odbrane tokom zivota.

…………. DAKLE…… Mehanizmi odbrane su psiholoski instrumenti za sto uspesniju adaptaciju prema realitetu u okruzenju pojedinca i mogu imati: - ALOPLASTICKO ZNACENJE(menjanje okruzenja) - AUTOPLASTICKO ZNACENJE (menjanje sebe)

…. . n Aloplasticka resenja zahtevaju kooperaciju ili podredjivanje elemenata u okruzenju selfa / Ega n (dete koje trazi paznju od roditelja koji ne reaguju bice frustrirano i iskazivati svoje nezadovoljstvo sve dok oni ne počnu da reaguju)

…. . Autoplasticna resenja…. n n Zreli, pouzdani Ego je skloniji da pokuša autoplastično rešenje, koje će sa većom verovatnoćom biti uspešnije (kad dete nauči da nekako zabavi sebe ili da nadje kada traži ili ima rešenje u svojim rukama)

The Ego and the Mechanisms of Defence (A. Freud; 1936), uvodi n koncept o signalnoj anksioznosti; aksioznost “nije direktno konfliktna instinktivna tenzija, vec signal koji se pojavljuje u Egu kao anticipacija instinktivne tenzije” n Signalna funkcija anksioznosti se na taj način vidi kao ključna i biološki adaptirajuća akcija koja upozorava organizam na opasnost ili na pretnju za ravnotezu organizma

……………… n Šta se dogadja kada Ego ne moze da izadje u susret nekim našim zeljama(Id) ili ne moze da se izbori sa ogranicenjima reliteta ili nasim vlastititm moralnim standardima(Super. Ego) ? Pojavljuje se anxioznost - kao osecanje tenzije, napetosti n - i koja deluje kao signal upozorenja da neke stvari ne idu kako treba

Tokom svakodnevnog funkcionisanja u realitetu ukljucujuci i razvojne procese i uvek prisutnu adaptaciju kao stalni uslov ljudskog zivota) …. stvaraju se i prethode misli i afektivne reakcije, - pozitivne, ali i negativne: (osecanje zbunjenosti, osećanje krivice, stida) koja povecavaju anksioznost

ANKSIOZNOST n n je osecanje koje obuhvata celo bice i uslovljava emocionalno reagovanje , uplivise na ponašanje I moze uslovaljavati čak i pojavu odredjenih telesnih simptoma ona se dozivljava kao strah, ali bez znanja sta nas plaši, mi cesto ne znamo ni zašto smo anksiozni

…………. n n Blaga anksioznost je potpuno nejasna, neodredjena, uznemirujuca, kao slutnja, kao strepnja Intenzivna anksioznost moze da iscrpi mentalnu energiju do krajnjih granica

……… n n Uz to osecanje zebnje, slutnje i zabrinutosti, cesto bez znanja zasto se to oseca, mogu se pojaviti I TELESNI SIMPTOMI napetost mišića, drhtanje, burna peristaltika u stomaku, glavobolja, mucnina, srcane palpitacije, bolovi u ledjima, ukocenost ramena uz pojavu trnjenja, ”bockanja I zmarci”, znojenje i oblivanje crvenilom

******* ANKSIOZNOST …. je dakle, jedno neprijatno unutrasnje stanje koje zelimo da izbegnemo, da ga se oslobodimo

Anksioznost se oseca kao povecanje telesne ili mentalne tenzije i neprijatan signal koji organizam prima i…… . . kada anksioznost tokom procesa adaptacije postane suvise visoka I nesavladiva…. . Ego pokreće i zaposljava mehanizme odbrane da bi zastitio liČnost.

Uopsteno govoreci mehanizmi odbrane rade… n n - kroz transformisanje i ublazavanje impulsa Ida u prihvatljivu formu, ili, - kroz nesvesne ili svesne blokade tih Id impulsa

………. . n Neuroticna anxioznost je nesvesna zabrinutost da ce se izgubiti n Realna anxioznost je strah zbog dogadjaja u realnom svetu; uzrok kontrola nad naletima teznji Ida i da ce to proizvesti kaznu za nepristojno ponasanje ove anksioznosti obicno je lako prepoznati i identifikovati (napr. : srah od ujeda psa). Najcesci nacin- izbegavanje preteceg objekta n Moralna anxioznost podrazumeva pojavu straha zbog krsenja vlastitih morlnih principa, pojavljuje se kao krivica ili stid

Kad se pojavi neki oblik anksioznosti misli i akcije mogu ici u dva pravca n 1. pojačavaju se direktni pokušaji rešavanja problema n 2. uključuju se mehanizmi odbrane – taktike koje je razvio Ego i koje mu pomažu da se izbori sa Idom I Superegom

Svi mehanizmi odbrane imaju sledece odlike n n 1. Oni rade i deluju nesvesno 2. Oni izokreću, transformisu ili “falsifikuju” realitet na neki nacin Promene u realnosti i/ili u percepiranju realnosti omogucuju smanjenje napetosti, redukciju psiholoske tenzije koju oseca pojedinac

. . te nesvesne psiholoske strategije uvode se u igru n n n 3. da se izbore sa realitetom i 4. da se zadrzi predstava o sebi Zdrave osobe normalno koriste razlicite mehanizme odbrane tokom zivota.

Može se reći I na sledeći način mehamizmi odbrane Ega se pojavljuju - 1. kad su Id impulsi drugim u konfliktu jedan sa - 2. kad su Id impulsi u konfliktu sa vrednostima i verovanjima Super Ega - 3. kad postoje spoljne pretnje prema Egu

Mehanizmi odbrane n n postaju patološki samo kada njihova perzistentna upotreba vodi ka maladaptivnom ponašanju, sto moze da dovede do ostecenja telesnog ili mentalnog zdravlja pojedinca.

Evolucija mehaniz. odbrane n U ranim fazama razvoja Ega uloga mehanizma odbrane n Kasnije odbrana sluzi da se Ego uzdrzi i ovlada konfliktom sa je da minimizira osecanjed ugrozenosti, nezrelog Ega, patnju ili stres i da zadovolji zelje/impulse malog deteta. realitetom i sa Super. Egom (adaptaciija) n Konacno kroz ucestale primene mehanizama odbrane, oni gube svoju čisto odbrambenu funkciju, pa tako mehanizmi odbrane mogu da funkcionisu SLICNO kao refleksi i mogu dovesti do toga da se licnost razvija ali i patolški menja

Pre nego sto iznesem podelu mehanizma odbane …. …. . neophodno je jos jedno podsecanje

Primarni i sekundarni procesi u Egu Primarni procesi - nesvesni procesi u kojima misli nisu organizovane na koherentan nacin, - osecanja su iskrivljena, izokrenuta, pomerena, - izrecene kontradiktornosti onom koji ih izgovara nisu u konfliktu i ne vide se kao takve, - skracivanje verbalizacije se postaje sve upadljivije - nema logike i nema vremenskih odrednica - zudnja, strast, pohlepa su znacajni u ovim procesima n n . Sekundarni procesi – su svesni, sa jasno razgranicenim mislima i osecanjima, koje se ispoljavaju na koherentan I sredjen nacin

„princip zadovoljstva”, - jednostavno i brzo zadovoljenje vlastitih zelja i potreba. bez osecanja realizma i bez predvidjanja.

Princip realiteta n Id impulsi nisu primereni civilizovanim drustvima, pa drustva vrse pritisak na pojedince da modifikuju princip zadovoljstva u prihvatljiviji princip realiteta n To je zahtev spoljanog sveta n

Formacije Superega n n SAVEST – skladiste informacija sta je “rdjavo” I sta ce biti kaznjeno EGO IDEAL – sta je “dobro”, i kako “treba” da se radi; ponos, pohvale, nagrade

*** n Klasifikacija mehanizama odbrane

Evolucija mehanizama odbrane n U ranim fazama razvoja Ega uloga mehanizma odbrane n Kasnije odbrana sluzi da se Ego uzdrzi i ovlada konfliktom sa je da minimizira osecanjed ugrozenosti, nezrelog Ega, patnju ili stres i da zadovolji zelje/impulse malog deteta. realitetom i sa Super. Egom (adaptaciija) n Konacno kroz ucestale primene mehanizama odbrane, oni gube svoju cisto odbrambenu funkciju, pa tako mehanizmi odbrane mogu da funkcionisu SLICNO kao refleksi i mogu dovesti do toga da se licnost patolski menja

Mehanizmi odbrane n n postaju patoloski samo kada njihova perzistentna upotreba vodi ka maladaptivnom ponasanju, sto moze da dovede do ostecenja telesnog ili mentalnog zdravlja pojedinca.

George Eman Vaillant (1977) The Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV) American Psychiatric Association (1994) n n VAILLANT-ova kategorizacija mehanizama odbrane Ukljucena je u DSM-IV kroz koncept o dijagnostickim osovinama

………………. . NIVO n 1. PATOLOSKI MEHANIZMI ODBRANE

mehanizmi odbrane ovog nivoa skoro uvek su odraz intenzivne psiho-patologije. kada se pojave udruženo n dovode do kompletnog rearanziranja spoljasnjih dozivljaja I pomeranja od realiteta (“osteceno testiranje realiteta”) n eliminisuci potrebu da se osoba suoci i izbori sa realitetom n one se formirajiu na sadrzajima snova I na iskustvima ranog detinjstva n tzv. ”psihoticne odbrane”, jer se pojavljuju kod jasnih psihoza.

a. Halucinatorna projekcija - grubo otvorene sumanutosti - o spoljnom realitetu, , - obicno proganjajuce prirode

b. Poricanje(negacija) n n odbijanje da se prihvati spoljna realnost zato sto je ona suvise ugorzavajuca; govoreci o stvarima i dogadjajima koji provociraju anksioznost, tvrdi se da oni ne postoje n ; razresenje emocionalnog konflikta i redukovanje anksioznosti odbijajuci da prepozna ili osvesti priznanje o neprijatnim aspektima spoljnog realiteta

Poricanje postaje sve nepodesnije što je n n n kada je pojedinac prepokriven anksioznoscu u okviru neke situacije, on/ona tada moze pokrenuti ovaj vrlo ostar oblik potiskivanja pamcenja Pojedinac negira da je preteci dogadjaj ili sadrzaj uopste prisutan , dakle, ne postoji (ucenik koji je dobio slabu ocenu, alkoholicarsko poricanje, ali I gubitak cl. por. )

Poricanje postaje sve nepodessnije za korišćenje što uzrast više odmiče. . Ego sazreva i moze vise da razume zbivanja u “objektivnom realitetu”i shvata da mora da se suocava sa njim I operise u njemu n Pojedinci koji koriste negaciju mogu platiti veoma visoku cenu zbog vezivanja velike kolicine psihicke energije da bi se odrzalo stanje poricanja n Poricanje i potiskivanje su dva glavna mehanizma koje svi koristimo

c. Iskrivljenje (izvrtanje) n grubo preoblikovanje spoljnog realiteta da bi se ispunile unutrasnje potrebe Ega d. Splitting (razdvoj) n n n primitivna odbrana. Negativni i pozitivni impulsi su razdvojeni i neintegrisani(objekat je ili potpuno dobar ili potpuno los) ljudi se prepoznaju i vide ili kao andjeli ili kao djavoli, a ne kao celovite osobe.

1. PATOLOSKI MEHANIZMI ODBRANE - rezime n n A. Halucinatorna projekcija B. Poricanje (negacija) C. Iskrivljenje (izvrtanje) D. Splitting (razdvoj)

…………. . n NIVO 2 NEZRELI MEHANIZMI ODBRANE

………………… Ovi mehanizmi cesto su prisutni kod odraslih, ali mnogo cesce postoje kod adolescenata, kod kojih su gotovo normalan mehanizam odbrane Ljudi koji ekscesivno koriste takve mehanizme odbrane izgledaju kao - socijalno nepozeljne osobe, sa poremecajima u n ponasnju - kao nezrele, - osobe sa teskocom da se izbore sa realitetom (ozbiljan prekid sa realitetom)

”nezrele” odbrane n njihova preterana upotreba skoro uvek vode ka ozbiljnim problemima I smanjenju sposobnosti pojedinca da funkcionise efikasno u socijalnom okruzenju kod teskih depresija i poremecaja licnosti.

Cesto su praceni… Acting out- Direktna ekspresija i akcije u vezi sa nesvesnim zeljama ili impulsima, bez svesnosti o emocijama koje su dovele do ekspresije tog ponasanja (izrazita ljutnja, depresija) Fantazmi: - tendencija ekscesivnog povlacenja u mastanje da bi se razresili unutrasnji ili spoljni konflikti, - kao substitucija za ljudske odnose, za neke efektivnije akcije ili resenje probleme

Acting Out: (agiranje, abreagovanje) n n n Ljudi se radije oslobadjaju stresa nastalog iz emocionalnog konflikta – akcijom, nego razmisljanjem ili osecanjem Odbrambeni acting-out ne mora da bude sinonim za “rdjavo ponasanje”, zato se zahteva podatak o tome da je ponasanje u vezi sa emocionalnim konfliktom

Idealizacija: Nesvesni izbor da se druga osoba prepozna kao da ima pozitivnije kvalitete nego sto on/ona moze zaista imati. Nad-postovanje i pozitivnih i negativnih osobina zeljenog objekta Napr. : zaslepljenost vodjom ili idejom zaljubljenost “nemanje izbora”

Pasivna agresija n n n Pojedinac razresava emocionalni konflikt ili stres kroz indirketno i ne-adekvatno izrazavanje agresije prema drugima ili pasivno suprotstavljanje koristecii odugovlacenje To je fasada za otvoreno neslaganje, maskirana prikrivenim otporom, ozlojedjenoscu ili neprijateljstvom Pasiivna agresija cesto se pojavljuje kao reakcija na zahtev za nezavisnu aktivnost ili izvrsenje; (oduglovacenje)

Projekcija n n n Inicijalni, primarni meh. odbr. U ovom mehanizmu odbrane anksioznost se redukuje tako sto se za drugu osobu tvrdi da ima neprijatne/optuzujuce misli, koje zapravo sam pojedinac misli Dakle, drugoj osobi se pripisuju vlastite potisnute misli

Proces može teći na sledeći način Roditelji su mi uvek govorili da druge ljude smatram dobrim i da se ponasam prijateljski sa svakim. Ove misli mojih roditelja su se ugradile u moj Superego n n Ali ja otkrijem da mi se “ta-i-ta” osoba ne dopada. Ako dopustim da te misli izbiju na povrsinu moje svesti, ja cu imati osecanje moralne anksioznosti u vidu osecanja krivice, zato sto te svesne misli su suprotstvaljene moralnim zabranama mog Superega Tako, umesto svesnog misljenja “Ja ne volim XY”, - koje podstice anksioznost, ovaj mehanizam odbrane mi dopusta misao koja ne provocira anksioznost: “XY ne voli mene”

PROJEKCIJA - kroz dopustanje da se ispolje nezeljeni impulsi ili zelje, bez dostizanja svesnosti o tome; - pripisujuci vlastito nepriznavanje nepozeljnih misli i emocija drugom, ukljucujuci i ostre predrasude i ljubomoru, preveliku opreznost prema spoljnim opasnostima i “nagomilanoj nepravdi”. - ovaj mehanizam ugradjen je u paranoidni obrazac misljenja “ On me mrzi” ; “On mi se udvara. . ”

Projektivna identifikacija n Nesto drugacije nego kod jednostavne projekcije n Osoba ne porice potpuno svoju projekciju n Umesto da postane svesan svojih vlastitih afekata ili impulsa on/ona pogresno pripisuje drugoj osobi reakcije i osecanja koje mogu biti naizgled opravdani/moguci Kod rivaliziranja, n

……. . n Ne tako retko, pojedinci izazivaju i podsticu osecanja drugih tako da inicijalno mogu poverovati u to, stvarajuci teskoce da se razjasni sta je ko kome ucinio i ko je to prvi uradio Napr. : - Bracni sukobi n

……… n Somatizacija: ekspresija psiickog konflikta kroz produkovanje telesnih simptoma; - transformacija negativnih osecanja prema drugom u negativna osecanja prema sebi, u vidu bola , tegoba i bolesti uz stalnu anksioznost

“konverzija” n Konflikt se prezentuje telesnim simptomom kojim je obuhvacen deo tela inervisan senzornim ili motornim nervom n ti mehanizmi i somatizacija su iz istog korena i uvek su patoloski Na pr. : n Ruka NN postaje paralizovana posle impulsa da udari nekog

2. NEZRELI MEHANIZMI ODBRANE – rezime - n n n n A. Acting out B. Autisticni fantazmi C. Idealizacija D. Pasivna agresija E. Projekcija F. Projektivna identifikacija G. Somatizacija (konverzija)

……. n NIVO 3 NEUROTICNI MEHANIZMI ODBRANE

……. . n Ovi mehanizmi se razmatraju kao neuroticni ali ustvari su zajednicku za sve odrasle, n Takvi mehanizmi imaju kratkotrajnu vrednost u prevladavanju stresa I anksiozosti, n ali su cesto uzrok dugotrajnih problema u relacijama, radu i dozivljajuj radosti zivljenja, n kada se koriste kao dominirajuci stil prevladavanja problema u realitetu

Premestanje: n n mehanizam odbrane kojim se seksualni ili agresivni impulsi pomeraju ka prihvatljivijim ili manje ugrozavajujcim cilljevima; preusmeravanje emocija prema sigurnijem odusku/izlazu; separisanje emocija od realnog objekta I preusmeravanje istih emocija prema nekom ili necemu sto je manje opasno ili ugorzavajuce, da bi se izbeglo direktno suocavanje sa sa onim sto je zastrasujuce ili nepozeljno,

Premeštanje …. . je pomeranje namerevanog cilja, posebno kada je taj cilj skopcan sa pretnjama/opasnoscu. -premestanje se klasicno koristi radi premestanja agresija Na PR. : . n supervizor(“sheff”) na poslu je kritikovao NN, n on oseca ljutnju i neprijateljstvo prema “sheff”- u n agresivni nagoni njegovog Id-a usmereni su na sheff-ov postupak

n Zreli Ego koji je baziran na realitetu se zrelo angazuje i smatrajuci da je najznacajniji kontinuitet primanja plate, shvatio je da nije dobra ideja da se “sefu skine glava” n NN odlazi kuci, ali jos uvek oseca agresivne impulse n Ego dopusta NN da “vristi” na suprugu, posto shvata da to nece ugroziti njegovu platu u buducnosti n Supruga koja je sada i sama ljutita I uznemirena, pomera svoju ljutnju na decu, koja sada postaju ljuti i udaraju njihovog psa, u sklopu daljeg pomeranja besa n

“Ako nema šnicle jednako je dobar I hamburger” n “Ja volim ono sto imam, a to je isto kao da imam ono sto volim” n Često ponavljanje ozbiljne teskoce Svesno prihvatanje substitucije sa punim prepoznavanjem da je to samo zamena za nesto se zeli je analogija sa premestanjem n

Disocija: n privremena drasticna modifikacija personalnog identiteta ili karaktera da bi se izbegao emocionalni distres; separacija ili odlaganje osecanja koja bi normalno bila povezana I udruzena u nekoj datoj situaciji ili misljenju

…… n Razdvajanje grupe misli ili akcija od glavnog toka svesti; ”podela na odeljke svesti” n n n Na pr. : - “sukob interesa”; - ”ne donositi probleme s posla kuci”

Disocija je odgovorna za neke simptome kod mentalnih poremecaja 1. Somatoformni i disocijativni poremecaji 2. “Hysteria”- postoji velliki segment svesti 3. SCH. - ostaje samo mali segmenti svest - Disocija afekta - Izolacija afekta

Intelektualizacija Razmisljanje o dogadjajima na tvrd, hladan I racionalan nacin n n Separiranje sebe od emocionalnih sadrzaja i dogadjaja, i umesto emocionalnog prozivljavanja, fokusiranje na cinjenice intelektulizacija stiti od anksiozosti potiskivanjem emocija povezanih sa dogadjajem

Intelektualizacija: - Oblik izolacije ; koncentrisanje na intelektualne komponente u situaciji tako da distancira sebe od emocija koje izazivaju anksioznost; - separacija emocija od ideja; - razmisljanje o zeljama na formalan nacin, na afektivno blag nacin, ne cineci nista na tome; - izbegavanje neprihvatljivih emocija fokusiarajuci se na intelektualne apsekte

Dalje, posto secanja imaju i svesne i nesvesne aspekte n Intelektualizacija omogucuje svesnu analizu secanja o nekom dogadjaju na nacin kojim se ne provocira anksioznost

……………. n n n Racionalizacija: osoba ubedjuje sebe da nije greska to sto cini i da je sve bilo u redu i da je sada u redu, koristeci pogresne i lazne rezone. Indikator ovog mehanizma odbrane moze biti kada izgleda kao socijalno prihvatljiva formulacija konvencionalnog izvinjavanja

racionalizacija ………… post- hoc (post-factum) n Racionalizacija mi dozvoljava da nadjem logicno objasnjenje za neku svoju akciju za koju nema opravdanja/izvinjenja Napr. : neplacanje poreza n Moguca racionalizacija: bolje je da ja cuvam taj novac drzava ce te pare potrisiti na oruzje za masovno unistenje …. Nepohadjanje predavanja na fakultetu n moguca racionalizacija: ja nisam nikada zeleo tu karijeru

Racionalizacja pomaze da se sacuva sopstveno osecanje samo-postovanja n Racionalizacija je blisko povezana sa jednom osobinom “samoposluzivanja”: Tendencija da se uspeh interpretira kao unutrasnje dostignuce, a neuspeh se pripisuje spoljasnjim faktorima

Reaktivna formacija: n n Izokretanje nesvesnih zelja ili impulsa, koji se prepoznaju kao moguca opasnost, - u njihovu suprotnost; ponasanje kompletno suprotno od onoga sto se realno zeli I oseca; nadkpompenzacija neprihvatljivih impulsa preuzimanje suprotnog verovanja jer istinito moze prouzrokovati uznemirenost I napetost. Ova odbrana moze delovati efikasno za prevladavanje problema u kratkom roku, ali na kraju sasvim puca.

Reaktivna formacija Primeri. : 1. 2. 3. Sef NN zestoko mrzi svog mladog namestenika XX; nemajuci svest o tome on “ulaze velilke napore” da ga ne kritikuje I daje mu specijalne privilegije I napredovanje Osoba sa snaznim antisocijalnim impulsima vodi “krstaski rat” protiv poroka Udata zena uznemirena je zbog osecanja prema prijatelju svog muza i postupa prema njemu grubo Namerni pokusaji da se kompenzuju svesne mrznje i predrasude su ponekad analogne ovom mehanizmu

…………. n Regresija: privremeni povratak n Ega na raniju fazu razvoja licnosti, umesto suocavanja i postupanja/prevladavanja neprihvatljivih impulsa na zreo nacin, nacin odraslog zrelog coveka.

n Regresija predstavlja nacina odnosa sa svetom, koji je bio efikasan u proslosti pojedinca n Regresija je nacin da se ponovo dobiju neka zadovoljstva iz deti

regresija n …. tokom razvoja Ega iz jedne faze u sledecu fazu moguca je tzv. “parcijalna fiksacija” u nekoj od tih faza Regresija u tom smislu predstavlja odustajanje od zrelih metoda resavanja problema, u korist “detinjastih” pristupa u resavanju problema n Na pr. : (oralna fiksacija, analna fiksacija) n

Potiskivanje najbazicniji mehanizam odbrane n moze se odvijati kao svestan proces, ali mnogo cesce se odvija nesvesno proces potiskivanja misli u nesvesno, da bi se prevenirale bolne ili opasne misli od pridolazece svesnoti; n izgleda kao neobjasnjiva naivnost, greska u pamcenju ili defekt u svesti o vlastitoj situaciji I uslovima; n emocije su svesne, ali ideja o njihovoj osnovi su odsutne

“koristi od potiskvanja” 1. Moze spreciti da neprimereni Id impulsi postanu manifestno ponasanje : 2. Moze spreciti da neke neprijatne misli postanu svesne 3. Moze spreciti da odredjena secanja koja su nepozeljna/ opasna ponovo izbiju na povrsinu misaonih procesa 4. Potiskivanje moze stvoriti totalno ili parcijalno nesecanje, kada je samo jedan deo stetnog pamcenja zaboravljena n Sta ce osoba potisnuti zavisi od kulturoloskih ocekivanja i od stepena razvoja Superega pojedinca

Poništavanje osoba pokusava da “ponisti” nezdrave, destruktivne ili neke druge pretece misli baveci se suprotnim ponasanjem

3. NEUROTICNI MEHANIZMI ODBRANE – rezime - n n n n A. Premestanje B. Disocija C. Intelektualizacija D. Racionalizacija E. Reaktivna formacija F. Regresija G. Potiskivanje H. Ponistavanje

…… NIVO 4 ZRELI MEHANIZMI ODBRANE

…. n n Uopsteno govreci ovi mehanizmi se nalaze u upotrebi medju emocionalno zdravim odraslim pojedincima i smatraju se odlikom zrelosti, cak iako mnogi od njih imaju svoje korene u fazama nezrelosti tokom razvoja. Oni su adaptirani tokom godina da bi obezbedili optimalan uspeh u relacijama tokom zivota.

Identifikacija je primer za to, n n U ranom detinjstvu identifikacija stiti od bespomocne pozicije u kojoj se moze biti zrtva okruzenja Kasnije, ona podstice razvoj funkcija Superega U socijalnom realitetu dete koje se identifikovalo sa svojim vrsnjacima uci kako da se “pomesa” (adaptira) sa grupom I dostigne libidinalne gratifikacije I osecanje pripadanja identifikacija ima svoje vlastito nagradjujuce dejstvo nezavisno od defanzivnih namera

identifikacija ima svoje vlastito nagradjujuce dejstvo nezavisno od defanzivnih namera n Identifikujuci se sa omiljenim uciteljem podstice se razvoj intelktualnih ili umetnickih vestina koje obezbedjuju nagonsko zadovoljstvo izvan odbrambenih funkcija protiv stresa n Transformacija Ego funkcija i mimo defenzivnih funkcija omogucuje da se objasne I neke fine nijanse u razvoju licnosti

…. . naime, …. n n n Koriscenje ovih mehanizama povecava zadovoljstvo i osecanje kontrole. Ovi mehanizmi nam pomazu da integrisemo konfliktne emocije i misli, jos dok su aktivne. . Oni koji uspesno koriste ove mehnizme se mogu smatrati virtuozima

Anticipacija: Osoba razresava emocionalni konflikt ili stres n prozivljavanjem emocionalnih reakcija unapred, n anticipirajuci posledice, n realisticno planiranje buducih nelagodnosti, neudobnosti i uznemienja n Razmatra realisticne, alternativne reakcije, odgovore I resenja

Altruizam osoba razresava emocionalni konflikt ili stres n posvecivanjem ispunjavanju potreba drugih I to radi kao sopstvenu gratifkaciju n To je sasvim drugacije od samo-zrtvovanja kod reaktivne formacije gde osoba prima gratifikacije drugih (lazne ili stvarne)

HUMOR - Otvoreno izrazavanje ideja i osecanja (osobito onih koje su neprijatne za fokusiranje ili teske za verbalizovanaje) - fokusirajuci se na zabavne ili ironicne aspekte stresa /konflikta da bi se ucinilo zadovoljstvo drugima. - Humor koji istice absurdnost u nekom dogadjaju, omogucuje nekom da kaze “popu pop, a bobu bob” (da svaku stvar nazove previm imenom).

…………. . n n - Smisao za humor je forma premestanja tj, iznosenje ozbiljnih ili stresogenih stvari na humorom zacinjen nacin, umesto “razoruzavanja” do kapituliranja misli ostaju stresogene, ali one “obilaze okolo”, granice se sa dosetkom

…… Identifikacija: n n Nesvesno modelovaje sebe prema karkteristikama i ponasanju drugog. Slicno introjekciji ali manjeg intenziteta i manje kompletnosti …. . isto tako…. . identifikovanje sa vrednostima I stavovima grupe

Primeri: n n n 1. bez svesnosti da kopira ucitelja, specijalizant preuzima slican nacin oblacenja I ponasanja prema pacijentima 2. devojcica zeli da joj majka kupi istu vrstu cipela koje nose njene drugarice iz razreda; ona ljutito odbacuje ideju da je to pokusaj da bude kao druge devojcice, tvrdeci da su cipele zaisra najbolje I da je takve oduvek zelela Svestan analog identifikaciji je namerna imitacija kao voljni pokusaj konformiranja grupi

……………… Introjekcija: Identifikovanje sa nekom idejom ili objektom tako duboko da to postaje deo licnosti n Proces asimilacije slike objekta(kako osoba zamislja da objekt izgleda) Na pr. : kada osoba postane depresivna zbog gubitka n ljubavi, njena osecanja su direktna mentalna predstava osobe koju je volela

Sublimacija: n n n Transformacija negativnih emocija ili instinkata u pozitivne akcije , ponasanja ili emocije Atenuiranje snage instinkata I koriscenje te enrgije za druge, konstruktivne aktivnosti sublimacija se cesto kombinuje sa drugim mehanizmima Inhibicija cilja Premestanje simbolizacija

…………. . n n n Svesno koriscenje rada ili hobija da bi se okrenule misli sa problema ili sa odbacivanja zelja je analogan tome Sublimacija je cesto pozeljan mehanizam Medjutim, da bi se sprecilo ispunjenje instinktivnih prisila, moze se pojaviti preterano trosenje vremena ili novca u pokusajima da se obave ove aktivnosti

4. ZRELI MEHANIZMI ODBRANE – rezime - n n n A. Anticipacija B Altruizam C. Humor D. Identifikacija E. Introjekcija F. Sublimacija