PRAVO FINANSIJSKIH INSTITUCIJA FINANSIJSKE INSTITUCIJE I POLITIKA CENTRALNE

PRAVO FINANSIJSKIH INSTITUCIJA FINANSIJSKE INSTITUCIJE I POLITIKA CENTRALNE BANKE Prof. Dr Halil Kalač

Sadržaj A – POSLOVNO BANKARSTVO I FINANSIJSKO TRŽIŠTE B – BANKARSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE 1. Centralna (emisiona) banka 2. Komercijalne (depozitne )banke 3. Poslovne banke 4. Univerzalne banke 5. Specionalizovane i granske banke 6. Investicione banke 7. Hipotekarne banke 8. Lombardne banke

A - POSLOVNO BANKARSTVO I FINANSIJSKO TRŽIŠTE • Poslovna banka je drugi tip učesnika na tržištu novca i može se javiti u dvostrakom odnosu. • U prvom slučaju ona može imati odnos sa centralnom bankom, a u drugom slučaju ona može imati poslovni odnos sa drugim učesnicima na tržištu novca. • Za sticanje svojstva učesnika na tržištu novca poslovna banka mora ispunajvati određene preduslove i to:

1) banka mora imati svoj žiro-račun, čije stanje svakog momenta mora biti poznato centralnoj banci, 2) banka neposredno mora biti u poslovnom odnosu sa centralnom bankom, 3) banka mora biti samostalna finansijska institucija osnovana po zakonu o bankama i imati svojstvo pravnog lica, 4) mora imati poseban organizacioni dio (službu, tehnički i kadrovski osposobljenu) za obaljanje poslova na tržištu novca.

• Poslovna banka ukoliko obalja poslove za nekog od neučesnika, mora te poslove sa drugim učesnikom obavljati samo u svoje ime, za svoj račun i uz svoju odgovornost i rizik. • Banke i druge bankarske organizacije su dominantne u odnosu na druge posredničke učesnike. • One se na tržištu kapitala mogu javiti u ulozi investitora, korisnika, komisionara i čistog posrednika. • U razvijenim zemljama tržišne ekonomije banke imaju dominantno mesto i ulogu ne samo na tržištu novca, već upravo i na tržištu kapitala. • U okviru ovih banaka može se izvršiti podjela kriterijuma načina organizovanja banaka i njihove uloge.

Banke su vremenom bile definisane kao : 1. Finansijske organizacije za razmjenu novca, 2. Institucije platnog prometa, 3. Kreditne institucije, 4. Privredna društva (mada za razliku od njih posluju pod strogom kontrolom države). Za razliku od ostalih finansijskih institucija, banke nastupaju na tržištu kao primaoci i davaoci kredita.

• Polazeći od navedenih kriterijuma u bankarske institucije ne spadaju : finansijske berze, brokerske ustanove, investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuće kompanije, poštanske štedionice, i sl. • Jedino se banke bave poslovima dugoročnog kreditiranja. • Banka predstavlja posebnu finansijsku organizaciju u okviru monetarno-kreditnog sistema koja se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita i posredovanjem u postupku plaćanja klijenata banke.

• Funkcija kreiranja novca može da se odnosi i na kreiranje novca od strane centralne banke (monetarne banke), odnosno primarnog novca. • Emitovanjem novčanica centralna banka stvara obavezu prema sebi, koju evidentira u knjigama i to obavezu prema svim subjektima koji poseduju novčanice. • Svako kreiranje primarnog novca istovremeno znači i kreiranje likvidnosti bankarskog sektora.

• • Za poslovne banke je karakteristično da mogu kreirati bankarski depozitni i žiralni novac preko kreditnih operacija, promjenom stanja deviznih rezervi i sl. Kreiranjem novca, poslovne banke stvaraju dodatnu količinu novca koja treba da je u funkciji povećanja obima novčanih transakcija izazvanih povećanjem obima proizvodnje i prometa. Likvidnost poslovne banke i faktor multiplikacije predstavljaju gornju granicu kreiranja novca od strane banke. Funkcija finansijskog posredovanja kod banaka podrazumijeva njihovu aktivnost na relaciji povezivanja različitih subjekata koji raspolažu sa finansijskim suficitom i sektora koji imaju deficit finansijskih sredstava.

Funkcija posredovanja obuhvata četiri samostalne komponente: 1. Prikupljanje raspoloživih novčanih sredstava u okviru nacionalne privrede. 2. Transformacija ročne strukture depozita. 3. Stvaranje efikasnih metoda i oblika prikupljanja i plasiranja novčanih sredstava 4. Optimalna integralnost novčanih tokova radi prevazilaženja teritorijalnih, ročnih i namenskih ograničenja. Banka u svom poslovanju primjenjuje načela koja se odnose na: likvidnost, profitabilnost, sigurnost i povjerljivost u poslovanju.

• Uloga kredita je izuzetno velika u bankarskim transakcijama, jer oni čine proces reprodukcije fluidnim. • Pored toga što dovode u međusobnu vezu neiskorišćena novčana sredstva sa naraslim potrebama klijenata za tim sredstvima, krediti posjeduju mogućnost stvaranja kupovne snage, odnosno kreiranja novog novca. • S obzirom da banka koristi efekte ekonomije obima, ona može efikasnije nego bilo koji individualni investitor da diverzifikuje svoj portfolio. • Savremena definicija pojma banke uključuje u sebe i teoriju javnog karaktera banke. • To znači, da se kroz poslovanje banke iskazuje ne samo interes akcionara banke, već i interes nacionalne ekonomije.

• Polazeći od izloženog, banka predstavlja specifični privredni i tržišni subjekt koji na bazi povjerenja posreduje u transferu tuđih sredstava na kreditnim osnovama. • Banka obavlja sve depozitne i novčane transakcije između finansijski suficitarnih i deficitarnih transaktora. • Posebno mjesto banke je u postupku sekundarne emisije novca, gde ona ispoljava visoku profitabilnost i adaptibilnost na promjene koje su prisutne na finansijskom tržištu.

BANKARSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

1. CENTRALNA (EMISIONA) BANKA • Razvojem monetarnih sistema ove banke se izdvajaju od ostalih banka i dobijaju monopol za emisionu funkciju, odnosno izdavanje novca. • Položaj i mjesto centralne banke u svakoj ekonomiji je bio specifičan, u korelaciji s razvojem finansijkih, političkih i ekonomskih okolnosti. • Međutim, karakteristično je za sve centralne banke, u svim bankarskim sistemima i u svim ekonomijama njihovo centralno mjesto (monetarna vlast) u monetarno-kreditnom sistemu i domenima uticaja i odgovornosti za privrednu aktivnost i finansijka kretanja u zemlji. • Osnovne funkcije centralne banke bile bi slijedeće:

• Osnovne funkcije centralne banke bile bi sledeće: 1. Regulisanje opticaja novca i emisije kredita, u skladu s zahtjevom likvidnosti i monetarne stabilnosti u zemlji; 2. Održavanje likvidnosti u međunarodnim plaćanjima i briga za platni bilans; 3. Očuvanje unutrašnje i međunarodne vrijednosti novca; 4. Očuvanje likvidnosti kreditnog sistema u zemlji, i vezi s tim, kontrola rada banke radi održavanja monetarne stabilnosti;

• 5. Obavljanje raznih finansijskih transakcija za račun države; • 6. Analiza novčanih i privrednih kretanja na domaćem i međunarodnom planu, saradnju s međunarodnim finansijskim institucijama i centralnim bankama drugih zemalja radi nesmetanih transakcija na međunarodnom planu. • Glavni cilj aktivnosti centralnih banaka nije ekonomska dobit, već realizacije određenih ciljeva i zadataka monetarne, odnosno ekonomske politike zemlje

• U tom smislu je najznačajnija funkcija centralne banke u regulisanju novčanog opticaja, obima kreditne aktivnosti u zemlji i održavanje monetarne stabilnosti. • Ove zadatke centralna banka izvršava preko slijedećih instrumenata: • politike eskontne stope, • politike otvorenog tržišta, • politikom obaveznih rezervi i • kvalitativnom i kvantitativnom kontrolom kredita. • Centralna banka kao monetarna vlast je osnovni i najvažniji učesnik na tržištu novca.

• Njena važnost proizilazi iz njenog mjesta i uloge koju ima i ostvaruje u funkcionisanju tržišta novca. • Najznačajnije od tih uloga bile bi: • Kao učesnik na tržištu novca ona vrši ulogu “banke banaka“ vodeći kod sebe evidenciju o stanju na računima svih poslovnih banaka i drugih učesnika na tržištu novca. • Ona je autonomna i potpuno samostalna u regulisanju, sprovođenju i propisivanju pravila ponašanja koja su obavezujuća za sve druge učesnike na tržištu novca.

• Ona samostalno donosi odluke vezane za: 1) Obim ponude izražene u povećanju ili smanjenju novčanih kontigenata; 2) Obim tražnje izražen u povećanju ili smanjenju obaveza rezerve; 3) Obim javnog duga izražen u prodaji ili kupovini hartija od vrijednosti, • Može se zaključiti da je centralna banka praktično osnivač, organizator, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih događanja i radnji koje se dešavaju na tržištu novca. • Promjene diskontne i eskontne stope, rediskontnog kontigenta, stope obavezne rezerve, obima i uslova kredita i druge aktivnosti centralne banke imaju direktan i neposredan odraz na promjene na tržištu novca, koje se prate i analiziraju od strane svih ekonomskih subjekata.

Centralna ili emisiona banka predstavlja specifičnu bankarsku instituciju monetarnog sistema koja je samostalna (ali i često pod velikim nadzorom (kontrolom) i uticajem države). Centralna banka predstavlja banku banaka i ostalih finansijskih institucija. Za emisione banke je karakteristično da direktno utiču na regulisanje i usmjeravanje monetarno kreditne politike u svakoj državi.

Emisiona banka dinamizira i stabilizuje privredne i državne aktivnosti svake zemlje. Bez obzira što je emisiona banka neprofitna institucija, njoj pripada monopolski položaj pri obavljanju svojih funkcija. Dato joj je zakonsko ovlašćenje da emituje novčanice i kovani novac. Za emisione banke je karakteristično, da su do Drugog svetskog rata bile organizovane u formi akcionarskih društava.

• Ovakav oblik funkcionisanja emisione banke bio je ranije karakterističan za socijalističke zemlje, a danas je karakterističan za zemlje u razvoju. • Drugi oblik emisione banke počiva na visokoj institucionalnoj autonomiji u odnosu na izvršnu vlast zemlje. • Za ovaj oblik organizovanja emisione banke karakteristična je veća odgovornost, jer je banka upućena na tržišne mehanizme kreiranja količine novca u opticaju i mehanizam monetarno kreditne politike. • Ovakav oblik emisionih banaka karakterističan je za visoko razvijene zemlje, kao što su SAD, Nemačka i Švajcarska.

• Za prvi model organizacije je karakteristično, da se emisione banke organizuju kao jedinstvene banke sa centralnim funkcijama. • Za drugi model organizacije je karakteristično, da se emisione banke organizuju u obliku složenih sistema sa većim brojem regionalnih emisionih banaka npr. SAD (Sistem federalnih rezervi sa 12 federalnih rezervnih banaka). • Ovaj model organizacije emisione banke često se susreće sa problemom realizacije jedinstvene kreditno-monetarne politike i decentralizovanja strategije u sprovođenju mjera kreditno-monetarne politike. • Karakteristika svih emisionih banaka, bez obzira o kojem se modelu organizacije radi, jeste da svrha njihove djelatnosti nije sticanje zarade (profita). • Većina emisionih banaka nosi u svom nazivu ime države kojoj pripada.

U savremenim uslovima poslovanja emisiona banka najčešće obavlja poslove koji se odnose na : 1. Emitovanje novčanica i kovanog novca 2. Držanje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervama 3. Regulisanje količine novca u opticaju (monetarno-kreditna i devizna politika) 4. Regulisanje likvidnosti bankarskog sistema i likvidnosti plaćanja u zemlji 5. Regulisanje plaćanja i kreditne poslove sa inostranstvom

6. Kontrolu kreditnih operacija u zemlji 7. Poslove za račun države i državnih organa 8. Organizaciju platnog prometa (obračunski centar) 9. Ostale bankarske poslove povjerene od strane države. • U nekim državama je uzimanje kredita od emisione banke sporedna pojava, dok je kod drugih država izvor likvidnosti na koje računa bankarski sistem. • Kod nekih država je zakonom isključena mogućnost kreditiranja države od strane emisione banke, dok je kod drugih država banka ovlašćena da finansira državne institucije.

2. KOMERCIJALNE (DEPOZITNE) BANKE • Osnovna karakteristika depozitnih banaka jeste da one mobilišu kratkoročne izvore (kratkoročne depozite i uloge na štednju) u cilju plasiranja sredstava na kratak rok. • Sama funkcija prikupljanja depozita od svih transaktora opredjeljuje i naziv ovih banaka. • Polazeći od ročnosti izvora, depozitne banke su usmjerene na kratkoročne plasmane i to prvenstveno za promet roba i usluga, zaliha robe i kupovinu trajnih i potrošnih dobara od strane stanovništva. • Obzirom da ta aktivnost ima komercijalni karakter, ove banke se često nazivaju i komercijalnim bankama. • Depozitna banka se odnosi i na štedionicu.

• Za depozitne banke je karakteristično da predstavljaju najbrojniju bankarsku grupu. • Skoro da nema države gdje depozitne banke ne predstavljaju osnovne finansijske posrednike. • One prikupljaju depozite i štednju od najšireg kruga klijenata iz privredne djelatnosti i vanprivredne djelatnosti. • Vodeći računa o svojoj likvidnosti i sigurnosti plasmana, depozitne banke odobravaju kredite u cilju zadovoljenja potreba klijenata za novčanim sredstvima. • Brojnost klijenata, deponenata i štediša uticala je da depozitne banke razviju široku filijalsku mrežu širom određene regije, odnosno države.

• Skoro u svim državama svijeta su dominantni depozitni i kreditni bankarski poslovi. • Depozitne banke predstavljaju osnovnu snagu kreiranja novca i održavanja likvidnosti u bankarskom sektoru. • Preko depozitnih banaka vrši se uticaj države (prije svega centralne banke) na ostvarivanje monetarno kreditne i devizne politike. • Imaju snažan uticaj na tržištu novca, jer su istovremeno najveći ponuđači i tražioci novčanih sredstava. • Depozitne banke na tržištu kapitala predstavljaju značajan faktor ponude novčanih sredstava.

• Posebno su kod depozitnih banaka razvijeni poslovi virmanskog bezgotovinskog plaćanja, elektronskog bankarstva, elektronskog novca i sl. • Aktivnost depozitnih banaka usmjerena je na plasmane javnih hartija od vrijednosti. • Dinamičan razvoj depozitnih banaka uticao je na zastupljenost skoro svih bankarskih poslova kod ovih banaka. • Njihovo opredjeljenje se temelji na pružanje kompletnih usluga svojim klijentima.

• Sve više su zastupljeni dugoročni kreditni poslovi i aktivnosti u pravcu bankarskih operacija sa hartijama od vrijednosti. • Karakteristika depozitnih (komercijalnih) banaka odnosi se na ročnu transformaciju kratkoročne depozitne pasive (visoko likvidne) u dugoročnu aktivu (manje likvidnu) što direktno utiče na njihovu nelikvidnost i nedovoljnu profitabilnost. • Karakteristika depozitnih banaka jeste da se nalaze u dvostrukoj ulozi: a) kao institucije monetarne vlasti, i b) kao nemonetarne finansijske organizacije.

• Depozitne banke kao monetarne institucije drže kod sebe transakcione depozite preduzeća i građana na osnovu kojih odobravaju kratkoročne kredite transaktorima i stanovništvu. • Depozitne banke predstavljaju transmisione mehanizme sporovođenja monetarne politike emisione banke. • Za depozitne banke je karakteristično da pored transakcionih depozita mobilišu i nemonetarne depozite i na osnovu njih odobravaju srednjoročne kredite privrednim subjektima i potrošačke kredite stanovništvu.

• Depozitne banke su nosioci likvidnosti koja se prenosi na druge tržišne transaktore. • Savremene tendencije u bankarstvu učinile su depozitne banke profitabilnim. • U praksi depozitnih banaka najviše su prisutni NOW I SVIP aranžmani. • NOW aranžmani obezbeđuju tekuća plaćanja, likvidnost i nose određenu kamatu. • Kod SVIP računa prisutan je aranžman između transaktora i banke u cilju održavanja likvidnosti u granicama ugovorene margine.

Obično banke u uslovima visoke likvidnosti automatizmom transformišu višak novčanih sredstava u kamatonosne hartije od vrijednosti. • Kamatni prinosi se dnevno obračunavaju i prenose ulagačima novčanih sredstava. • Karakteristika depozitnih banaka jeste da u poslednje vrijeme sve više učestvuju u investicionim aktivnostima kupujući i prodajući hartije od vrijednosti (HOV) na tržištu novca i na tržištu kapitala. • Za velike depozitne banke karakteristično je da organizuju finansijske konglomerate tako što organizuju djelove banaka za poslovanje sa HOV, investicionim fondovima, osiguravajućim kompanijama i sl. •

3. POSLOVNE BANKE • Ovaj oblik bankarskih organizacija predstavlja produkt visoko razvijenih zemalja tržišnog tipa privređivanja. • Poslovne banke raspolažu sa velikim sopstvenim kapitalom. • Njihova djelatnost je usmjerena ka krupnim industrijskom preduzećima (kao što su : kompanije, korporacije, koncerni i sl. ). • Za poslovne banke je karakteristično da povezuju interese finansijskog kapitala i interese industrijskog kapitala. • U aktivnostima poslovnih banaka dominiraju sopstveni poslovi, što znači da finansiraju osnivanje i proširenje sopstveih preduzeća i učešće u finansiranju drugih preduzeća.

• U poslednjih nekoliko decenija, poslovne banke se organizuju kao akcionarska društva koja imaju pravo da obavljaju sve kratkoročne i dugoročne bankarske poslove. • Karakteristično je, da se u poslednje vrijeme poslovne banke transformišu u depozitne banke. • Pojam poslovne banke u domicilnim uslovim a privređivanja nema nikakvu sličnost sa ovom vrstom bankarske organizacije. • Kod nas se pod pojmom poslovne banke podrazumijeva poslovanje banke sa privredom, javnim sektorom i stanovništvom, bez razlike da li su u pitanju depozitne investicione, specijalizovane i granske ili univezalne banke.

• Ova činjenica ukazuje, da su poslovne banke vlasnici (ili suvlasnici) većeg broja preduzeća i da na taj način (preko profita preduzeća) uvećavaju sopstveni kapital. • Poslovne banke su tipični predstavnici finansijskog kapitala, koje se na finansijskom tržištu pojavljuju sa sopstvenom emisijom HOV. • One se ne bave platnim prometom i drugim bankarskim poslovnima koju su van dometa finansiranja koncerna i trustova. • Veličina kapitala poslovnih banaka često je veća od apsorcione moći finansijskog tržišta zemlje, pa se iz tih razloga banke opredeljuju da osnivaju brojne afilijacije u najvećim svetskim finansijskim centrima.

4. UNIVERZALNE BANKE • Naziv univerzalna banka ukazuje da se radi o banci koja se bavi svim vrstama bankarskih poslova, osim emisionih poslova. • Univerzalne banke spadaju u prve organizacione oblike banaka. • Profit je bio osnovni motiv za proširenje djelatnosti banaka na veći broj bankarskih poslova. • Sa razvojem finansijskih odnosa, razvoj bankarstva je išao u pravcu specijaliziranih banaka. • Univerzalne banke predstavljaju nespecijalizirane banke (cjelovito posmatrano), putem kojih se ovladalo i sa nebankarskim sektorom usluga.

• Za univerzalne banke je karakteristična dominacija depozitnih izvora i kratkoročnih kredita. • Prisutna je tendencija kreiranja sopstvenih HOV od strane univerzalnih banaka, sa zadatkom obezbeđenja dugoročnih izvora, radi realizacije dugoročnih kredita. • Karakteristika univerzalnih banaka jeste, da razvijaju posebne organizacione djelove koji se specijaliziraju za pružanje posebnih bankarskih usluga.

• U svijetu su poznate univerzalne banke koje nude klijentima čitav niz finansijskih usluga, kako što su usluge u vezi prodaje osiguranja, transakcija sa HOV, garancija pri emisiji HOV i sl. • Univerzalne banke mogu imati akcijski kapital u drugim firmama i mogu osnivati finansijske holding kompanije. • U Evropi preovlađuju banke univerzalnog tipa sa pravom pružanja svih bankarskih usluga. • U našem domicilnom bankarstvu preovladava tip univerzalnih banaka. Univerzalne banke imaju svoje negativnosti posebno u dijelu nedovoljne upornosti na tržištu.

• Banke se bave “svim i svačim” uz mnogo propusta u pružanju bankarskih usluga. Što se tiče karakteristika univerzalnih banaka, one su podložne velikom riziku zbog njihove bliske veze sa biznisom i uloge u osiguranju i distribuciji HOV. • Univerzalne banke je teže kontrolisati jer su usko povezane sa biznisom. • Bankrot većeg broja univerzalnih banaka ne može da destabilizuje finansijski sistem jedne zemlje jer je održavanje novčane mase pod kontrolom centralne banke. • Transakcioni troškovi restruktuiranja preduzeća su daleko manji ako se ovo obavlja preko univerzalnih banaka.

• Kontrolu nad firmama univerzalne banke ostvaruju učešćem u radu upravnih i nadzornih odbora preduzeća. • Za univerzalne banke je karakteristično da efikasnije koriste ekonomiju obima, zatim da mogu “pakovati” svoje usluge tako da klijenti ne mogu imati alternativu, što povećava transakcione troškove kod datih usluga. • U praksi su često prisutne špekulacije da univerzalne banke ne savetuju objektivno svoje klijente pri kupoprodaji HOV, te da zloupotrebljavaju povjerljive informacije vezane za poslovanje klijenata.

5. SPECIJALIZOVANE I GRANSKE BANKE • • • Specijalizovane banke su dobile naziv prema bankarskim poslovima koje obavljaju za pojedine djelatnosti. Ti poslovi mogu biti izvoznog karaktera, uvoznog karaktera, poslovi sa HOV i poslovi za pojedine privredne grane (poljoprivreda, trgovina, zanatstvo i sl. ) iz tih razloga se ova vrsta banaka poistovećuje sa granskim bankama. Specijalizacija u dijelu kreditnog poslovanja daje mogućnost bankama da izvedu bolju ocjenu o bonitetu klijenata, realnoj potrebi za kreditima, daljem razvoju pojedine djelatnosti i privredne grane.

• 1. 2. 3. 4. 5. Kod nekih zemalja se formiraju sprecijalizovane banke samo za određene bankarske poslove, kao što su : Eskontne banke ( koje se bave eskontnim poslovima, odnosno kupovinom potraživanja prije roka dospijeća) Lombardne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge pokretnih stvari i robe) Hipotekarne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge nepokretnih stvari, zgrada i dobara) Devizne banke (koje se bave kupovinom i prodajom deviza) Akceptne banke ( koje obavljaju svoju kreditnu aktivnost stavljanjem akcepta na mjenicu.

• Specijalizovanim bankama se mogu smatrati i granske banke koje obavljaju bankarske poslove (u cjelini ili samo neke poslove) za pojedine djelatnosti, privredne grane i proizvodne grupacije. • Domicilna bankarska strukutra ukazuje da su neke specijalizovane i dalje zadržale u svom nazivu atribute: izvozna, investiciona, agrarna, privredna banka i sl. • Specijalizovane banke predstavljaju “manje” banke sa ograničenim brojem funkcija i lakšom kontrolom od strane države.

• Zbog navedenih specifičnosti, specijalizovane banke mogu preuzimati i veće rizike, jer njihovo bankrotsvo ne može imati katastrofalne posledice po finansijski sistem jedne zemlje. • Specijalizovane banke su pogodnije za obavljanje poslova u vezi investicionog bankarstva, preduzetničkih aktivnosti, integracije, finansijskog restruktuiranja, kreditiranja izvoza, kreditiranja agrara, trgovine i zanatstva. • Specijalizovane banke mogu obavljati bankarske poslove brzo i efikasno, uključivanjem specijalista iz pojedinih djelatnosti i privrednih grana.

6. INVESTICIONE BANKE • Investicione banke se izdvajaju u odnosu na ostale vrste banaka po svojim poslovnim funkcijama. • Investicione banke u svom finansijskom potencijalu pretežno raspolažu sa dugoročnim izvorima sredstava, tako da mogu finansirati razvojne potrebe svojih klijenata. • Prema tradicionalnom shvatanju investicione banke preuzimaju i plasiraju HOV svojih kompanija, vlada i drugih emitenata na primarnom tržištu HOV. • Takođe investicione banke pružaju brokersko-dilerske usluge na sekundarnom tržištu HOV.

• Banke koje su pored pribavljanja depozita i odobravanja kredita obavljale i poslove preuzimanja i plasiranja HOV kompanija i drugih emitenata, nazivale su se investicione banke. • Dosadašnja iskustva pokazuju da postoje tri organizacione forme invesiticionog bankarstva. Te forme su: a) ortaštvo, b) konglomeratske jedinice, i c) akcionarska društva. • Tradicionalno shvatanje investicionih banaka polazi od činjenice, da investicione banke daju impuls razvoju primarnog tržišta HOV.

• Investicione banke na primarnom tržištu ostvaruju tri povezane funkcije : a) pokreću emisiju HOV, b) preuzimaju emisiju HOV, c) plasiraju emisiju HOV. • Investicione banke na sekundarnom tržištu HOV obavljaju brokersko dilerske poslove. • Prodaja obuhvata brokersko dilerske aktivnosti, dok trgovina obuhvata arbitražu i špekulativne aktivnosti. • Investicione banke emituju i visokorizične obveznice sa odloženim plaćanjem kamata radi prikupljanja sredstava i isplate vlasnika predhodno emitovanih HOV.

• Ove banke su obično visoko zadužene organizacije jer je odnos između dugoročnih obaveza i akcionarskog kapitala dosta visok. • One izuzetno dobro upravljaju rizikom (hedžiraju), koristeći izvedene derivate: fjučerse, forvarde, opcije i svopove. • Domicilni (zemlje u tranziciji) bankarski sektor nije stvorio uslove za osnivanje specijalizovanih investicionih banaka koje bi se bavile poslovima HOV. • Umjesto organizovanja posebnih investicionih banaka, domicilni bankarski sektor se opredelio za formiranje odeljenja u postojećim bankama koja se bave poslovima investicionog bankarstva jer je nedovoljno razvijeno primarno i sekundarno tržište HOV, neizvjesni su prihodi i veliki su troškovi pri osnivanju investicionih banaka.

7. HIPOTEKARNE BANKE • Hipotekarne banke plasiraju sredstva iz svog kreditnog potencijala na duži vremenski rok, uz preuzimanje kolaterala klijenata u obliku hipoteke (nekretnine) kao pokrića i garancije za izvršeni plasman sredstava. • Hipoteka predstavlja stvarno pravo koje daje ovlašćenje poveriocu da se naplati prinudnom prodajom nekretnine ukoliko dužnik ne izmiri svoje konkretne obaveze o roku njihovog dospjeća. • Hipoteka se stiče upisom založnog prava u javne knjige. • Namirenje potraživanja se realizuje bez obzira da li je promijenjen vlasnik opterećene nekretnine ili je podijeljena opterećena nekretnina. • Predmet hipoteke je nepokretna imovina fizičkih i pravnih lica i to bez obzira na oblik svojine.

• Hipoteka se najčešće konstituiše na zemljište, građevinske objekte, instalacije ugrađene u objektima, na hale, magacine i druge prateće objekte. • Hipoteka se upisuje u novčanom iznosu u domicilnoj valuti sa hipotekarnim troškovima. • Da bi se upisala hipoteka na nekretnine neophodno je utvrditi formalno pravni bonitet i ekonomski bonitet hipoteke. • Nakon upisa hopoteke, banka odobrava hipotekarni kredit dužniku na osnovu zaključenog ugovora. • Izmirenjem obaveze od strane dužnika, hipoteka se briše a izjavu o brisanju hipoteke daje poverilac dužniku.

• Hipotekarne banke se pojavljuju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tržištu. • Na primarnom hipotekarnom tržištu dominantni su finansijski instrumenti u obliku: hipotekarnih kredita i hipotekarnih obveznica. • Na sekundarnom hipotekarnom tržištu prisutni su kreditni instrumenti i njihovi derivati koji se koriste u postupku sekjuritizacije kredita. • Na hipotekarnom tržištu se susreću kreditori i zajmotražioci koji su po finansijskoj snazi “veliki” i “mali” i koji potiču iz domicilne zemlje i iz inostranstva.

• Hipotekarno tržište je jedno od najstabilnijih tržišta, jer je u svim nacionalnim ekonomijama u njegovom stvaranju prisutna država. • U praksi postoje dva modela hipotekarnog tržišta: a) američki model, i b) evropski model. • Kod američkog modela je razvijeno sekundarno tržište i prisutna je državna agencija u velikoj mjeri. • Kod evropskog modela je prisutna hipotekarna banka i štednokreditna organizacija.

• Hipotekarne banke nastupaju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tržištu sa slijedećim hipotekarnim instrumentima : • hipotekarnim kreditima, • hipotekarnim obveznicama, • hipotekarnim založnicama, • hipotekarnim uputnicama, i • derivativnim hipotekarnim obveznicama (kolateralne i segmentirane obveznice). • Kolateralne hipotekarne obveznice počivaju na resekjuritizaciji hipotekarnih kredita dok segmentirane hipotekarne obveznici na polju hipotekarnih kredita. • Domicilni bankarski sektor još uvek nije razvio dovoljan broj hipotekarnih banaka u prvom redu zbog nedovoljno razvijenog hipotekarnog tržišta.

8. LOMBARDNE BANKE • Lombardne banke obavljaju poslove odobravanja lombardnih kredita, pri čemu sigurnost plasmana pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe i HOV. • Potvrdom o vlasništvu zaloga se prenosi na lombardnu banku (poverioca). • Lombardne banke odobravaju na lombardnom tržištu lombardne kredite. • Lombardni krediti po svojoj ročnosti spadaju u red kratkoročnih bankarskih kredita (3 -6 meseci). • Za lombardni kredit je karakteristično, da je manje važna kreditna sposobnost korisnika kredita od važnosti boniteta zaloge. • Lombardni kredit se vraća lombardnoj banci sa kamatom i ostalim troškovima i to jednokratno po njegovom dospijeću.

• Zaštita davaoca kredita može se realizovati i preko mehanizma relombarda. • Relombard predstavlja posebnu vrštu ugovora koja se sklapa između dvije banke, pri čemu prava banka (koja posjeduje zalogu) vrši prenos dotične zaloge na drugu banku, uz povlačenje novčanih sredstava od te druge banke. • Zaloga se mora čuvati u javnom skladištu, te stoga lombardni kredit nosi sa sobom i veću kamatu. • Predmet zaloge na lombardnom tržištu mogu biti: HOV, zlato i druge dragocenosti, roba uskladištena u javno skladište, roba na putu. • Za lombardnu banku je važno da postane zakoniti imalac HOV i da može sa njima raspolagati u okviru založnog prava.

• • • Lombardne HOV su u razvijenim zemljama više prisutne na sekundarnom lombardnom tržištu. Lombardni krediti se odobravaju od strane lombardnih banaka u visini 60% do 80% u odnosu na 100% zaloge lombardnih HOV. U zalogu se mogu staviti sledeće hartije od vrednosti: 1. Akcije 2. Obveznice 3. Blagajnički zapisi 4. Komercijalni zapisi 5. Certifikati

• Lombardna banka na lombardnom tržištu trguje sa lombardnim materijalom robnog i nerobnog karaktera. • Lombardni materijal robnog karaktera se odnosi na fakture i založnice koje prate robu. • Lombardni materijal nerobnog karaktera se odnosi na lombardne kredite i HOV. • Lombardna stopa predstavlja cijenu sa kojom se trguje na sekundarnom lombardnom tržištu. • Lombardna stopa veća je od eskontne stope, a manja je od kamatne stope. • HVALA!