Savetovanje Petar nastasic O konceptu savetovanja uopste n

Savetovanje Petar nastasic

O konceptu savetovanja uopste n SAVETOVANJE kao proces zamisljen za primenu, - najcesce kod odraslih osoba, - iz potrebe jedne osobe da trazi pomoc od druge n proistice

Potreba osobe da se pomogne drugom. . . n Savetovanje , “davanje saveta” n raznovrsnost aktivnosti n Osobine, predispozicije, talenti savetnika n - neposesivna toplina n - Empatija n - autentičnoast n dobrota n nada

Koncept pomoci Miran Možina, Marta Vodeb Bonač, 1999 n specifican svesni (ili nesvesni) model iznošenja mišljenja, ispoljavanja emocija, vrednosti, angazovanja i postupanja u resavanju problema drugih n n n n brinuti za druge, učiniti nešto, brzo zasukati rukave, imati široko srce, imati pruzenu ruku i otvorene dlanove, davati požrtvovano, ostvariti nešto novo, drugačije i bolje. Dakle. entuzijastički i dobročiniteljski

Nažalost, n često se dogadja da delovanje sa takvih stanovišta može da dovede i u slepu ulicu, odnosno, da nam se često desi i da počinjemo da se klizamo n “proklizavanje“ - neželjen, neočekivan dogadjaj koji nastane kada nam je ponešto ostalo neprimećeno, nekontrolisano i izvan planiranog smera reagovanja ,

U praksi stručni radnici, pomagači ili volonteri često gube ravnotežu izmedju prevelike upletenosti n u rešavanje problema drugih ili n Lažne nade . . . ili. . . premalo angažovanja n strucni radnik/savetodavac treba najpre da pokuša da osmisli zajedno sa korisnikom realne i ostvarive ciljeve pomoći. n Mora uspostaviti razliku izmedju ciljeva i utopije.

Strukovno i naucno definisanje savetovanja *******

I. Vidanovic, 2008 …specificni ljudski odnos izmedju strucnjaka; terapeuta ili savetnika i klijenta, n -tokom koga se planirano omogucava pojedincu ili grupama ljudi da pronadju najbolji moguci nacin korisćenja sebe i zajednice u kojoj žive na unapredjenju svog mesta u drustvu n Savetovanje se zato definise kao oblik pomoci pojedincu za vlastiti napredak, licno odrastanje ili razvoj

V. Petrovic, 1979 n. . vise govori o uslovima pod kojima je termin savetovanje nastao nego o prirodi procesa koji se pod tim terminom podrazumeva. Naime, u vreme kada drugim strukama, a pre svega psiholozima i socijalnim radnicima, nije dozvoljeno da se bave bilo kojom vrstom terapije, jer su to mogli ciniti samo psihijatri, - kao kompromis nad njihovom dominacijom navedene profesije, svoju u sustini terapijsku aktivnost, poceli su nazivati savetovanjem

Bramer, Soster - 1992 ---- savetovanje i terapija nalaze se na jednom kontinuumu n Savetovanje je kratkorocno resavanje “normalnih” stanja na racionalan nacin n Psihoterapija na nesvesno je otklanjanje patoloskih stanja sa akcentom

Pružanje pomoci u procesu savetovanja povezano je. . . n sa tzv. “normalnim” problemima, mnogo vise nego n n n sa problemima mentalnog zdravlja sa problemima funkcionisanja “u ulozi”, sa pravljenjem izbora, ili sa preduzimanjem akcija sa sadasnjim dogadjanjima, vise nego sa dogadjajima iz proslosti sa svesnim. racionalnim misljenjem mnogo vise nego sa nesvesnim funkcijama Miran Možina, Marta Vodeb Bonač, 1999

****** n U takvom definisanju savetovanja postavljaju se obaveze definisanja i razlikovanja značajnih pojmova kao što su:

*********** n svesnog od nesvesnog n “normalnog” od patoloskog n Licnog od socijalnog n “ulogu” od “poremećaja” n i Kako umesto dihotomnog segmentiranja čoveka sagledati n. Celovitost licnosti ?

Ličnost n se sastoji od karakterističnih obrazaca mišljenja, osećanja i ponašanja koji odredjenu osobu čine jedinstvenom n Ličnost izrasta iznutra iz pojedinca i ostaje sasvim konzistentna tokom života

Komponente ličnosti n Konzistentnost/doslednost – prepoznatljiv i karakterističan red i regularnost u ponašanju. U suštini, ljudi deluju na isti ili sličan način u raznim situacijama n psihološke i fiziološke komponente – ličnost je psihološki konstrukt, ali od značaja su i biološke potrebe i procesi n

Kompoenete ličnosti utiču na ponašanje i akcije. . . n. . . i to ne samo tako što utiču da se ljudi uopšte kreću i reaguju u svom okruženju, već uslovljavaju da se to kod pojedinca odvija na tačno odredjeni način n multipla ekspresija , - ličnost se ispoljava na više načina, dakle, više nego samo puko ponašanje, - kroz mišljenje, osećanja, kroz relacije sa bliskim osobma i korz socijalne interakcije

JA (self) n Organizovani obrazac percepcija, osecanja, stavova i vrednosti za koje osoba veruje da je samo njegov. To su osobine koje definisu “Ja”, kao prvo lice jednine , te je to centralna komponenta celokupnog iskustva jedinke n Self, subjektivitet K. Rogers

Koreni tih odgovora su u. . . n Psihoanaliza i psihodinamski pristup - razvoj ličnosti - mehanizmi odbrane ličnosti - E. Erikson- psihosocijalni razvoj n Humanistički pristup n Bihjeviorizam i kognitivno bihjevioralni pristup n Porodično-sistemski pristup n Socioterapija

IPAK, Savetovanje je profesija. . . . , n. . koja nije proistekla iz klinickog rada već mnogo više iz socijalnog realiteta n Savetnici rade u različitim segmentima zajednice sa ciljem da obezbede raznovrsne oblike pružanja pomoći, rehabilitacije i podrške

****** n Njihove dužnosti, tehnike i pristupi vrlo variraju modula koji koriste, n - što je odredjeno setingom u kome se n - u zavisnsoti od odvija n - zavisi od populacije sa kojom rade

Seting utiče i na obim prakse savetovanja koja će se primenjivati s obzirom na populaciju deca, adolescenti, odrasli, porodice, n Multipli problemi: n poremećaji mentalnog zdravlja, bolesti zavisnosti, invaliditet, problemi sa zaposlenjem, profesionalna orijentacija i problemi u obrazovanju, krize i traume n To mogu biti n Savetnici bi morali da budu u stanju da prepoznaju pravu suštinu problema da bi klijentu pružili pravi savet i podršku

U takvom kompleksnom vidjenju savetnik je. . . - “rešavalac problema” koji smislja direktne savete i aktivnosti za rešavanje problema ili - primenjuje nedirektivno vodjenje procesa pomazuci klijentu da donese racionalne odluke n Ljudi zaintersovani da se bave savetovanjem treba da imaju jaku želju da pomognu drugima i da podstsaknu poštovanje, veru i poverenje

Savetovanje je …. . zbog toga , psihoedukativna pomazuca profesionalna aktivnost zapoceta u 60 -70 -tim godinama, n Savetnici koji su radili taj posao u zajednici SAD, nisu imali svoj profesionalni identitet ili ustanovu. n Potom je, jedna grupa strucnjaka organiizovala i zapocela edukacije i trening savetnika na univerzitetskom i Master nivou

American Mental Health Counselors Association (AMHCA) 1976 Savetovanje je bazirano na razvojnim teorijama i to je profesija koja ima eticki oslonac u prevenciji i dobrobiti Juntunen & Atkinson, 2001 Certified Clinical Mental Health Counselor (CCMHC) Savetnici u oblasti mentalnog zdravlja od 1979 sprovode savetovanje kao jedan dinamican, holisticki proces , okrenut ka ojacavanju kliljenta.

Zahtevi za obrazovanjem i obukom savetnika n U velikoj meri zavise od države, ali od prirode savetovanja kao specijalnosti n Master, licenciranje, postoji i udruženje u Srbiji n projektovani rast angažovanost i zaposlenosti varira i od specijalnosti savetnika n Trebalo bi da ima povoljan trend, u smislu da bude više posla tj. Radnih mesta nego diplomoranih i licenciranih savetnika

********** n Savetnici u osnovnim školama n Savetnici u srednjim školama n Savetnici u studentskim savetovalištima n Savetnici za profesionalno orijentisanje n Savetnici u oblasti zapošljavanja n Savetnici u oblasti rehabilitacije n Savetnici u oblasti mentalnih poremećaja n Savetnici za bolesti zavisnosti i poremećaje ponašanja

Savetnici u oblasti mentalnog zdravlja n znacajno vise koriste psihoedukativni model za savetovanje klijenata uz koriscenje tradicionalnog medicinskog modela za procenu i dijagnostikovanje n Sa druge strane u odnosu na druga podrucja pomaganja u oblasti mentalnog zdravlja, n glavna razlika je, n - u naglasavanju prevencije i n - u pristupu zasnovanom na razvojnim teorijama (ne- medicinski model) uz fokusiranje na holsticki pristup

Artis J. Palmo, 1981 je formulisao tekst o razvojonim ciljevima u ulozi ovog savetnika - savetnik prikuplja podatke da bi procenio mentalne emocionalne probleme ili poremecaje ponasanja i - pomaze klijentu da se efikasno adaptira uz primenjene savetodavne metode - da se kompletnije povezuje i integriše

Hershenson&Strein (1991); Palmo, Shosh &Weikel (2001) - ukazuju da savetnici treba da budu znatno vise zainteresovani za klijentovo okruzenje, ali, ne samo na globalni nacin, - za razliku od ostalih profesionalaca koji su vise fokusirani na to da resavaju poremcaj, deficit ili disfunkciju i - da se fokusiraju na individualne parametre (samo-svest, licni rast)

Kakve su razlike izmedju psihologa savetnika i klinickog savetnika psihologa n Psiholog/socij. radnik savetnikn je fokusiran vise na psiholoski zdrave pojedince n -izrastaju iz struke psihologa i forsiraju edukativnu komponentu n - trening programi se formiraju kroz edukativne skole n - smatraju se vise strucnjacima opsteg usmerenja koji su trenirani za bazicne terapijske vestine

Klinicki psiholog/socij. radnik n je usmeren vise na pojedince sa ozbiljnim mentalnim poremecajima/bolestima (Sch. ) n - klinicki savetnici su vise klinicki orijentisani fokusirajuci se na tretman bolesti n - obicno su fokusiarni na manji broj podrucja(depresija, adikcije).

Savetnici u oblasti mentalnog zdravlja ili savetodavni psiholozi u Svetu n …su zaposleni u sirokom opsegu ustanova i institucija u n n n zavinsoti od sluzbe u kojoj su angazovani i od populacije klijenta kojima pomazu… …u nezavisnim institucijama u kojima klijentima pruzaju: - savetovanje, - psihoterapiju - konsultacije za potrebe pojedinaca - bracno/porodicno savetovanje - grupno savetovanje

… savetodavne programe i usluge kod nas imaju … n n n n - centri za mentalno zdravlje u lokal. zajedn. - savetovalista u domovima zdravlja - centri za socijalni rad - sluzbe za pomoc veteranima - poslovne i industrijske organzacije - NVO - univerziteti

Savetodavni proces i ishodi n Savetodavni proces treba razumeti kao razmisljanje o tome - Kako se odvija , sta se dogadja ili zasto se dogadja i odvija tokom savetovanje - kako savetovanje napreduje n ishod savetovanja odnosi se na pitanje - da li je ili ne savetovanje efikasno, - pod kojim uslovima i koji se ishod smatra efikasnim: *redukcija simptoma *promena ponasanja *unapredjenje kvaliteta zivota

Variabla: terapeut/savetnik Ukljucuje : n karakteristike savetnika/psihoterapeuta n terapijske tehnike n ponasanje u terapijskoj situaciji n teorijsku orijentaciju i trening

VARIJABLA - KLIJENT n stav klijenta o trazenju pomoci n stil vezivanja i privrzenosti klijenta n licno osecanje stigme zbog mentalne bolesti moze klijente odvracati od priznanja i prihvatanja probelma i trazenja pomoci n javna stigma je u korelaciji sa samostigmatiziranjem, tj. sa stavovima prema savetovanju i sa spremnoscu za trazenje pomoci

stil vezivanja i privrzenosti klijenta n - klijenti sa izbegavajucim stilom pre terapije procenjuju postojanje veceg rizika i manje koristi od savetovanja, pa je manja verovatnoca da ce traziti profesionalnu pomoc, n - klijenti sa anksioznim stilom vezivanja procenjuju pre terapije vecu korist, ali i procenju postojanje veceg rizika od savetovanja

sastavni deo savetodavnog procesa = edukovanje klijenta …. o prirodi i nacinu nastanka njegovog problema kao i o povoljnom ocekivanju od savetovanja moze popraviti osecaj klijnetovog zadovoljstva, duzinu tretmana i ishod, Tako savetovanje postaje efikasnija i isplativija intervencija

varijabla= Savetodavna/terapijska relacija n Relacija izmedju savetodavca i klijenta definise kroz njihovo osecanje i stav da postoji odnos jednog prema drugom, n na nacin da se osecanja i stavovi autenticno izrazavaju Ova relacija se definise kroz tri dela: transfer/kontratransfer n radna alijansa n realna/personalna relacija n

Savetovanje je jedinstvena pomazuca aktivnost i po tome sto usmerava svoju paznju - i na normalne razvojne teskoce - i na probleme povezane sa telesnim, emocionalnim i mentalnim poremecajima

Školski savetnici n Pomažu učenicima i studentima na svim nivoima da ih upute na prave pravce njihove obrazovne karijere i njihov dobar lični socijalni razvoj n Pomažu im da procene svoje sposobnosti, interesovanja, talente u njihovoj ličnosti da bi ostvarile realne obrazovne procese i uspeh u njima

************* n Koriste tehnike intervjuisanja, testove ličnosti i testove za procenu sposobnosti n Rade i u informativnim centrima koji nude obrazovne oprograme n Često rade sa učenicima i studentima koji imaju probleme u obrazovnom i socijlanom razvoju ili imaju posebne potrebe u tim procesima

********* n Trening (Coaching) je usmeren na neki cilj, najcesce edukativni ; na to da se dostigne nesto n Mentorstvo je usmereno na licni napredak pojedine osobe prema nekoj vrsti viseg statusa i sveobuhvatnog licnog dostignuca

Brooks, Weikel (1996); Smith, Weikel (2006) n smatraju da ova profesija vuce svoje korene od razlicitih istorijskih prethodnika, n dosavsi do vrhunca svojim pomeranjem prema tretmanu u zajednici n potrebom da se formira kadar profesionalaca koji ce obezbedjivati usluge u sluzbama društvene zajednoce koje će obezbedjivati savetovanje na jedan ekonomski i vremenski efikasan nacin van zdravstvenih institucija i institucija socijalne zaštite