Emocionalni razvoj PREDAVANJA IZ RAZVOJNE PSIHOLOGIJE KOMPONENTE EMOCIJA

Emocionalni razvoj PREDAVANJA IZ RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

KOMPONENTE EMOCIJA �Prema onome što saznajemo, mi reagujemo tako što doživljavamo i svoj subjektivni odnos , pozitivan ili negativan. �Ta reakcija može biti u vidu afektivnog tona: jednostavan doživljaj priatnosti ili neprijatnosti, ili može da uključuje i složene doživljaje koje nazivamo emocijama ili osećanjima. �Odsustvo emocija bi učinilo doživljavanje našeg sveta siromašnijim, uskraćeno za neke najfinije nijanse. �Po istančanosti emocija najviše se razlikujemo od životinja.

KOMPONENTE EMOCIJA �Svaka emocija ima tri komponente: 1. Fiziološke promene 2. Promene u spoljašnjem ponašanju 3. Subjektivni doživljaj emocija

FIZIOLOŠKE PROMENE �Sastavni deo emocionalne reakcije. �Najvažnije su promene i procesi na nivou sledećih organa: srca i krvnih sudova, disanja, opšteg metablizma, promene u nivou šećera u krvi, povećanje ili smanjenje otpornosti organizma na spoljašnje povrede. �Biološka funkcija promena: osposobljavaju organizam za opasnost, koja je izazvala emocionalno stanje (izneneđenje, gnev, strah. . . ). �Pripremaju organizam ili za borbu ili za bežanje iz opasne situacije. �Ne samo situacije opasne po život, već i u međuljudskim odnosima, nemaju svoj biološki smisao, nećemo se boriti ili bežati.

PROMENE U SPOLJAŠNJEM PONAŠANJU �Ono što nazivamo izražavanjem ili ekspresijom emocija. �Prvenstveno pokreti lica, pre svega pokreti mišića oko očiju i oko usta, onda i pokreti tela i promene glasa. �Sve navedeno učestvuje u neverbalnoj komunikaciji. Prema nekim istraživanjima ona ima čak pet puta jači utisak od verbalne. �Uvek se više veruje neverbalnoj nego verbalnoj, jer ju je teže kontrolisati.

SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ EMOCIJE �Odnosi se pre svega na doživljaj prijatnosti ili neprijatosti govorimo o prijatnim i neprijatnim emocijama. �Uključuje i svest o telesnim promenama koje imamo pri emocionalnom reagovanju, kao i opažaje, predstave ili misli uz koje se osećanja vezuju. �Detektor laži je upravo zasnovan na registrovanju telesnih promena kod emocija. Bolje dokazuje nevinost nego krivicu. Ne smatra se dovoljnim dokazom na pri osudi zločina.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI �Neke profesije traže stalno izlaganje osoba intenzivnim emocijama. �To može dovesti do oštećenja onih organa koji najviše učestvuju u emocionalnim reakcijama. �Telesni poremećaji nastali na ovakvoj emocionalnoj podlozi se nazivaju psihosomatski poremećaji.

RAZLIKE U IZRAŽAVANJU EMOCIJA �Razlike u kulturama, neke kulture traže da se emocije više kontrolišu a neke manje. �Uopšteno, štetno je uzdržavanje od emocionalnog ispoljavanja. �Razlike među polovima. Već od detinjstva dečaci se upućuju na kontrolisanje emocija i njihovog izražavanja, za razliku od devojčica. U situacijama gde se traži emocionalno reagovanje, muškarci su uzdržani.

KARAKTERISTIKE EMOCIJA KOD DECE Dečje emocije su površinske (ne površne). Površinske u tom smislu da ne zahvataju unutrašnje organe kao kod odraslih. Posle izrazito uznemirujućih doživljaja odraslima treba i po nekoliko sati da se povrate, dok deca lako prelaze iz jedne emocije u drugu. Kratkotrajne su. U stanju su u sekundi da iz plača pređu u osmeh. Vrlo retko duže vremena ostaju u nekom emocionalnom stanju, emocije se brzo gube čak i u slučajevima bolnih doživljaja.

KARAKTERISTIKE EMOCIJA KOD DECE Češće su i brže se smenjuju. U toku dana su deca sposobna da dožive u više navrata ekstremna osećanja. Odrasli to mogu samo uz pomoć psihoaktivnih supstanci, ili u slučaju psihijatrijskih poremećaja. Dečje emocije su snažne i u trenutku doživljavanja u potpunosti prožimaju dečju svest. Uprkos navedenim karakteristikama, emocije kod dece su snažna osećanja i odrasli ne treba da ih zanemaruju.

RAZVOJ DEČJIH EMOCIJA Razvoj emocija prema Katarini Bridžes Broj dečjih emocija povećava se sa uzrastom. Istraživanja su vršena na deci do pet godina. Opisala je proces diferencijacije emocija koji se postepeno odvija. Diferencija je rezultat sazrevanja i uslovljavanja.

Proces diferencijacije emocija �Po rođenju postoji jedna emocija, neizdiferencirano uzbuđenje. Sve ostale emocije se razvijaju iz nje. �Kraj 1. meseca: uznemirenost, kao negativna reakcija. Kraj 2. meseca: zadovoljstvo, pozitivna. Obe ove emocije se brzo i često smenjuju. �Od 3. do 6. meseca: iz stabla uznemirenosti se granaju: gnev, gađenje i strah. �Od 9. do 12. meseci iz stabla zadovoljstva se granaju: oduševljenje i naklonost.

Proces diferencijacije emocija �Oko 13. meseca: naklonost se diferencira na naklonost prema odraslima i prema deci. �Oko 15. meseca: iz negativnog stabla: ljubomora. �Oko 21. meseca: iz pozitivnog stabla: radost. �Od 2. do 5. godine nastaju: stid, strepnja, zavist, razočaranje, nada. Uzrasti su dati samo kao orijentacija, pokazuju tendencije u razvoju emocija.

Levisov model emocionalnog razvoja �Noviji model, većinom se slaže sa šemom K. Bridžes. �Bazira se na razvoju emocija u prve tri godine života, to je period u kom se odvijaju najvažnije promene u emocijama čoveka. �Pri rođenju deca imaju bipolarni emocionalni život. Sa jedne strane postoji opšta uzbuđenost praćena plakanjem. Sa druge strane postoji zadovoljstvo praćeno pažnjom i reakcijama na sredinu.

Levisov model emocionalnog razvoja �Interes za okolinu i obraćanje pažnje na stimuluse iz sredine se javljaju na samom početku života. �Emocionalni život ovaj autor diferencira u prvoj polovini života na tri aspekta: na jednom polu se javlja zadovoljstvo iz kog nastaje sreće, na sredini se nalazi interesovanje za okolinu iz kog nastaje iznenađenost, a na drugom polu se nalazi uznemirenost iz kog nastaju tuga, gađenje, bes i strah.

Razvoj emocija do treće godine života Sreća PRIMARNE EMOCIJE Zadovoljstvo Interesovanje Uznemirenost Iznenađenost Tuga, gađenje bes, strah Sram Zavist empatija Prihvatanje i zadržavanje standarda i pravila Svesnost Sram, ponos, stid, krivica