Razvoj EGA Petar Nastasic Razvoj Ega n Ego

Razvoj EGA Petar Nastasic

Razvoj Ega n Ego funkcije n n n - autonomne - sinteticke - integrativne n Hartmanova teorija razvoja Ega n R. Spitz – organizacioni principi n M. Klein teorija objekt. odnosa n Margaret Mahler: separacija – individuacija n E. Erikson – teorija psihosocijalnog razvoja

U knjizi The Ego and the Id, Freud (1923) , n Donekle revidira svoju metapsiholosku teoriju iz 1920 g. g n ali, - pasivna i striktno reaktivna struktura na impulse Ida, - n Ego je i dalje opisivan kao

U eseju Inhibitions, Symptoms, and Anxiety, Freud, 1926 n revidirao svoju teoriju o anksioznosti i n opisao Ego kao konstrukt sa mnogo vise snage. . Umesto pasivne i striktno reaktivne strukture na impulse Ida, n - Ego se opisuje kao dostojna protivteža Idu, odgovorna za kontrolu impulsa, i kao integrišući cinilac, koji omogucuje da individualno funkcionisanje bude integrisano u jednu koherentnu celinu

Heinz Hartmann. Loewnstein, Criss&Bellak, (1934, 1937, 1939, 1958, 1960) pročistili su ovu teoriju u seriji članaka i knjiga “Hartman je snažno uticao na tok psihoanalize, započevši ključna istrazivanja o suštinskim procesima i promenama koji se dogadjaju tokom normalnog razvoja. Hartmanovi doprinosi proširuju polje interesovanja psihoanalize, sa psihopatologije, na opšti razvoj pojedinca, sa izolovanog samodovoljnog terapijskog metoda na sveobuhvatu naučnu disciplinu” (Mitchell&Black, 1995), p. 35

Po Hartmanovom modelu. . ističu se dva poznata ključna stava - Normativni konflikti sa okruzenjem diferenciraju Ego od Ida. - Sastojci Ega i Ida su prisutni na rodjenju u vidu jednog nediferenciranog matriksa.

…. . Dakle, s jedne strane n bebu ocekuje iskustvo/dozivljaj izvesnog stepena frustracije kada njena/njegova majka ili okruženje ne obezbedi potpuno i brzo zadovoljenje. (konflikti sa okruženjem) n Faktički, to je prapočetak diferencijacije n Dakle, ako beba dobija totalno zadovoljenje, tada ne bi imala neku potrebu da spozna i diferencira sebe od drugih, ne bi težila autonomiji, n ukratko, ne bi bilo potrebe za Egom

Hartmann, (1958) s druge strane isto tako …. ukazuje da se unutar Ega nalaze urodjeni kapaciteti za percepciju, paznju, pamcenje, koncentraciju, motornu koordinaciju, govor n Pod normalnim uslovima – uz tzv. “očekivano okruženje”, - ovi se kapaciteti razvijaju u ego funkcije , koje su autonomne od libidinalnih i agresivnih impulsa; dakle, nisu “derivat Ida”- (kao sto je tvrdio Freud, 1911)

Dakle, …. . pošto su konflikti deo ljudskog zivota u procesu razvoja, Ego mora da razvija i druge funkcije koje često postaju suprotstavljene i konfliktne u odnosu na agresivne i libidinalne impulse Ida

Sintetičke funkcije. . . kapaciteti Ega koji sluze da se organizuju i ujedine razne funkcije unutar licnosti. to omogucuje individui da misli, oseca i deluje na koherentan nacin. Integrativne funkcije kapaciteti Ega da se integrisu i potencijalno kotradiktorna iskustva, ideje i osecanja,

Iz toga prema Hartmanu proističe …. zadatak psihoanalize kao terapijskog metoda da neutrališe konfliktogene impulse i da …. “širi zonu Ego funkcija slobodnu od konflikta. . . ” n Baveci se time psihoanaliza moze olaksati adaptaciju pojedinca na njegovo/njeno okruzenje!!!

Rene Spitz je nastavljač Hartmana jos detaljnije elaborirao razvoj Ega. Uloge prvih percepcija kod malog deteta. Za bebu su sve senzcije n visceralne i slabo su diferencirane(sa aspekta Ego – drugi) n unutrasnjost i spoljasnjost n Fuzionisane tj-u vrlo siromasno diskriminisane jedna od druge Što znaci da su za bebu n Ili svi dobri ili su svi loši i n vrlo su intenzivni

Iskustva testiranja dozivljaja sa objektom/majkom dopuštaju neki stepen oblikovanja i razlikovanja osećaja u intenzitetu. Ponovljena iskustva uspostavljaju tragove pamcenja. n Interakcija sa majkom dopusta detetu da n stavi pamcenje u sluzbu EGA; n uči da postane; da se stvori i dejstvuje n a ne samo da bude pasivni prijemnik poklona ili bola.

Spitz je identifikovao tri organizaciona principa u razvoju Ega 1. Reakcija smehom n obicno na uzrastu od 3 meseca, dete pocinje da se smeje u prisustvu prijatnog stimulusa. Dakle, pojedinačne percepcije u ranoj fazi života zamenjuje visceralnu senzaciju, - tako se stvara se najranija separacija spoljasnjosti od unutrasnjosti. Prepoznavanje specificnog lica je očigledno znak uspostavljanja tragova pamcenja.

Sposobnost da se poveze sadašnjost sa pamćenjem prijatnosti u prošlosti je - odraz sposobnosti formiranja asocija n Taj početni rudimentarni Ego je definitivno sposoban da se pomeri od pasivnog i slucajnog ponasanja ka aktivnom i neposrednom ponasanju. . n Odavde pocinju socijalne relacije

2. Anksioznost u prisustvu stranca n oko uzrasta od 8 meseci, najveci broj dece izražava stres u prisustvu nepoznate osobe. n ova osobina/reakcija je moguca zato sto dete u tom uzrastu moze da specifikuje sebe od objekta i formira afektivne veze prema bliskim osobama i razlikuje ih od veze sa strancima

Ta, anksioznost nije dugotrajna vec je to samo jedan prolazni odgovor na prisutan stres, . . ona ima signalnu funkciju. n Čak i kada stranac ne nanosi bol ili neprijatnost, nelagodnost, mladi Ego, dozivi anksioznost kao signal da se nekakav bol ili nevolja mogu pojaviti u bliskoj buducnosti

3. Semanticka komunikacija - najveci broj dece moze uspostaviti govornu funkciju na uzrastu od 1 godine, - ali ni sest meseci kasnije ne mogu uspešno formulisati reči sa specificnim intencijama I znacenjima da bi se tim putem uspostavila komunikacija sa drugim. - Jedan od najranijih nacina za ovaj kanal komuniciranja sa drugima je . . . “NE”. . .

……… Učinivsi to NE. . ! dete preduzima prvi korak u “identifikaciji sa agresorom”, okrecuci svoju pasivnost u aktivnu kontrolu. - Učeći da komunicira govorom, dete odriče se fantazma o savršenoj i moćnoj neverbalnoj komunikaciji. tako, dete preduzima prvi korak prema punom socijalnom zivotu.

Ali treba znati da Ego nije samo psiholoski konstrukt …vec se on sagledava i kroz nagonski / bioloski model, - tacnije kao sagledava se I kao - vitalan i organski entitet tj bioloska (ne kao anatomska) struktura koja raste i koji se menja cak i u odraslom zivotu

………… A, ……………. od momenta kada su elementi okruženja ukljuceni u akciju oni imaju znacajno mesto u daljem toku i postaju kljucni u formiranju Ega, …. postaje jasno da oni nastavljaju da vrse uticaj na Ego dugo i posle detinjstva …Ego je i interakcijski entitet

U zakljucku, n Ego je psiholoski konstrukt n Ego je bioloska/organska struktura n Ego je interakcijski entitet

TEORIJA OBJEKTNIH ODNOSA …. …objasnjava razvojni proces tokom humanih relacija u odrastanju deteta n kroz analiziranje, kako se iskustvo sa drugima reprezentuje u mislima, i kako se strukturišu unutrašnji reprezenti Ega i drugih objekata oko deteta n Vise psihoanaliticki, snage Ida n Faze u razvoju n Ba. P - grupe n Ego kao psiholoski i interakcijski konstrukt

Margaret Mahler 1897 -1986 n je pomerila fokus sa naglašavanja značaja zadovoljenja instinkata ili bioloških potreba u nastajanju metalnog života, na isticanje važnosti interpersonalne relacije postaju internalizovane unutar ega ili selfa procesa kojim n kao pedijatar i dečiji analitičar ona je kroz studije normalnog razvoja težila da razume kako se razvijaju reprezentanti selfa i drugih u kontekstu interpersonalnih interakcija izmedju negovatelja/ice i deteta što rezultira u pojavi integrisanog osećanja selfa/sebe

Mahler, Fine, and Bergman (1975), "The Psychological Birth of the Human Infant" …. opisuju faze i podfaze u razvoju deteta koje vode ka zavrsavanju procesa: - "separacija-individuacija“ proces koji se odvija tokom prve tri godine zivota, Proces putem kojeg se odvija unutrašnje mapiranje selfa i drugih. Ova unutrašnja mapa ili unutrašnja reprezentacija, se gradi kroz interakcije sa negovatelj/icom tokom perioda koji se proteže od rodjenja do treće godine i sastoji se i od pozitivnih i od negativnih aspekata iskustva u relacijama znacaj konstantnosti roditeljske figure u suocavanju sa …detetovom destruktivnom agresijom, naglasavajuci

Separacija-individuacija n. . označava sposobnost da se integrišu i frustrirajući i prijatni aspekti iskustva sa značajnim drugim osobama što treba da vodi ka stabilnom osećanju sebe koji je u stanju da toleriše kolebajuča emocionalna stanja unutar selfa i kod drugih. Nemogućnost integracije ovih aspekata iskustva vodi prema psihopatologiji (Mahler, Pine, and Bergman 1975).

………. . U tom periodu… n Id, Ego i Super. Ego nastavljaju da se razdvajaju, tokom procesa medjusobne diferencijacije.

……… n Unutar Ega primitivni regulatorni mehanizmi se smanjuju i zamenjuju se ili dopunjuju mnogo efikasnijim. n Kojim. . ?

………. Dozivljaji frustracije u kontekstu normativnog rasta mozga i tela, dopustaju razvijajucem Egu da zapamti nelagodni dozivljaj dovoljno dugo da odlozi zadovoljenje i predvidi buducnost. n Deo snage Ega deriviran/proizveden je od postepenog diferenciranja svog matrixa (autonomne ego funkcije) koji sluzi da zadovolji zelje Ida, - ali ne odmah i neobuzdano u skladu sa primitivnim procesima

Na jedan simetričan i recipročan način, n Pamćenje proteklih zadovoljenja dopusta Egu da se bavi osećanjima prijatnosti i ispuni ih odloženim zadovoljenjima. n Kroz proces S/I stvara se unutrasnji svet reprezentacije objekta i taj unutrasnji svet olaksava uvežbavanje buduceg odlaganja zadovoljenja.

Kako tokom procesa S/I strukture Ega i Superega sazrevaju, . . . . potrebe za spoljašnjim izvorom ispunjenja se smanjuju, a autonomija se povećava n Pošto su (unutrasnje) psihicke strukture ojačale i osposobile pojedinca da bude manje zavisan od okruženja sada . . . formacije te stvorene Ego strukture mogu da sluze za adaptaciju.

Superego nastaje kao ishod procesa adaptacije na socijalno okruzenje. n Dok razvoj Ega zavisi i od sazrevanja tela i mozga, da bi se time obezbedila motorna i kognitivna kontrola n. . Razvoj Superega je socijalno uslovljen i abstraktan

Mada Hartman nije odbacio Freudoovu tezu o kastracionoj anksioznosti u razvoju Super. Ega, on ipak smatra da je u razvoju Super. Ega mnogo više značajan proces identifikacije i idealizacije. n malo dete se najpre identifikuje sa njenim/njegovim roditeljima kao idealizovanim figurama koje obezbedjuju zastitu i zadovoljstvo n Uskoro on/ona otkriva da „zajednicko podesavanje” mnogo bolje obebezbedjuju uzdrzavanje od poriva Ida i zadovoljenje kroz modelovanje moralnih standarda roditelja. n Ove funkcije standardi) (podešavanje, uzdržavanje, moralni konstituišu ulogu superega.

“separacija-individuacija” 1. tokom procesa internalizacije kod deteta, 2. uspostavljanja stabilnosti afektivne regulacije 3. sposobnost da se razvije zdrava autonomija ** formiranje Super. Ega

Teorija selfa i konstantnosti objekta Frosch, Kernberg, Akhtar n Govori o tome da problemi u procesu separacija-inidivuduacija uticu na razvoj psihijatrijskih simptoma kao sto su psihoza i granicna stanja kod odraslih

Adaptacioni psiholoski fenomeni u relaciji sa spoljnim svetom - Ego funkcije jasno je naglašeno da se unutar ličnosti ne bore tri čovečuljka ID, EGO i SUPER EGO, već da su u normalnom razvoju ličnosti, kao i u nastanku psihopatologije značajno mesto zauzimaju interakcijski procesi i adaptacioni mehanizmi

n Dva teoreticara su dali trajan doprinos teoriji o razvoju odraslih: n Erikson i n George Vaillant

Erikson (1902 -1994) Theory of Psychosocial Development n Ohrabren od strane A. Freud da uci psihoanalizu on se zainteresovao za uticaj drustva i kulture na razvoj deteta. n U razvijanju svoje teorije on nije prestao da se drži postavki o evoluciji Ega, ali je n drugacije elaborirao sazrevanje Ega tokom zivota

Dakle, kao i Pijaze, EE, je ostao na stanovistu da se . . . dete razvija po jednom predodredjenom/epigenetskom toku, ali umesto fokusiranja na kognitivni razvoj (kao Pijaze), n EE se usmerio na to kako se dete socijalizuje i kako taj proces utice na njegovo osecanje selfa/sebe

Psihosocijalni razvoj…. faze zivota jedne osobe od rodjenja pa do smrti, . . koje se obrazuju putem socijalnih uticaja E u sadejstvu sa rastucim i sazrevajucim organizmom (fizičko i psihicko) n“postoji obostrana sprega pojedinca i društva”

…. ili…sprega. . . ravnoteža. . . n sposobnosti pojedinca da bude u odnosu sa prostorom koji raste(“ljudi i ustanove”) (porodica, skola, drzava, ) n i spremnosti tih “ljudi i ustanova” da uzmu ucešće u rastucem psiholoskom , kulturelnom i socijalnom interesovanji potrebama svakog pojedinca

RAZVOJ SE ODVIJA KROZ STUPNJEVE n Postoje vise ili manje jasno odredjeni UZRASTI u kojima se javljaju novi oblici ponasanja kao odgovor na socijalne uticaje/izazove drustva I na sazrevanje organizma n nije moguce tacno odrediti trajanje svakog stupnja n Kada se udje u novi stupanj prethodni se ne napušta n Već svaki stupanj doprinosi oblilkovanju UKUPNE LICNOSTI

EPIGENETSKO NACELO n “sve što raste ima svoju osnovu i iz te osnove izrastaju delovi, a svaki deo ima vreme svoje prevage, sve dotle dok svi delovi ne uzmu ucešće u oblikovanju funkcionalne celine”

- osam faza - svaka faza ima dva moguca ishoda - uspesno kompletiranje svih faza zdrava i kompletna licnost uspesne interakcije - neuspeh u kompletiranju neke faze, rezultira u nesposobnosti da se kompletira sledeca faza mogucnost da se formira manje zdrava nekompletna licnost sa losim interakcijama sa drugima. n Ove nekompletirane faze , medjutim, mogu se resiti u kasnijem toku zivota !!!!

1. Bazicno poverenje vs. bazicnog nepoverenja – n od uzrasta od n n n 1 g. dete pocinje da uci da je svet mesto dostojno njegovog poverenja i da on/ona takodje moze biti dostojan poverenja tog sveta. poverenje se formira kroz konzistentnost ponasanja staratelja/roditelja.

Ako se ovo poverenje razvija uspesno dete oseca poverenje, samopouzdanost i sigurnost - mirno spava, lagodno uzima hranu, izlucuje opusteno, sve vise budnosti, ”dobro mu je” Situacije I ljudi bliski, prepoznatljivi, ”materinska osoba” - STANJE PRIHVACENOSTI- majka moze biti odsutna neko vreme, prvo socijalno dostignuce

**** - Postavljena je osnova PSIHOSOCIJALNOG IDENTITETA - (“vera u sebe”) - Vrlina Ega - NUMINOZNOST(bozanstvenost)- moze da oseti blagodetno prisustvo majke - Osnovno poverenje i osnovno nepoverenje treba da budu u srazmeri

U slucaju neuspeha n osećanje straha u nekonzistentnom svetu, n anksioznost, strepnja, n visok stepen nesigurnosti, n nesamopouzdanosti, nepoverenje u sebe n Idealizacija drugih / idolizam obozavanje heroja n Ili izrazito nepoverenje prema svetu

2. Autonomija vs. stid i sumnja - uzrast od 1 -3 g, razvoj nervnog sistema omogucuje * kretanje, odlazak od majke i vracanje, * biranje igracaka i igra sa njima, * mogucnost pravljenja izbora sta voli da obuce, sta voli da jede, * da zadrzi/ne zadrzi stolicu itd.

……… Ako dete u ovoj fazi bude ohrabrivano i podrzano postaje sve vise - samopouzdano i - sigurno u sebe i - u svoje sposobnosti da prezivi u svetu uz ostvarivanje autonomije svoje licnosti - faza : (separacija-individuacija)

****** n Dete uci n prva ograničenja, obaveze, ocekivanja, n prihvatanje nadzora I samonadzora, kroz postidjivanje n “obuzdavanje deteta”- kroz čvrstinu, sopstveno osecanje sigurnosti, n. . ali i kroz hrabrenje da dozivljava situacije

**** Preterano postidjivajne nije dobro n - Ili bestidnost n - Ili tajanstvenost, povucenost, lukavost n - ili osecanje gubitka samonadzora, -trajno osecanje stida

Autonomija n Vrlina EGA – VOLJA n - kroz razvoj hoda, paznje, n - uvezbano samohtenje, ali i nadmocnije htenje drugih, zakonitosti i nuznosti n - samonadzor, prosudjivanje, - dobro: rdjavo; ispravno: pogresno n - osecanje dobre volje, ponos

LEGALIZAM n Pobeda slova zakona nad duhom n Odmazda umesto sazaljenja n Surovo kaznjavanje po zakonu

3. Inicijativa vs. Krivica, - oko 3 do 6 g, dete koje raste pokusava da iskaze svoj uticaj na druge i da prati svoju radoznalost, koristeci pupoljke svojih kognitivnih i motornih veština. - Spoljno okruzenje postaje još vaznije i dete zeli da sve cesce potvrdjuje sebe i svoje sposobnosti, pocinje da planira aktivnosti, kreira igre i pokrece aktivnosti sa drugima.

Ako postoje povoljni uslovi dete razvija n osecanje inicijative i osećanje sigurnosti pri donošenju odluka. n Nadmocnost, odgovornost, ”integracija” n U kombinaciji sa formiranom autonomijom n Tendencije, namere, planiranje, ostvarenje zadataka

****** IGRA – glavna aktivnost, nesputana, mastovita, eksperimenti, pokusaj-pogreska Mentalne igre -preuzimanje zamisljenih uloga roditelja I dr. odraslih, ”biti slican. . ”, dramatska ritualizacija n Igra detetu ostvaruje jednu posredovanu realnost - šta je namena stvari - veze unutranjeg i spoljnog sveta - pamcenje proslosti za sadašnjost

***** n Vrlina JA- SVRHOVITOST- n se javlja kao rezultat igre, ispitivanja, igracke n smelost da se uoce i prate pravi ciljevi, koji n nisu sputani krivicom I strahom od kazne n uloge

U slucaju krsenja pravila okruženje deteta primenjuje KRITIKE kod deteta se pokrecenje osecanje krivic. E zbog greske ili greha (popravljajuci efekti krivice) U suprotnom: - kroz kriticizam - kroz preteranu kontrolu ili , - prezasticivanje – dete doživi poraz IGRANJE ULOGA (RITUALIZAM)- “gluma” kroz ceo zivot, vrse se radnje da bi se prikazala slika koja ne predstavlja pravu licnost

Razvoj Ega n Ego funkcije n n n - autonomne - sinteticke - integrativne n Hartmanova teorija razvoja Ega n R. Spitz – organizacioni principi n M. Klein teorija objekt. odnosa n Margaret Mahler: separacija – individuacija n E. Erikson – teorija psihosocijalnog razvoja

EE. n 1. Bazično poverenje vs. Bazično nepoverenje n 2. Autonomija vs. stid i sumnja n 3. Inicijativa vs. Krivica,

Marljivost vs. osećanje manje vrednosti (inferiornosti u postignucima) 4. period od 6 g. do puberteta, (latencija) n n n dete se postepeno udaljava od roditelja i pomera se prema vršnjacima, kao novim objektima za identifikaciju, za zajedništvo, za igru Sve vise umesto igre i igracaka produktivne igre, alatke, sredstva počinje da razvija osećanje ponosa, on/ona trazi takmičenja i teži da nadjača u igri/sportu, školi ili drugim vršnjačkim dostignućima.

4………… n Pokrece “projekte”, trudi se da ih kompletira, i oseća se dobro ako to postigne; n nagrada mu je zadovoljstvo koje oseća zbog postignuca; n Smisao za marljivost formira se i unapredjuje n kroz nagrade za priljeznost i istrajnost u tom periodu ucitelji igraju povecanu ulogu u razvoju dece; dete mora podvrgnuti nadzoru svoju bujnu maštu n jer

………. n ako se dete ohrabruje i podstiče u tim inicijativama, n pocinje da se oseca preduzimljivo i ponosno zbog svoje marljivosti (industry) i n ima pouzdanje u svoju sposobnost da ce postici cilj.

Vrlina Ega: SPREMNOST n VERA U SEBE+SVRHOVITOST+VOLJA n Specificno upućivanje da radi, da uči, da koristi orudja Važno je izloziti ga tom radu – n pohadjanje skole, izrada domac. zad. , preuzimanje odgovorn. , sport, manuelna spretnost- da bi se sprecilo pojavljivanje osecanja manje vrednosti * FORMALNI RITUALI - metodicnost u izvodjenju, - da se radi na pravi nacin

Ako se dete ne podstice u tim inicijativama ili…. n ako se te inicijative osujecuju, ili sprecavaju; n ako se previse kritikuje ili n ako se poslovi obavljaju umesto deteta dete pocinje da se oseca inferiorno, sumnja u svoje vlastite sposobnosti i neće dostići svoje potencijale. n **FORMALIZAM – ponavljanje besmislenih formalnosti i praznih rituala

5. Identitet vs. zbrka identiteta, Ova faza odvija se tokom adolescencije, - prolazak iz detinjstva u odraslo doba; - deca postaju za jos jednu nijansu udaljenija od roditelja i porodice i više nezavisna, n Pojavljuje se osecanje: da je on/ona jedinstveno ljudsko bice, i da je UKLOPI U NEKU RAZUMNU ULOGU U DRUSTVU (usavršavanje , unošenje nečeg spreman/na da se novog) n ali se često pitaju „Ko sam ja? ”.

Javlja se svest o “sastavnim delovima sebe” naime, Ego adolescenta – n otkriva, n odabira n uporedjuje, n integrise n talente, veštine, podobnosti, prednosti, n koji su neophodni za razvojne procese:

- IDENTIFIKACIJE SA SRODNIM LJUDIMA - ZA PRILAGODJAVANJE SOC. SREDINI - ZA PRONALAŽENJE ODBRANA OD PRETNJI I STREPNJI (zbog poriva, potreba, uloga) n Da pronadje ono sto je najdelotvornije za njega/nju tj. da OBLIKUJE PSIHOSOCIJALNI IDENTITET

U tom procesu površno i nepotpuno rešenje je… postizaje potvrde svoje nezavisnost i svog psihosocijalnog identiteta jedino n kroz postupke u ponašanju, n Kroz nacin oblacenja, n Kroz Spoljni izgled (frizura, nakit) n Kroz govor koji je primeren vrsnjacima. n Kroz Trazenje seks. identieta putem prolazne intimnosti

medjutim, radi se o dubljem procesu…. Identifikacija je vazan zadatak za uspostavljanje kvalitetnog Ega(identiteta) koji traži dublja resenja. Adolescenti…… n n n teže da pokrenu razmisljanja o svojoj budućnsti kroz teme pripadnosti, kvaliteta odnosa, sistema vrednosti, odnosa sa porodicom, dostignuća u obrazovanju i karijeri, osamostaljivanja

Kroz mnogobrojne pokušaje i greške kroz mnoštvo interakcija n istražuju sve mogucnosti n i kroz rezultate tih istrazivanja n i ishode svojih pokusaja n formiraju vlastiti identitet. n ali. . n ne uspevaju svi

Vrlina JA- VERNOST n Sposobnost da se odrzi slobodnao obećana privrženost n Temelj na kojem se stvara kontinuirano osecanje identiteta n Osecanje pripadanja i pripadnistvo (porodica, vršnjačka grupa, emocionalna veza, etnos, . . ) n Rituali pripadanja n IDEOLOGIJA – solidarnost nekom koherentnom nizu ideja I idela

Dostizanje smisaonog odgovora na pitanje ove faze “Ko sam ja”, - moze biti ometeno čak i sprečen tokom razvoja, što može rezultirati osećanjem konfuzije o sebi i svojoj ulozi u ovom svetu. „Ja ne znam šta želim da budem. . . ” - Psihosocijalni moratorijum

1. ZBRKA IDENTITETA (ULOGA) Nastupa n zbog teskoca u tranziciji dete odrasli n treba doneti odluku, a Često ne moŽe ili ne ume, a dozivljava kao da ga “drustvo” nagoni I pritiskuje da donese !! n n n n Odbojni, buntovni, zbunjeni, zaokupljeni slikom drugih o sebi Vise nazaduju, nego sto napreduju, nepostojani, nepredvidljivi Zapadaju u detinjasto ponasanje, ili povlacenje Strah da se bilo kome poveri I prepusti Strah od odbacivanja Impulsivne besmislene sporadične aktivnosti Kompulsivna povlačenja

2. KRIZA IDENTITETA n Podrazumeva problem koji nastaje zbog potrebe da se resi PROLAZNI NEUSPEH u oblikovanju identiteta tj, zbrke uloga - anksioznost, depresivnost, depersionalizacija - Trajno osecanje neuspeha, neadekvatnosti potencijalna opasnost je u cinjenici da prelazak u sledecu fazu moze da bude osujecen

3. RAZVOJ NEGATIVNOG IDENTITETA n Zbog osecanja da poseduje negativne, rdjave, bezvredne osobine, projektuje ih na druge(“oni nisu OK, ja sam OK”) n Socijalna patologija, delikvencija, kriminal, n Predrasude, diskriminacija drugih grupa n TOTALITARIZAM – fanaticna, iskljuciva zaokupljenost necim, sto izgleda tacno, nesporno, idealno

6. Bliskost vs. Izdvojenost (izlovanost) ………faza mladi odrasli, ……. n zadatak je postici osecanje emocionalne, seksualne bliskosti i duhovne zrelosti uz stvaranje dozivljaja socijalne odgovornosti. n Mladi odrasli treba da budu pripremljeni i voljni da n ujedine svoje identitete i postignu bliskost, ortaštvo, privrženost uprkos naporima i žrtvama n Razvija se prava seksualna genitalnost i uzajamnost, sa seks. partner/kom i n deli se osecaj medjusobnog poverenja

……. 6………. . Naime, n istrazuju se relacije koje mogu da dovedu do formiranja dugotrajne privrzenosti i poverenja sa nekim drugim ko nije clan porodice. n Uspesno kompletiranje ovog zadatka dovodi do prijatnih relacija i osecanja privrzenosti i pripadanja, sigurnosti, brige i nežnosti u odnosima.

Vrlina JA LJUBAV n Postojala je u ranijim fazama kao briga za druge (uzajamnost, odanost) kao zajedništvo, kao slican nacin zivota n Ljubav u ovoj fazi = individualni identitet pojedinaca odražava se i ostvaruje u medjusobnoj bliskoti i intimnom odnosima n Snaga JA- ove faze povezana je sa spremnošću da se sa partnerom podele staranje o deci, produkti rada, ideologija (“za sta se borimo”)

***** n Vrlina JA n UDRUZIVANJE- zajednicko deljenje rada, prijateljstva, ljubavi n Ritualizam n ELITIZAM – stvaranje ekskluzivnih grupa - “komunalni narcizam”

Medjutim , za neke osobe bliskost nosi rizik Ljudi cesto bivaju povredjeni u pokusaju da uspostave bliskost sa drugima i ako ne uspeju u tome, ako se ne usklade uspesno mogu teziti n Izbegavanju bliskosti, strah od privrzenosti u relaciji, n što moze dovesti do n osećanja usamljenosti, n izolacije, n a ponekad i depresije

7. Generativnost vs. Stagnacija, vrlina JA. - NEGA n Voditi brigu o drugima n Podizanje dece n Podela znanja I resursa n Poducavanje na bazi cinjenica, logike, isitine n Osecanje vaznosti, Ali ne biti zaokupljen sobom Generacijska ritualizacija - Roditeljstvo - Produktvnost - Prenosenje znanja - Prenosenje vrednosti

8. Integritet vs. Razočaranje (očajanje) n n n Posle ubiranja plodova, uspona i padova, prilagodjavanja na uspehe i neuspehe, zivot ima red i smisao unutar ocuvanja svog stila zivota I ravnoteze izmedju preuzimanja odgovornosti za svoje vlastite izbore i prihvatanja sudbine koja nam je dodeljena integritet, vidi sebe kao osobu koja je vodila uspešan zivot. Vrlina JA MUDROST…stvara se iz susreta integriteta i očajanja n nasuprot osecanju ocajanja, gadjenja; zavrsenosti i pregazenosti ako se vlastiti zivot sagledava kao neproduktivan , ako se oseca krivica pred proslošću SAPIJENTIZAM- nemudro pretvaranje da smo mudri

********* 1. Bazicno poverenje vs. bazicnog nepoverenja – 2. Autonomija vs. sumnja 3. Inicijativa vs. krivica 4. Marljivost vs. osecanje manje vrednosti (inferiornosti) 5. Identitet vs. zbrka identiteta, 6. Bliskost vs. Izdvojenost (izlovanost) 7. Generativnost vs. Stagnacija, 8. Integritet vs. Razocaranje (očajanje)

Vrline JA n NUMINOZNOST (božanstvenost)- moze da se oseti blagodetno prisustvo majke, “vera u sebe” n VOLJA n SVRHOVITOSTn SPREMNOST(vera u sebe, +volja, + svrhovitost) n VERNOST n NEGA n MUDROST…

E. E u teoriji psiho-socijalnog razvoja koristi bazicni princip ego psihologije: adaptaciju n i širi je na oblast socijalnog okruženja. n tome dodaje i longitudinalnu dimenziju, n stvara fleksibilniju, i tako organsku/epigenetsku mapu ljudskog razvoja n Šta je fleksibilnije ? n Adaptacija umesto determinizma

EPIGENETSKO NAČELO n “sve što raste ima svoju osnovu i iz te osnove izrastaju delovi, a svaki deo ima vreme svoje prevage, sve dotle dok svi delovi ne uzmu ucešće u oblikovanju funkcionalne celine”

Karakteristike ove EE epigenetske sheme su: n - Nijedna faza ili kriza se ne odvija kompletno/do ekstrema i iskljucivo u jednom ili drugom pravcu. n Napr. : Covek koji bi izgubio svaki osecaj nepoverenja bio bi vrlo lako eksploatisan. Neko ko bi izgubio svaki osecaj krivice bio bi socioptska licnost n- B a l a n s medju tokovima razvoja (socijalni, longitudinalni, organski) u bilo kojoj fazi je centralni element individualnog personaliteta

……… Kriza neizbezno postoji posle svake važnije faze. n Krivica napr. : u 3 f. -je signalna kriza Edipalne faze, ali se i odrasli bore sa tom fazom i tom temom i kasnije u istoj razvojonj ravni Na svakoj fazi, se vodi bitka, - “žonglira” se sa ostacima prethodne faze

Sustina Erksonove teorije je u udruživanju sve tri sfere ili toka n Individualnog zivotnog ciklusa n Transgeneracijskog sleda potomaka n Osnovnog društvenog sklopa n Dakle, n osim genetickih, fizioloskih i anatomskih cinilaca koji odredjuju prirodu JA n važni su i kulturni i istorijski uticaji koji mogu da utiču na izgradnju iracionalnih odbrana Ega i mogu da dovedu do pustošećih posledica: traume, strepnje, osećanja krivice, dakle mogu da budu uslov stvaranja ozbiljne patologije

***************** Razresenje svake krize tokom razvoja snazno zavisi od interpersonalnih zbivanja u okruzenju. Malo dete koje ne dobije hranu kada je gladno ne moze nauciti bazicno poverenje. Izdajstvo od voljenog ljubavnika/ce umanjiti kapcitete mladog odraslog/le da razvije bliskost Drustvo koje se ruga starima cini im teskim mogucnost da dostignu integitet