TEORIJA I POLITIKA BILANSA 3 VEBE VRSTE BILANSA

TEORIJA I POLITIKA BILANSA 3. VEŽBE

VRSTE BILANSA Postoje različite vrste bilansa zato što postoje različiti korisnici koji imaju različite ciljeve, odnosno, različite informacione potrebe.

VRSTE BILANSA 1. Ø Bilansi prema redovnosti sastavljanja redovni bilansi - sastavljaju se redovno - prema unapred utvrđenim vremenskim intervalima Ø specijalni bilansi - sastavljaju se neredovno, u (specijalnim) prilikama - povod je posebna okolnost (događaj) koji može nastati u određenoj fazi životnog ciklusa preduzeća - uglavnom različita forma i pravila procenjivanja u odnosu na redovne bilanse

VRSTE BILANSA 1. Bilansi prema redovnosti sastavljanja REDOVNI BILANSI SPECIJALNI BILANSI 1) Set osnovnih finansijskih izveštaja (za pojedinačno preduzeće) 1) Bilans osnivanja 2) Poreski bilans 3) Bilans fuzije 3) Konsolidovani bilans (za grupu preduzeća) 4) Bilans razdvajanja sigurno se javlja 2) Bilans promene pravne forme 5) Sanacioni bilans 6) Bilans likvidacije 7) Bilans stečaja sigurno se javlja jedan od ova dva

VRSTE BILANSA 2. Bilansi prema povezanosti sa knjigovodstvom bilansi koji nastaju kao posledica zaključka računa glavne knjige - redovni finansijski izveštaji - bilans uspeha - nastaje zaključkom računa uspeha (rashoda i prihoda) i unošenjem rezultata na manju stranu računa dobitka i gubitka - bilans stanja - nastaje zaključkom računa stanja (aktive i pasive) i tzv. integracijom rezultata u stanje (rezultat se unosi na manju stranu računa izravnanja) Ø

VRSTE BILANSA 2. Bilansi prema povezanosti sa knjigovodstvom bilansi koji se sastavljaju manje ili više nezavisno od knjigovodstva - većina specijalnih bilansa ima ovakav karakter - bilans osnivanja (osnovu za njegovo sastavljanje predstavlja inventar, a ne završni bilans kao što je to slučaj sa preduzećima koja kontinuirano posluju) - stečajni bilans (stečajni upravnik ima obavezu da sastavi stečajni bilans i to na osnovu inventara, drugačija kalasifikacija imovine i obaveza nego u redovnim bilansima) Ø

VRSTE BILANSA 3. Bilansi prema globalnoj svrsi iskazivanja (cilju sastavljanja) imovinski (status) bilansi - osnovni cilj je utvrđivanje što tačnije vrednosti imovine i obaveza, odnosno sopstvenog kapitala - dolazi do formalnog i materijalnog bilansnog diskontinuiteta - drugačija pravila procenjivanja u odnosu na redovne bilanse (tekuće cene, likvidacione vrednosti) - ne sadrži pozicije razgraničenja - većina specijalnih bilansa ima ovaj karakter (stečaj, likvidacija, fuzija, razdvajanje) Ø

VRSTE BILANSA 3. Bilansi prema globalnoj svrsi iskazivanja (cilju sastavljanja) bilansi utvrđivanja rezultata - osnovni cilj je što tačnije utvrđivanje rezultata - nema formalnog i materijalnog bilansnog diskontinuiteta - reč je o redovnom bilansu stanja koji ima pomoćnu funkciju – da se što pravilnije periodizira rezultat - dominira princip istorijskog troška - sadrži pozicije razgraničenja (prihvata sve ono što još uvek nisu prihodi odnosno rashodi) Ø

VRSTE BILANSA 4. Bilansi prema merodavnosti pravnih normi poslovni bilansi - osnovu za sastavljanje predstavljaju odredbe trgovačkog (privrednog) prava - kod nas Zakon o računovodstvu (koji obavezuje na primenu MRS i MSFI) - u SAD to su Zakon o HOV (1933) i Zakon o berzanskom poslovanju (1934); u Velikoj Britaniji to je Zakon o kompanijama; u Nemačkoj to je HGB (Nemački trgovački zakonik) - osnovni cilj je utvrđivanje raspodeljivog rezultata Ø

VRSTE BILANSA 4. Bilansi prema merodavnosti pravnih normi poreski bilansi - osnovu za sastavljanje predstavljaju odredbe poreskog prava - kod nas Zakon o porezu na dobit - osnovni cilj je utvrđivanje oporezivog rezultata - osnovica od koje se polazi u poreskom bilansu jeste dobitak/gubitak utvrđen u poslovnom bilansu - nakon toga vrše se odgovarajuće korekcije prihoda i rashoda - i dolazi se do oporezive dobiti Ø

VRSTE BILANSA 4. Ø Bilansi prema merodavnosti pravnih normi poreski bilansi DOBITAK (GUBITAK) IZ POSLOVNOG BILANSA NEOPHODNE KOREKCIJE PRIHODA I RASHODA OPOREZIVA DOBIT

VRSTE BILANSA 4. Bilansi prema merodavnosti pravnih normi poreski bilansi - rashodi koji se u celosti priznaju (troškovi zarada) - rashodi koji se priznaju u ograničenom procentu (za troškove reklame 5% od ukupnih prihoda, za donacije kulturnim ustanovama 1, 5% od ukupnih prihoda) - rashodi koji se uopšte ne priznaju (novčane kazne, donacije političkim organizacijama) - rashodi koji se priznaju pod određenim uslovima (troškovi materijala po metodi prosečne cene i FIFO metodi) Ø

VRSTE BILANSA 5. Bilansi prema području informisanja interni bilansi - sastavljaju se za potrebe intrenih korisnika - imaju veliku iskaznu moć - nemaju strogo propisanu formu i sadržinu (nisu pod uticajem zakonske regulative) - tipičan predstavnik je kratkoročni (mesečni) bilans uspeha sastavljen na dobrovoljnoj osnovi u pogonskom knigovodstvu - mogu se sastavljati i za uže delove preduzeća (profitne centre, linije proizvoda, pojedinačne proizvode) u cilju donošenja pojedinačnih poslovno – finansijskih odluka Ø

VRSTE BILANSA 5. Bilansi prema području informisanja eksterni bilansi - sastavljaju se prevashodno za potrebe eksternih korisnika (poverioci, vlasnici, država i sl. ) - mogu ih koristi i interni korisnici (uprava preduzeća) - forma i sadržina su pod jakim uticajem zakonske i profesionalne regulative - sastavljaju se za preduzeće u celini ili za grupu preduzeća - manja iskazna moć se postiže manjim stepenom raščlanjavanja pozicija BS i BU, kao i unošenjem samo osnovnih podataka o razvoju preduzeća u izveštaj o poslovanju Ø

VRSTE BILANSA 6. Ø Bilansi prema broju uključenih preduzeća pojedinačni bilansi - osnovni set finansijskih izveštaja za pojedinačno preduzeće Ø zbirni bilansi - sastavljaju ih dva ili više pravno i ekonomski samostalna preduzeća koje vezuje neki zajednički interes - nastaju prostim sažimanjem pozicija BS i BU - pri čemu se ne vodi računa da li su bilansi pojedinačnih preduzeća raščlanjeni na isti način i da li su korišćene iste metode i pravila procenjivanja - iskazna moć je mala

VRSTE BILANSA 6. Bilansi prema broju uključenih preduzeća zajednički bilansi - sastavljaju ih dva ili više pravno ali ne i ekonomski samostalna preduzeća - holding kompanija ili koncern (investitor koji vrši kontrolu) utiče na poslovno – finansijsku politiku drugih, zavisnih preduzeća - oni zajedno čine grupu preduzeća - da bi se izvršilo sažimanje istovrsnih pozicija BS i BU neophodno je da budu ispunjene određene formalne i materijalne pretpostavke (usklađenost kontnih planova, jednako raščlanjavanje pozicija BS i BU, isti dan bilansa, jedinstvena pravila za procenjivanje i sl. ) - iskazna moć je veća nego kod zbirnog bilansa Ø

VRSTE BILANSA 6. Bilansi prema broju uključenih preduzeća konsolidovani bilansi - osnovu za njihovo sastavljanje čine zajednički bilansi - neophodno je iz zajedničkih bilansa isključiti (konsolidovati): 1. interna učešća 2. interna potraživanja 3. interne obaveze 4. interne prihode i rashode Ø - stalnost kruga konsolidovanja mora postojati - imaju najveću iskaznu moć

VRSTE BILANSA 7. Bilansi prema tehnici sastavljanja bruto bilansi - u osnovi se nalazi poštovanje bruto principa (načelo jasnosti) - zabranjeno saldiranje pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda (npr. potraživanja i obaveza, poslovnih prihoda i poslovnih rashoda) - zabranjeno sažimanje pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda (npr. posebno iskazivanje potraživanja od kupaca i od dobavljača po osnovu datih avansa, indirektno otpisivanje stalne imovine) Ø

VRSTE BILANSA 7. Bilansi prema tehnici sastavljanja neto bilansi - u osnovi se nalazi poštovanje neto principa (manja jasnost i iskazna moć nego kod bruto bilansa) - dozvoljeno saldiranje pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda (saldiranje prihoda i rashoda – u BU samo pozicije dobitaka i gubitaka) - dozvoljeno sažimanje pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda (zajedno se prikazuju potraživanja od kupaca i od dobavljača po osnovu datih avansa, direktan otpis osnovnih sredstava – samo sadašnja vrednost) - U kojim situacijama je dozvoljeno sastavljati neto bilanse (bilanse po neto principu)? Ø

VRSTE BILANSA 8) Bilansi prema dužini bilansnog perioda Ø Ø 9) Bilansi prema vremenu koje pokrivaju Ø Ø 10) bilans otvaranja (nije isto što i bilans osnivanja) kratkoročni međubilansi godišnji bilansi totalni (završni) bilans projektovani (planski) bilansi stvarni bilansi Bilansi prema karakteru bilansnih veličina Ø Ø bilansi stanja bilansi kretanja

PRIMERI ZA VEŽBANJE 1) 2) Preduzeće „M“ d. o. o. je odlučilo da sledeće godine izađe na „Beogradsku berzu“. Za tu potrebu preduzeće je angažovalo računovođu u cilju sastavljanja odgovarajućeg bilansa. O kom bilansu je reč i u koju vrstu bilansa spade prema kriterijumu redovnosti sastavljanja? Menadžment preduzeća interesuje profitabilnost nove linije proizvoda i za tu svrhu zahteva od upravljačkog računovođe sastavljanje posebnog bilansa uspeha u kojem će posebno biti istaknut podatak o veličini kontribucione marže. O kojoj vrsti bilansa je reč polazeći od kriterijuma područja informisanja?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 3) Koja tehnika sastavljanja je primenjena na bilansu prikazanom na slici? Aktiva BILANS STANJA 1. Dugoročna 50. 000 finans. ulaganja 2. Zalihe 30. 000 3. Menična potraživanja 20. 000 4. Tekući račun 10. 000 1. 2. 3. 4. Ukupno: 110. 000 Pasiva Akcijski kapital 40. 000 Rezerve 15. 000 Dugoročne obaveze 30. 000 Dobavljači 25. 000 110. 000

PRIMERI ZA VEŽBANJE 4) Preduzeća „Krug“ i „Zemlja“ žele da pokrenu postupak spajanja radi postizanja odgovarajućih sinergetskih efekata. Obaveza sastavljanja koje vrste bilansa postoji u datoj situaciji? 5) Ukoliko se preduzeće prilikom sastavljanja bilansa oslanja na Zakon o porezu na dobit, o kojoj vrsti bilansa je reč? Ovaj bilans predstavlja jednu od vrsta bilansa prema kom kriterijumu?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 6) Preduzeće je u poslovnom bilansu iskazalo neto gubitak u iznosu od 250. 000 dinara, dok je iste godine obračunalo poresku obavezu u iznosu od 15. 000 dinara. Koliko iznosi razlika između neto rezultata i oporezivog rezultata?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 7) 8) Preduzeće „Polo“ je zapalo u finansijske teškoće (generiše gubitke već duži niz godina i preti mu prezaduženost). Pokrenut je stečajni postupak i kako bi se poverioci ubedili da je za preduzeće bolje da krene u proces restrukturiranja nego da se nad njim pokrene postupak prinudne likvidacije, stečajni upravnik pristupa sastavljanju odgovarajućeg bilansa. O kom bilansu je reč i u koju vrstu bilansa spada prema redovnosti sastavljanja? Revizor je, posmatrajući Izveštaj o finansijskom položaju preduzeća “Beta”, naišao na poziciju “Interna potraživanja”. Uzimajući broj uključenih preduzeća kao kriterujum, o kojoj vrsti bilansa sigurno nije reč?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 9) Na osnovu datih podataka sastaviti zbirni i konsolidovani bilansa stanja. Bilansne pozicije Bilans stanja “A” Bilans stanja “B” 1. Interna potraživanja 10. 000 - 2. Ostala potraživanja 25. 000 Ukupna aktiva 35. 000 25. 000 1. Interni dobavljači - 10. 000 2. Eksterni dobavljači 5. 000 3. Ostala pasiva 30. 000 10. 000 Ukupna pasiva 35. 000 25. 000 Zajednički bilans stanja Konsolidovani bilans stanja

PRIMERI ZA VEŽBANJE 9) Na osnovu datih podataka sastaviti zbirni i konsolidovani bilansa stanja. Bilansne pozicije Bilans stanja “A” Bilans stanja “B” Zajednički bilans stanja Konsolidovani bilans stanja 1. Interna potraživanja 10. 000 - 2. Ostala potraživanja 25. 000 50. 000 Ukupna aktiva 35. 000 25. 000 60. 000 50. 000 1. Interni dobavljači - 10. 000 - 2. Eksterni dobavljači 5. 000 10. 000 3. Ostala pasiva 30. 000 10. 000 40. 000 Ukupna pasiva 35. 000 25. 000 60. 000 50. 000

PRIMERI ZA VEŽBANJE 10) Ukoliko osnovni set finansijskih izveštaja čine sledeći izveštaji: sažeti bilans stanja sažeti bilans uspeha sažeti izveštaj o promenama na kapitalu sažeti izveštaj o tokovima gotovine izabrane napomene sa objašnjenjima Možemo očekivati da je primenjena koja tehnika sastavljanja finansijskih izveštaja? O kakvom tipu finansijskog izveštavanja je ovde reč?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 11) U koju vrstu bilansa prema području informisanja spada sledeći bilans?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 12) Zbog čega zajednički bilansi imaju veću iskaznu moć u odnosu na zbirne bilanse, a zbog čega imaju manju iskaznu moć u odnosu na konsolidovane bilanse? 13) Zbog čega se kao poreski organ ne biste složili sa činjenicom da bi poreski bilans trebalo sastavljati primenom računovodstvenih standarda? 14) Pretpostavimo da ste se zaposlili kao računovođa u nekom preduzeću i da dobijate zahtev od direktora sektora da sastavite dva paketa izveštaja – jedan uz primenu Zakona o računovodstvu a drugi uz primenu US GAAP (američki računovodstveni standardi). Šta bi mogao da bude uzrok takvog zahteva? 15) Preduzeće „MV Invest“ je zaključilo ugovor sa vlasnicima preduzeća „Agrar trade“ koji mu omogućava kontrolu ključnih poslovnih procesa u preduzeću „Agrar trade“? Da li preduzeće „MV Invest“ ima obavezu sastavljanja konsolidovanih bilansa? 16) Koji je osnovni uzrok pojavljivanja pozicija Odložena poreska sredstva i Odložene poreske obaveze?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 17) Na osnovu datih podataka sastaviti zbirni i konsolidovani bilansa stanja. Bilansne pozicije Bilans stanja “A” Bilans stanja “B” 1. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 120. 000 - 2. Kupci u zemlji 80. 000 110. 000 3. Tekući račun 10. 000 55. 000 Ukupna aktiva 210. 000 165. 000 1. Sopstveni kapital 140. 000 150. 000 2. Dobavljači u zemlji 40. 000 5. 000 3. Ostala pasiva 30. 000 10. 000 Ukupna pasiva 210. 000 165. 000 Zajednički bilans stanja Konsolido-vani bilans stanja

PRIMERI ZA VEŽBANJE 17) Na osnovu datih podataka sastaviti zbirni i konsolidovani bilansa stanja. Bilansne pozicije Bilans stanja “A” Bilans stanja “B” Zajednički bilans stanja 1. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 120. 000 - 120. 000 2. Kupci u zemlji 80. 000 110. 000 190. 000 3. Tekući račun 10. 000 55. 000 65. 000 Ukupna aktiva 210. 000 165. 000 375. 000 1. Sopstveni kapital 140. 000 150. 000 290. 000 2. Dobavljači u zemlji 40. 000 5. 000 45. 000 3. Ostala pasiva 30. 000 10. 000 40. 000 Ukupna pasiva 210. 000 165. 000 375. 000 Konsolido-vani bilans stanja

PRIMERI ZA VEŽBANJE 17) Na osnovu datih podataka sastaviti zbirni i konsolidovani bilansa stanja. Bilansne pozicije Bilans stanja “A” Bilans stanja “B” Zajednički bilans stanja Konsolido-vani bilans stanja 1. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 120. 000 - 2. Kupci u zemlji 80. 000 110. 000 190. 000 3. Tekući račun 10. 000 55. 000 65. 000 Ukupna aktiva 210. 000 165. 000 375. 000 255. 000 1. Sopstveni kapital 140. 000 150. 000 290. 000 170. 000 2. Dobavljači u zemlji 40. 000 5. 000 45. 000 3. Ostala pasiva 30. 000 10. 000 40. 000 Ukupna pasiva 210. 000 165. 000 375. 000 255. 000

PRIMERI ZA VEŽBANJE 17) Na osnovu datih podataka sastaviti zbirni i konsolidovani bilansa stanja. Bilansne pozicije 1. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Konsolidovani bilans stanja - 2. Kupci u zemlji 190. 000 3. Tekući račun 65. 000 Ukupna aktiva 255. 000 1. Kapital koji pripada većinskim vlasnicima 140. 000 2. Manjinski interes (Učešće bez prava kontrole) 30. 000 3. Dobavljači u zemlji 45. 000 4. Ostala pasiva 40. 000 Ukupna pasiva 255. 000

PRIMERI ZA VEŽBANJE 17) Koja tehnika sastavaljanja finansijskih izveštaja je primenjena u konkretnoj situaciji? Koji računovodstveni standard je primenjen prilikom sastavljanja prikazanog finansijskog izveštaja?

PRIMERI ZA VEŽBANJE 18) Ukoliko posmatramo poziciju Nematerijalna imovina u dva navedena slučaja šta možemo zaključiti o tehnici sastavaljanja finansijskih izveštaja koja je primenjena u slučaju a) odnosno u slučaju b)? a) b)