Emocionalni razvoj ta su emocije Emocija je uzbueno

Emocionalni razvoj

Šta su emocije? Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim stimulusom ili situacijom na koju on usmerava aktivnost. Emocije se ispoljavaju na fiziološkom, doživljajnom i ponašajnom planu (Sroufe, 1996)

Emocionalni ton Emocionalni (afektivni) ton je emocionalna boja koja prati celokupno doživljavanje i ponašanje osobе.

Afekat je emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, ima veliki intenzitet, buran tok, praćen je izrazitim telesnim i psihičkim promenama. U afektivnim stanjima smanjena je samokontrola i sposobnost intelektualnog funkconisanja.

Raspoloženje • Raspoloženje je osećanje relativno slabog intenziteta koje dugo traje i nema naglog početka. Postoje razlike među ljudima u pogledu sklonosti ka doživljavanju pojedinih raspoloženja koje predstavljaju deo razlika u temperamentu.

Sentiment je složena, stečena i relativno stabilna struktura koja obuhvata različite emocije i stavove usmerene na određeni objekat (osobu, događaj, pojavu). Primeri: Roditeljska ljubav, patriotizam

Vrste emocija Osnovne (primarne) emocije: imaju odlike: 1) Rano se javljaju tokom ontogeneze 2) Zajedničke su ljudima i nekim životinjskim vrstama 3) Univerzalne su (javljaju se u svim kulturama) 4) Imaju specifičnu fiziološku osnovu Složene (sekundarne) emocije - emocije vezane za druge ljude - emocije vezane za samoprocenu - estetska osećanja

Vrste osnovnih emocija Strah – nastaje opažanjem opasnosti ili pretnje Ljutnja, gnev – nastaje usled osujećenja dolaženja do cilja Gađenje – nastaje kao reakcija na draži ili situacije koje doživljavamo kao neugodne i neprihvatljive za unošenje u organizam Radost – nastaje kada ostvarimo cilj kome smo stremili dobijemo željeni objekat Tuga – nastaje usled gubitka objekta koji ima vrednost za osobu

Emocionalni razvoj Katarina Bridžes: Novorođenče nema izdiferencirane emocije, već njegovo emocionalno reagovanje predstavlja stanje opšteg uzbuđenja. Iz stanja opšteg uzbuđenja se kasnije postepeno diferenciraju razne emocije. Oko 3 meseca: diferenciraju se zadovoljstvo i uznemirenost. Od 3. do 6. meseca iz uznemirenosti se izdvajaju gnev, gađenje i strah. Od 6. do 12. meseca iz zadovoljstva izdvajaju se oduševljenje i naklonost prema odraslima. Od 12. -18. meseca razvijaju se naklonost prema deci i ljubomora. Od 18. – 24. meseca razvija se radost.

Emocionalni razvoj (2) U 2. i 3. godini javljaju se nove emocije, povezane sa razvojem svesti o vlastitoj ličnosti: ponos, stid, krivica, zbunjenost Već trogodišnjaci osećaju stid kada su neuspešni i ponos kada su uspešni, reakcija je u skladu sa težinom zadatka – ako je zadatak lak, više su postiđeni kada ne uspeju, a ako je težak, više su ponosni kada uspeju

Emocionalna regulacija • Dečije emocije su nagle, intenzivne i kratkotrajne. Deca su često preplavljena njima. Od odraslih uče pravilne načine regulacije emocija.

Miša ima 3 godine i ljut je. . . veoma ljut. Crven u licu od plača, on je besan jer mu je drug polomio igračku. Šta ćete Vi učiniti?

Odgovori na dečiji problem 1. Naređivanje, nalaganje, komandovanje 7. Hvaljenje, saglašavanje 2. Upozoravanje, opominjanje, kažnjavanje 8. Ismejavanje, posramljivanje 3. Prigovaranje, moralisanje, pridikovanje 9. Interpretiranje, analiziranje, postavljanje dijagnoza 4. Savetovanje, davanje gotovih predloga i 10. Umirivanje, saučestvovanje u jadima rešenja 5. Prigovaranje, podučavanje, navođenje logičkih argumenata 11. Ispitivanje, zapitkivanje 6. Optuživanje, kritikovanje, okrivljavanje 12. Odvlačenje deteta od problema

Ohrabrujem dete da to zaboravi – nije velika stvar. . . Kupićemo novu igračku • Odbijanje emocija, njihovo minimiziranje i skretanje pažnje na nešto drugo Posledice: Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše svojih emocija Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše tuđih emocija

Pretvaram se da se ništa nije desilo i nadam se da će proći “Neka ide kako ide” ili “Laissez faire”: dopuštenje detetu da ispolji osećanja, ali se dete ne uči da reguliše svoje emocije Posledice: Dete proživljava emocije, ali ih ne razume i ne ume da ih reguliše

Govorim mu da nije uredu da se ljuti – ne treba da bude ljut na svog druga Osuđivanje emocija: “Ne treba da se osećaš na taj način”, roditelji misle da su negativne emocije način da se postigne cilj, da treba kontrolisati emocije Posledice: U detetu raste uverenje da nešto nije uredu sa njim, oseća se usamljeno, gubi samopoštovanje, Ima teškoće da reguliše emocije i rešava probleme

Pokazujem detetu da saosećam sa njim i razgovaram sa njim Emocionalno podučavanje: Saosećati i voditi Pet koraka: Biti svestan dečjih emocija Shvatati emocionalne trenutke kao “magične” i kao priliku za intimnost i podučavanje 3. Slušati sa saosećanjem i odobriti osećanja deteta 4. Pomoći detetu da rečima označi emocije 5. Pomoći detetu da reši problem uz postavljanje granica Posledice: deca bolje regulišu svoje negativne emocije, imaju bolje odnose sa vršnjacima, uspešnija su u školi, manje oboljevaju od infektivnih bolesti • • 1. 2.

• Budite strpljivi • Budite iskreni • Izbegavajte preterani kriticizam, ponižavajuće komentare ili ismevanje • Izbegavajte da detetu dajete imena koja ga etiketiraju: lenj, sebičan, nerazuman. . . • Pohvalite male uspehe deteta da biste mu podsticali samopouzdanje • Budite svesni fizičkih i emocionalnih potreba svog deteta • Izbegavajte da se udružite sa “neprijateljem” kada se dete oseća povređenim • Osnažite dete dajući mu izbore i poštujući njegove želje