3 OPTI CILJ VASPITANJA I KONKRETIZACIJA CILJA VASPITANJA

3. OPŠTI CILJ VASPITANJA I KONKRETIZACIJA CILJA VASPITANJA 1. Cilj i zadaci vaspitanja 2. Svestrani razvoj ličnosti 3. Teorijska shvatanja o cilju vaspitanja 4. Konkretizacija cilja vaspitanja

1. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja: uvek bio društveno- istorijski uslovljen u prvobitnoj ljudskoj zajednici u robovlasničkom društvu - stari vek u feudalnom društvu - srednji vek u doba humanizma i renesanse u kapitalističkom društvenom poretku u savremenom društvu

Opšti cilj vaspitanja: idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje vaspitanjem treba formirati kod svakog člana određenog društva.

Cilj vaspitanja: 1. predstavlja razvoj ličnosti određenih svojstava 2. uvek je društveno determinisan 3. menja se u skladu sa promenama u društvu 4. po pravilu se uopšteno formuliše, a konkretizuje preko konkretnih zadataka

Zadaci vaspitanja: - proizilaze iz cilja vaspitanja - daju se u obliku smernica, šta treba raditi - moraju biti ostvarivi, kako bi se i cilj vaspitanja ostvario

2. Svestrani razvoj ličnosti Svestranost kao cilj vaspitanja - različito se tumači Harmonijski razvoj ličnosti - prirodno stanje, ali i ideal Potpuni razvoj ličnosti: individualnost, univerzalnost, totalitet Svestranost - stalno se menja u skladu sa razvojem društva

Bilo je više pokušaja redefinisanja cilja vaspitanja, usled potrebe primerenosti novim društvenim potrebama i interesovanjima savremenog čoveka. Redefinisani opšti cilj vaspitanja je: razvijanje svih potencijala ličnosti, skladan, celovit razvoj, osposobljavanje za slobodu, demokratiju, tolerantnost za razumevanje etičkih, kulturnih i religijskih normi, spremnost za socijalno delovanje, za poštovanje prava i dužnosti u društvu.

3. Teorijska shvatanja o cilju vaspitanja 1. Prva grupa teorija: cilj vaspitanja je moguće i neophodno utvrditi: socijalna pedagogija, kulturna pedagogija, religijska pedagogija (cilj ima svoju funkciju) 2. Druga grupa teorija: cilj vaspitanja nije moguće ili nije potrebno određivati (cilj je u prirodi svakog čoveka, najbolje ne-vaspitavati, ne ometati prirodni tok razvoja): individualna, eksperimentalna, pozitivizam. .

4. Konkretizacija cilja vaspitanja Da bi se cilj ostvario, mora se konkretizovati. Konkreticazija se vrši na više nivoa, na različite načine. Ne: ŠTA, već: KAKO Konkretizacija podrazumeva razrađivanje cilja vaspitanja na određene zadatke koje treba realizovati. Nosioce realizacije, primerenost psihofizičkom razvoju deteta, učenika. . .

1. Prvi nivo konkretizacije cilja vaspitanja je prema komponentama razvoja ličnosti: utvrđuju se zadaci: fizičkog, intelektualnog, moralnog, estetskog i radnog vaspitanja.

U konkretizaciji (određivanju) ciljeva vaspitanja postoji više pristupa: 1. Prema komponentama svestranog razvoja 2. Konkretizacija koja se zasniva na strukturi psihičkog života: vaspitanje treba da ispuni tri bitna zadatka, na tri područja: kognitivnom, emocionalnom i konativnom (voljno, psihomotorno, motivaciono). 3. Konkretizacija zasnovana na školskoj tradiciji i uverenju da nastava mora da ispuni sledeće zadatke: materijalne (znanja), funkcionalne (razvoj sposobnosti) i vaspitne (razvoj čoveka kao bića).

4. Konkretizacija zasnovana na vaspitnim vrednostima: generičkim (opšteljudskim, univerzalnim), društvenim i personalnim (ličnim). 5. Konkretizacija zasnovana na sistemu vaspitanja i obrazovanja i školskom sistemu, šta su zadaci: porodice, predškolske ustanove, škole, vršnjačkih grupa, mas medija, slobodno vreme. .

4. DETERMINANTE RAZVOJA SISTEMA VASPITANJA: Determinante (presudni faktori) razvoja sistema vaspitanja su: 1. društveno uređenje 2. naučno-tehnološka razvijenost društva 3. ekonomska razvijenost društva 4. kulturna razvijenost 5. tradicija 6. razvijenost pedagoške nauke

1. društveno uređenje: - vaspitni sistem zavisi od društveno-političkog uređenja zemlje kojoj pripada - demokratsko društvo – demokratsko vaspitanje - autoritarno društvo – autoritarno vaspitanje

2. naučno-tehnološka razvijenost društva: - eksplozija znanja – umnožavanje znanja u svim oblastima - intelektualizacija rada – zamena manuelnih operacija intelektualnim operacijama - promena rada i struke - potreba svestranog razvoja čoveka

3. ekonomska razvijenost društva: - privredno razvijene zemlje su u mogućnosti da za vaspitanje obezbede veća materijalna ulaganja nego privredno zaostale zemlje

4. kulturna razvijenost - zemlje s visokim nivoom kulture imaju potrebe i veće mogućnosti da svojim građanima obezbede kvalitetno vaspitanje

5. tradicija: - visoko vrednovanje opšte obrazovanosti, škole, vaspitača, učitelja – na vaspitni sistem utiču pozitivno

6. razvijenost pedagoške nauke: - na razvoj vaspitnog sistema utiče i stepen razvijenosti pedagogije kao nauke

5. DETERMINANTE CILJA I ZADATAKA VASPITANJA: 1. društvo 2. shvatanja o čovekovim moćima 3. filozofsko-ideološka shvatanja 4. pedagoška shvatanja

1. društvo: - cilj i zadaci vaspitanja zavise od društva u kojem se konkretno vaspitanje ostvaruje 2. shvatanja o čovekovim moćima: - cilj i zadaci vaspitanja zavise i od toga kako se ocenjuju čovekove mogućnosti - realno sagledavanje čovekovih mogućnosti

3. filozofsko-ideološka shvatanja: - cilj i zadaci vaspitanja zavise od vladajućeg shvatanja o društvu, moralu, umetnosti, religiji i dr. 4. pedagoška shvatanja - utiču na cilj i zadatke vaspitanja - kako se gleda na ulogu i mogućnosti vaspitanja u razvoju ličnosti - kakav je odnos društva i vaspitanja - kakav je položaj vaspitanika u vaspitnom procesu

6. KOMPONENTE (činioci)VASPITNOG SISTEMA: Vaspitni sistem je: način organizacije vaspitne delatnosti - skup svih činilaca (komponenata) koji doprinose ostvarivanju cilja i zadataka vaspitanja. On obuhvata: 1. Osnovne činioce: sistem školstva (sve v-o institucije) sistem obrazovanja (sistem školstva i sve druge oblike obrazovanja) i 2. Ostale društvene činioce vaspitanja

PORODICA: - jedan od najvažnijih faktora vaspitanja - bio-psiho-socijalna zajednica - faktor primarne socijalizacije - značaj porodične sredine za razvoj ličnosti - pedagoška kultura roditelja - važan je odnos roditelja prema detetu - značaj vaspitnog stava i porodične klime - dete mora da oseti da je voljeno - porodica je značajna u emocionalnom razvoju deteta

VRTIĆ: - u vrtiću (predškolskoj ustanovi) dete nastavlja proces socijalizacije započet u porodici - značaj vaspitača - celovito i sistematsko vaspitanje dece ranog i predškolskog uzrasta - sticanje, razvijanje i formiranje raznih navika kod dece - pomoć roditeljima

ŠKOLA: - glavni činilac u sticanju znanja i veština - važna ustanova za vaspitanje i formiranje stavova, vrednosti i društvenih normi - stvara uslove za integraciju u društveni život - sistematski i organizovano utiče na ukupan razvoj ličnosti

VRŠNJACI: - vršnjaci imaju veliku ulogu u razvoju, formiranju i socijalizaciji ličnosti - vršnjačke grupe utiču na razvoj sistema mladih, na razvoj interesovanja, način odevanja, zabave, način govora i izražavanja - značaj drugarstva i prijateljstva

DRUŠTVENE ORGANIZACIJE: - u svakom društvu postoji veliki broj društvenih organizacija - njihov cilj je ostvarivanje određenih zadataka Pokret gorana – ljubav i briga prema prirodi Crveni krst – pomoć drugima Sportske organizacije – utiču na razvijanje određenih interesovanja Političke stranke i crkvene organizacije – imaju izgrađen vrednosni sistem i nastoje da ga prenesu određenom broju mladih

SREDSTVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA: - mas-mediji dopiru do velikog broja osoba - raznovrsnošću svojih sadržaja utiču na ponašanje mladih i na formiranje ukusa i vrednosti - njihovo delovanje je svakodnevno i dugotrajno - vrste: štampa, radio, tv, film, internet. . .

Literatura korišćena za pripremu predavanja br. 3. , 4. , 5. i 6. : 1. Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor, Učiteljski fakultet 2. Grandić, R. (2001): Osnovi pedagogije, priručnik, Novi Sad, izdanje autora