PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA FRUSTRACIJA Frustracija ili

PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

FRUSTRACIJA • Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu • Osećanje frustracije – svrsishodno, ima motivišuće dejstvo na subjekt, podstiče ga da uloži dodatne napore kako bi ostvario svoju želju • Frustracija – unutrašnje subjektivno osećanje; ovaj termin je potrebno razlikovati u odnosu na frustrirajuću situaciju

Želja ili potreba dovodi do akcije, akcija postiže cilj, a cilj zadovoljava potrebu/želju OSUJEĆENJE/ PREPREKA AKCIJA POTREBA ŽELJA CILJ OSUJEĆENJE/ PREPREKA

FRUSTRACIJA • Da bi se razvilo osećanje frustracije, potrebno je da postoji potreba ili želja za nekim objektom ili stanjem, čije zadovoljenje onda mora biti zaprečeno nekim uzrokom • Frustracija – veoma pojačana želja u situaciji kada je želja/ostvarenje želje suočeno sa preprekom • Frustracija je afirmacija želje i potvrda da subjekt nije od nje odustao • Šta može biti prepreka na putu ka ostvarenju želje/potrebe?

FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU • Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju • Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije • Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija” • Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće, poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl

Izvori frustracija: 1. Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete kolači na polici) 2. Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (npr. roditelji – dete) 3. Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština. . . )

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja: a) b) Realističko reagovanje na frustracije Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Realističko reagovanje na frustracije: Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju: • • povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom, promena u načinu pristupanja problemu, svesna zamena cilja, Indirektna, posredna zamena cilja

Odbrambeni mehanizmi • • Potiskivanje/represija Reakciona formacija Poricanje/negiranje Identifikacija Kompenzacija Sublimacija Regresija Racionalizacija

ODBRAMBENI MEHANIZMI • RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi • Sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije • -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava se i potcenjuje • “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja kao veliki i značajan

IDENTIFIKACIJA • Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd • Navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima

REPRESIJA • Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti • Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo

REGRESIJA • Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst

KOMPENZACIJA • Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti • Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u oblasti u kojoj postoji hendikep • Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko govorništvo

SUBLIMACIJA • Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat • Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne prirode

NEGIRANJE/PORICANJE • Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti • Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine • Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u njegovu korist

REAKCIONA FORMACIJA • Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost • Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj • Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se pretvaraju u preterane moraliste - čistunce

VEŽBA Dajte primere za svaki od navedenih odbrambenih mehanizama

Odbrambeni mehanizmi • • Potiskivanje/represija - motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti Reakciona formacija - potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost Poricanje/negiranje - odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti Identifikacija - motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd Kompenzacija - zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti Sublimacija - zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat Regresija - vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja Racionalizacija - umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi

POTREBE

MASLOVLJEVA HIJERARHIJA POTREBA Pet nivoa različitih prirodnih (fizioloških) i duševnih (psiholoških) potreba koje se nastoje ispuniti određenim redom Realizacija samog sebe Poštovanje Socijalne potrebe Potrebe za sigurnošću Fiziološke potrebe

MASLOV je motive rasporedio na sledeći način: • Fiziološke potrebe: odmor, spavanje, kretanje, želja za stanjem dobre forme, zdravlja. . . • Potrebe za sigurnošću: obezbeđivanje stabilnih finansijskih izvora, potreba za jasnim informacijama, imati odgovore u slučaju incidenata/kriza, imati jasno podeljene uloge i zadatke, jasno razumeti sankcije i nagrade

• Socijalne potrebe: potreba da smo dobro primljeni u grupi, da smo cenjeni, da nismo odbijeni, da doživimo pozitivne emocije vezane za grupu, da imamo uzore, diviti se, slediti druge, da nađemo svoju ulogu, da poštujemo mesto i ulogu svakog pojedinca u grupi • Poštovanje: biti među najboljima, biti najbolji, da drugi prepoznaju i dodele poštovanje, biti poštovan kao ličnost, biti drugačiji, imati moć, snagu, imati prepoznatljive rezultate

• Realizacija samog sebe: • • • Imati viziju života i posla, imati dugoročne ciljeve, napredovati prema ciljevima, biti kreativan, raditi na samostalan način, imati jasnu predstavu šta se želi postići u životu i poslu

SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI IZVORI FRUSTRACIJE

IZVORI FRUSTRACIJE • Kada subjekta sprečavaju spoljašnje okolnosti u nastojanju da ostvari svoju želju ili potrebu – spoljašnji izvor frustracije • Unutrašnji izvor frustracije nalazi se u samom subjektu koji istovremeno želi neki objekat i sebe sprečava da stupi u akciju kako bi ostvario tu želju • Unutrašnji konflikt, konflikt između dva dela ličnosti, dve psihičke strukture – deli subjekta na deo koji nešto želi i drugi deo koji mu to zabranjuje i odvraća ga od toga

• Samofrustracija – sposobnost frustriranja sopstvene želje, jedan od osnovnih mehanizama upravljanja sobom, samokontrole i samodiscipline • Nedovoljna samofrustracija – niska tolerancija na frustraciju koja kasnije može eskalirati • Preterana samofrustracija – kada ljudi dozvoljavaju ispunjenje nekih zdravih želja sebi ne • Adekvatna samofrustracija – racionalna procena od kojih želja treba odustati

INFANTILNA FRUSTRACIJA • Mala deca dramatično doživljavaju spoljašnju frustraciju neke njihove želje • Dete ne pravi razliku između sebe i svoje želje, pa roditeljsko odbijanje ispunjenja želje shvata kao odbacivanje i nevoljenje • Nemogućnost da se napravi razlika, mešavina osećanja frustracije i osećanja odbačenosti – infantilna frustracija • Dete dodatno ulaže napore kako bi nateralo roditelje da mu ispune želju, ali pre svega, u potrebi da potvrdi da je prihvaćeno i voljeno

VEŽBA: dečije želje 1. dete koje želi da se igra kada je vreme za odlazak na spavanje 2. dete koje želi da mu se kupi još jedna u nizu igračaka 3. dete koje želi da jede čokoladu pre ručka Formulišite šta ćete reći detetu i kako ćete se postaviti u datoj situaciji detetove želje

INFANTILNA FRUSTRACIJA • Kada roditelji popuštaju i ispunjavaju detetove želje i kada to postane hronični obrazac oblikuje se razmaženo dete koje ima nizak nivo tolerancije na frustracije • Razvijanje deteta u pravcu da je ono sposobno da podnese osećanje nezadovoljstva i da kasnije samo odustane od ispunjenja nekih svojih želja (ostvari samofrustraciju), jedan je od osnovnih zadataka socijalizacije i izgradnje detetove ličnosti

• Kada roditelji nedovoljno socijalizuju dete da ono prevaziđe osećanje infantilne frustracije, dete ostaje na infantilnom nivou i pokazuje da nije u stanju da podnosi frustriranost svojih želja • Ovo dete kada odraste ima nisku toleranciju frustracije, ispoljava snažno i neadekvatno osećanje frustracije, odustaje od udaljenih želja i nema razvijen mehanizam samofrustracije

ZADOVOLJSTVO

ZADOVOLJSTVO • Osećanje koje subjekt oseća kada procenjuje da je zadovoljio neku svoju važnu želju - zadovoljstvo • Svrha zadovoljstva – nagrađivanje subjekta za ponašanje kojim je postigao ostvarenje želje, čime se razvija, učvršćuje ili pojačava dato ponašanje • Zadovoljstvo – osećanje, nastaje usled zadovoljenja želje, posledica je psihičkog reagovanja, često je prati uzbuđenost (aktivacija simpatičkog nervnog sistema) • Prijatnost – oset, nastaje usled zadovoljenja potrebe, posledica je telesnog reagovanja na spoljašnje i unutrašnje draži, prati je smirenost i imobilizacija organizma (dominacija parasimpatičkog nervnog sistema)

ZADOVOLJSTVO, SREĆA, RADOST • Zadovoljstvo osećamo kada zadovoljimo neku želju, a sreću kada zadovoljimo neku od naših najvažnijih želja • Radost – posebna vrsta zadovoljstva vezana za budućnost, izvesnost da će neka želja biti ispunjena • Samozadovoljstvo – subjekt je zadovoljan sobom, zadovoljan je nekim svojim ponašanjem koje je proizvelo zadovoljenje želje • Osećanje olakšanja – rezultat je readaptacije, uvek mu prethodi neko neprijatno osećanje koje subjekta pokreće na adaptivne aktivnosti

ZADOVOLJSTVO • Zadovoljenje potreba povezano je sa preživljavanjem • Zadovoljenje želja povezano je sa kvalitetom života • Trenutno zadovoljstvo i udaljeno zadovoljstvo često su u konfliktu • Uživanje, traženje zadovoljstva i prijatnosti može postati dominantan motiv ličnosti koji određuje njen celokupan životni stil • Hedonizam – konstantno traženje zadovoljstva, prenaglašeno izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih osećanja

HEDONIZAM • Određeno “uslovljavanje” ljubavi, postavljanje granica potrebno je da bi dete uspostavilo princip realnosti • Ukoliko se detetu pružanje ljubavi ničim ne uslovljava, dete ne nauči da toleriše i prevaziđe osećanje nezadovoljstva • Roditelji mu ispunjavaju sve želje, pa ono, kad odraste, očekuje, kako od partnera, tako i od ostalih da mu ispunjavaju želje i da ga “ispunjavaju” zadovoljstvom

HEDONIZAM: ZADOVOLJSTVO KAO SMISAO ŽIVOTA • Hedonisti su razmažene osobe koje pokušavaju da rekonstruišu svoju infantilnu situaciju iz detinjstva • Osnovni princip organizovanja života je izbegavanje neprijatnosti i postizanje prijatnosti – isključivanje oblika ponašanja povezanih sa osećajem neprijatnosti poput, rada, odgovornosti za druge itd • Uloga (uobraženog) bolesnika

• Infantilna frustracija kod odrasle osobe odlikuje se preteranim intenzitetom frustracije – za osobu nepodnošljivim, koji ona ne može izdržati; frustracija je nediferencirana od osećaja odbačenosti, i osoba ispoljava teškoće da upravlja sobom • Osobe niske tolerancije frustracije imaju uverenje da po svaku cenu moraju ostvariti svoju želju, u protivnom se suočavaju sa nepodnošljivom patnjom • Iz istih razloga, one su usmerene samo na kratkoročne životne ciljeve

Pitanja koja prate temu: • • • Šta je frustracija? Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije? Koji su načini razrešavanja/odgovora na frustracije? Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje? Šta označava termin frustraciona tolerancija? U čemu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na frustraciju? Koji su oblici realističnog reagovanja na frustraciju? Šta je infantilna frustracija na dečijem uzrstu i koje su njene posledice po dete? Koje su odlike infantilne frustracije kod odraslih? Šta označava hedonizam?

HVALA NA PAŽNJI!